Buš, Merkelova i Baroso u ponedeljak o Kosovu
Autor: Tanjug | 26.04.2007 - 20:26

Američki predsednik Džordž Buš razgovaraće u ponedeljak sa najvišim zvaničnicima Evropske unije o čitavom nizu spoljno-političkih i bezbednosnih pitanja, uključujući i status Kosova, saopštili su danas zvaničnici Bele kuće.
Direktor evropske sekcije pri američkom Savetu za nacionalnu odbranu Džudi Ensli rekla je da će Buš, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Evrospke komisije Hoze Manuel Baroso u ponedeljak u Vašingtonu razgovorati o problemima oko statusa Kosova, ali i o teškoćama u Belorusiji, Iranu, Libanu i Avganistanu.

Izvor: Blic

Verbeke: Srpski zvaničnici žele da nađu rešenje za status Kosova
Autor: Beta | 26.04.2007 - 18:11

Belgijski ambasador u UN Johan Verbeke, koji predvodi misiju Saveta bezbednosti UN, izrazio je danas u Beogradu zadovoljstvo razgovorima sa zvaničnicima Srbije, posebno njihovom spremnošću da se pronađe rešenje za status Kosova.
- Postoji spremnost da se nađe rešenje za Kosovo - rekao je Verbeke na konferenciji za novinare nakon odvojenih razgovora sa premijerom i predsednikom Srbije Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem.
Belgijski diplomata je rekao i da su srpski zvaničnici "daleko od pretnje nasiljem" i dodao da misija Saveta bezbednosti UN neće posetiti administrativnu granicu, gde je organizovan skup raseljenih Srba sa Kosova, zbog "logističkih problema" i nedostatka vremena. Naglasivši da je cilj misije prikupljanje informacija, a njena poseta kratka, Verbeke je napomenuo da je Savet bezbednosti UN insistirao da poseta Srbiji i Kosovu bude izbalansirana.
Misija večeras ide u dvodnevnu posetu Kosovu, gde će sutra razgovarati s predstavnicima kosovskih vlasti i međunarodne zajednice, kao i sa predstavnicima srpske zajednice i drugih manjina.

Izvor: Blic

Srpski zvaničnici razgovarali sa članovima Misije SB UN
Autor: Blic online - Tanjug | 26.04.2007 - 16:50

Predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica, predsednica Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković-Ivić, članovi srpskog pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Leon Kojen i Slobodan Samardžić i predtsvnici poslaničkih grupa u Skupštini Srbije razgovarali su danas sa članovima Misije Saveta bezbednosti UN, koju je predvodio belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke.
Predsednik Srbije Boris Tadić obavestio je članove Misije SB UN da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije, kao ni Ahtisarijev plan koji ne predstavlja rezultat kompromisa. Kako je saopštila Pres služba predsednika Republike, ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN interesovali su se kako Srbija vidi budući status za Kosovo i Metohiju i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže.
- Mi za Kosovo i Metohiju predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane - rekao je predsednik Tadić.

Premijer Vojislav Koštunica pozvao je Misiju SB da sagleda pravo stanje ispunjenosti standarda na Kosovu i Metohiji i sprovođenje Rezolucije 1244 i naglasio da od Saveta bezbednosti očekuje da obezbedi povratak 200.000 prognanih Srba i pokrene prave pregovore o budućem statusu Pokrajine. On je, takođe, istakao da predlog Martija Ahtisarija nije proizišao iz pregovora, već je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN uvažio interese samo jedne strane - albanske. Takođe je delegaciji SB UN-a predao precizno navedene podatke o broju Srba koji, nakon što su proterani s Kosova, žive u kolektivnim centrima.
Koordinator državnog Pregovaračkog tima za KiM Slobodan Samardžić izložio je kako su tekli pregovori o budućem statusu Kosova i Metohiji u Beču. On je naveo da su, nakon što je Ahtisari predstavio svoj predlog, održani sastanci na kojima se razgovaralo o šest poglavlja tog plana, dok o sedam poglavlja nije uopšte razgovarano. Pritom, istakao je, odbijeni su amandmani koje je dao Beograd na Ahtisarijev plan.
Koordinator državnog Pregovaračkog tima za KiM Leon Kojen je na sastanku predstavio plan Beograda za suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju.
Predsednica Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković-Ivić predočila je Misiji SB da se na Kosovo, prema podacima UNHCR-a, vratilo svega pet odsto prognanika, dok je prema podacima Koordinacionog centra taj broj manji od dva odsto. Od 1999. godine izvršeno je, prema njenim rečima, 7.000 napada na Srbe, od toga 4.500 iz vatrenog oružja, ubijen je 931 Srbin, a UNMIK vodi istragu za svega 90 slučajeva.
Predstavnici parlamentarnih stranaka u Skupštini Srbije preneli su članovima Misije Saveta bezbednosti da Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije, kao i da suštinska autonomija, koju Beograd predlaže, može da ima različite forme.

Izvor: Blic

NEMA ŽIVOTA U REZERVATU
MIRKO RADONJIĆ, 27. april 2007

AHTISARIJEV plan nije, niti može biti jedina osnova za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije. To su shvatili i članovi Misije UN - izjavio je, posle sastanka u Gračanici, episkop raško-prizrenski Artemije.
Na susret u privremenom sedištu eparhije, kraj jedne od najvećih srpskih svetinja, ambasadori u Savetu bezbednosti došli su sa sat i po zakašnjenja. Domaćinu nisu poljubili ruku, ali je stisak ruskog ambasadora Čurkina bio posebno dugačak i prisan - njegovo rukovanje sa vladikom Artemijem trajalo je kao i sva druga zajedno. Goste iz Njujorka dočekalo je i srpsko "pojačanje" iz Beograda: koordinatori državnog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić i Leon Kojen.
Obraćajući se članovima Misije na zatvorenom sastanku episkop raško-prizrenski govorio je o, kako je rekao, bezbrojnim zločinima nad srpskim narodom: o proterivanju više od 250.000 ljudi iz pokrajine, o ubijanju ljudi - od beba do 90-godišnjaka, o sravnjivanju sa zemljom stotina srpskih sela, o uništavanju grobova, 17-martovskom nasilju...
- Vaše ekselencije, bez stvaranja uslova za povratak raseljenih i za njihov normalan život, nema svrhe tražiti rešenje za Kosovo i Metohiju. Ono neće biti pronađeno - kazao je vladika Artemije.
Na kraju svog govora, on je ambasadore podsetio da je Kosovo i Metohija kolevka srpske duhovnosti, srpske kulture i srpske državnosti.
- To nije mit, već duhovni identitet srpskog naroda, bez koga on ne može postojati. Jedino rešenje za Kosovo i Metohiju je u stvarnim pregovorima i kompromisnom rešenju prihvatljivom za obe strane - kazao je vladika.
Na sastanku, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Marković upoznala je goste iz Saveta bezbednosti kako izgleda obnova porušenih sprskih spomenika koju sprovode isti oni koji su ih porušili - Albanci.
Članovi Misije posle sastanka ćutke su izašli kroz kapiju vladičanskog dvora ka autobusu. Jedino je američki ambasador podigao desni palac i rekao: "Dobra diskusija".
- Mislim da su članovi Misije dobili nove informacije, nova saznanja, koja će im koristiti kada budu odlučivali o budućem statusu Kosova i Metohije - kaže vladika Artemije.
Posle posete Gračanici, Misija je otputovala u južnu Kosovsku Mitrovicu gde se srela sa albanskim predstavnicima, potom su se prošetali glavnom ulicom severnog dela grada i razgovarali sa predstavnicima kosmetskih Srba, u prisustvu šefa UNMIK Joakima Rikera.
Posle sastanka, Marko Jakšić, član pregovaračkog tima za KiM, izjavio je:
- Ovo što se danas dešava Srbiji je nastavak bombardovanja iz 1999. godine. Pokazalo se da je to bila borba za stvaranje još jedne albanske države, a ne za prava Albanaca, i da je zbog toga 250.000 Srba proterano sa Kosmeta.
On je članovima Misije takođe rekao da za Srbe Ahtisarijev plan predstavlja "model indijanskog rezervata", kao ni da najviši stepen decentralizacije u nezavisnoj albanskoj državi Srbima ništa ne bi značio.
Johan Verbeke, predvodnik Misije SB, rekao je da su mu predstavnici Srba dali veoma važne informacije o tome kakva je zaista realnost u Severnoj Mitrovici i generalno u severnom delu Pokrajine.
- Kao što znate, mi smo u Misiji čiji su ciljevi dobijanje maksimuma informacija od strane lokalnih lidera, kako bismo, kada se vratimo u Njujork, imali potpunu sliku o realnosti na Kosovu - izjavio je Johan Verbeke novinarima.
On, međutim, nije želeo da spekuliše o sadržini izveštaja koji će Misija SB sastaviti nakon posete Pokrajini.
- Kada u potpunosti završimo Misiju, bićemo u poziciji da izvestimo Savet bezbednosti, a posle toga ćemo nastaviti svoja razmatranja i konsultacije.

PRIJATELJSKO OTIMANJE
Jakšić je rekao da iza albanskih težnji i interesa stoje pre svega SAD i Velika Britanija. Tokom razgovora američki ambasador na to je replicirao da je američka politika prema Kosovu bila vođena onim što su Milošević i njegov režim činili, kao i da američki i srpski narod imaju mnogo zajedničkog. Ambasador SAD upitao je srpsku delegaciju šta bi za njih u Ahtisarijevom planu bilo prihvatljivo. Odgovorili su mu da ništa iz tog dokumenta ne može da zadovolji Srbe. Marko Jakšić je dodao da ceni što su Srbi i Amerikanci prijatelji, ali da prijatelji jedan drugome ne otimaju teritoriju.

ŠAPUTANJE
Na novinarsko pitanje da li smo posle ovog sastanka bliži nezavisnosti ili ne, Jakšić je, kroz smešak, odgovorio:
- Rus nam je šapnuo da će da stavi veto.

DELEGACIJI SAVETA BEZBEDNOSTI SVOJE ARGUMENTE PREDSTAVIO I PRIŠTINSKI TIM PRIZNAJTE NAŠU "REALNOST"

PREDSTAVNICI Prištine predstavili su u petak delegaciji Saveta bezbednosti UN mnogobrojne argumente koji dokazuju da je nezavisnost pravedno i jedino rešenje za status Kosova, izjavili su članovi Pregovaračkog tima Kosova.
Posle sastanka sa članovima misije SB UN, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je izjavio da su predstavnici misije bili zainteresovani da čuju gledišta predstavnika Kosova o ekonomskoj i političkoj ozdrživosti Kosova i o položaju manjina, posebno srpske.
Sejdiu je kazao da je kosovska strana ponudila pune garancije za ostvarivanje prava manjina prema najvišim međunarodnim standardima.
Premijer Kosova Agim Čeku je od članova Misije Saveta bezbednosti UN zatražio da priznaju "novu realnost" na Kosovu.
- Mi smo kao vlada dali argumente da je Kosovo spremno da bude država i da kao takva funkcioniše, jer ima svu potrebnu zakonsku infrastrukturu, deluje kao država, razmišlja kao država i vreme je da se ova realnost prizna novom rezolucijom SBUN - rekao je predsednik Vlade Kosova.


Izvor: Novosti

Za zavičaj nema rampe
E. V. N., 27. april 2007

PROTESTNI skup Srba proteranih sa Kosova i Metohije, na administrativnoj liniji Rudnica - Donje Jarinje, završen je u petak, posle isticanja zahteva misiji Saveta bezbednosti na punktu, koji je između Srbije i Kosmeta postavila međunarodna uprava. Izabrana delegacija imala je, pored obraćanja narodu, ulogu da zahteve beskućnika ponese i tokom popodneva preda predstavnicima delegacije UN, koja obilazi Kosovo i Metohiju.
Tri dana i tri noći, u šatorima, kraj vatri, u prikolicama i autobusima, prognanici sa Kosmeta, svedočili su o svojoj golgoti dugoj osam godina, da bi se u petak sa zahtevima u 19 tačaka zaputili prema predstavnicima međunarodne zajednice na punktu u Jarinju.
Hiljade ljudi u maršu, sa porukama - hoćemo kući, sa fotografijama ubijene i kidnapovane rodbine. Ovo je tek mali deo od 250.000 proteranih. Tek mali deo od 70.000 nekad zaposlenih u kosmetskim preduzećima, a sada - bez posla, s nadom da "ne može doveka ovako".
U koloni koja se kretala sporo, deca i starci išli su napred, sa obeležjima države Srbije i porukama - pravo na starost dostojnu čoveka, pravo na detinjstvo dostojno deteta.
- Prvo su me proterali iz Krajine. U Prištini sam počeo novi život, pa sam bio u Ugljarima kod Kosova Polja. Kad su počeli starci da umiru, sklonio sam decu da ne gledaju - govori Pero Stajić, danas u Kragujevcu, treći red u koloni. Pero gleda u Ibar, ljudi se zbijaju, starci plaču.
- Uvek sam ja na svom ognjištu, tamo u Istoku - kaže starina Novak Mirković. - Noću ga sanjam, danju mislim. Ne dam se ja. Ni tren kuću ne ispuštam iz sećanja.
- Volim kad kiša pokupi prašinu, a meni zamiriše moja, metohijska zemlja. Opet kažem, moji su svi živi, a gledaj ovu tugu - pokazuje na Gospavu Pilipović iz Uroševca.
Žena u crnini osam godina za sinom Tomislavom i mužem Ilijom. Nikad ne može da zaboravi leto 1999. godine.
- Bila sam operisana od raka, a njega jednog ponedeljka doneli mrtvog. Imao je 38 godina. Sad bih zbog njega volela da se vratim.
Brankica Antić iz Prizrena plakala je za kidnapovanim mužem Zlatkom:
- Odveli su ga sa radnog mesta. Bio je radnik "Telekoma", naša deca su imala pet i šest godina. Zlatko se nikad nije javio. Još mi niko nije javio gde je i kako je završio. Najteže je kad deca pitaju - kad ćemo svojoj kući i da li ćemo videti tatu.
Na punktu koji deli Srbiju od Kosmeta vojnici KFOR, UMNIK policija, kosovska policijska služba, mnogobrojna vozila i oklopnjaci. Brojimo - do 27. Gore, na uzvišici, pored puta, KFOR motri na kolonu, koja se primiče punktu. U jednom trenutku - neka čudna energija pokrenula je očajni narod. Svi su želeli preko rampe, ali je rampa samo pala pred Draganom Krstićem, prognanim iz Obilića i njegovih devetoro dece. Najmlađu, šestomesečnu Sanju, Dragan je privijao uz grudi i trčao, vičući:
- Vratite me kući, vratite me mojoj kući, mome poslu, vratite detinjstvo mojoj deci.
Drhtali su dečaci, drhtao je i Dragan Krstić s druge strane, kod UMNIK punkta, kad ga je za ruku dohvatilo njegovo peto dete, devojčica Jovana, gotovo slepa i potpuno nema.
Raskućeni srpski narod u maršu je proveo više sati, u koloni dugoj oko tri kilometra. Posle poruke misiji Saveta bezbednosti UN, ljudi su počeli polako da se razilaze, do autobusa i automobila koji će ih vratiti na njihove, prognaničke adrese.

ZAHTEVI
PROGNANI kosmetski Srbi u zahtevu od 19 tačaka koji su uputili misiji traže, između ostalog, da se hitno obezbedi povratak 250.000 Srba i drugih nealbanaca na Kosovo i Metohiju. Da se omogući povratak raseljenim, na više od 70.000 radnih mesta, sa kojih su proterani. Da se što hitnije Srbima i ostalim nealbancima vrati sva pokretna i nepokretna imovina koju su, u ovih osam godina Albanci prisvojili i uzurpirali. Da se obnove srpske svetinje, groblja, spomenici kulture koje su Albanci spalili i
razrušili. Da se ispuni Rezolucija 1244, kojom je predviđen povratak odgovarajućeg broja srpskih vojnika i policajaca...

RUSIJA
POSEBNE poruke, na transparentima, Srbi su poslali, bratskom ruskom narodu: "Rusijo pomozi", "Srbija i Rusija", a delile su se i majice crvene i bele, na kojima je ispisano "Srbija i Rusija - jednako život".

PODSMEH
DOK su se nesrećni Srbi zbijali pred UMNIK punktom, a Dragan Krstić pretrčavao granicu, vojnici KFOR-a u oklopnjaku i ispred njega, podsmešljivo su pratili ovaj prizor. Pitali smo ih zašto se smeju. Odgovorili su: "Nemamo mandat da razgovaramo sa novinarima."

Izvor: Novosti

 MISIJA SAVETA BEZBEDNOSTI UN ZAVRŠAVA POSETU KOSOVU I METOHIJI

Delegacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, drugog dana posete Kosovu i Metohiju boravila je u Orahovcu, u kojem živi oko 350 Srba. Članovi misije SB UN su iza zatvorenih vrata razgovarali sa predstavnicima Srba i Albanaca u toj opštini. Srbi iz Orahovca, koji već osam godina žive u potpunoj izolaciji, nisu mogli članovima mijsije da iznesu u kakvim uslovima i sa kakvim problemima žive i da im pokažu spaljene kuće.

Prilikom dolaska u Orahovac, šefu misije Saveta bezbednosti, belgijskom ambasador pri UN Johanu Verbekeu, učenici osnovne škole 'Vuk Karadžić' uručili su knjigu 'Pokošeno detinjstvo'. U toj knjizi 250 crteža i tekstova pokazuju teške uslove života.

Članovi Misije posetili su sinoć selo Svinjare kod Kosovske Mitrovice, gde su se zadržali samo nekoliko minuta, ne obišavši ni jednu od kuća koje su oštećene i spaljene u martovskom nasilju pre tri godine.

Konvoj sa delegacijom je prošao kroz Svinjare, a u samo nekoliko minuta zadržavanja vodja misije Verbeke, izašao je iz autobusa i razmenio par rečenica sa lokalnim rukovodstvom Kosovske Mitrovice, predstavnicima policije i Kosovskog zaštitnog korpusa.

Mali broj meštana koji je ostao u Svinjaru nije uspeo da diplomatama prenese da su Srbi pokušali da se 2005. godine vrate u svoje kuće, ali su ubrzo, trpeći, kako su naveli stalne provokacije i nasrtaje Albanaca na ljude i imovinu, morali da se isele.

Iz Orahovca misije će otići u selo Mala Kruša, a potom će obići i srpske povratnike u selu Brestovik, kod Peći. Susret sa novinarima predviđen je u 15:30 časova na aerodromu u Prištini, odakle bi delegacija trebalo da otputuje za Beč.

Izvor: RTS

 ČURKIN POZITIVNO OCENIO FORMULU BEOGRADA O KONTROLISANOJ AUTONOMIJI

Stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin pozitivno je ocenio predlog Beograda da međunarodna zajednica razmotri formulu 'kontrolisane autonomije' za Kosovo i Metohiju, umesto 'kontrolisane nezavisnosti' koju nudi posrednik UN Marti Ahtisari.

'Sigurno ima smisla da se izuči inicijativa Beograda, jer se na pregovorima sa Ahtisarijem ništa drugo nije razmatralo', rekao je Čurkin agenciji Itar-Tas u Prištini.

Ruski diplomata, koji je kao član Misije Saveta bezbednosti u poseti Beogradu i Prištini, ocenio je da je na 'neke članove Saveta bezbednosti proizvelo utisak to što srpska strana svoj pristup ne formuliše kao ultimatum, već kao osnovu za pregovore sa albanskom stranom'.

Čurkin je rekao da ne očekuje 'velike rezultate' od današnjeg sastanka sa Ahtisarijem u Beču. 'Od tog susreta teško je očekivati neke novosti', rekao je on, dodajući da 'značajan posao sledi u Njujorku, gde će misija Saveta bezbednosti pripremati izveštaj o poseti regionu.

'To je još jednom prilika da se procene svi detalji ispunjavanja, ili neispunjavanja Rezolucije 1244, i na osnovu toga rešava koliko je stanje na Kosovu zrelo za razmatranje bilo kakavog plana, da ne govorimo o planu koji nema saglasnost obe strane', istakao je ruski predstavnik u UN, dodajući da 'treba realno gledati na stvari'.

On je naveo da predstoji vrlo naporan rad u Savetu bezbednosti i izrazio zadovoljstvo rezultatima rada Misije, koje je, posle boravka u Beogradu i prvog dana rada na Kosovu, ocenio uspešnim. Čurkin je rekao da i druge članice smatraju misiju 'korisnom, važnom i informativnom'.

'Sada se ne razgovara toliko o Ahtisarijevom planu, koliko o stanju na Kosovu i ispunjenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednoasti, što je i bila ideja misije čije je formiranje predložila ruska strana', kazao je on.

Predstavnik Rusije u UN je rekao da je naročito važno za članice Saveta bezbednosti što mogu da saslušaju kosovske Srbe, jer su u Njujork dolazili predstavnici organa samouprave Kosova, ali da kosovske Srbe 'niko nije čuo u Savetu bezbednosti'.

'Ti kontakti su bili vrlo važni', rekao je Čurkin posle susreta sa predstavnicima Srba u Prištini i Kosovskoj Mitrovici i pravoslavnog sveštenstva u Gračanici. 'To je pružilo potpuno drugi ugao gledanja i ja očekujem da će članice Saveta bezbednosti imati nad čime da se zamisle', naveo je on.

Ruski diplomata je ukazao i da se ovih dana mnogo govorilo o situaciji sa povratkom privremeno raseljenih i da se postavlja pitanje 'kako se moglo dogoditi da se za sve ove godine vratio samo mali broj srpskih izbeglica'.

'To će, pretpostavljam, takođe, postati predmet razmatranja prilikom pripreme izveštaja misije Saveta bezbednosti UN', naglasio je Čurkin i dodao da će 'naravno, utisci misije upotpuniti, po svoj prilici, ne do kraja formulisane pozicije nekih članica Saveta'.

'Predstoji čak i da one kolege, od kojih je teško očekivati promenu pozicije zbog zadatog političkih pristupa, obrazlože svoju tačku gledišta', rekao je šef misije Rusije u UN u intervjuu ruskoj državnoj agenciji.

Izvor: RTS

 ROZMARI DI KARLO: NAŠ CILJ DA SE PITANJE BUDUĆEG STATUSA KOSMETA ZAVRŠI DO KRAJA PROLEĆA

Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Rozmari di Karlo izrazila je nadu da će pitanje budućeg statusa Kosova biti rešeno do kraja proleća.

'Naš cilj je da se ovo pitanje završi ovog proleća, to znači narednih nedelja, u maju', rekla je Di Karlo.

Na pitanje kakve rezultate oekuje od misije Saveta bezbednosti, Di Karlo je rekla: 'Mi smo veoma jasno objasnili svoj stav da novi pregovori nisu potrebni, da smo iscrpeli mogućnosti za pregovore, EU ima slično gledište, mislimo da je bilo važno da misija SB ode u region, i uveri se u situaciju na terenu, progres koji je načinjen i izazove koji ostaju. To je važna misija. Njena svrha nije bila da se otvori prostor za nove pregovore, već da članice SB dobiju bolji uvid u realnu situaciju.'

Ona je navela da Vašington u potpunosti podržava plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i očekuje da će se o Kosovu u Savetu bezbednosti raspravljati u narednih nekoliko nedelja, preneo je Glas Amerike.

'Sa američkog stanovišta, predlog Beograda o nadgledanoj auonomiji Kosova nije održiv', rekla je predstavnica Državnog sekretarijata.

Rozmari Di Karlo ističe da je za SAD nadgledana nezavisnost Kosova jedino održivo rešenje, i da Vašington nastavlja intenzivne razgovore sa članicama Kontakt grupe i Saveta bezbednosti kako bi se, po povratku misije SB iz regiona, o Kosovu uskoro raspravljalo u Savetu bezbednosti na osnovu plana Martija Ahtisarija.

Izvor: RTS

Misija SB obilazi Kosovo na terenu
Priština -- Drugi dan boravka misije SB UN na Kosovu odvija se na terenu. Delegacija večeras odlazi u Beč na sastanak s Ahtisarijem.

Misija SB započela je drugi dan boravka na Kosovu posetom južnokosovskoj optšini Orahovac, gde u samom gradu živi značajna srpska zajednica. Susret sa predsatvnicim opštine kao i sa orahovačkim Srbima je u toku, a nakon toga članovi misije nastavljaju za albansko selo Mala Kruša kod Prizrena, gde je dan nakon početka NATO bombardovanja ubijeno preko stotinu muškaraca.

Poslednja stanica misije SB u poseti terenu i preposlepodnevne konferencije za štampu na prištinskom aeroromu, je selo Brestovik kod Peći, u kojem je registrovan povratak značajnog broja srpskih izbeglica.

Predstavnici 15 zemalja članica Sabeta bezbednosti drugi dan odvojili su potpuno za obilazak terena, za razliku od jučeranjeg dana kada su razgovarali sa lokalnim zvaničnicima i predstavnicima međunarodne zajednice.

Misija je jučerašnji dan završila posetom severnom delu Kosovske Mitrovice i selu Svinjare, srpkom selu koje je obnovljeno pošto je bilo razrušeno u nemrima 17. marta 2004.

Nakon sastanka sa liderima kosovskih Srba ambasador Belgije u UN Johan Verbeke ocenio je da je taj sastanak veoma važan, jer su članovi delegacije dobili informacije o tome "kakva je zaista realnost" u severnom delu Kosovske Mitrovice i pokrajine.

Misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u toku popodneva odlazi u Beč. Članovi delegacije će se tamo sastati sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih nacija Martijem Ahtisarijem i razgovarati o utiscima koje su stekli pošto su imali uvid u to kakva je situaciju na Kosovu na terenu.

Proroković: Treba očekivati nove inicijative u SB

Član Vladinog saveta za KiM Dušan Proroković ocenio je u Poligrafu B92 da nakon Misije UN-a treba očekivati pokretanje nekih incijativa u SB.

Proroković je rekao i da nakon posete Misije, očekuje od država koje si nisu mnogo bavile Kosovom da se njhove diplomate ozbiljnije zabave tim problemom.

"Ovo je možda prilika da se nešto preduzme kako bi standardi bili ispunjeni i da onda kada se standardi ispune da ponovo otvorimo priču o statusu. Nastavak pregovora se može desiti bez obzira na to što je ovaj proces koji je vodio Ahtisari završen, nećemo mi počinjati ništa iz početka", rekao je Proroković.

Govoreći o tvrdnjama, koje su stigle od Srpske radikalne stranke, da se samo uz povratak pripadnika policije i Vojske Srbije može obezbediti povratak Srba na Kosovu, Pororoković je naveo da za povratak srpkih bezbednosnih snaga postoji osnova.

"U ovom trenutku mislim da bi mogli da pronađemo neku vrstu aranžmana kako bi povećali bezbednost na Kosovu i Metohiji. Moramo pronaći neku vrstu aranžmana, iluzorno je govoriti da ljudi mogu da se vrate u Dečane, to bi bila čista provokacija za albansku stranu", smatra Proroković.

Proroković smatra i da je za bilo kakav uticaj Beograda na povratak Srba na Kosovo bili neophodni institucionalni instrumenti, koji su do sada nedostajali.

Shefer: Kontrolisani proces ili rizici

Jap de Hop Shefer rekao da u rešavanju kosovskog statusa predstoji izbor između kontrolisanog procesa i rizika.

Kontrolisani proces, prema mišljenju generalnog sekretara NATO-a, je brza i jasna rezolucija Saveta bezbednosti na osnovu plana Ahtisarija, a nekontrolisani proces, smatra Shefer, doneo bi nesagledive rizike.

Shefer je na završetku neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u Oslu naglasio da NATO na Kosovu ima veliki ulog, oko 60.000 ljudi u sklopu KFOR-a, i da misli da je posle osam godina zaista došlo vreme da se kosovski problem reši.

"Ovo je veoma važan trenutak u rešavanju problema. Pred nama se nalazi izbor između kontrolisanog procesa koji bi se završio jasnom rezolucijom Saveta bezbednosi UN i nekontrolisanog procesa sa nesagledivim rizicima. NATO se zalaže za prvu opciju", rekao je Shefer.

On je dodao da je NATO spreman da reaguje na eventualne jednostrane poteze, i da za to nisu potrebne specijalne pripreme jer je NATO spreman za sve mogućnosti.

"NATO ne donosi političke odluke, to čini Savet bezbednosti UN. Tamo se nalaze naše snage i mi imamo interes da se taj proces završi što pre. Ministri spoljnih poslova NATO-a podržali su Ahtisarijeve predloge kao jedini mogući realističan korak napred i predstavljaju najbliži mogući kompromis do kojeg dve strane mogu da dođu", rekao je Shefer.

Ipak najveću pažnju na ovom Samitu, što se tiče Kosova, izavalo je izlaganje ruskog minsitra inostranih poslova Sergeja Lavrova, koji je naglasio da Moskva ne namerava da popusti u podršci Srbiji, za koju je Ahtisarijevo zalaganje neprihvatljivo.

Izvor: B92

Misija SB UN posetila Prištinu i Gračanicu
Autor: Blic online - Tanjug | 27.04.2007 - 17:27

Članovi misije Saveta bezbednosti UN razgovarali su danas sa predstavnicima Srpske liste i Srpskog nacionalnog veća Kosova, vladikom raško-prizrenskim Artemijem, kao i sa šefom UNMIK-a Joakimom Rikerom, komandantom Kfora Rolandom Katerom, članovima kosovskog pregovaračkog tima, uključujući i predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, premijera Agima Čekua, predsednika Skupštine i predstavnike poslaničkih klubova.
Predstavnici Srpske liste ukazali su delegaciji SB UN danas u Prištini da je predlog specijalnog predstavnika Martija Ahtisarija o budućem statusu pokrajine neprihvatljiv za Srbe na Kosovu i Metohiji. Misiji je pomenuto i martovsko nasilje iz 2004. godine i činjenica da niko nije snosio političku odgovornost za ono što se događalo tada.
- Rekli smo i to da je ministar unutrašnjih poslova Kosova nedavno zbog smrti dva Albanca na demonstracijama pokreta 'Samoopredeljenje' u Prištini podneo ostavku, ali da niko od političara nije podneo ostavku zbog toga što je 2491 Srbin ubijen od 1999. godine i da niko za to nije snosio političku odgovornost – kaže Vesna Jovanović, poslanik Srpske liste.
Predstavnici Srba govorili su i o nedostatku mehanizama zaštite srpske zajednice u kosovskim institucijama, što, kako su upozorili, nije najbolje regulisano ni u Ahtisarijevom predlogu. Italijanski predstavnik iz Misije UN upitao je, prema rečima Vesne Jaovanović, da li praktična strana Ahtisarijevog predloga, bez statusa, odgovara Srbima, na šta je odgovoreno negativno.
- Predstavnik SAD pitao je šta Srbi predlažu, kako da se poboljšaju postojeći dokumenti, dok je predstavnika Katara zanimalo šta ćemo uraditi ako SB bez obzira na sve donese odluku o nezavisnosti Kosova – objasnila je Jovanovićeva.
Nakon razgovora u Prištini, petnaestočlana delegacija Misije SB UN posetila je manastir Gračanicu, gde je održan sastanak sa vladikom raško-prizrenskim Artemijem. Istakavši da je nezavisnost Kosova i Metohije apsolutno neprihvatljiva i da je neće biti, episkop raško-prizrenski je rekao da je Misiji Saveta bezbednosti preneo nove informacije i saznanja koje će im biti od koristiti kada budu donosili odluku o budućem statusu Kosova.
- Mi smo se potrudili da pokažemo i prikažemo stvarno stanje srpskog naroda i drugih nealbanaca na Kosovu, koji osam godina u kontinuitetu stradaju i žive životom nedostojnim čoveka - rekao je vladika i naglasio da je sa članovima Misije govorio i o zločinima albanskih ekstremista, koji se, kako je podsetio, i danas vrše "nad našim narodom, crkvama i manastrima". Sastanku sa predstavnicima Misije u Gračanici prisustvovali su i koordinatori srpskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić i Leon Kojen.
Nakon posete Gračanici, članovi Misije otputovali su u Kosovsku Mitrovicu, gde će razgovarati sa predstavnicima Severne i Južne Mitrovice.

Izvor: Blic