OEBS: Na Kosovu dobri zakoni, ali slaba primena
Autor: Tanjug - Beta | 27.04.2007 - 18:02

Stanje ljudskih prava na Kosovu je "suštinski bolje" nego ranijih godina, jer sada u pokrajini ima "delimično vrlo dobrih zakona", ocenio je šef Misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji Verner Vnentu izveštaju koji je podneo Odboru za ljudska prava i humanitarnu pomoć nemačkog Bundestaga.
U izveštaju, koji je objavljen na sajtu Bundestaga (nemačkog parlamenta), napominje se međutim i da situacija na Kosovu "i dalje nije jednostavna" i da ima "dosta manjkavosti" u sprovođenju zakona u delo.
- Za primenu zakona nedostaje politička volja - objasnio je Vnent.
Na sajtu se iznosi i ocena Milorada Pupovca, člana Hrvatskog sabora i "predstavnika srpske zajednice u Hrvatskoj", da je stanje ljudskih prava na Kosovu sada "uglavnom bolje". Pupovac je, međutim, dodao, u govoru u Odboru Bundestaga, da je, "u nekim aspektima", situacija sada gora nego pre - pre svega kada je reč o učešću srpske zajednice u političkom životu, ali i u vrlo praktičnim, svakodnevnim, životnim pitanjima.
- Zvanično, Kosovo je dvojezično, ali u praksi, korišćenje srpskog jezika je nešto sasvim drugo - rekao je Pupovac, upozoravajući na opasnosti lokalnog "etnocentrizma".
Vnent je rekao, hvaleći plan Martija Ahtisarija za budući status Kosova, da Evropska unija mora da ubuduće igra važnu ulogu u regionu, nudeći celom Balkanu "evropsku perspektivu". Odgovarajući na pitanja članova Odbora Bundestaga koja su se odnosila na položaj Roma na Kosovu, Vnent i Pupovac su rekli da je njihov položaj "jadan", dodajući, međutim, da je u tom pogledu situacija ista na celom Balkanu. "Romi na Kosovu su, međutim, u goroj situaciji nego drugde zato što su se našli između dva fronta", rekao je Vnent.

Halilzad: Na Kosovu mnogo napretka
Ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama Zalmej Halilzad izjavio je danas u Prištini da je Kosovo mnogo napredovalo, a da njegov status treba rešiti posebnom rezolucijom UN.
Halilzad je novinarima rekao da treba raditi da se u narednim nedeljama status Kosova reši posebnom rezolucijom na osnovu predloga međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.
- Mislim da je ovde bilo mnogo napretka - rekao je američki diplomata i dodao je da je veoma značajno da se proces utvrđivanja statusa Kosova uspešno okonča.
- Ahtisari je dao predlog, mi treba da odlučimo u vezi sa tim planom narednih nedelja. Otuda i ova poseta, sastanci sa različitim zajednicama, upoznavanje sa raznim perspektivama, što će nam pomoći da odlučimo - rekao je Halilzad.
Na pitanje kada se može očekivati nova rezolucija SB o Kosovu, ambasador SAD je kazao da to nije pitanje o kojem može odlučiti samo jedna strana, da su za to potrebne konsultacije svih, ali da veruje da će rezolucija biti usvojena narednih nedelja.

Izvor: Blic

Čurkin: Neke članice SB shvatile da postoji alternativa
Autor: Tanjug | 27.04.2007 - 20:42

Stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin izjavio je da su pojedine članice Saveta bezbednosti UN tokom posete Kosovu, shvatile da postoji alternativa planu izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, koji predviđa davanje "nadzirane nezavisnosti" južnoj srpskoj pokrajini.
- Za neke članice Saveta bezbednosti ispostavilo se kao novo da postoji alternativa Ahtisarijevom planu, pri čemu ne alternativa koju je neophodno nametati stranama, već koja bi bila osnova za dalje pregovore - istakao je Čurkin u izjavi za državni televizijski kanal "Rusija".
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je, boraveći u Beogradu 19. aprila, rekao da se Rusija nije zadržala na prostom odbacivanju Ahtisarijevog plana, nego da nudi konstruktivnu alternativu, koja će se sastojati u nastavku ispunjenja Rezolucije 1244 SB UN i produžetku pregovora.
- Za to ćemo se zalagati u Savetu bezbednosti, a drugi neka na to stavljaju veto - rekao je Lavrov.
Ruski ambasador u UN je naglasio i da je "vrlo važno šta imaju da kažu Srbi koji žive na Kosovu", zbog čega se Moskva zalagala za bogatiji program posete, koji bi uključivao posetu različitim punktovima i razgovor sa ljudima, kako bi slika o stanju na Kosovu bila što potpunija. U reportaži sa Kosova, ruski novinar je istakao da je Srba u enklavama sve manje i manje, da posla nema i da je krajnje psihološki težak život u okruženju bodljikave žice i pod obezbeđenjem NATO vojnika.
- Srbi dobro znaju da je upravo zahvaljujući Rusiji, SB UN odlučio da se uputi na Kosovo i da je Rusija poslednji protivnik nezavisnosti Pokrajine - istakao je novinar TV Rusija, prikazujući sliku iz Kosovske Mitrovice sa plakatom na kojem piše "Rusijo pomozi".
Uz pitanje "da li je slučajno?", u prilogu je naglašeno da su u Prištini članovi misije SB UN bili smešteni u hotelu "Viktorija", na čijem se vrhu nalazi kopija simbola Amerike - njujorškog Kipa slobode.

Izvor: Blic

Verbeke: Misija SB UN prikupila podatke o stanju na Kosovu
Autor: Beta | 27.04.2007 - 20:50

Ambasador Belgije u UN Johan Verbeke, koji predvodi misiju Saveta bezbednosti UN na Kosovu, ocenio je današnji sastanak s predstavnicima kosovski Srba kao veoma važan, jer su članovi delegacije dobili informacije o tome "kakva je zaista realnost" u severnom delu Kosovske Mitrovice i pokrajine.
- Kao što znate, mi smo u misiji čiji je cilj dobijanje maksimuma informacija od lidera sa Kosova, kako bi, kada se vratimo u Njujork, imali kompletnu sliku o realnosti u pokrajini - rekao je šef delegacije Saveta bezbednosti.
Verbeke, pak, nije želeo da spekuliše o eventualnim konturama izveštaja, koji će misija sastaviti nakon posete pokrajini.
Predsednik Zajednice srpskih opština Marko Jakšić rekao je da su u razgovoru članovima delegacije Saveta bezbednosti "rekli šta se zaista dešava Srbima na Kosovu".
- Rekli smo da se bombardovanje 1999. godine nije dogodilo da bi se zaštitila prava Albanaca, već da bi se stvorila još jedna albanska država. Rekli smo da je proterano 200.000 Srba i da se niko nije vratio - kazao je Jakšić i dodao da je izraženo nezadovoljstvo planom Martija Ahtisarija i da nijedan stepen decentralizacije u nezavisnom Kosovu nije dovoljna garancija za Srbe, jer oni u pokrajini "žive kao Indijanci u rezervatu".
Jakšić je ocenio da je potrebno nastaviti pregovore, ali da u njima treba da učestvuje "neko ko nije pristrasan".
Članovima delegacije Saveta bezbednosti lokalni Srbi su uručili ocene i stavove srpske zajednice o primeni Rezolucije 1244 i ostvarivanju standarda na Kosovu, kao i 19 zahteva vezanih za povratak, bezbednosti i imovinu.
Nakon razgovora sa Srbima u severnom delu Kosovske Mitrovice, članovi delegacije Saveta bezbednosti otišli su u srpsko selo Svinjare, gde će razgovarati sa predstavnicima sela.

Izvor: Blic

Misija SB završava posetu Kosmetu
Autor: Tanjug | 28.04.2007 - 09:19

Delegacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija danas će, drugog dana posete Kosovu i Metohiju, obići Orahovac, gde bi, kako je najavljeno trebalo da razgovara sa Srbima, zatim će posetiti selo Mala Kruša, a boravak u Pokrajini završiće obilaskom sela Brestovik, u opštini Peć.
U sastavu Misije Saveta bezbednosti koja će sa prištinskog aerodroma otputovati u Beč, a koja je pre Kosmeta boravila u Briselu i Beogradu su stalni predstavnici pet stalnih i 10 rotirajućih članica najvišeg tela UN, a predvodi ih belgijski ambasador u UN Johan Verbeke.
Stalne članice Saveta bezbednosti su SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija, a privremene su Belgija, Kongo, Gana, Indonezija, Italija, Katar, Slovačka, Južna Afrika, Panama i Peru.

Izvor: Blic

Delegacija Saveta bezbednosti završila posetu Orahovcu
Autor: Beta | 28.04.2007 - 12:02

Delegacja Saveta bezbednosti UN završila je polusatnu posetu Orahovcu, gde su joj je na zajedničkom sastanku o stanju u ovoj opštini govorili zvaničnici albanskog i srpskog dela grada.
Ambasadore su prilikom izlaska iz zgrade Doma kulture i škole dočekale žene i deca koji su im preprečili put do njihovog autobusa želeći da im pokažu jedinu ulicu kojom se slobodno kreću i improvizovano groblje na kojem se sahranjuju.
Jako obezbeđenje sprečilo je Srbe u toj nameri.
Građani su ruskog ambasadora Vitalija Čurkina dočekali povicima "Živela Rusija", "Kosovo je Srbija" i "Ovde smo rođeni, ovde ćemo umreti, ali Kosovo ne damo".
Srpski predstavnici koji su učestvovali na sastanku, u izjavama novinarima nisu krili nezadovoljstvo organizacijom razgovora.
Sveštenik Milenko Dragičević rekao je da to nije bio sastanak već najobičnija gluma.
"Scenario je bio takav da se predsednik opštine Esad Hadžijaha obratio delegaciji govoreći o multietničkom životu, miru i toleranciji. Život je, međutim, potpuno suprotan. Živimo u jednoj ulici bez osnovnih ljudskih prava, slobode kretanja i naš život liči na pravi logor", rekao je otac Dragičević, i dodao da su srpski predstavnici takav stav preneli delegaciji SB.
Lokalni koordinator Koordinacionog centra Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Dejan Baljošević je rekao da su Srbi pokušali da pokažu realnu sliku, a Albanci idilu.
"Nadam se da smo bar nekog od ambasadora uverili u kakvom jadnom stanju živimo", rekao je Baljošević, i dodao da je ambasadorima data i informacija o problemima Goranaca, koji nisu imali priliku da se s njima sastanu.
Okupljeni građani Orahovca takođe su vidno razočarani, pogotovo zbog toga što je njihov deo grada prikazan kao normalno mesto za življenje.
"U poslednje dve godine niko nam nije očistio ulice, a juče su pred dolazak delegacije stigli radnici i počistili kako se ne bi videla sramota u kojoj živimo", rekao je meštanin Jovan Ulamović.
Delegacija SB nakon Orahovca obilazi selo Mala Kruša u orahovačkoj opštini, koje je nastanjeno albanskom življem, a posetiće i srpsko povratničko selo Brestovik kod Peći.

Izvor: Blic

Misija u Prištini, NATO o Kosovu
Zapad upozorio kosovske Albance
Autor: N. Zejak | 28.04.2007 - 09:25

Ministri spoljnih poslova NATO upozorili su juče u Oslu kosovske Albance da ne pribegavaju jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.
„NATO ne želi nikakve unilateralne poteze izvan legitimnog međunarodnog procesa“, izjavio je portparol Alijanse Džejms Apaturaj.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer upozorio je da bi nekontrolisani proces rešavanja statusa Kosova imao nepredvidive posledice. „Kucnuo je čas odluke. Saveznici su za što brže rešenje statusa Kosova i nisu za bilo kakvo odlaganje tog procesa, ali s tim da on bude pod nadzorom“, rekao je Shefer.
Kako je „Blic“ već pisao, u delu međunarodne zajednice koja podržava Ahtisarijev plan, postoji spremnost na manje izmene predloga. Juče je iz NATO stigao prvi takav signal. Kako je javila agencija Rojters, SAD i nekoliko drugih zemalja izrazilo je spremnost da prilagodi Ahtisarijev plan. Pozivajući se na diplomatske izvore NATO, Rojters navodi da su „SAD i drugi rekli da su spremni da uzmu u obzir neke zabrinutosti u vezi srpske manjine, ne dovodeći u pitanje šire principe Ahtisarijevog predloga“.
Misija SB razgovarala je juče u Prištini sa pregovaračkim timom kosovskih Albanaca, a predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izjavio je da očekuje da se posle ove posete završi proces utvrđivanja statusa Kosova na osnovu plana Ahtisarija. Premijer Kosova Agim Čeku rekao je da članovi misije nisu imali „nijednu primedbu“.
Ambasador Francuske u UN Žan-Mark de la Sablijer izjavio je da je impresioniran opredeljenjem i angažovanjem Prištine za ostvarivanje Ahtisarijevog predloga, posebno u delu koji se odnosi na manjine.
Šef misije SB UN Johan Verbeke ocenio je jučerašnji sastanak s predstavnicima kosovski Srba kao veoma važan, jer su članovi delegacije dobili informacije o tome „kakva je zaista realnost“ u severnom delu Kosovske Mitrovice i pokrajine. On nije želeo da spekuliše o eventualnim konturama izveštaja koje će misija sastaviti nakon posete pokrajini. Predsednik Zajednice srpskih opština Marko Jakšić rekao je da su članovima delegacije SB preneli šta se zaista dešava Srbima na Kosovu i da je za Srbe nezavisno Kosovo neprihvatljivo. Delegaciji su uručeni ocene i stavovi srpske zajednice o primeni Rezolucije 1244 i ostvarivanju standarda na Kosovu, kao i 19 zahteva vezanih za povratak, bezbednost i imovinu. Misija je sinoć kratko boravila u selu Svinjare kod Kosovske Mitrovice, čime je završen prvi dan boravka u pokrajini.

U Orahovcu 20 minuta
Misija danas završava posetu obilaskom Orahovca, Male Kruše i Brestovika. Spisak mesta pravljen je u Unmiku, a osnovne sugestije dao je šef Joakim Riker. Tako je vreme rezervisano za srpsku enklavu Brestovac najviše „spalo“ na ručak u školi. Još drastičniji primer je obilazak srpskog dela Orahovca: Pozvani su i albanski i romski predstavnici, a predviđeno vreme sastanka - 20 minuta.

Izvor: Blic

DUBOKI OŽILJCI
NEPOVERENJA
Mirko RADONjIĆ i Milena MARKOVIĆ, 28. april 2007

SA zebnjom, u tišini, dočekali su Srbi u Orahovcu u subotu misiju Saveta bezbednosti. Ali je tako nisu i ispratili.
Delegacija je stigla u devet i minut, praćena jakim obezbeđenjem međunarodnih snaga. U omladinskom centru dočekali su ih predstavnici ove tužne srpske enklave, koja osam godina odoleva svakojakim albanskim pritiscima. Za ovdašnji srpski narod bio je pravi šok kad je prostrujala vest: misija će na zajedničkom sastanku sa Srbima, razgovarati i sa Albancima.
Četrdesetpetominutni susret, Unmik kao domaćin misije, režirao je: 25 minuta o svom "stvarnom životu" govorili su Albanci. Dvadeset minuta - Srbi i Romi.

NIGDE BEZBEDNO

KAKO je, iza dobro zatvorenih vrata izgledao ovaj školski čas srpske zbilje i albanskog filma...
Dejan Baljošević, opštinski koordinator:
- Živimo u konstantnom strahu, povratak je minoran, kada do povratka dođe uslede albanski napadi, ljudi se vrate na sigurno... Nije dobar signal Srbima kada iz međunarodne zajednice stižu poruke: ako Kosovo ne bude nezavisno, biće upaljen novi fitilj. Takva poruka plaši naš narod, koji je odolevao svih ovih godina.
Dobrila Vitošević, profesor orahovačke Gimnazije:
- Od 1999. do 2003. godine, ovde je trajao 17. mart. A kada su se albanski napadi stišali, a mi taman pomislili da je suživot moguć, pogodila nas je 2004. I stvarni 17. mart... Danas, albanska deca nam govore: "Sve ćemo vas zatvoriti u crkvu!" Našoj deci otmu kućne ljubimce, oderu ih i vrate im. Kfor i Unmik kažu: "To su deca". Kažu to da izgleda - nevino. I ja kažem: Da, to su deca, ali pitam: čije poruke prenose.
Ljubiša Đuričić iz sela Bratutina:
- Zapaljeno nam je celo selo, pre devet godina.
Predstavnik romske zajednice:
- Teraju nas Albanci da učimo po njihovim udžbenicima, a komplet knjiga - 25 evra. Imam troje dece, to je 75 evra samo za knjige. Šta ću onda, čoveče, da jedem?
Odgovorio mu je šef misije Johan Verbeke:
- Razumem vas, knjige su potrebne, ali nešto mora i da se jede.
Predsednik opštine Orahovac Esad Hadžijana govori na srpskom:
- Problema ima, ali Srbi dolaze kod nas, svi ih viđamo - govorio je da, kobajagi, funkcioniše sloboda kretanja.
Na ovo mu je, sekretar vladike Artemija, otac Simeon, rekao:
- Kako možete bezočno da lažete? Ali, laž vam neće proći.
Dok su njihovi predstavnici suočavali misiju sa osmogodišnjim zatočeništvom, a kamere mnogobrojnih ekipa bile okrenute prema vratima iza kojih se razgovaralo, smenjivale su se slike strašnog života zatočenog naroda. Otvorile su duše žene, govorila su deca, svi na čijoj koži puca taj nemerljivo težak život.
- Dva puta nedeljno, samo, imamo pravo da izađemo iz ovog logora. Samo kad polazi konvoj za Mitrovicu - govori Ljubica Ilić.
- Ej, kuku nama - zavapila je Slobodanka Baljošević.
- Dva rata sam upamtila, i prvi i drugi, ali ni u jednom nije bilo da ti dođu u kuću, odvedu čeljad i ubiju, pa ti kažu: dođi, uzmi koske - nabraja starica Leposava Vučić.

SAMO STRADANjE

KO god od ovih nesrećnih ljudi otvori usta, potekne priča stradanja. Nemerljiv bol, očaj i pitanja: Zašto misija ne želi da vidi gde uče naša deca kojima su Albanci oteli škole. Gde se lečimo, kad su nam oteli dom zdravlja. Oteli fabrike, vinograde, stotine hektara najbolje metohijske zemlje.
Gordana Petković, prognanik iz albanskog dela grada, bivša joj kuća odavde na samo dva kilometra. Danas je podstanar, gleda prema bivšoj kući, stoji, tako i gleda, kao u nekoj antičkoj drami.
- I ja bih se vratila, ali gde - pita Živka Stanković, prognanik. Kaže ni na groblje nemamo pravo.
- Sahranjujemo se, kao u tursko vreme, oko crkve - sastavi rečenicu Ružica Stojanović.
- Svi bismo se vratili na svoje, a većini su kuće na kilometar samo - nastavlja Ružica. - Ali kako da se vratimo, kad ne verujemo, posle svega. Eto, za Vaskrs, vratio se čovek, dva dečaka posinio, u kući ga uhapsili, 10 dana bio u Prizrenu zatočen. Posle ga vratili u Mitrovicu. I, nikom ništa. Porodica za njega ništa nije znala, i sad su pod stresom. To su ožiljci i ko da se vrati?
Misija ovo nije videla, priče o neslobodi nije čula. Opet ljudi pitaju: kad su došli da vide kako živimo mi, Srbi, otkud onda ovde Albanci. Zašto misija nije došla nenajavljena?
A, da su došli nenajavljeni? Zašto ne žele da vide naše popaljene kuće. A da su došli nenajavljeni - Albanci se ne bi tako dobro organizovali.
Beležimo slike u koje smo se uverili: Smeće od kojeg se pre nekoliko dana nije moglo proći, albansko preduzeće je počistilo, raščistili i ruševine spaljenih i popaljenih srpskih kuća. Uklonili bodljikave žice s linije razdvajanja. Noću su dežurali albanski policajci da, kojim slučajem, iza srpske dece ne ostane neki papirić u ulici kojom će se spustiti delegacija.
Umivali su kaldrmu čitavu noć pre susreta sa delegacijom iz Njujorka. A organizacija "Vord vižena", baš je za subotu bila organizovala da srpska deca dođu na Brezovicu, na izlet. A, nije bilo i albanskih mladića ispod bandere u dnu ulice, odakle su stalno provocirali. Albanska deca, ovih dana, ne govore srpskim staricama: "Muu, vi ste krave, zato ste zatvorene!". Ne govore im ni: "Marš, marš, ovo je naša zemlja". Direktiva je direktiva, a kod Albanaca je moraju poštovati svi, kao jedan. Svi, dok ne prođe misija. A ko može da zamisli kako će da izgledaju dani kad misija ode?
- Ne znam, samo osećam istu onu tremu kao 1999. i 2000. kad smo najviše stradali. Tremu koja ti ne da da spavaš, samo osluškuješ, a ni zalogaja od nervoze da uzmeš - odgovara profesor Olivera Radić.


ŽIVI ZID

I, TAMAN što je htela još nešto da izusti... obezbeđenje misije, u ko zna sve kakvim uniformama, počelo je da se komeša. Bio je to znak da je misija završila posetu.
Istog trenutka, kad je delegacija krenula uz ulicu, prema autobusu - očajne majke i njihova deca napravile su živi zid. Provalio je plač, pitanja. Iz desetina grla čulo se: "Zašto niste želeli da čujete narod? Zašto niste želeli da vidite dokaze? Zašto"?
Pred ovim iznenadnim očajem, koji je pokrenula osmogodišnja patnja, nije bilo ravnodušnih. Ambasadorka Velike Britanije u Savetu bezbednosti više od ostalih se uplašila - orahovačkih žena i dece. Bila je toliko uzrujana, rekli su nam ljudi iz Unmika, da je obezbeđenje u Brestoviku, povratničkom mestu koje je misija kasnije posetila, moralo da pooštri režim i prema novinarima.
Tri sata kasnije, susret misije sa Srbima u Brestoviku kod Peći. Srbima povratnicima pre tri godine, italijanska donacija napravila je kuće. Vratilo se 35 porodica, od 450, pre rata. Vratili su se u selo, gde kuće ima 20 šiptarskih porodica. Italijanska donacija napravila je školu, namenili da bude - multietnička. Srpska deca, ima ih sedmoro, u ovu, multietničku školu ne mogu. Svakog jutra ovde počinje nastava samo za dvanaestoro malih Albanaca. E, ovde u ovoj školi, misija je razgovarala sa srpskim predstavnicima i - zadržala se na zakusci koju je upriličio Unmik. Albanaca nije bilo na razgovorima. Ali...
Odnekud, odjednom, pojavio se starina pod čalmom na glavi, prišao Srbinu koji s njim deli među, pružio mu ruku, stisnuo, dugo je, dugo držao. Bilo je to više nego dovoljno albanskim fotoreporterima da naprave modernu priču o ovovremenim Bori i Ramizu.
Misija je završila svoju vizitu, a otvorila nove i jače srpske strepnje i nedoumice.


SAMO NADA

MISIJA nije udostojila da sasluša i predstavnike Goraždevca, srpske enklave kod Peći u kojoj su, u leto 2003. godine ubijena dva srpska dečaka, dok su se kupali na reci. Gnevni ljudi su se okupili, uvereni do poslednjeg trenutka da će i njihova priča o užasnim uslovima života biti saslušana. Misija nije primila ni predstavnike drugih povratničkih sela, ali ni dozvolila predstavnicima Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju da - samo prisustvuju razgovorima.


POZDRAV

ČLANOVI misije, posle razgovora u Orahovcu i Brestoviku, nisu govorili za novinare, a mi smo ipak, pitali ruskog ambasadora Vitalija Čurkina: Šta je video u ovim enklavama? Odgovorio je: - O tome ću, svakako govoriti kasnije.
Jedino je on, na odlasku, mahnuo nesrećnim Srbima.
"POKOŠENI" RIKER

ŠEF Unmika Joakim Riker u subotu je u Orahovcu dobio poklon - knjigu "Pokošeno detinjstvo", sa potresnim crtežima i porukama kosmetske dece.
- Većina ove dece ne zna kako je živeti slobodno... Na ovim slikama su crkve koje gore, Bogorodica koja plače... One će vam reći više od reči - rekla je Rikeru Olivera Radić, profesorka srpskog u orahovačkoj Gimnaziji.
- Danas je divan dan, imao sam prilično lep prizor ulazeći u Orahovac - odgovorio je Nemac.
- Trebalo je da uđete odozdo, da vidite spaljene srpske kuće - replicirala je Olivera Radić.
Šef misije SB Johan Verdeke bio je veći diplomata od Rikera i samo se zahvalio orahovačkoj deci i nastavnici na dobrodošlici.

ŠEF MISIJE VERBEKE, NA KRAJU POSETE KOSMETU
BEZ PREJUDICIRANJA


ŠEF misije Saveta bezbednosti belgijski ambasador Johan Verbeke izjavio je u subotu u Prištini da rešavanje važnog pitanja Kosova i Metohije ne treba prejudicirati i da sve članice Saveta bezbednosti treba na miru da donesu odluku o tom pitanju.
- Radićemo bez prejudiciranja i na miru. Mora da postoji neki prirodan proces - rekao je Verbeke na konferenciji za novinare na prištinskom aerodromu, na kraju posete Kosovu i Metohiji.
- Još nismo izvukli zaključke i nećemo da žurimo, razjasnićemo sve parametre i postavićemo jednačinu - dodao je belgijski diplomata.
Verbeke je najavio da će misija naredne sedmice sačiniti izveštaj o poseti Kosovu.


PUKLO SRCE ZBOG OGNjIŠTA

Čim je kročio iz autobusa, Miloš je preminuo. Sa Kosmeta izbegao kad su mu Albanci zaklali četvoricu braće

D. Zečević i M. Marković

Pateći za svojim ognjištima poslednjih osam godina, preminulo je 17.700 raseljenih Srba sa Kosova

KROČIVŠI iz autobusa, kojim se sa kolonom kosmetskih prognanika, posle trodnevnog protesta u Jarinju, vraćao u neizvesnost i teskobu Kolektivnog centra, Milošu Simiću (58) iz kosmetskog sela Slivova je, od tuge, prepuklo srce.
Razočaran što ni posle osam godina ne zna hoće li se ikada vratiti ognjištu, on je jednostavno, presvisnuo od tuge.
A, samo dan ranije, u kilometarskoj koloni prognanih Miloš je tražio samo jedno: da neko čuje i njegov vapaj i želju da se vrati svom domu. Želeo je da, barem pričom o tragediji koju je doživeo, olakša svoj osmogodišnji bol. Kao da je to bila njegova "misija" zbog koje je među hiljadama prognanih kosmetskih Srba, boravio tri dana i noći na "administartivnom prelazu" u Jarinju.
- Albanci su mi ubili četiri brata. Zaklali ih. Svirepo, mučki. Rođenog brata Živojina i tri brata od strica: Živka, Dimitrija i Trajana - govorio je Miloš nekoliko časava pre nego što će preminuti.
O tragediji koju je doživeo u rodnom Slivovu, pričao nam je kraj šatora sa raseljenima. Drhtavim rukama, ali sigurnim glasom kao da je strahovao da ća ga i glas izdati. Barem dok ne ponovi da za četvorostruki surovi zločin još niko nije odgovarao. A, znao je i imena ubica svoje braće. Znali su to i "mirovnjaci" pod čijim su okriljem pogubljeni. Sve to i piše na dokumentu papiru koji Miloš izvija visoko iznad sebe.
- Evo, vidite, Unmik je sačinio i zapisnik o ubistvu moje braće. Ali, šta to vredi? - glasno, razgovetno je pričao Miloš. Pogleda ravnog negde u daljinu, priseća se dana kada je koračao svojom, kosmetskom zemljom.
- Tog kobnog 28. juna, kao i prethodnih dana, moja braća i ja čuvali smo stoku na livadi nadomak kuća. Bilo nam je lakše da okupljeni slušamo vesti koje smo tih dana, po dolasku "mirovnjaka" služali o napadima i ubistvima Srba širom Kosmeta. Tako smo i tog dana izašli za stokom ne sluteći šta nam se sprema - posle duže pauze nastavio je Miloš svoju priču. Ja sam, prateći stoku, bio malo udaljeniji od braće kada je naišla razuralena grupa od petnaestak mladića i to iz sela koje sam do tada smatrao komšijama. Pošto sam bio po strani, mene nisu primetili, ali su odmah nasrnuli na moju braću. Čuvši njihova zapomaganja, uspeo sam da umaknem zločincima koji su ih na svirep način ubili jer su oni bili nemoćni da se zaštite.
Iako je Unmiku do tančina preneo događaj, u dokumentu nije opisan ni delić njihove tragedije. Samo konstatacija: ubistvo tri Srbina i, njihovi podaci.
- Prestrašen i ogorčen što nas Kfor i Unmik nisu zaštitili, krenuo sam u izbeglištvo. Pridružio sam se ostatku porodice, supruzi i deci koji su, zastrašeni zbog svega što se tih dana dešavalo Srbima u našem okruženju, napustili kuću. Posle dužeg lutanja smešteni smo u jednu sobicu Kolektivnog centra u okoloni Smedereva. I tu smo životarili prethodnih osam godina. Eto, ni sada ne mogu u svoje Slivovo. Ali, vratiću se tamo - bile su gotovo poslednje reči koje je, pre povratka sa kolonom proganih, izgorio Miloš.
Do Kolektivnog centra nije stigao. U prisustvu rođaka i prijatelja sahranjen je u subotu u Ralji.


PORODICA
U SOBIČKU Kolektivnog centra nadomak Smedereva, u kome boravi oko 400 raseljenih kosmetskih porodica, Miloš je živeo da suprugom Jelicom (54), kćerkama Milijanom (28) i Gordanom(30) i sinovima Draganom (25) i Goranom (33).


REKLI SU:


SLOBODAN SAMARDŽIĆ: PREDLOG

"NADGLEDANA autononomija" je platforma na osnovu koje je moguće institucionalno uključivanje Kosova i Metohije u pravni i politički sistem Srbije, izjavio je u subotu agenciji Tanjug savetnik premijera Srbije i koordinator državnog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić.
Samardžić je objasnio da taj koncept, koji je premijer Vojislav Koštunica predočio članovima misije Saveta bezbednosti u četvrtak u Beogradu, predstavlja odgovor na "nadgledanu nezavisnost".
- To znači da bi međunarodna zajednica garantovala tu autonomiju, a ne samo Srbija, i zato to jeste suštinska i proširena autonomija, jer je garantuje i međunarodna zajednica - rekao je Samardžić.


     

VITALIJ ČURKIN:  INICIJATIVA
     
     
     STALNI predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin pozitivno je ocenio predlog Beograda da međunarodna zajednica razmotri formulu "kontrolisane autonomije" za Kosovo i Metohiju, umesto "kontrolisane nezavisnosti" koju nudi posrednik UN Marti Ahtisari.
- Sigurno ima smisla da se izuči inicijativa Beograda, jer se na pregovorima sa Ahtisarijem ništa drugo nije razmatralo - rekao je Čurkin.     



ZORAN STOJKOVIĆ: SUMNjA

MINISTAR pravde Srbije Zoran Stojković ocenio je u subotu da je poseta misije Saveta bezbednosti UN Kosovu i Metohiji, radi upoznavanja sa stvarnim stanjem u toj pokrajini, svedena na formu i izrazio sumnju u objektivnost njenog izveštaja.



DOBROVOLjCI ZA KOSOVO?

HADžI Andrej Milić, čelnik Ujedinjenog narodnog pokreta srpstva najavio je za 5. maj Sabor srpstva u porti crkve Lazarice u Kruševcu. Ujedno to bi bio i početak mobilizacije u celoj Srbiji sve do novog Vidovdana.

Posle zakletve u hramu Svetog Stefana, u narodu poznatijeg kao Lazarica (ktitor Lazar Hrebeljanović), odakle je 1389. godine srpska vojska krenula u boj na Kosovo, najavio je naš sagovornik, prvih 1.000 uniformisanih vojnika, pripadnika Garde svetog cara Lazara, marširaće gradom od Lazarevog grada, do Spomenika kosovskim junacima.
Hadži-Andrej Milić tvrdi da će se sedište Ujedinjenog narodnog pokreta srbstva nalaziti u Kruševcu.


DUŠAN BATAKOVIĆ: NEODMERENO

     SAVETNIK predsednika Srbije i član pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Dušan Bataković izjavio je u subotu da je pohvala koju je na račun vlasti u Prištini izrekao ambasador Francuske u UN Žan-Mark de la Sablijer preuranjena i nedovoljno odmerena.
     Bataković je agenciji Beta rekao da izjava Sablijera, koji je jedan od članova misije Saveta bezbednosti u poseti Kosovu, izlazi iz uobičajenih diplomatskih okvira koji podrazumevaju odmerenost i suzdržanost tokom misije.

Izvor: Novosti

Branimo srpstvo,
a ne srbijanstvo
Željko Pantelić, 28. april 2007

Od stalnog dopisnika Brisel
DANIJEL Frid, pomoćnik američkog državnog sekretara Kondolize Rajs za Evropu, ohrabren podrškom koju je plan Ahtisarija dobio od zemalja članica NATO, poručio je srpskim političkim liderima da prestanu da šire informacije da je Ahtisarijev plan mrtav.
- To, jednostavno, nije tačno, i lideri u Beogradu ne bi smeli da zavaravaju svoj narod kao što je to radio Milošević i da im pričaju bajke i da se igraju sa sudbinom Srba na Kosovu i srpskim kulturnim blagom. Mi ćemo na Kosovu sačuvati srpstvo a ne srbijanstvo, pošto će Kosovo biti nezavisno - rekao je Frid u razgovoru sa srpskim i albanskim novinarima na godišnjem skupu američkih i evropskih političara i privrednika u "Brisel forumu".
- Aktuelni status kvo je neodrživ. Ahtisarijev plan nema alternativu i ako Srbi imaju neki održiv predlog neka ga iznesu, pa da vidimo. Mi hoćemo da Srbi ostanu na Kosovu, da zaštitimo sve njihovo kulturno i crkveno blago. Naš cilj je da spasimo srpstvo na Kosovu, za koje sam lično vrlo vezan, i Ahtisarijev plan to omogućava - naglasio je Frid na srpskom jeziku.
Pomoćnik Rajsove je takođe najavio da će pisanje nove rezolucije o Kosovu početi u maju i da će rezolucija biti izglasana pre početka leta.
- SAD neće pisati sama rezoluciju već će to uraditi sa partnerima u SB UN. U taj posao će biti uključena i Rusija. Ruske diplomate sa kojima radimo su vrlo dobro pripremljene i ozbiljne osobe i mi ćemo sa njima doneti konačnu odluku - najavio je Frid.
Govoreći o Srbiji, Frid je naglasio da bi prioritetni zadatak nove vlade u Beogradu trebalo da budu evropske integracije.
- Za prosperitet Srbije postoji samo jedan put. Put u EU. Naravno, Srbija je suverena zemlja i ona sama odlučuje kojim pravcem će se kretati, ali, jedno je sigurno, blagostanje i ekonomski napredak su u evropskim integracijama - kazao je Frid.
Sličan stav u razgovoru za "Novosti" je izneo i švedski šef diplomatije Karl Bilt koji je učestvovao u raspravi o Zapadnom Balkanu i Kosovu na "Brisel forumu".
- U EU svi čekamo sa nestrpljenjem da se formira nova vlada u Beogradu kako bi mogli da pokrenemo proces integracije Srbije. Ako formirana vlada bude pružila personalne i faktične garancije da će biti dostignuta puna saradnja sa Haškim tribunalom, pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju bi mogli da se nastave veoma brzo - rekao je Bilt.
Švedski šef diplomatije izrazio je sumnju da bi Francuska i Holandija mogle da zaustave nastavak pregovora insistirajući na hapšenju Ratka Mladića.
- Savet ministara EU je usvojio vrlo jasne zaključke o uslovima za nastavak pregovora sa Srbijom i ne verujem da će tu biti promena na sledećem Savetu u maju. Pred Srbijom je sigurna put u EU. Od Beograda zavisi kojom brzinom će ići, sporije ili brže - zapazio je Bilt.


PREČICA
NA opasku "Novosti", da li bi Srbija mogla stići do statusa kandidata nekom "prečicom", Bilt je rekao da za to još uvek postoje šanse i da to nije direktno uslovljeno rešavanjem statusa Kosova.
- Konstruktivnost i efikasnost rada nove srpske proevropske vlade biće presudni kriterijum za dobijanje statusa kandidata. Unutar EU postoji određen broj zemalja koji smatra da treba pomoći Srbiji da ubrza svoj hod u evropskim integracijama.


Izvor: Novosti

Nezavisnost-bez pominjanja
Tanjug, 28. april 2007


NjUJORK - Administracija Sjedinjenih Američkih Država je u subotu u Vašingtonu najavila je kako očekuju da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija tokom maja početi raspravu o novoj rezoluciji, koja će za osnovu imati plan o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji koji je načinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
Kako je rekla zamenica pomoćnika državnig sekretara za Evropu i Evroaziju, Rozmari di Karlo, cilj SAD je da se "ovo pitanje okonča tokom proleća ... u maju".
Di Karlo je, takođe, odbacila obnovljeni predlog zvaničnog Beograda da problem statusa Kosmeta, umesto nadgledanom nezavisnošću, bude zamenjena nadgledanom autonomijom, objašnjavajući da Vašington smatra kako je Ahtisarijev predlog "jedino održivo rešenje".
Novu rezoluciju o Kosmetu, kako su agenciji Tanjug rekli diplomati u sedištu UN u Njujorku, će predložiti SAD i članice Evropske unije - Velika Britanija i Francuska, zajednio sa nizom "političko-pravnih odrednica" koje bi otvorile vrata sprovođenju Ahtisarijevog plana, bez pominjanja reči "nezavisnost".
Zvaničnica Stejt departmenta, istovremeno, nije želela da komentariše navodnu spremnost Vašingtona da u izvesnoj meri modifikuje Ahtisarijev plan, rekvši da ne zna koji su izvori takvih informacija.


Izvor: Novosti

 MISIJA SB UN ZAVRŠILA POSETU KOSOVU I METOHIJI; MISIJA PRENELA AHTISARIJU SVOJE UTISKE

Delegacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, drugog dana posete Kosovu i Metohiju boravila je u Orahovcu. Srbi u Orahovcu ukazali su članovima Misije SB UN da u poslednjih osam godina žive u 'rezervatu' i da je 'njihov život sveden na imitaciju, bez slobode kretanja i ostalih uslova za preživljavanje'.

Na jednočasovnom sastanku sa diplomatama UN, u kome su učestvovali predstavnici i Srba i Albanaca iz Orahovca, Srbi su istakli da je u ovom gradu do 1999. godine živelo oko 5.000 Srba, a da ih je sada ostalo oko 1.200, od čega samo 350 trenutno živi u gradu, a ostatak u obližnjem selu Velika Hoča.

'Poučeni lošim iskustvima brojnih kidnapovanja, maltretiranja i zastrašivanja, Srbi u Orahovcu su izgubuli nadu i poverenje u one institucije i faktore koji su im garantovali pravo na slobodu kretanja', rekao je na sastanku sa članovima delegacije UN potpredsednik opštine Orahovac Ljubiša Đuričić.

'Zbog toga Srbi još nemaju slobodan pristup opštinskim institucijama, sudovima, javnim preduzećima, zdravstvenim centrima, pijacama', ukazao je Đuričić. On je, posle razgovora sa diplomatama UN, naveo da su Srbi imali malo vremena da ukažu na sve primere teškog života u ovoj sredini.

U Orahovcu je, tokom ratnih dejstava i nakon dolaska UNMIK-a i Kfora, kidanapovano 66 Srba, koji su potom ubijeni. U prusustvu međunarodne zajednice, u tom gradu je ubijeno 14 Srba, opljačkano je i spaljano 250 kuća, šest crkava i manastira, a uzurpirano je 50 stanova i kuća.

Članovima Misije Saveta bezbednosti orahovački Srbi su preneli da su 'podvrgnuti striktnim cenzurama, uslovljavanjima i opstrukcijama različitim metodama, kako bi tokom proteklih osam godina bio stopiran značajan povratak Srba i drugih nealbanaca u tu sredinu'.

Diplomate UN nisu razgovarale sa Srbima okupljenim u severnom delu Orahovca, koji su uzvikivali 'Ostanite, ne ostavljajte nas ovde' i 'Pomozite nam da bolje živimo'.

Prilikom dolaska u Orahovac, šefu misije Saveta bezbednosti, belgijskom ambasador pri UN Johanu Verbekeu, učenici osnovne škole 'Vuk Karadžić' uručili su knjigu 'Pokošeno detinjstvo'. U toj knjizi 250 crteža i tekstova pokazuju teške uslove života.

Nakon posete severnom delu Orahovca, članovi misije obišli su sela Mala Kruša i Brestovik, kod Peći.

Verbeke:Bez rokova i prejudiciranja rešenja za 'kosovsku jednačinu'

Šef Misije Saveta bezbednosti belgijski ambasador Johan Verbeke izjavio je danas u Prištini da ne treba postavljati vremenske rokove za rešavanje važnog pitanja Kosova i Metohije, niti prejudicirati rešenje.

'Odlučivanje o važnim pitanjima nikada ne treba da bude talac vremenskih rokova', poručio je Verbeke na konferenciji za novinare na prištinskom aerodromu, na kraju posete Kosovu i Metohiji.

'Odlučivanje i pregovaranje je prirodan proces i mora se ostaviti prirodno vreme i prostor, kako bi se sve strane u Savetu bezbednosti osećale lagodno u odnosu na odluku koju donosimo', rekao je belgijski diplomata, na kraju trodnevne posete Srbiji u okviru koje je delegacija Saveta bezbednosti obišla i Kosovo i Metohiju.

Prema njegovim rečima 'postavljanje vremenskih rokova može samo dovesti do nervoze. Savet bezbednosti će 'potrošiti vremena koliko je potrebno, ali radiće ekspeditivno i ozbiljno kao i uvek'.Radićemo bez prejudiciranja i na miru. Mora da postoji neki prirodan proces', rekao je Verbeke.

'Još nismo izvukli zaključke i nećemo da požurujemo, razjasnićemo sve parametre i postavićemo jednačinu', dodao je šef Misije SB.

On je ipak naglasio da je plan specijalnog izaslanika UN za pregovore o statusu Kosova, Martija Ahtisarija, osnova od koje će Savet krenuti u odlučivanju o budućem statusu južne srpske pokrajine.

'U ovom trenutku na stolu je Ahtisarijev plan u onoj formi kako ga je Savetu bezbednosti predstavio generalni sekretar UN Ban Ki-Mun. Od toga ćemo početi, a videćemo kuda će nas razgovori dovesti, rekao je belgijski diplomata.

Odbijajući da iznese bilo kakve zaključke o poseti Kosovu, Verbeke je rekao da u Pokrajini postoji dovoljno poverenja i potencijala da se postigne ono što je zajednički cilj međunarodne zajednice za Kosovo, a to je da se od njega napravi multietničko društvo.

Još nećemo donositi zaključke, nećemo brzati, upravo smo izašli iz helikoptera koji nas je dovezao sa poslednjeg sastanka. Pustićemo da se informacije slegnu, mi smo ozbiljni ljudi i mi tako radimo, a onda ćemo izvući sve parametre i napraviti jednačinu, dodao je on.

Sledeće nedelje podnećemo izveštaj Savetu bezbednosti i posle toga počećemo pravi posao, rekao je Verbeke ne precizirajući šta taj 'posao' podrazumeva.

Podsećajući da se Misija tokom boravka na Kosovu sastala sa političkim i verskim liderima kosovskih Albanaca, Srba i drugih nacionalnih zajednica, Verbeke je izrazio zadovoljstvo njenim rezultatima i ocenio je uspešnom.

Cilj da se prikupe informacije u potpunosti je ispunjen i sada možemo sagledati sliku u celini da bismo na bolji način nastavili svoj rad u Njujorku, rekao je on.

Čurkin: Rusija neće menjati poziciju o Kosmetu

Rusija neće menjati poziciju kada je reč o rešavanju pitanja Kosova i Metohije, izjavio je stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin, prenela je agencija RIA Novosti.

'Još jednom sam se uverio da je ruski pristup problemu rešenja kosovskog pitanja uravnotežen i ispravan', rekao je ambasador Čurkin ruskim novinarima u Prištini, po završetku pres konferencije misije Saveta bezbednosti UN.

Ističući da je misija posete članica Saveta bezbednosti bila uspešna, ruski diplomata je rekao da bi bio 'veoma začuđen, ukoliko članice Saveta bezbednosti UN ostanu pri istom mišljenju, kao što su imale u Njujorku, kada su se pozicije formirale na osnovu dobijenih izveštaja'.

'To ne treba shvatiti kao kritiku', rekao je Čurkin, dodajući da je bolje jednom videti, nego mnogo puta čuti, prenela je druga ruska novinska agencija Itar-Tas.

Ruska državna agencija navela je da je sa ocenom ruskog predstavnika u UN saglasan i njegov belgijski kolega Johan Verbeke, koji je bio na čelu komisije, rekavši da je 'značaj misije u tome što je dobijena informacija iz prve ruke'.

Posle Prištine, misija će posetiti Beč i razgovarati sa izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, naveo je Itar-Tas, podsećajući na Čurkinovu izjavu da ne očekuje velike rezultate od tog susreta.

'Od tog susreta teško je očekivati neke novosti', rekao je Čurkin, dodajući da 'značajan posao sledi u Njujorku, gde će misija Saveta bezbednosti pripremati izveštaj o poseti regionu.

Misija Saveta bezbednosti prenela Ahtisariju svoje utiske

Misija Saveta bezbednosti UN, koja je prethodna tri dana boravila u Beogradu i na Kosovu i Metohiji da bi stekla uvid u situaciju pokrajini, a sinoć je imala radnu večeru sa specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, vraća se u Njujork, gde će u narednim danima raditi na izveštaju o poseti Srbiji.

Misija je Ahtisariju prenela svoje utiske iz posete Beogradu i Prištini, a posle radne večere, nisu davali nikakve izjave novinarima. Specijalni izaslanik UN proteklih nedelja je boravio u više zemalja nestalnih članica Saveta bezbednosti kako bi lobirao za svoj predlog. Tako je posetio Ganu i Indoneziju, čiji bi glasovi bili važni ako bi u Savetu bezbednosti došlo do glasanja o novoj rezoluciji o Kosovu.


Izvor: RTS