Jeremić: Bez formata za Prištinu

 STRAZBUR - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da nije zvanično informisan o postizanju dogovora o formatu učešća prištinskih vlasti na predstojećoj ministarskoj konferenciji Evropska unija-Zapadni Balkan, koja će biti održana u junu, u Sarajevu.
"Iako očekujemo pozitivan ishod pregovora o formatu održavanja sarajevske konferencije, nismo još uvek zvanično informisani" o postizanju sveobuhvatnog rešenja, rekao je sinoć Jeremić Tanjugu.
"Naš stav je poznat, nije se promenio i neće biti popuštanja - Priština mora biti predstavljena u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i u prisustvu UNMIK-a, kao i do sada. Nikako kao suverena država", dodao je Jeremić koji će sutra u Strazburu učestvovati na 120. sednici Komiteta ministara Saveta Evrope.
Jeremić
je rekao da je Srbija sa Sspanijom, kao glavnim organizatorom konferencije, "postigla sporazum za koji veruje da će biti sproveden u delo".
Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos izjavio je, kako su preneli beogradski mediji, da je postignut dogovor svih strana da se konferencija u Sarajevu održi kao nezvanični "gimnih" susret.
Sve strane uključene u organizovanje ministarske konferencije koja treba da se održi 2. juna u Sarajevu slažu se da je za uspeh konferencije neophodno prisustvo svih strana u regionu, ali dok Srbija smatra da je neophodno da prištinske vlasti budu zastupljene u skladu sa Rezolucijom 1244, koja je jedini dokument koji prihvataju sve članice EU, Priština insistira na tome da bude zastupljena kao nezavisna država i na istom nivou kao i ostale zemlje regiona.

Izvor: Novosti

Dačić: Podrška Grčke integracijama i odbrani Kosova

BEOGRAD - Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas, nakon razgovora u Atini, da Grčka u potpunosti podržava nastavak evropskih integracija Srbije i napore da se očuva suverenitet i integritet na Kosovu i Metohiji.
Nakon susreta sa ministrom spoljnih poslova Grčke Dimitrisom Drucasom, Dačić je izjavio da je zajednički konstatovano da postoji brojni zajednički stavovi koji su "veoma važna potpora za nastavak dalje saradnje" dve zemlje.
"Pre svega, apsolutna podrška Grčke daljem putu evropskih integracija, a sa druge strane i podrška principijelnim stavovima
kada je reč o odbrani nacionalnih i državnih interesa i očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu i Metohiji", rekao je Dačić, a prenosi Radio-televizija Srbije.
On je dodao da je, iako Grčke firme predstavljaju neke od najvećih investitora u Srbiji, obim spoljnotrgovinske razmene i dalje relativno mali u odnosu na stepen investiranja u Srbiji.
"Možda je u uslovima krize, kada dolazi do nestabilnost na unutrašnjem tržištu, to prilika da se nađu zajednički interesi u kapitalnim oblastima kao što su energetika ili infrastruktura", rekao je Dačić.

Izvor: Novosti

Ne morate priznati Kosovo


Meri Vorlik, ambasadorka SAD u Beogradu: Potrebna konstruktivna saradnja s Prištinom. Ne lobiramo za NATO. Nedeljno dajemo milion dolara


SAD i Srbija sve više vide jedni druge kao nezamenljive partnere, a naši odnosi su pozitivni, jaki i produktivni, usmereni na postizanje konkretnih rezultata. Tesno sarađujemo na rešavanju niza izazova, uključujući trgovinu drogom, pristupanje EU i jačanje lokalnih vlasti. Mi smo i bliski vojni partneri, a američke kompanije su među vodećim stranim investitorima u Srbiji.

Ovako u intervjuu za ”Novosti” američka ambasadorka u Beogradu Meri Vorlik ocenjuje trenutne odnose Beograda i Vašingtona. Ona naglašava da je za Ameriku Srbija ključni igrač u regionu, i kaže:

- Želimo da vidimo kako vaša zemlja igra aktivnu ulogu u promovisanju integracija čitavog zapadnog Balkana u Evropu. Pozdravljamo nedavne korake koje ste preduzeli, kao što su usvajanje Deklaracije o Srebrenici, promocija pomirenja i jačanje regionalnih odnosa. Nastavkom napora da se razreše aktuelna pitanja u regionu, Srbija će potvrditi da teži uspostavljanju dobrosusedskih odnosa i tako će ojačati svoju lidersku poziciju.

* Kako Amerika može da nam pomogne da ubrzamo EU integracije, nakon ratifikacije SSP?

- Na mnogo frontova podržavamo evropski cilj koji je zacrtala Srbija, ali finansijska pomoć je možda najvidljiviji deo naših napora. SAD svake nedelje daju milion dolara pomoći Srbiji, u cilju stvaranja još prosperitetnije države, koja je pravno i administrativno u skladu sa zapadnim i EU standardima. Pomažemo da se ojačaju vladavina prava i borba protiv korupcije, podržavamo reforme pravosuđa, policije i lokalnih institucija, razvoj srpske privrede i promociju transparentne poslovne prakse. Takođe, podržavamo razne programe koji su usmereni ka omladini, vašim budućim liderima.

* Šta će, po vašem mišljenju, biti najveći izazov za Srbiju na putu ka EU - Kosovo, Hag, reforma pravosuđa...

- To je pre pitanje za EU, koja i utvrđuje kriterijume za prijem novih članica. Važno je imati na umu da pristupanje EU podrazumeva mnogo više od usvajanja novih zakona. Evroatlantske integracije se baziraju na zajedničkim vrednostima: tržišnoj privredi, kolektivnoj bezbednosti, zaštiti etničkih i drugih manjina, demokratskim izborima i slobodi govora. Moj osećaj je da su Srbija i srpski narod prihvatili te vrednosti, što se i videlo na izborima 2008. Nadamo se da ćemo da vidimo Srbiju u okviru evropske porodice, kao odgovornog partnera, sa svojim očuvanim kulturnim identitetom.

* Beograd puno očekuje od odluke MSP. Pod kojim uslovima bi Amerika podržala nove pregovore o statusu sa Prištinom?

- SAD i većina članica EU su priznale nezavisno Kosovo i verujemo da je pitanje statusa rešeno. Međutim, nastavljamo da podstičemo Srbiju i Kosovo da pronađu načine da reše otvorena pitanja vezana za izbeglice, obrazovanje, carinu, sudstvo, distribuciju električne energije i telekomunikacije, odnosno sve što utiče na svakodnevni život svih na Kosovu.

* Nedavno je ponovo aktuelizovana diskusija o podeli KiM. Mislite li da je to realan scenario?

- Ne podržavamo podelu Kosova, niti je to realno. Po našem mišljenju to bi potkopalo stabilnost u regionu. Svaki novi dan koji Srbija provede u razgovorima oko obnavljanja pregovora o statusu ili o podeli je za Srbiju izgubljen dan na putu ka evropskoj budućnosti.

* Da li ćemo morati da priznamo Kosovo i pridružimo se NATO da bismo postali član EU?

- O različitim aspektima procesa pridruživanja odlučuje EU. Interesantno je da su sve zemlje koje su u poslednjih nekoliko godina ušle u EU najpre postale članice NATO. Njihova namera je bila da postanu saveznik Evrope u svakom smislu - političkom, ekonomskom i bezbednosnom. Ali, želela bih da bude jasno: mi ne lobiramo da se srpski državni vrh odluči za članstvo u NATO. To je odluka koju Srbija donosi sama.

* Sve češće vlasti u Beogradu dobijaju preporuke da uspostave dobre odnose s Prištinom ako žele da se Srbija pridruži EU. Zar to, u stvari, nije zahtev da se KiM prizna ”na mala vrata”?

- Potpredsednik Bajden je prošle godine rekao - i naša pozicija ostaje ista - da SAD ne očekuju da Srbija prizna nezavisnost Kosova. To nije preduslov za naše dobre odnose ili podršku Vašingtona za vaše EU integracije. Međutim, želimo da vidimo da Srbija konstruktivno sarađuje sa Prištinom, SAD, EU i drugim ključnim međunarodnim akterima, i da traži pragmatična rešenja koja će poboljšati život svih na Kosovu - i Srba i Albanaca.

* Mislite li da je srpska vlada stabilna i da opozicija ne može da izazove vanredne izbore? Slažete li se sa vlastima u Beogradu da bi oni samo usporili reforme?

- Građani su se na demokratskim izborima odlučili za vladu koja teži EU. Podržavamo njenu viziju demokratske, miroljubive i prosperitetne Srbije, koja je potpuno integrisana u Evropu. Ovoj vladi je dato poverenje za četvorogodišnji mandat i zaista je očigledan napredak na putu ka EU. Ne vidim kako bi vanredni izbori ubrzali taj napredak, postignut u prethodne dve godine.

* Ima li prepreka da novi američki investitori dođu u Srbiju i da li možemo uskoro očekivati neku veliku kompaniju?

- Prisustvo značajnog broja velikih američkih investitora pokazuje da je Srbija veoma privlačna destinacija. Ali, ona ima potencijal da privuče daleko više ulagača. Međutim, taj potencijal nije kapitalizovan zbog političke nestabilnosti pred izbore 2008, ograničenih promotivnih aktivnosti i nezavršene reforme zakonodavnog i pravosudnog sistema. U najnovijem istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, navedeno je da su dva najveća problema sa kojima se biznismeni suočavaju u Srbiji korupcija i politička nestabilnost. Konkurencija u jugoistočnoj Evropi je žestoka, pa je važno da ponudite povoljnu investicionu klimu koja može da se takmiči sa okruženjem.


ODGOVORITI NA ZAMERKE U PRAVOSUĐU

* DA li SAD imaju zamerke na reformu pravosuđa i reizbor sudija i tužilaca?

- Naravno, SAD se zalažu za reformu pravosuđa. Proces pravosudne reforme je bio obiman i hrabar poduhvat, sproveden u veoma kratkom periodu. Iako su nas različiti posmatrači upoznali sa zabrinutošću u vezi sa tim procesom, verujemo da su Ministarstvo pravde i VSS iskreni u želji da odgovore na te zamerke što je pre moguće.


ŽELIM DA SARAĐUJEM SA SVIMA

* VAŠ prethodnik, ambasador Manter, održavao je dobre kontakte sa mnogim političkim liderima, kako u vlasti, tako i u opoziciji. Jeste li nastavili tu praksu?

- Trudim se da razvijam dobre odnose sa zvaničnicima Vlade i poslanicima. Srpski zvaničnici su me toplo primili i cenim njihovu spremnost da razgovaramo o tome kako da poboljšamo bilateralnu saradnju. Želim da nastavim da sarađujem sa građanima Srbije, iz struktura vlasti i van nje, koji imaju aktivnu, konstruktivnu ulogu u podršci evropskim aspiracijama Srbije.




Izvor: Novosti

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović je ocenio da je moguće da će zapadne zemlje, posle izvesnog broja godina i iz pragmatičnih razloga, zaključiti da ne mogu da reše kosovsko pitanje i da će kao rešenje ponuditi podelu Kosova.

"Bojim se zapadnog pragmatizma, jer će taj pragmatizam nuditi neka rešenja koja bi mogla uticati na teritorijalne podele", rekao je Ivanović u intervjuu "Presu".

"Pitanje teritorije nećemo na sto staviti mi, ni Albanci", rekao je  Ivanović, koji smatra da posle izvesnog broja godina, Zapad može da zaključi da ne može da reši kosovsko pitanje i da će onda ponuditi solomosko rešenje.

On je dodao da je u razgovoru sa britanskim ministrom za Evropu Dejvidom Lidingtonom ukazao da bi trebalo razmisliti o kiparskom modelu kao mogućem rešenju za status Kosova.

"To znači da Srbija u EU ulazi sa celom svojom teritorijom, dakle sa Kosovom, s tim da se po ulasku Srbije u EU evropska pravila neće primenjivati na Kosovu; kao što je Kipar ušao ceo, a evropska pravila i vizna liberalizacija se ne primenjuju na severni deo Kipra", objasnio je Ivanović.

On je dodao da je drugi razlog taj što Kosovo i Srbija od 2003. godine imaju posebne mehanizme za pridruživanje, jer izmedju pokrajine i ostalog dela Srbije postoji ogromna razlika u dostignutosti evropskih standarda.

Kao još jedan razlog za to rešenje naveo je da se status Kosova neće reševati bez Srbije, a ona nema nameru ni sad, ni u buduće da prihvati nezavisnost Kosova.

Ukazujući da kosovski Albanci misle da je pitanje statusa završeno, u čemu ih podržavaju SAD i neke zemlje EU, Ivanović je rekao da se tada postavlja pitanje suvereniteta, podsetivši da prema Rezoluciji 1244 UN, u pokrajini važe dokumenta Srbije.

On je dodao da se održivost bilo kog rešenja bazira na činjenici da su ga prihvatile obe strane ili samo jedna, a sada je zadovoljena samo jedna, jer mi nismo zadovoljni rešenjem koje se ne uklapa u Ustav Srbije.

Izvor: SrbijaNet