LAVROV: NAMETNUTO REŠENJE ZA KOSOVO DESTABILIZOVAĆE REGION
 
Svako jednostrano rešenje za Kosovo, nametnuto spolja, destabilizovaće stanje u regionu, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

'Ruska pozicija je dobro poznata - svako jednostrano rešenje, nametnuto spolja, destabilizovaće situaciju', rekao je on u Oslu, a prenela je agencija Itar-Tas.

Lavrov, koji se nalazi u poseti Norveškoj na neformalnom ministarskom sastanku Saveta Rusija-NATO, je na pitanje da li je razmatrao sa generalnim sekretarom Alijanse Japom de Hop Sheferom rešenje za Kosovo, odgovorio odrično.

Izvor: RTS

 RAJS: NEMOGUĆE POSTIĆI STABILNOST NA BALKANU OKLEVANJEM U REŠAVANJU KOSOVSKOG PITANJA
 
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je da je nemoguće postići stabilnost na Balkanu oklevanjem u rešavanju kosovskog pitanja.

'Stabilnosti na Balkanu nećemo doprineti oklevanjem', rekla je Rajsova, koja u Oslu prisustvuje sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO.

Radimo sa vladom Kosova na tome da shvati da mora da prihvati obaveze o zaštiti manjina, verskih objekata, kao i da izgradi multietničku državu, dodala je Rajsova.

'Takođe razgovaramo i sa Srbijom. Ona nema razloga da se plaši međunarodne zajednice...može samo da dobije tešnjim vezama sa Evropom', rekla je ona, dodajući da je to pokazano i prijemom Srbije u Partnerstvo za mir.

Američki državni sekretar je izrazila nadu da će 'evropska perspektiva Srbije pokazati kako Balkan može biti stabilan'.

Izvor: RTS

 SAMARDŽIĆ: PREDSTAVNICI UN ĆE PRVI PUT SAZNATI ISTINU

Koordinator pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da je Vlada Srbije snabdela Misiju Saveta bezbednosti UN podacima o napadima na Srbe, etnički motivisanim kidnapovanjima i razaranjima grobova, što je otvorilo mogućnost predstavnicima država članica UN da se po prvi put upoznaju sa istinom o južnoj pokrajini.

'To su dosijei od po hiljadu stranica, sa ce-de-ima. Oni znaju neke stvari, ali ne znaju šta se zaista događalo zato što su izveštaji predstavnika UN u SB uglavnom bili frizirani i krili su istinu. Sada se po prvi put upoznaju sa time i mislim da je jako važno što su sada ovde', rekao je Samardžić Radioteleviziji Srbije.

On je izrazio uverenje da Kosovo neće biti nezavisno, dodavši da se sve više shvata da 'nema brzog rešenja' i da pitanje južne srpske pokrajine zahteva nove pregovore, što znači da će rešavanje statusnog pitanja potrajati.

Samardžić je istakao da su predstavnici nestalnih članica SB pokazali veliko interesovanje za Kosovo, posebno za platformu Vlade Srbije, podsetivši da su se tim pitanjem do sada bavile uglavnom velike sile - Rusija, Kina i SAD.

'Sve vreme dok smo pregovarali, taktika Ahtisarija bila je da se izbegne razgovor o našem planu. Takodje, SAD i Velika Britanija nikad nisu obratile pažnju na naš plan. Nestalne članice SB pitale su šta nudimo i mi smo im detaljno objasnili svoju platformu', kazao je Samardžić.

On je dodao da je značaj nestalnih članica SB UN veliki, jer su ti ljudi 'prvi prenosioci stavova svojih vlada u Ujedinjenim nacijama', a njima je sada pružena prilika da se upoznaju sa stvarnim stanjem na Kosovu.

Izvor: RTS

 PARLAMENTARCI: SRBIJA NE MOŽE DA PRIHVATI NEZAVISNO KOSOVO

Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije, a suštinska autonomija, koju Beograd predlaže, može da ima različite forme, preneli su predstavnici parlamentarnih stranaka članovima Misije Saveta bezbednosti.

Šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić naveo je da je delegacija upoznata sa činjenicom da su predstavnici naroda u parlamentu jedinstveni u stavu da je nezavisnost Kosova i Metohije neprihvatljiva, što je, usotalom, potvrdjeno Ustavom.

'Ako ih je interesovalo šta Srbija misli, danas su jasno čuli da ona ne prihvata nezavisnost Kosova i Metohije, uz upozorenje da bi to bio izvor novih sukoba na Balkanu', naglasio je Nikolić.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Dušan Petrović rekao je novinarima, da je delegaciji SB predočeno da će država upotrebiti sva diplomatska sredstava koja joj stoje na raspolaganju u odbrani svog predloga za srpsku pokrajinu.

Prema njegovoj oceni, neposredan uvid delegacije SB u stvarno stanje na Kosovu i Metohiji mogao bi da bude od pomoći u nastavku diplomatskog procesa.

'Srbija se neće saglasiti sa nezavisnošću Kosova i Metohije. Suštinska autonomija može da ima različite varijetete i mi ćemo upotrebiti sva diplomatska i pravna sredstava kako bi taj stav bio prihvaćen', rekao je Petrović.

On je preneo novinarima da su se ambasadori zemalja članica SB interesovali za odnose između Beograda i privremenih pokrajinskih institucija i spremnost na integraciju kosovskih Albanaca u srpske političke i društvene strukture, na šta su dobili pozitivan odgovor.

Predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić preneo je novinarima da je na sastanku bilo i polemike između ambasadora Rusije i Velike Britanije:

'Britanija ja stavila primedbu na to što Albanci nisu glasali za novi ustav, na šta je ambasador Rusije rekao da nije ni znao da je stav Londona da Albanci treba da učestvuju na ustavnom referendumu'.

Dačić je ambasadore upozorio da 'ono što se danas dešava nama, sutra može njima' i podsetio ih na druge teritorije u svetu na koje može da se primeni isti princip kakav oni nameću za Kosovo.

On očekuje da Misija neće samo verifikovati stav koji je već donet, već da će utvrditi svoje stavove za neku sledeću sednicu SB.

Lideru LSV Nenadu Čanku bila su zanimljiva pitanja ambasadora: 'Pitali su da li naš parlament ima veze sa parlamentom na Kosovu. Niko nije znao da ogovori'.

LDP je posle susreta u Skupštini saopštila ocenu da međunarodna zajednica mora do kraja ostati aktivna i jedinstvena u rešavanju pitanja Kosova i Metohije.

Potpredsednik Nenad Milić je istakao da je za Srbiju posebno važno pitanje da se položaj i prava srpske manjine definišu u SB UN, jer će samo tako postojati međunarodne garancije za dostizanje i ispunjavanje standarda i njihovih prava.

LDP ne veruje da je moguća saglasnost Beograda i Prištine oko pitanja statusa Kosova, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTS

REŠENJE - NADGLEDANA
AUTONOMIJA
E. V. N., 26. april 2007

     NADGLEDANA autonomija nova je formulacija predloga koji Srbija nudi kao status za Kosovo i Metohiju, a koji je zvanični Beograd predočio članovima misije SB UN. Reč je samo o terminološkom "pandanu" predlogu "nadgledanog suvereniteta", a ne promeni srpskog stava koji i dalje brani suštinsku autonomiju za južnu pokrajinu.
     Misija je započela u četvrtak svoj trodnevni boravak u Srbiji i obilazak južne srpske pokrajine sa ciljem da utvrdi stanje na terenu, proveri primenu Rezolucije 1244 i osvedoči se kako, osam godina posle dolaska međunarodnih snaga, žive Srbi i ostali nealbanci.
     Predstavnici stalnih i pridruženih država članica SB UN, predvođeni Belgijancem Johanom Verbekeom, odvojeno su se sreli sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom.
     Predsednik srpske Vlade predočio je misiji sumornu sliku kosovske zbilje i ponovio da je predlog Martija Ahtisarija za Srbiju neprihvatljiv:
     - Članovima misije, Koštunica je rekao da Srbija kao budući status Kosova nudi nadgledanu autonomiju. To rešenje ne zatvara mogućnosti, jer autonomija u budućnosti može po potrebi da se širi i sužava. Nezavisnost se ne može ispraviti - preneo je "Novostima" savetnik premijera Aleksandar Simić.
     On dodaje da je ambasadorka Velike Britanije Karin Pirs izložila shvatanje da Rezolucija 1244 UN ne opredeljuje pitanje statusa Pokrajine, već daje mandat Unmiku da stvori privremene institucije samouprave i omogući razgovor o statusu čiji ishod nije unapred predviđen.
     - Koštunica je rekao da se ne slaže sa takvom interpretacijom, ali da čak i ako se dopusti mogućnost da takva interpretacija postoji, SB mora da bude vezan višim aktom - Poveljom UN - iznosi Simić.
     Koordinator državnog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić ističe da je srpski premijer govorio o stvarnom stanju na KiM i izneo "ubedljive podatke" koji ilustruju kako se ne poštuje Rezolucija 1244. Rekao je da se ne ispunjavaju standardi i predao veći broj dokumenata o problemima sa kojima se suočavaju Srbi koji žele da se vrate u Pokrajinu. Govorio je i o položaju Srba koji su ostali na Kosovu, mnogobrojnim kidnapovanjima, ubistvima, ograničenom kretanju, razaranju stambenih objekata, crkava i uopšte srpskog duhovnog nasleđa.
     Vladeta Janković, savetnik premijera za spoljnu politiku izjavio je da je, tokom sastanka, sažeto, precizno i konkretno rečeno kako Srbija vidi buduće rešenje u smislu nadgledane autonomije, kao najvišeg mogućeg stepena autonomije:
     - Objašnjeno je sve ono što je Beogradu prebacivano da do sada, navodno, nije dovoljno jasno rekao.
     Predsednik Republike Srbije Boris Tadić upoznao je članove misije sa tim da za Srbiju nije prihvatljiva nezavisnost KiM, kao ni Ahtisarijev plan koji ne predstavlja rezultat kompromisa.
Kako je prenela pres-služba predsednika, ambasadori su se interesovali kako Srbija vidi budući status i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže.
- Mi za KiM predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane - rekao je predsednik Tadić.
On je ponovio da je državni pregovarački tim učestvovao u bečkim pregovorima konstruktivno i ukazao na potrebu nastavka pregovora, kako bi se došlo do rešenja prihvatljivog za obe strane.
Tadić je izneo i zvanične podatke da je posle 1999. godine KiM napustilo više od 200.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih nacionalnih zajednica i srušeno oko 150 crkava i manastira.
- Srbi koji su ostali u Pokrajini žive u izuzetno teškim uslovima u kojima ne ostvaruju osnovna ljudska prava i nemaju elementarnu bezbednost i slobodu kretanja - naglasio je Tadić.
Ambasadorima je preneo i to da je lično bio svedok teškog života Srba u enklavama Cernica, Šilovo, Velika Hoča, Orahovac, Goraždevac... i izrazio nadu da će misija SB, pored razgovora u institucijama Srbije i privremenim institucijama KiM, posvetiti pažnju i razgovorima sa ljudima koji žive u tim mestima.
Predsednik Srbije je ukazao na kontinuirane napade na Srbe i njihovu imovinu kao i na verske objekte Srpske pravoslavne crkve u Pokrajini.
- Srbija će braniti teritorijalni integritet i suverenitet zemlje diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima ne zaboravljajući svoju evropsku perspektivu - naglasio je predsednik Tadić.

PREDRASUDE
- ZANIMLJIVO je i karakteristično ono što je rekao ambasador iz Južne Afrike: "Živeli smo u ubeđenju da postoje samo dve rešenja: status kvo i predlog Martija Ahtisarija, a sad vidimo da postoji i treća mogućnost" - naveo je Janković reči južnoafričkog diplomate. Savetnik premijera je ocenio da je to znak "bar otvorenosti za argumente, ako ne i više od toga".
DOKAZI POVERENJA
MEĐU pitanjima ambasadora bilo je i jedno, možda "nedobronamerno intonirano", ukazao je Janković, koje je glasilo: Kako Beograd zamišlja život s Albancima, s obzirom na istoriju sukoba i animoziteta.
Na to je ambasadorima rečeno da život u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, na jugu centralne Srbije, ne predstavlja problem i da je to najbolji dokaz da se može živeti zajedno, ako postoji dobra volja. Pomenut je argument i da u Beogradu žive desetine hiljada Albanaca.
D. R. - P. V.

* * * * *
JOHAN VERBEKE, ŠEF MISIJE SB UN, POSLE RAZGOVORA SA SRPSKIM ZVANIČNICIMA JASNIJA SLIKA SRBIJE

U Beogradu je misija dobila rafiniraniju sliku i kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju rešavanje delikatnog kosovskog pitanja
     
     ZVANIČNICI Srbije dali su nam jasno i sveobuhvatno viđenje svog stava o budućem statusu Kosova i taj predlog ćemo dokumentovano proslediti u Njujork - izjavio je Johan Verbeke, šef misije SB UN, u četvrtak po podne, neposredno pred odlazak u Prištinu.
     Na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru Verbeke je ponovio da misija ima zadatak da iz prve ruke prikupi sve informacije od svih relevantnih faktora i građana kako bi SB UN mogao adekvatno da donosi predstojeće odluke.
     - Impresioniran sam jasnoćom i trezvenošću kojom je predsednik Tadić odgovarao na pitanja predstavnika misije. O sudbini Kosova razgovarali smo pogledom kroz čitavu evropsku perspektivu, jer se taj problem može i rešavati jedino unutar globalne evropske jednačine - obrazlagao je Verbeke.
     On je istakao da su Koštunica, Tadić, članovi pregovaračkog tima Srbije i predstavnici poslaničkih grupa prezentovali članovima misije "jednu rafiniraniju sliku i kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju rešavanje delikatnog kosovskog pitanja".
     Na pitanje novinara - da li rad misije može da utiče na dalju sudbinu Ahtisarijevog predloga, Verbeke je odgovorio:
     - Ahtisari je dao samo predlog, a mi smo došli da prikupimo informacije pre nego što se taj predlog bude razmatrao. Mi ne možemo nikako da prejudiciramo status i sudbinu Ahtisarijevog predloga.
     Novinare je interesovalo i da li će misija posetiti srpske izgnanike na administrativnoj liniji sa Kosovom i zašto nisu više orijentisani na srpske enklave.
     - Naša misija je ograničena kratkim vremenskim rokom i trudili smo se da njen program bude maksimalno uravnotežen. posetićemo i naselja gde žive samo Srbi, i naselja gde žive Albanci i razgovaraćemo sa političkim liderima obe strane. Ne možemo posetiti izbeglice, jer imamo logistička i vremenska ograničenja, ali sve dokumentovane podatke o njima smo već prikupili - rekao je Verbeke.
P. V.

* * * * *

NA LICU MESTA

HILJADE SRBA PROTERANIH SA KOSMETA NA ADMINISTRATIVNOJ LINIJI RUDNICA - DONJE JARINJE

NEMA PUTA DO KUĆE

Kolona duga 30 kilometara. Tako blizu, a tako daleko od praga. Neđu da gubim nadu, vera me nije napustila. Mog brata Miroslava oteli u Belaćevcu, nedelju dana pre ženidbe. Zna li misija šta znači kad ti se deca rađaju, a nemaš adresu


HILJADE Srba prognanih sa Kosova i Metohije, pristiglih iz svih krajeva Srbije, slile su se na administrativnu granicu Rudnica - Donje Jarinje, preko koje su pre gotovo osam godina u zavežljajima i traktorskim prikolicama izneli imovinu decenijama sticanu. Doputovali da kažu: nećemo više da živimo u izgnanstvu. Vreme povratka je sad, danas, odmah. I vreme je da nam se vrati pravo na rad, jedno od najvažnijih ljudskih prava na koje demokratski svet toliko polaže.
Ove poruke upućene su misiji Saveta bezbednosti UN koji će u petak i subotu boraviti na Kosovu i Metohiji. U nadi da će ih misija udostojiti barem trenutka pažnje, nesrećni ljudi nisu štedeli ni snagu, ni vreme.
Svu noć je na proplancima ispod Kopaonika padala kiša. A duž administrativne linije u stotinak šatora razapetih sa desne strane puta tampon zone na 1,8 kilometara, bilo je kao u košnici. U praskozorje su stigli konvoji autobusa iz Kraljeva, Kruševca, Niša, Pirota, Berana, Andrijevice, Podgorice, Sutomora, iz Beograda, a u podne iz Vojvodine i drugih centara Srbije. Sve beskućnici. Starci i mladići, žene i deca, pod zastavama u crnim maramama majke, koje godinama traže svoju otetu decu, sestre braću.
Kad se razdanilo, slivali su se u podnožje Kopaonika i Rogozna uz put od Raške prema Leposaviću u koloni autobusa, automobila, dužoj od 30 kilometara. Iz časa u čas kolona je bivala duža, a obespravljenih ljudi sve više s obe strane administrativne linije. Prognanici koji su utočište našli u severnom Kosovu, i ovi u Srbiji, koji stižu od srede, sreli su se na Jarinju, uz punkt koji su postavili Kfor i Unmik. Dirljivi su bili ovi susreti braće nad čiji se prognanički nespokoj nadvila još jedna muka: moguće nezavisno Kosovo.
- Ko zna da li će ovi iz SB UN doći da vide ovu našu tugu - komentariše za "Novosti" Konstantin Stijović (77), prognanik iz Dečana. Neću da gubim nadu. Vera me nije napustila, a ove gusle su mi jedino bogatstvo koje sam iz doma poneo.
     Radovan Stešević (11) učenik je šestog razreda. Došao na granicu, da vidi kako izgleda Kosovo.
     - Roditelji mi pričaju o Dečanima. Kada bih smeo, čini mi se, po toj priči, našao bih i temelje naše spaljene kuće.
Mladen Popara, invalid iz Kosova Polja, bio nekad domaćin, u Kruševcu danas podstanar.
- Želeo sam da živim na svome, odolevao sam 17 meseci - kaže. - Ali sam morao da sačuvam glavu.
Leto 1999, tragično leto za hiljade nesrećnih Srba koji su prognani čim je čizma "vojnika mira" kročila na njihovu zemlju.
- Uzeo sam samo najosnovnije stvari - govori Dragan Jovanović iz Uroševca, danas mu je adresa u Bujanovcu. - Imao sam kuću kod stare gimnazije, plac. U Vučitrnu očevinu, i uspomene. Sve su mi oteli. Sad kao da nemam ni sebe.
Sluša ovo i Zoran Rakić iz južne Mitrovice. Živi u severnoj, a svakog jutra izađe na obalu Ibra da vidi je l' mu još kuća čitava.
- To me razdire - govori ovaj čovek. - Tako sam blizu, a tako daleko od praga. Eto, to bih ja kazao i pokazao misiji Saveta bezbednosti. Ali, izgleda, oni nas ne žele da čuju.
Mnogo njih došlo je do granice. Poneli slike svojih najbližih, koje su kidnapovali albanski teroristi.
     - Mog mlađeg brata Miroslava, nepunu nedelju pred ženidbu, oteli su dok se sa devetoro kolega vraćao sa posla iz Belaćevca. Bilo je to 22. juna, godinu dana pred rat. I tada je OVK pokazivala nama put prema Srbiji. Od Miroslava mi je ostala ova zastava na kojoj, evo, piše "Ugljenokopi Belaćevac" - kazuje Milorad Trifunović iz Vučitrna.
     Mnogi kažu da ne znaju gde su grobovi njihovih najmilijih. Mnogima groblja porušena, domovi spaljeni, stanovi oteti. Govore nesrećni ljudi, izvijaju se kao spomenici na putu pored Ibra, a Ibar završava negde kraj njihovih davnašnjih ognjišta, danas većinom zgarišta. Traje kolektivna tragedija i ovde i tamo odakle su pošli: iz kolektivnih centara u beogradskom Resniku, Smederevu, Kraljevu, Mladenovcu... Da li misija zna šta znači osam godina u kolektivnom centru? Šta znači kad ti se deca rađaju, a nemaš adresu. Kad sahranjuješ, a nemaš groblje?
- Ja sam Milija Gajić, bio sam neko i nešto u svom selu, zove se Verić kod Istoka, sad sam niko i ništa - nabraja starina.
- Nisi deda, nisi niko, čovek si - sastavi rečenicu Branko Vojinović iz Peći.
Više stotina studenata Prištinskog univerziteta, naseljenih u Kosovskoj Mitrovici, posedali po okolnim brežuljcima.
     - Ovde su predstavnici svih fakulteta i viših škola našeg univerziteta. Većina ih je prognanih. I ja sa njima iščekujem trenutak povratka u Prištinu - kaže za "Novosti" prof. dr Zdravko Vitošević, rektor Prištinskog univerziteta. Ljudi govore, masa se iz časa u čas uvećava, stižu radnici "Termoelektrane Kosovo B", kažu: nekad bili radnici. Evo i rudara "Starog trga", radnika prizrenskog "Farmakosa", orahovačkog "Orvina". Zajedničko ime - teška socijala. Tako se predstavljaju. Njihove fabrike sad su tuđe. Zato su ovde, na administrativnoj liniji između Kosova i Srbije.
- Otkako su nam oteli posao, izbacili nas, mi smo socijalni slučajevi, deca nam tako rastu, stidimo se pred njima, i šta da nam deca uče - viče Slaviša Milić. Pokazuje Leposavu Krstić, iz Obilića, majku devetoro dece. Imali u Obiliću svoju kuću, deset ari placa, ali su proterani, kuća spaljena, sve zatrto... Samo zato što je Leposavin muž bio, kao hiljade drugih, u rezervnom sastavu policije.
- I čemu Leposava da uči svoju decu - pita Slaviša Milić. - Dodaje da je Leposava u smederevskom kolektivnom centru, kod Železare,
Udruženje "Podgorica" - sve prognani Pećanci doneli fotografije bivših domova, bivših imanja, poslovnih prostora, uspomene. A, Vlaja Raičković i fotografiju crkve svete Petke, na čijim su temeljima Šiptari u Peći podigli džamiju. Nedaleko od sadašnjih Podgoričana, zapravo vekovima starih porodica iz Peći, udruženje "Vidovdan". Nevoljnici okupljeni u ovom udruženju poručuju misiji: "Prognani smo pod vašim okriljem, zato ste dužni danas da nas vratite kućama.
Ko čuje ove ljude?"
Milovan Tomčić, nekad bio predsednik opštine Podujevo, danas prognanik, poručuje međunarodnoj zajednici: "Dužni ste da učinite barem mali napor za ove ljude, za nas obespravljene." Da li će iko uopšte čuti Tončića?
- Plačem, da. A kako i ne bih. U selu Prekovac kod Novog Brda ostao je moj zavičaj. I moj brat. Sada smo u Smederevu. Ostao bih na ovoj planini, što bliže zavičaju - kazuje Velja Savić (70).
Dok nesrećni ljudi prebiraju po uspomenama otetih ognjišta, pronosi se glas da će misija možda u toku dana, ipak, svratiti do administrativne granice. Taj susret je, međutim, potpuno neizvestan. Ljudi uveravaju da neće odstupiti dok barem ne budu imali potvrdu da su njihovi zahtevi predati u ruke izaslanika Saveta bezbednosti. Zato će protest nastaviti i u petak.

HELIKOPTERI
OD početka protesta, od ranog jutra, helikopteri Kfora nadletali su kolonu prognanih ljudi, ljudi željnih da se vrate kućama. Istovremeno, neimenovani diplomatski predstavnici, bez registarskih oznaka na automobilima, špartali su putem od Jarinja do Raške, jedva se provlačeći između gnevnih ljudi.

PRAVO NA RAD
PROGNANI radnici EPS na administrativnoj liniji doputovali su vozovima. Njih oko 2.000 doputovalo je u četvrtak oko 14 časova, izričito zahtevajući da im se vrati pravo na rad. Do izgona sa Kosmeta, u "Elektroprivredi pokrajine" bilo je zaposleno 8.000 ljudi.

ZAHTEVI PROGNANIH MISIJI
ISTIČUĆI da je okupljanje premašilo sva očekivanja, istovremeno napominjući da je na administrativnoj granici 12.000 ljudi, dr Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća, je saopštio zahteve koji će u petak biti predati misiji: pravo na povratak, na posao, slobodu kretanja, i sva osnovna ljudska prava. Ivanović je još dodao: pitaćemo misiju, a mislim da ćemo biti u prilici, da li su, prema njihovom uvidu, ispunjene opšte odredbe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Mi smatramo da nisu. Da jesu, danas ne bi ovde bilo ovoliko gnevnih ljudi. Uz to, 200.000 raseljenjnih moglo bi da se vrati svojim kućama u Peć, Prizren, Prištinu, Orahovac, i druga mesta odakle su silom proterani.

SOLIDARNOST
STIGLI su na ovaj put za povratak i Srbi koji nisu sa Kosmeta. Došli da podele bol za zavičajem sa svojim sunarodnicima, sada stanovnicima gradova Srbije. Na parolama poruke: "Hoćemo povratak", "Pustite nas kući", "Vratite nam radna mesta"... Na zastavama amblemi firmi iz kojih su proterani. Zdravstvene ekipe, kao i mnogobrojni Srbi iz opština sa severa Kosmeta, dežuraju sa svim potrebnim lekovima, hranom, vodom, ćebadima, drvima za ogrev.

BATINE BEZ POVODA
GORAŽDEVAC - Dvojica mladića albanske nacionalnosti, pretukla su u četvrtak ujutru, na benzinskoj pumpi u mestu Ćerane, nadomak Peći, Ranka Zdravkovića (44) iz Goraždevca i nanela mu mnogobrojne povrede glave i grudnog koša.
- Krenuo sam do pećke pivare sa komšinicom i usput smo svratili na benzinsku pumpu da natočimo gorivo. Dok sam čekao u redu, s leđa su mi prišla dvojica Albanaca, starosti oko 20 godina, i bez ikakvog razloga počela su da me tuku. Posle nekoliko udaraca pao sam pored kola, a oni su, uz psovke "srpske majke" i pretnje klanjem, nastavili batinanje. Jedva sam se otrgnuo razjarenim napadačima i spasao sigurne smrti - iznemoglim glasom priča za „Novosti“ Ranko Zdravković.( I. RADULOVIĆ)

Izvor: Novosti

Kosovo nije Alžir
Goran ČVOROVIĆ, 26. april 2007

Od stalnog dopisnika - PARIZ

SRBIJA neće prihvatiti stvaranje druge albanske države, i to na njenoj teritoriji - izjavio je u četvrtak ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Dršković na konferenciji za novinare u Međunarodnom pres-centru u Parizu.
Drašković je došao u trodnevnu posetu Francuskoj, u okviru turneje kojom obilazi zemlje članice SB UN.
- Uradiću sve što je u mojoj moći da otvorim oči, ne samo političarima, već i francuskoj intelektualnoj eliti. Ne mogu da razumem da se Francuska, kao kolevka ljudskih prava, zalaže za stvaranje druge albanske države, i to na teritoriji Srbije, kršenjem Povelje UN, međunarodnog prava, logike i pravde - istakao je Drašković.
Naš šef diplomatije se pre konferencije u Pres-centru, u francuskom senatu sastao s Roberom Badinterom, predsednikom grupe prijateljstva sa zapadnim Balkanom, čija je komisija početkom devedesetih priznala unutrašnje republičke granice bivše Jugoslavije za državne.
- Ali, Kosovo nikada nije bilo republika - rekao je Drašković.
Obraćajući se novinarima, Drašković je naglasio da Srbija nikada ne može i neće prihvatiti promenu njenih granica.
- Srbija želi kompromis. Ali, o teritorijalnom integritetu naše zemlje ne možemo da pregovaramo. Nemamo ni mandat za to. Za to nema mandat ni SB. Srbija je isto što i SAD i Francuska. Nije tako moćna, ali u Povelji UN sve su zemlje jednake - rekao je Drašković i naglasio da Srbija želi da Kosovo ima suštinsku autonomiju.
Srpski šef diplomatije je podvukao da "Kosovo nije kao Toledo za Španiju, Pijemont za Italiju, Rems za Francusku, Zemlja Vladimirskaja za Rusiju", već mnogo više.
- Država Srbija, kultura i ep stvoreni su na Kosovu. Tu smo primili hrišćanstvo. Kosovo, dakle, nije Alžir Srbije. Nema nikakvih sličnosti. Srbija je u istoriji gubila Kosovo, kada su ga Hitler i Musolini dali Albaniji. Oduzimali su ga i Turci, ali smo ga uvek vraćali. Čak i da SB UN presudi da je Kosovo albanska država, Srbija to neće priznati ni prihvatiti - rekao je Drašković.


Izvor: Novosti

 MISIJA SAVETA BEZBEDNOSTI NA KOSOVU I METOHIJI
 
 Delegacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nastavlja misiju posetom Prištini i razgovorima sa zvaničnicima međunarodnih civilnih i vojnih misija, liderima kosovskih Albanaca, pripadnicima drugih etničkih zajednica i predstavnicima triju najvećih verskih zajednica u pokrajini.

U sastavu Misije Saveta bezbednosti, koja je juče boravila u Beogradu, nalaze se stalni prestavnici pet stalnih i 10 rotirajućih članica najvišeg tela UN, a predvodi ih belgijski ambasador u UN Johan Verbeke.

Članovi Misije, koja treba da sagleda situaciju na Kosovu i Metohiji, počeli su razgovore sa zvaničnicima međunarodnih civilnih i vojnih misija Unmika i Kfora Johimom Rikerom i generalom Rolandom Katerom.

Potom će uslediti susret sa kosovskim pregovaračkim timom, a zatim sa članovima kabineta kosovskog premijera Agima Čekua.

Predviđena je poseta Gračanici, odakle delegacija polazi za Kosovsku Mitrovicu, gde se sastaje sa predstavnicima kosovskih Srba. Misija bi trebalo da poseti selo Svinjare. Najavljena je i poseta Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji u Obiliću.

Izvor: RTS

Premijer Koštunica i predsednik Tadić juče sa članovima misije SB UN
Srbija predlaže nadgledanu autonomiju
Autor: Ekipa „Blica“ | 27.04.2007 - 09:46

Premijer Srbije Vojislav Koštunica predložio je članovima misije Saveta bezbednosti UN, sa belgijskim diplomatom Johanom Verbekeom na čelu, da Srbija kao budući status Kosova nudi nadgledanu autonomiju i založio se za dalji nastavak pregovora Beograda i Prištine.
Premijer Koštunica rekao je prilikom jučerašnjeg sastanka u Vladi Srbije sa članovima misije SB UN, da Srbija kao budući status Kosova nudi nadgledanu autonomiju kao „rešenje koje ne zatvara mogućnosti“, rekao je savetnik premijera Aleksandar Simić.

Verbeke zadovoljan
„Došli smo po informacije iz prve ruke i nismo ovde da bismo prejudicirali odluku o statusu Kosova“, rekao je Johan Verbeke, šef misije SB UN. On je, posle susreta sa premijerom i predsednikom Srbije, izrazio svoje zadovoljstvo razgovorima. „Od premijera smo dobili pisani dokument koji će biti odnet u Njujork na dalje razmatranje i važne informacije šta je ispunjeno iz Rezolucije 1244. Razgovaralo se i o stutusu, o nadgledanoj autonomiji i zaključio sam da postoji volja da se nađe rešenje bez nasilja“, rekao je Verbeke i dodao da je „impresioniran jasnim i preciznim stavovima predsednika Tadića“. Verbeke je rekao da, zbog „gustog rasporeda misije“, neće biti posete okupljenim Srbima u Jarinju.
On je agenciji Beta rekao da bi, s druge strane, prihvatanje predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti za Pokrajinu značilo kršenje međunarodnog prava i Povelje UN.
U saopštenju iz kabineta premijera Srbije naglašava se da predlog Ahtisarija „nije proizišao iz pregovora, već je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN uvažio interese samo jedne strane - albanske“. Koštunica je, dodaje se u saopštenju, još jednom kao nedopustive ocenio ucene i pretnje albanskih separatista nasiljem ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost i naglasio da međunarodna zajednica „mora odmah najoštrije da reaguje na ove ucene“.
Savetnik Simić je dodao da je ambasadorka Velike Britanije Karin Pirs na sastanku izložila svoje shvatanje da Rezolucija 1244 UN ne opredeljuje pitanje statusa Pokrajine, već daje mandat Unmiku da stvori privremene institucije samouprave i omogući razgovor o statusu čiji ishod nije unapred predviđen Rezolucijom usvojenom 1999. godine.
Koštunica je na to rekao da se ne slaže sa takvom interpretacijom, ali da čak i, ako se dopusti mogućnost da takva interpretacija postoji, SB mora da bude vezan višim aktom - Poveljom UN. Premijer je dodao da ta povelja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet svih država i da Rezolucija 1244, kao i nijedna druga rezolucija, ne može biti u suprotnosti sa najvišim aktom UN - Poveljom te organizacije.

Dva principa
Simić je dodao da je britanska ambasadorka rekla da je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer ocenio da bi, u slučaju prihvatanja nadgledane autonomije koju predlaže Srbija, to rešenje morao da sprovodi veliki broj vojnika, a da NATO nema dovoljno trupa za takve namene. Koštunica je kazao da je uslov NATO-a za prestanak agresije na SRJ 1999. godine bilo povlačenje srpskih snaga i da je sada NATO u obavezi da garantuje mir i bezbednost, kao i da pitanje broja vojnika ne može opredeljivati status Kosova.
Savetnik premijera Slobodan Samardžić agenciji Beta rekao je da je Koštunica izneo „ubedljive podatke“ koji ilustruju kako se ne poštuje Rezolucije 1244 SB UN, usvojena 1999. godine.
Prema njegovim rečima, članovi misije zamoljeni da posete Jarinje, gde se okupilo nekoliko hiljada raseljenih kosovskih Srba koji trenutno žive u centralnoj Srbiji.
Francuski ambasador pri UN Žan-Mark de la Sablijer ocenio da je reč o teškim pitanjima i u osnovi postavio stvari kao kontradikciju dva važna pravna principa - principa poštovanja Povelje UN koja garantuje integritet i suverenitet država, ali i pravo naroda na samoopredeljenje.
Koštunica je odgovorio da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi na nacije, a ne nacionalne manjine i da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi na narode koji su živeli pod kolonijalnom upravom, što nije slučaj sa kosovskim Albancima.
Posle sastanka sa Koštunicom, predstavnici zemalja članica SB UN sastali su se i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a potom i sa predstavnicima parlamentarnih stranaka Srbije.

Nastaviti pregovore
Predsednik Tadić obavestio je članove misije da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosmeta, kao ni Ahtisarijev plan koji ne predstavlja rezultat kompromisa. Kako je saopštila Pres služba predsednika Republike, ambasadori zemalja članica SB UN interesovali su se kako Srbija vidi budući status za Kosmet i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže. „Mi za Kosovo i Metohiju predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane“, rekao je predsednik Tadić.
Predsednik Srbije ukazao je na potrebu nastavka pregovaračkog procesa, kako bi se došlo do uravnoteženog rešenja prihvatljivog za obe strane. Predsednik Srbije argumentovao je zvaničnim podacima da je posle 1999. godine Kosmet napustilo više od 200.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih nacionalnih zajednica i srušeno oko 150 crkava i manastira. Tadić je naglasio da Srbi koji su ostali u pokrajini žive u izuzetno teškim uslovima u kojima ne ostvaruju osnovna ljudska prava i nemaju elementarnu bezbednost i slobodu kretanja.
Na kraju radne posete Beogradu, šef delegacije SB UN Johan Verbeke održao je konferenciju za novinare posle koje su članovi misije otputovali na Kosovo.
Članovi misije sutra će razgovarati s predstavnicima kosovskih vlasti i međunarodne zajednice, kao i sa predstavnicima srpske zajednice i drugih manjina na Kosmetu. Misija će sutra otputovati u Beč kako bi sa izaslanikom UN za status Kosova Martijem Ahtisarijem razgovarala o njegovom predlogu za rešenje statusa pokrajine u svetlu onoga što je videla na terenu.

Janković: Ambasadori uvideli i treću mogućnost
Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković, posle sastanka ambasadora zemalja članica Saveta s predstavnicima Vlade Srbije, agenciji Beta rekao je da je zanimljivo bilo reagovanje jednog od prisutnih ambasadora Dumisanija Kumala iz Južne Afrike. On je, prema Jankoviću, rekao: „Živeli smo u ubeđenju da postoje samo dva rešenja - status kvo i predlog Martija Ahtisarija, a sad vidimo da postoji i treća mogućnost.“ Savetnik premijera je ocenio da je to znak „bar otvorenosti za argumente, ako ne i više od toga“.

Izvor: Blic

Prognani sa Kosmeta stigli na punkt UNMIK-a u Jarinju
Autor: Tanjug | 27.04.2007 - 11:51

Prognani sa Kosmeta, koji su dva dana okupljeni u Rudnici pored Raške, tražeći da od Misije SB UN da im se omogući povratak u pokrajinu, stigli su danas oko 11.30 časova na administrativni prelaz Jarinje gde će na punktu UNMIK-a predati zahteve.
Kolona počinje od table koja označava početak opštine Leposavić i proteže se do punkta UNMIK-a.
U dugačkoj koloni sa transparentima, izgnani su uz uzvike „Hoćemo kući”, „Ne damo Kosovo”, „Kosovo je Srbija”, traže od Misije SB UN da im omogući povratak u domove, na radna mesta i da im se vrati imovina.
Srbi i drugi nealbanci su u koloni, na čijem su čelu sveštenici Srpske pravoslavne crkve, nosili transparente „Mi čekamo”, „Gde su naši najmiliji”, „Hoćemo na svoja radna mesta”, „Hoćemo u svoje kuće i na svoju zemlju”.

Izvor: Blic

Misija Saveta bezbednosti UN počela razgovore u Prištini
Autor: Beta | 27.04.2007 - 10:44

Misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija počela je danas u 8.00 zvaničnu posetu Kosovu sastankom sa najvišim predstavnicima međunarodne zajednice koji se održava u sedištu UNMIK-a u Prištini.
Predstavnike međunarodnih institucija na Kosovu predvode šef UNMIK-a Joahim Riker i komandant Kfora Roland Kater.
Cilj posete je da se članovi misije na licu mesta informišu o stanju i sprovođenju Rezolucije 1244 UN i standarda.
Za 9.00 predviđen je susret sa predstavnicima pregovaračke ekipe Kosova, dok je za 10.00 zakazan sastanak sa premijerom i vladom Kosova.
Pregovarački tim Kosova, kako je juče izjavio predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, veruje da je dolazak misije Saveta bezbednosti UN u funkciji olakšavanja procesa donosenja nove rezolucije o statusu Kosova. Sejdiu je istakao da su građani Kosova spremni da dočekaju misiju UN i da njenim članovima predstave sve činjenice i dostignuća na Kosovu pošto su, kako je rekao, postignuti izuzetni rezultati i pošto su kretanja na Kosovu uvek imala pozitivan pravac, o čemu je šef UNMIK-a redovno informisao Savet bezbednosti.
Posle radnog ručka u sedištu UNMIK-a, za 14.00 je predviđena poseta Gračanici, odakle u 14.30 delegacija polazi za Kosovsku Mitrovicu, gde će se sastati sa predstavnicima opštine i predstavnicima kosovskih Srba, da bi u 18.00 posetila selo Svinjare u opštini Mitrovica. U 19.00 je predviđena poseta Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji.
Delegacija će sutra posetiti Orahovac gde će se, kako je najavljeno, sastati sa Srbima, a zatim će posetiti selo Mala Kruša. Boravak na Kosovu završiće posetom selu Brestovik u opštini Peć, gde žive uglavnom Srbi.

 

Izvor: Blic