Drašković: Nezavisno Kosovo - kršenje povelje UN-a
Autor: Tanjug | 25.04.2007 - 21:05

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković rekao je danas u intervjuu za vodeće francuske listove "Figaro", "Kroa" i "Poen", da bi eventualna odluka Saveta bezbednosti UN o davanju nezavisnosti Kosova bila prva takva odluka u istoriji UN i da bi njome bila prekršena Povelja svetske organizacije.
- To nije posao Saveta bezbednosti UN. Posao Saveta bezbednosti je da poštuje i sprovodi Povelju UN - rekao je Drašković u Parizu u razgovoru s urednicima francuskih listova.
On je, prema saopštenju Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, istakao da je Marti Ahtisari ignorisao brojne primere autonomija u svetu i predložio Savetu bezbednosti rešenje koje nikada u istoriji UN nije usvojeno i kojim se krši Povelja svetske organizacije. U poslednjih osam godina, za vreme dok su Kosovom i Metohijom upravljale UN i privremene institucije, proterano je 220.000 Srba, hiljadu je ubijeno, uništeno je 40.000 srpskih kuća i oko 150, vekovima starih, crkava i manastira.
Na pitanje šta očekuje od misije Saveta bezbednosti UN koja će posetiti i Kosovo i Metohiju, Drasković je izrazio uverenje da će se ova misija uveriti u to da je bio tačan izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Kai Eidea iz 2005. godine, prema kojem standardi propisani rezolucijom 1244 nisu ispunjeni.
Šef srpske diplomatije je rekao i da bi SAD, Velika Britanija i Francuska, davanjem podrške Ahtisarijevom planu koji vodi ka nezavisnosti Kosova, pored kršenja Povelje UN, prekršile i odluke sopstvenih vlada, koje su tri puta u 20. veku - 1913, 1918. i posle Drugog svetskog rata potvrdile da je Kosovo u sastavu Srbije.

Izvor: Blic

Tadić: Široka autonomija, a ne nezavisnost Kosova
Autor: Beta | 25.04.2007 - 20:15

Pres služba predsednika Srbije demantovala je izveštaj slovačke novinske agencije SITA, koja je navela da je predsednik Srbije Boris Tadić u Bratislavi danas izjavio da bi "u krajnjem slučaju dopustio samostalnost Kosova, ali ne i nezavisnost".
- Netačan je navod da je predsednik Tadić rekao da bi dopustio u krajnjem slučaju samostalnost Kosova ali ne i nezavisnost -rečeno je Beti u pres službi, koja je dodala da je Tadić precizirao da "Srbija nudi široku autonomiju Albancima i da Srbija ne želi da upravlja političkim i ekonomskim životom Albanaca u pokrajini".
Slovačka agencija prenela je ranije danas da je u razgovoru sa novinarima u Bratislavi, Boris Tadić izjavio da bi u krajnjem slučaju dopustio samostalnost Kosova, ali ne i nezavisnost.
- Samostalnost nije isto što i nezavisnost. Ako bi Kosovo ostalo u okviru Srbije, ne bi bio narušen srpski suverenitet. Srbija bi bila spremna da pregovara o raznim oblicima i formama suvereniteta, ali unutar Srbije - citirala je Tadića sa tog susreta slovačka agencija SITA.
Srpski predsednik je, pored sporne izjave, danas, na kraju dvodnevne posete Slovačkoj, rekao da je za Srbiju apsolutno neprihvatljiv plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija. Takođe, Tadić je slovačkim novinarima objasnio da ideološke razlike između njega i premijera Vojislava Koštunice nemaju nikakvog uticaja na politiku prema Kosovu.
- Još uvek može da se postigne kompromis - rekao je Tadić i predložio da "Beograd ne upravlja unutrašnjim stvarima Albanaca na Kosovu u političkom ni u ekonomskom pravcu, ali da zadrži pravo da štiti svoj narod na toj teritoriji, kao i da štiti spomenike iz kojih je potekla srpska kultura".
Tadić je, prenosi SITA, pozdravio izjavu zamenika šefa ruske diplomatije Vladimira Titova da rezolucija UN zasnovana na Ahtisarijevom planu neće proći. Agencija dodaje da srpski predsednik nije isključio mogućnost pogoršanja odnosa Srbije i zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova.
- U svakom slučaju neće se raditi o poboljšanju odnosa sa njima - rekao je predsednik Srbije.
Slovački zvaničnici sa kojima se Tadić sreo u Bratislavi, predsednik Ivan Gašparovič, premijer Robert Fico i predsednik slovačkog parlamenta Pavol Paška izrazili su razumevanje za to koliko je problem Kosova osetljiv za Srbiju.
Pavol Paška je danas Tadiću pružio uveravanja da cela slovačka politička scena podržava stav Narodne rade Slovačke da konačno rešenje statusa Kosova ne može biti doneto bez srpske strane.

Izvor: Blic

Ren: Nužna rezolucija SB UN o statusu Kosova
Autor: Beta | 25.04.2007 - 19:36

Evropski komesar Oli Ren založio se danas za usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova "koja će dati međunarodni legitimitet i pravnu osnovu za delovanje Evropske unije na Kosovu".
Posle razgovora sa misijom Saveta bezbednosti UN, Ren je istakao da je Kosovo "suštinsko evropsko pitanje" i da je tamo "za Evropu najveći zalog u igri, u pogledu bezbednosti, stabilnosti, mira i slobode". Ren je izneo i tvrdnju da je na sastanku šefova diplomatija "EU izrazila podršku planu Martija Ahtisarija", iako je na dva poslednja sastanka ministara inostranih poslova EU podržan samo "proces koji vodi Ahtisari", ali ne i njegov plan.
Zbog neslaganja više članica EU s Ahtisarijevim predlogom da se status Kosova odredi kao "nadgledana nezavisnost", ministri inostranih poslova EU na sastancima u februaru u Briselu, i u martu u Bremenu, nisu dali podršku i sadržini plana izaslanika UN za pregovore o Kosovu.
Ren je, nakon razgovora s ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti UN, takođe istakao da je ruski predsednik Vladimir Putin naglasio da "deli demokratske vrednosti Evrope" i da je "veoma važno da Rusija kosovskom pitanju pristupi u duhu odgovornog multilateralizma".
- Rešavanje statusa Kosova je istinska proba za odgovoran multilateralizam - dodao je Ren i time jasno ciljao na nedavne kritike koje je Putin uputio Vašingtonu i Zapadnoj Evropi zbog "jednostranog ponašanja" i nametanja rešenja u važnim svetskim pitanjima.
Misija Saveta bezbednosti UN je posle razgovora s čelnicima EU i NATO u Briselu danas otputovala u Beograd.

Izvor: Blic

Shefer:Kosovo je ključno bezbednosno pitanje u Evropi
Autor: Beta | 25.04.2007 - 16:45

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer podvukao je misiji Saveta bezbednosti UN u Briselu nužnost da se ide brzo ka rešenju kosovskog statusa i preneo da bi bilo opasno da dođe do zastoja ili odlaganja tog procesa.
Shefer je ambasadore 15 zemalja članica Saveta bezbednosti UN "upoznao s bezbednosnim prilikama na Kosovu, sa stanovišta Atlantskog saveza", predočivši da je "Kosovo evropsko ključno bezbednosno pitanje".
Kako je portparol NATO-a Džejms Apaturaj rekao agenciji Beta, posle susreta Shefera i ambasadora u Saveta bezbednosti, generalni sekretar NATO-a je naglasio da je rasprava u Savetu bezbednosti UN o pitanju Kosova "za NATO jasno od ključnog interesa, jer je 16.000 NATO vojnika tamo na terenu". Takođe, Shefer je istakao da je "Kfor spreman za svaku mogući razvoj i da će očuvati mirnu situaciju".
- NATO veruje da je nužno brzo ići ka rešenju, kao i da postojeće stanje dugoročno nije održivo - rekao je Shefer i dodao da atlantski saveznici "podržavaju plan i predloge specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija, jer to predstavlja dobru osnovu za napredak".

Izvor: Blic

UNMIK vidi napredak u svim oblastima primene standarda
Autor: Tanjug | 25.04.2007 - 14:36

Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji ocenila je danas, u susret poseti Misije Saveta bezbednosti toj pokrajini, da je u svim oblastima života na Kosovu ostvaren napredak u sprovođenju demokratskih standarda.
"Dokaz za to jeste normalizacija života vehine ljudi na Kosovu", istaknuto je u saopštenju UNMIK-a iz Prištine, dostavljenom agenciji Tanjug. UNMIK se složio sa procenama da je ostalo još mnogo toga da se uradi kako bi se poboljšao kvalitet života stanovnika Pokrajine, ali smatra da "to ne važi samo za Kosovo, već i za sva druga društva".
Glavni izazovi na Kosovu i dalje su, prema UNMIK-u, borba protiv korupcije, pravosudna reforma i povratak manjina.
Misija UN takođe "žali što program nije uspeo da privuče srpsku zajednicu na Kosovu, jednu od onih kojima je program prvobitno namenjen, da u njemu aktivno učestvuje", ali istovremeno ističe da "činjenica da se uvek može učiniti više ne treba koristiti za tvrdnje da ništa nije učinjeno."
"Kosovo se promenilo i nastavlja da se menja, a proces primene standarda jedan je od faktora koji su doprineli toj promeni", navedeno je u saopštenju. UNMIK je podsetio da su standardi za Kosovo uspostavljeni 2002/2003. godine i da obuhvataju osam oblasti koje se smatraju prioritetima za novoosnovane privremene kosovske institucije.
Te oblasti su: funkcionisanje demokratskih institucija, vladavina zakona, sloboda kretanja, održiv povratak i prava zajednica i njihovih pripadnika, ekonomija, prava vlasništva (uključujući kulturno nasleđe), dijalog Beograda i Prištine i Kosovski zaštitini korpus. U okviru tih oblasti definisano je 109 ciljeva, koji su predstavljeni Savetu bezbednosti UN u decembru 2003. godine u dokumentu pod nazivom "Standardi za Kosovo".

Izvor: Blic

Samardžić: Misija bi mogla da odblokira proces
Autor: Tanjug | 25.04.2007 - 14:12

Koordinator državnog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izjavio je danas da Beograd sa zadovoljstvom prihvata dolazak Misije Saveta bezbednosti UN i očekuje da će ta misija praktično započeti odblokiranje procesa rešavanja kosovskog pitanja.
"Cilj ove misije je da započne jednu novu fazu, koja bi se mogla nastaviti pregovaračkim procesom, da bi se došlo do kompromisnog rešenja", rekao je Samardžić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, pred dolazak Misije.
Samardžić i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić rekli su da bi ova misija trebalo da bude samo prvi korak u proceni stvarne situacije u Pokrajini i da Beograd ne očekuje da će delegacija Saveta bezbednosti posle posete Srbiji sačiniti finalni izveštaj. Oni su najavili da će članovima Misije predložiti da posle njih na Kosovo dođe misija nižeg diplomatskog ranga, koja bi detaljnije istražila prilike u Pokrajini, u cilju što vredostojnijeg i validnijeg izveštaja.
Samardžić je rekao da Savet bezbednosti nije uvažio veći deo sugestija Beograda u pogledu obima i programa posete Misije, ali da će Beograd nastaviti da insistira na tome da diplomate provedu što više vremena "na terenu, a što manje u kancelarijskim razgovorima.
Na pitanje da li je najavljeni skup prognanih Srba na administrativnom prelazu Rudnica zamišljen kao predstava za međunarodnu zajednicu, Samardžić je rekao da se to ne dešava "u režiji vlade" i da je povratak, na kome insistiraju raseljeni, njihovo ljudsko pravo za čije je ostvarivanje odgovoran UNMIK.

Izvor: Blic

 PREMIJER KOŠTUNICA RAZGOVARA SA ČLANOVIMA MISIJE SB UN

Misija Saveta bezbednosti UN, koju predvodi belgijski diplomata Johan Verbeke i koja je sinoć doputovala u Beograd, počela je razgovor u Vladi Srbije s premijerom Vojislavom Koštunicom. Cilj misije je da pre rasprave o budućem statusu Kosmeta proveri situaciju na terenu.

Tokom prepodneva misija Saveta bezbednosti razgovaraće i s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a večeras odlazi za Kosovo i Metohiju, gde će sutra razgovarati sa predstavnicima kosovske vlasti i međunarodne zajednice, ali i sa predstavnicima srpske zajednice.

Belgijski ambasador u Ujedinjenim nacijama Johan Verbeke, koji predvodi misiju, najavio je da se neće zadržavati u Prištini, već će ići u Kosovsku Mitrovicu, posetiće srpske enklave, multietničke zajednice i albanska sela.

Izvor: RTS

 VELIKI BROJ RASELJENIH SA KOSMETA NA ADMINISTRATIVNOM PRELAZU JARINJE

Veliki broj raseljenih sa Kosmeta krenuo je na administrativni prelaz Jarinje kako bi članovima Misije SB UN pokazali da žele da se vrate na svoja ognjišta, odakle su proterani 1999. godine, nakon dolaska Kfora.

Na prelaz Jarinje, na administrativnoj liniji između centralne Srbije i Kosova, tokom noći pristiglo je 15 autobusa sa nekoliko hiljada prognanih i raseljenih Srba sa Kosova i Metohije.

Iz svih većih gradova Srbije noćas i jutros krenuli su autobusi sa raseljenim i prognanim.
Organizatori skupa u Jarinju očekuju da će se okupiti oko 12.000 raseljenih Srba, koji će na taj način pokušati da pokažu misiji Saveta bezbednosti UN da žele da se vrate kućama, što im nije omogućeno ni posle osam godina od uspostavljanja uprave UN na Kosovu.

Izvor: RTS

Okupljanje raseljenih na prelazu
Rudnica, Beograd -- Grupe raseljenih Srba sa Kosova okupljaju se od jutros u Rudnici kod prelaza Jarinje, na administrativnoj liniji sa Kosovom.

Iz raznih gradova Srbije oko 50 autobusa sa oko 1.000 raseljenih na administrativnu liniju. Na tabli koja označava početak opštine Leposavić okačeni su srpska zastava i grb. Oni ne nameravaju da pređu na Kosovo već žele da skrenu pažnju svetskoj javnosti.

Organizatori skupa u Jarinju očekuju da će se okupiti oko 12.000 raseljenih Srba. Oni će, kako su najavili, ukazati Misiji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na nemogućnost povratka na Kosovo i tražiti da im se to omogući, jer je pravo na povratak predviđeno i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

Nedaleko od punkta Kfora na administrativnoj liniji je nekoliko pripadnika međunarodnih snaga na Kosovu i osmatraju dolazak raseljenih.

Dvojica pripadnika UNMIK-policije danas su, nešto posle 9.30, obišli deo terena na administrativnoj liniji kod opštine Leposavić, gde su se okupili raseljeni. Pripadnici međunarodnih snaga nisu želeli da se obrate novinarima, a posle 15 minuta i kraćeg neformalnog razgovora sa okupljenima, vratili su se na svoj kontrolni punkt.

Na nekoliko punktova postavljene su cisterne sa vodom i toaleti. U pravcu ka Raškoj, niz put kraj Ibra, postavljeni su šatori u kojima već ima pristiglih ljudi, a nekoliko vozila iz severne Kosovske Mitrovice krenulo je ka Raškoj.

"Bezbednost najveći problem"

Raseljeni navode da ne mogu da se vrate na Kosovo, a da im je najveći problem pitanje bezbednosti.

Prizrenac Zoran Savić sa troje dece i suprugom živi u Rušnju kraj Beograda, a kaže da bi se vratio u svoj grad, u kome nije bio osam godina, ukoliko bi mu se garantovali bezbednost, posao i normalan život.

"Sa Albancima i muslimanima iz Prizrena živeli smo mirno, ali sve se okrenulo kada su stigli neki drugi ljudi, koji o zajedničkom životu pre nisu znali ništa", rekao je Savić.

Julijana Mladenović (43), koja živi u Ćupriji, sa suprugom i dvoje dece, kaže da je u Istoku nekada lepo živela i da joj je kuća porušena godinu dana posle dolaska Kfora.

Njen komšija Nenad Antić, koji sa dvoje dece i suprugom živi u izbegličkom kampu kraj Beograda, spreman je da se vrati u Istok, gde ima 45 ari zemlje i dve kuće.

Marija Popović iz sela Verić, kod Istoka, živi u kolektivnom centru u Hotelu "Srbija" u Boru. Kako kaže, vratila bi se u svoje selo, ako bi se vratili i njeni sunarodnici i ako bi joj bila garantovana bezbednost.

"Imam petoro dece. Svi smo rastureni i živimo po kolektivnim centrima u Srbiji. Jedna ćerka u Zaječaru, druga u Rakovici, kod Beograda, sin u Boru...U našem selu sada žive Albanci i nema više Srba. Vratila bih se, dole su mi i kuća i imanje... Ali na Kosovo i Metohiju ne možemo, jer nam niko ne garantuje bezbednost", kaže ona.

Vera Denić živi u Podgorici sa šestoro dece u kolektivnom centru Ribnička vrela na Koniku. U Podgoricu je došla iz opštine Klina 1999. godine.

"Muž mi je nestao i ne znam ništa o njemu od kada smo izgnani.Sa šestoro dece živim u kolektivnom centru, radi samo sin.Vratili bismo se, samo kada bi nam neko garantovao sigurnost", kaže Denić.

Protest i ispred Vlade Srbije

Oko 70 članova Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji protestuju ispred zgrade Vlade Srbije, tražeći da ih primi premijer Vojislav Koštunica ili neko od članova Misije Saveta bezbednosti UN koja boravi u Beogradu.

Članovi Misije SBUN u zgradu vlade uvedeni su na sporedni ulaz tako da nije bilo kontakta sa okupljenim demonstrantima ispred zgrade vlade.

Nakon toga, okupljeni su se podelili i blokirali oba ulaza u zgradu vlade - jedan u Nemanjinoj i drugi u Ulici kneza Miloša, kako bi sreli članove Misije UN na izlasku.

Okupljeni ispred zgrade vlade nose slike nestalih ili ubijenih rođaka, kao i veliki transparent na kome na engleskom jeziku piše: "Srpski generali idu u Hag, lideri OVK dobijaju državu Kosovo. Zašto?". Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodice nestalih i kidnapovanih lica sa Kosova i Metohije, kazala je da demonstranti traže prijem kod premijera ili predsednika Republike Borisa Tadića.

Prema njenim rečima, okupljeni takođe traže da se sazna sudbina nestalih članova njihovih porodica, odnosno da se hitno oslobode oteti ili predaju posmrtni ostaci 650 ljudi o kojima porodice još ništa ne znaju.

Verica Tomanović je najavila da će, ako ih Koštunica ne primi, nastaviti protest ispred belgijske ambasade.

Izvor: B92

 TADIĆ I KOŠTUNICA RAZGOVARALI SA ČLANOVIMA MISIJE SB UN
 
Misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja ovih dana treba da se upozna sa situacijom na Kosmetu, boravila je u Beogradu.

Posle susreta s predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom, šef misije belgijski ambasador Johan Verbeke, bio je zadovoljan razgovorima, posebno, kako kaže, spremnošću Beograda da se za Kosmet nađe rešenje.

Naši zvaničnici ponovili su da povelja Ujedinjenih nacija garantuje suverenitet i teritorijalni integritet svim državama i da Srbija ne može i ne sme biti izuzetak.

Serija sastanaka Misije SB UN u Beogradu završena je u Skupštini Srbije razgovorom sa šefovima poslaničkih grupa.

Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije, a suštinska autonomija, koju Beograd predlaže, može da ima različite forme, preneli su predstavnici parlamentarnih stranaka članovima Misije Saveta bezbednosti.

Misija Saveta bezbednosti doputovala je u Prištinu vojnim avionom.

Tadić: Kosovo napustilo 200 hiljada Srba; srušeno 150 crkava i manastira

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić upoznao je članove Misije Saveta bezbednosti Ujedninjenih nacija da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije kao ni Ahtisarijev plan koji ne predstavlja rezultat kompromisa.

Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN interesovali su se kako Srbija vidi budući status za Kosovo i Metohiju i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže.

'Mi za Kosovo i Metohiju predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane', rekao je predsednik Tadić.

Predsednik Srbije je ponovio da je državni pregovarački tim učestvovao u bečkim pregovorima konstruktivno i ukazao na potrebu nastavka pregovaračkog procesa, kako bi se došlo do uravnoteženog rešenja prihvatljivog za obe strane.

Predsednik Srbije argumentovao je zvaničnim podacima da je posle 1999. godine Kosovo i Metohiju napustilo više od 200.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih nacionalnih zajednica i srušeno oko 150 crkava i manastira.

Tadić je naglasio da Srbi koji su ostali u pokrajini žive u izuzetno teškim uslovima u kojima ne ostvaruju osnovna ljudska prava i nemaju elementarnu bezbednost i slobodu kretanja.
Predsednik Srbije je rekao da je bio lično svedok teškog života Srba u enklavama Cernica, Šilovo, Velika Hoča, Orahovac, Goraždevac i drugim i izrazio nadu da će Misija SB pored razgovora u institucijama Srbije i privremenim institucijama Kosova i Metohije posvetiti pažnju i razgovorima sa ljudima koji žive u tim mestima.

Predsednik Srbije je ukazao na kontinuirane napade na Srbe i njihovu imovinu kao i na verske objekte Srpske pravoslavne crkve na KiM.
On je istakao da je Srbija miroljubiva i demokratska zemlja i izrazio uverenje da svi njeni građani, uključujuči i kosovske Albance, mogu u njoj da ostvare sva svoja prava.

Predsednik Tadić je naglasio da će Srbija braniti teritorijalni integritet i suverenitet zemlje diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima ne zaboravljajući svoju evropsku perspektivu.

Koštunica pozvao Misiju da sagleda pravo stanje

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je u razgovoru sa članovima Misije SB UN naglasio da je veoma važno da Misija utvrdi pravo stanje ispunjenosti standarda na Kosovu i Metohiji i kako se sprovodi Rezolucija 1244 SB UN.

Predsednik Vlade je istakao da je Srbija konstruktivno učestvovala na pregovorima u Beču i ponudila predlog za budući status Kosova i Metohije koji se zasniva na osnovnim principima međunarodnog prava, Povelji UN, Rezolucije 1244 i Ustava Srbije, a to je suštinska autonomija u okviru Srbije.

Koštunica je naglasio da predlog Martija Ahtisarija nije proizišao iz pregovora, već je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN uvažio interese samo jedne strane – albanske. Koštunica je naglasio da je Ahtisarijev plan protivpravan i nelegitiman i krši Povelju UN i Ustav Srbije.

Koštunica je rekao da su nedopustive ucene i pretnje albanskih separatista nasiljem ukoliko Kosovo i Metohija ne dobije nezavisnost i naglasio da međunarodna zajednica mora odmah najoštrije da reaguje na ove ucene.

Koštunica je rekao da Povelja UN garantuje suverenitet i teritorijalni integritet svim državama i da Srbija ne može i ne sme biti izuzetak.

Predsednik Vlade Srbije je ukazao da se na Kosovu i Metohiji ne poštuje Rezolucija 1244 SB UN i da o tome jasno svedoče činjenice. Koštunica je naveo da je dve trećine srpskog i nealbanskog stanovništva prognano sa Kosova i Metohije, 200.000 Srba ne može da se vrati u svoje kuće, crkve i manastiri se uništavaju iako su mnogi od njih pod zaštitom UNESKO-a, srpske kuće su razrušene i opljačkane.

Koštunica je naglasio da Srbi žive u izolovanim enklavama, svakodnevno su žrtve etnički motivisanog nasilja, a njihovi počinioci ne bivaju otkriveni ni kažnjeni.

Predsednik Vlade Srbije je naveo podatak da je u Prištini živelo 40.000 Srba, dok ih danas ima svega 87 i zapitao zašto Srbi, ako ne mogu da se vrate u neka udaljena područja, ne mogu ni u Prištinu. Koštunica je rekao da na Kosovu i Metohiji nema multietničnosti i da je danas jedini multietnički grad u Pokrajini Severna Mitrovica.

Predsednik Vlade Srbije je ukazao da stvarno stanje na Kosovu i Metohiji ne odgovora izveštajima koje šefovi UNMIK-a podnose dva puta godišnje SB i pozvao članove Misije da posete enklave, Srbe u kolektivnim centrima i razgovaraju sa njima.

Predsednik Vlade Srbije je naglasio da od SB UN očekuje da preduzme mere kojima će se omogućiti povratak 200.000 prognanih Srba i stvoriti im uslove za normalan život.

Koštunica je ukazao da od SB UN očekuje i da se dosledno preispita primena svih standarda iz Rezolucije 1244 i da se pokrenu novi i pravi pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije.

Koštunica je predao dokumenta u kojima su precizno evidentirani svi etnički motivisani zločini nad Srbima u Pokrajini i izostanak istrage nad njima. Takođe je predao precizno navedene podatke o broju Srba koji su proterani i žive u kolektivnim centrima.

Koordinator državnog Pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić je izložio kako su tekli pregovori o budućem statusu Kosova i Metohiji u Beču. Od ukupnog broja sastanaka, samo je jedan bio na najvišem nivou – 24. juna 2006. godine, a na 15 se razgovaralo isključivo o tehničkim pitanjima, rekao je Samardžić i naveo da od septembra 2006. do februara 2007. nije održan nijedan sastanak. Samardžić je naveo da nakon što je Ahtisari predstavio svoj predlog, održani su sastanci na kojima se razgovaralo o šest poglavlja tog plana, dok o sedam poglavlja nije uopšte razgovarano. Pritom, odbijeni su amandmani koje je dao Beograd na Ahtisarijev plan.

Koordinator državnog Pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Leon Kojen je na sastanku predstavio plan Beograda za suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju.

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić predočila je Misiji SB podatke da se na Kosovo, prema podacima UNHCR-a, vratilo pet odsto prognanika, dok je prema našim podacima taj broj manji od dva odsto. Od 1999. godine izvršeno je 7.000 napada na Srbe, od toga 4.500 iz vatrenog oružja i ubijen je 931 Srbin. UNMIK vodi istragu za svega 90 slučajeva, naglasila je Rašković-Ivić.

Verbeke: Postoji spremnost da se nađe rešenje za Kosovo

Belgijski ambasador u UN Johan Verbeke, koji predvodi misiju Saveta bezbednosti UN, izrazio je u Beogradu zadovoljstvo današnjim 'konstruktivnim i interesantnim' razgovorima sa zvaničnicima Srbije, posebno njihovom spremnošću da se pronađe rešenje za status Kosova.

'Postoji spremnost da se nađe rešenje za Kosovo', rekao je Verbeke na konferenciji za novinare nakon odvojenih razgovora sa premijerom i predsednikom Srbije Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem.

Verbeke je potvrdio da je sa Koštunicom razgovarao i o predlogu 'nadgledane autonomije' Kosova, koji je pandan predlogu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, i da je dobio pisani dokument koji će odneti u Njujork na dalje razmatranje.

'Mogu da potvrdim da je premijer Koštunica elaborirao svoje predloge koji se tiču nadgledane autonomije i da smo dobili pisani dokument koji ćemo odneti u Njujork na dalje razmatranje', rekao je Verbeke.

Belgijski ambasador je upozorio da je cilj misije prikupljanje informacija, a da će Savet bezbednosti biti taj koji će doneti odluku o statusu Kosova na osnovu onoga 'što ima na stolu'.

'Ahtisarijev predlog je upravo to - predlog koji je predat Savetu bezbednosti na razmatranje. Mi smo ovde da bismo prikupili informacije, a ne da donesemo odluku. To će biti učinjeno u Njujorku', rekao je Verbeke na pitanje da li postoji mogućnost da predlog specijalnog izaslanika UN bude promenjen posle posete misije.

Verbeke je rekao i da misija Saveta bezbednosti UN neće posetiti administrativnu granicu, gde je organizovan skup raseljenih Srba sa Kosova, zbog 'logističkih problema' i nedostatka vremena.

'Svesni smo da je to važno pitanje, ali morate da razumete logističke probleme' koje bi izazvao odlazak na administrativnu granicu, rekao je on.

'Misija jeste kratka, ali je i priličan izuzetak i trebalo ju je smestiti u postojeći program Saveta bezbednosti UN', pojasnio je Verbeke i naglasio da je Savet bezbednosti insistirao da misija bude izbalansirana i da članice SB iz prve ruke dobiju informacije od svih strana.

Izvor: RTS