Na fakultetima počele pripreme budućih studenata
Kako sigurno do indeksa

Visoke školarine za samofinansirajuće studente u Srbiji razlog su što je pripremna nastava na većini fakulteta ove godine počela ranije. Svi koji planiraju da se upišu na budžetske studije i tako izbegnu plaćanje školarine moraće dobro da zagreju stolicu, pa se budući brucoši već uveliko pripremaju za upis na fakultete koji ih očekuje tek u junu.

Za prijave za pripremnu nastavu još nije kasno, a fakulteti stalno primaju nove polaznike.

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, na kojem je godišnja školarina 240.000 dinara, što je najveći iznos koji studenti u Srbiji moraju izdvojiti za školovanje na državnom univerzitetu, pripremna nastava počela je još u oktobru prošle godine. Maturanti sa kojima smo razgovarali kažu da im je lakše da na vreme počnu da uče i izdvoje novac za pripremne časove nego da plaćaju paprene školarine.

- Interesovanje je ogromno. Pripremnu nastavu organizujemo samo vikendom, jer nam dolaze deca iz cele Srbije, a u toku zimskog raspusta stigli su nam i polaznici iz Crne Gore. Za one koji ne mogu da pohađaju pripremnu nastavu dok ne počne raspust organizovaćemo ubrzane jednomesečne kurseve pred prijemni ispit - kaže za „Blic“ Svetlana Tolić, zadužena za pripremnu nastavu na beogradskom Arhitektonskom fakultetu.

Pripremna nastava iz fizike i matematike na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu počela je u novembru prošle godine. Nastavu drže profesori i asistenti sa ovog fakulteta, a u okviru svakog kursa predviđen je i test provere znanja. Pripremna nastava na ETF-u održava se subotom i nedeljom, kurs obuhvata 60 časova, a radi se u grupama u kojima ima najviše 20 polaznika.

- Interesovanje budućih brucoša je zaista veliko. Sa svakom grupom radi jedan profesor, odnosno asistent koji polaznike vodi od početka do kraja kursa. Iz matematike već imamo osam grupa, dok je za fiziku interesovanje nešto manje, ali stalno se javljaju novi polaznici. Naš fakultet priprema buduće studente za upis na sve tehničke fakultete u Srbiji - kažu na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Na Medicinskom fakultetu u Beogradu prijavljivanje polaznika za pripremnu nastavu iz hemije i biologije trajaće do 18. januara. Nastava će se realizovati svake subote od 20. januara do kraja maja, a budući brucoši mogu u ovom periodu da pohađaju 60 časova iz hemije i 52 iz biologije i dobro se pripreme za prijemni ispit. Pripremnu nastavu organizovao je i Matematički fakultet, a zainteresovani maturanti mogu da se prijave do 15. februara. Predviđeno je 60 časova za predavanje, četiri probna testa i 10 časova konsultacija.

Zbog velikog interesovanja prvi put ove godine pripremnu nastavu organizuje i Ekonomski fakultet u Beogradu.

- Zainteresovani mogu da se odluče da pohađaju 15 časova iz jednog od četiri izborna predmeta, matematike, osnova ekonomije, poslovne ekonomije i informatike. Pored toga mogu slušati nastavu za lakše polaganje testa opšteg obrazovanja, a ona obuhvata šest časova sociologije i po isto toliko časova iz istorije i geografije. Cena za ovaj kurs je 3.500 dinara - kažu na studentskoj službi Ekonomskog fakulteta.

Na Ekonomskom fakultetu napominju da studenti mogu da se odluče samo za izborne predmete ili pak sociologiju, istoriju i geografiju, a cena u tom slučaju je 2.200 dinara.

I ostali fakulteti u Srbiji organizuju pripremnu nastavu. Cene se razlikuju od fakulteta do fakulteta, a roditelji, bar sudeći po trenutnom interesovanju, ne žale novac da svojoj deci osiguraju indeks.

V. Nedeljković

    Vikend učenje fizike, hemije, istorije...

    Pripremnu nastavu za upis na fakultete na kojima je tradicionalno najteže položiti prijemne ispite organizuje i Centar za obuku „Ekilibrio“ u Beogradu. U ovom Centru maturanti mogu da pohađaju časove matematike, fizike, hemije, biologije, istorije, srpskog, engleskog, francuskog i nemačkog jezika, a cena za jedan čas je od 110 do 130 dinara. Raspored pohađanja pripremne nastave usklađuje se sa obavezama koje učenici imaju u školama i realizuje se uglavnom vikendom.


Izvor: Blic

Jeftinije zimovanje za studente, članove ZPU
Odmor na Zlatiboru za 5.200 dinara

Konkurs za dotirano zimovanje studenata Beogradskog univerziteta na Zlatiboru po ceni od 5.200 dinara, za deset punih pansiona, otvoren je do petka u Zdravstvenom potpornom udruženju studenata Beograda (ZPU).

Reč je o odmoru studenata na poznatoj srpskoj planini u odmaralištu „Ratko Mitrović“, i to u u deset smena, koje su počele 10. januara a trajaće do 20. aprila ove godine.

- Realna cena smeštaja i odmora kreće se od 15.000 do 20.000 dinara, a u dotaciji ovog odmora učestvuje Ministarstvo prosvete - objašnjava za „Blic“ Dragan Krtolica iz ZPU.

Po njegovim rečima, pravo na učešće za dotirani odmor imaju svi studenti i postdiplomci fakulteta i viših škola čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije. Studenti treba da su državljani Srbije ili Crne Gore, kao i da im roditelji žive na teritoriji Srbije ili Crne Gore. Takođe za studente prve, druge i treće godine važno je da tokom studiranja nisu izgubili više od jedne godine, odnosno da studenti četvrte ili pete godine, kao i apsolventi tokom studiranja nisu izgubili više od dve godine. Takođe za postdiplomce, kako bi uopšte učestvovali na konkursu, bitno je da nisu u radnom odnosu. Za učestvovanje na konkursu potrebno je predati uverenje o položenim ispitima iz prethodne godine studiranja, zatim uverenje o upisanom semestru odgovarajuće godine studija, kao i prijavu za prijem u studentsko odmaralište, a koja se dobija u prostorijama ZPU.

Rang-lista sa studentima koji su prošli konkurs izaći će pet dana po završetku konkursa, odnosno 25. januara.

Ukoliko Upravni odbor ZPU danas odobri cene, ta studentska organizacija će već u četvrtak objaviti i cenovnik za zimovanje na Kopaoniku, Jahorini i u Bugarskoj. Za ova zimovanja nema konkursa, već će na zimovanje ići oni studenti koji na vreme uplate aranžmane do popune mesta. m.cvejić

    Besplatno za bolesne studente

    Svi studenti kojima je iz zdravstvenih razloga potreban odmor na Zlatiboru imaju pravo na besplatno zimovanje u studentskom odmaralištu „Ratko Mitrović“. Pored dokumentacije koju podnose kao i ostali studenti, potrebno je da podnesu i lekarsku dokumentaciju, koju zatim proverava lekarska komisija ZPU. Za ove studente konkurs je takođe otvoren do petka ove nedelje.


Izvor: Blic

Uskoro novi internet vodič za studente

Studenti u Evropi dobijaju lični vodič, naši imaju internet
Planeri s ličnim podacima studenta, neophodnim informacijama o fakultetima i studentskom životu, koji su postali praksa u nekim evropskim zemljama, još nisu dostupni našim studentima. Umesto toga, uskoro će dobiti novi vodič s poboljšanim servisnim informacijama.


PODACI - Studenti evropskih zemalja imaju priliku da se o svim potrebnim informacijama u vezi sa studentskim životom informišu iz planera koji dobijaju na početku studija. Planer sadrži lične podatke o studentu, kalendar, kupone za studentske popuste, godišnji plan aktivnosti, raspored predavanja i ispita za prvi i drugi semestar, ali i dnevni plan aktivnosti, korisne linkove, podatke o zakonu u visokom školstvu i informacijama za studente.

- Kod nas tako obimni priručnici za studente ne postoje. Studenti deo tih informacija mogu da nađu na sajtu studentskog portala „Infostud", ali i u vodičima koje su izdale neke studentske organizacije - kaže Branislava Gajić, direktorka studentskog portala „Infostud".

Studentske organizacije ne planiraju štampanje rokovnika s podacima o studentu i o fakultetu na kojem studira, ali radi se na proširenju postojećih vodiča za studente.

- Za tri sedmice će se na stranici www.vodic/bu.com pojaviti novi vodič kroz sve državne i neke privatne univerzitete. Planiramo da taj sajt studentima obezbedi sve bitne servisne informacije o studentskom životu i obavezama na fakultetima - kaže Damir Štajner iz Saveza studenata Beograda.

Sajt će sadržati opšte informacije o fakultetima, korisne adrese i informacije o studentskim karticama, kojima studenti ostvaruju popuste, kao i informacije o studentskim domovima.

- Sajt će ažurirati studenti iz saveza pojedinačnih fakulteta, tako da očekujemo da će na njemu zainteresovani moći da se informišu i o ispitnim rokovima na svojim fakultetima - kaže Štajner.

Izvor

Evo jednog konkretnog problema koji me muci a tice se prijavljivanja mesta boravka. Naime ako se prijavim da zivim u Beogradu imam pravo samo na rucak u studenskoj menzi a ako se ne prijavim imam pravo na sva tri obroka ali mi zato policija ako me zaustavi moze pisati prijavu

Počinje akreditacija viših škola u Srbiji

Akreditacija državnih i privatnih viših škola u Srbiji, koje treba da prerastu u visoke škole strukovnih studija, treba da počne za dva dana. Zakon o visokom obrazovanju predviđa da se višim školama koje ne dobiju dozvolu za rad ostave dve godine da iškoluju već upisane studente. Ako upisani studenti ne završe studije u ovom roku, država je dužna da ih prebaci na odgovarajuću visokoškolsku ustanovu.

Komisija za akreditaciju usvojila je standarde koje moraju ispuniti sve više škole u Srbiji ako žele da dobiju dozvolu za rad. Za svaku školu biće zadužena po dva recenzenta koja će ocenjivati kvalitet studija i naučnoistraživačkog rada, prostor, nastavni kadar, opremu, fond biblioteka, udžbenike, organizaciju... Posle ove provere, Komisija može ustanovi da izda dozvolu za rad, ostavi određeni rok da škola otkloni uočene nedostatke ili da odbije zahtev za akreditaciju. Više škole koje se ne akredituju u prvom pokušaju imaju pravo da posle jedne godine ponovo podnesu zahtev za akreditaciju.

- Akreditacija bi morala da se završi do kraja aprila. U toku je obuka recenzenata u svim univerzitetskim centrima u Srbiji - kaže za „Blic“ Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete za visoko i više obrazovanje.

Svi očekuju da predstojeća akreditacije unese više reda u rad visokoškolskih ustanova u Srbiji.

- Akreditacijom ćemo postići da izrazito loše ustanove prestanu da rade, a one koje imaju određene nedostatke podignu nivo kvaliteta. Tako ćemo obezbediti visok nivo školstva u Srbiji, bez obzira na to da li se radi o državnim ili privatnim visokoškolskim ustanovama, i znaćemo da oni koji su dobili diplomu zaista imaju znanje - rekao je za „Blic“ prof. dr Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta za visoko obrazovanje.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Sednica Senata Univerziteta u Beogradu
Bura oko izbora profesora

Za izbor nastavnika u zvanje redovnog profesora Univerziteta u Beogradu ne postoje jasno precizirani kriterijumi. Tako se dešava da se profesurom na visokoškolskim ustanovama bave i oni koji u poslednjih pet godina nisu objavili ozbiljan naučni rad, čulo se juče na sednici Senata.

Na sednici Senata Univerziteta u Beogradu najveću buru i polemike među profesorima i dekanima izazvala je treća tačka dnevnog reda, odnosno izbor nastavnika u zvanje redovnih profesora.

- Prosto je neverovatno da imamo kandidate za redovne profesore koji nijednom nisu rukovodili realizacijom magistarske i doktorske teze, nemaju nijedan rad u vodećim međunarodnim časopisima, a u referatima imaju nedopustive greške. Takvih ima dosta među predloženim kandidatima. Nedopustivo je da za redovnog profesora bude izabran neko ko nije objavio ozbiljan naučni rad u poslednjih pet godina. Time srozavamo ugled koji ima Beogradski univerzitet - rekao je Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Pojedini dekani nisu se složili sa mišljenjem dekana Hemijskog fakulteta navodeći da osporavajući izbor predloženih kandidata, Senat osporava legitimne odluke nastavno-naučnih veća pojedinih fakulteta.

- Moraju se postaviti jasni kriterijumi za izbor redovnih profesora. Mi moramo ozbiljno da se pozabavimo ovim problemom, ali ne možemo da ga rešimo preko noći - rekao je juče prof. dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.

Na kraju je ipak odlučeno da se javno glasa o podršci predloženim kandidatima, i uz nekoliko glasova protiv i nekoliko uzdržanih oni su, i pored svih zamerki, izabrani za redovne profesore Beogradskog univerziteta.

V. Nedeljković

    Kancelarija za studente sa hendikepom

    Na sednici Senata juče je prihvaćena inicijativa Udruženja studenata sa hendikepom da se pri Beogradskom univerzitetu osnuje kancelarija za studente sa hendikepom. Osnivanjem ove kancelarije Univerzitet će imati uvid u potrebe i probleme koje imaju studenti sa hendikepom i ohrabriće ih da razmišljaju o visokom obrazovanju.


Izvor: Blic

 Senat Univerziteta otvorio dileme
Zvanje profesora bez pokrića

Na burnoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu pre nekoliko dana izabrani su redovni profesori fakulteta. I ništa ne bi bilo čudno da se među njima nisu našli i oni čiji je naučni rad u najmanju ruku diskutabilan. Tako je sada redovan profesor Pravnog fakulteta, nastavnik koji poslednjih pet godina nije objavio nijedan naučni rad. Jedini koji se otvoreno usprotivio ovakvom izboru je Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta.

U poslednje vreme stalno se govori o Bolonji i uslovima koje moraju ispuniti naši fakulteti da bi se približili evropskom obrazovnom sistemu. Usvajaju se novi programi, studenti se teraju na kontinuiran rad, nema prenošenja ispita, podižu se kriterijumi, počinje akreditacija... I onda na sednici Senata, pred uvaženim profesorima, dekan Hemijskog fakulteta ustane i javno kaže da kandidati koji su predloženi za redovne profesore imaju nedopustivo mali broj naučnih radova. Sa njegovim mišljenjem složio se i novoizabrani rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Branko Kovačević koji kaže da je to „zatečeno stanje koje se ne može promeniti preko noći, ali da se mora raditi na tome“. Podržala ih je i nekolicina dekana, uglavnom sa prirodnih fakulteta. I kandidati koji, po rečima dekana Tešića, nikako ne ispunjavaju uslove da budu redovni profesori, ipak su izabrani većinom glasova.

- Ne možemo više trpati glavu u pesak. Govorimo o Bolonji, a dešavaju nam se takve stvari. Naš nastavnik, kao i student, mora biti ekvivalentan sa nastavnikom u Evropi. Materijalne prilike u Srbiji su još daleko od evropskih, ali to ne znači da ne treba da se bavimo naukom. Mora postojati saglasnost u pisanju referata sa nekim već važećim principima u našoj državi. Ti principi odnose se na nastavni rad nastavnika, njegov naučni rad i druge aktivnosti. Nisam imao primedbe na nastavni rad predloženih kandidata. Moje primedbe odnosile su se na njihov naučni rad - upozorava dekan Tešić.

Ministarstvo nauke, ističe naš sagovornik, usvojilo je pravilnik o klasifikaciji naučnih časopisa, gde je jasno napravljena razlika između naučnih i stručnih časopisa, kao i kvalifikacija naučnih radova u međunarodnim časopisima za svaku naučnu oblast.

- U pojedinim referatima koje su priložili sada već redovni profesori Beogradskog univerziteta prikazani su časopisi koji su daleko ispod ove kategorije. Primedba je i što pojedini nastavnici nemaju odgovarajući broj rukovođenja magistarskim i doktorskim tezama, a to je kruna naučnog rada nastavnika. I što je najvažnije, da za poslednjih pet godina neki od njih nemaju odgovarajuće naučne rezultate. Po meni pojedini kandidati nisu mogli da budu izabrani ni u isto zvanje - kaže Tešić.

Tešić navodi da je imao zamerke i na navođenje indeksa citiranosti pojedinih kandidata. Uobičajena procedura je da ovu potvrdu izdaje Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, a ne sami kandidati.

- Ovim se jasno vidi koliko ste citirani u načnom svetu, a u jednom referatu stoji: „Prema izjavi kandidata citiran je 20 puta“. To je nedopustivo - kaže Tešić.

I pored toga, smatra Tešić, što je Beogradski univerzitet raznolik i što su pojedini fakulteti fundamentalni i bave se naučnim radom, a drugima je pored nauke prioritet stručni rad, moraju se uspostaviti kriterijumi prema kojima se vrednuje naučni rad redovnih profesora.

Do tada će se dešavati da za redovne profesore na Pravnom, Medicinskom, na nekim tehničkim fakultetima i ostalim visokoškolskim ustanovama mogu biti izabrani nastavnici koji nisu zadovoljili elementarne kriterijume o objavljivanju naučnih radova za poslednjih pet godina.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Specijalističke studije priznate svuda u svetu
Direktori su vrlo vredni studenti

Na postdiplomskim studijama iz oblasti menadžmenta, bankarstva i turizma na Universiti of New York in Belgrad (UNYB) u februaru je počela da studira prva generacija studenata. U amfiteatru ovog univerziteta predavanja trenutno slušaju tri direktora iz „Telekoma“, jedan viceguverner, kao i direktori i rukovodioci nekoliko vodećih firmi u Srbiji.

Svim studentima tokom prve godine rada Univerzitet Njujork u Beogradu omogućava dobijanje MBA (Master of Business Administration) zvanja Nacionalnog američkog univerziteta i Univerziteta Kurt Boš iz Švajcarske, čije se diplome priznate u celom svetu.

- Naši studenti su uspešni poslovni ljudi koji su već dosta postigli u karijeri i upisuju se na naš fakultet jer samo žele da usavrše i prošire svoje znanje. Direktori su odlični studenti i ne propuštaju nijedno predavanje. U početku su bili malo uplašeni novim sistemom rada, ali su sada oduševljeni. Prošlog vikenda je jedan od direktora propustio važan sastanak jer nije hteo da ode sa predavanja čuvenog profesora Stiva Smitsona iz Londonske škole za ekonomiju. Profesor nije mogao da iskoristi pauzu, jer su ga studenti bombardovali pitanjima - priča za „Blic“ Arso Vučević, koordinator MBA programa.

Naš sagovornik ističe da su predavači na ovom univerzitetu profesori sa najelitnijih fakulteta u Evropi.

- Pored visokih titula koje imaju u nauci, naši profesori imaju i bogato iskustvo u biznisu. Naši studenti će učiti od najboljih i imaće priliku da američke i švajcarske diplome stiču u svojoj zemlji - kaže Miona Badžević, menadžer Univerziteta Njujork.

Oba programa studenti slušaju na engleskom jeziku, nastava traje godinu dana, a po njenom završetku ostavljeno im je od tri do šest meseci da urade samostalni projekat, nakon čega dobijaju diplomu.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

pu bem tizivot

Ljutnja studenata Filološkog
Nesporazum zbog Bolonje

Prva godina primene Bolonjske deklaracije na fakultetima u Srbiji unela je dosta zbrke među studente i profesore. Zbunjene su i uprave fakulteta koje se na razne načine dovijaju da premoste vakuum nastao pri prelasku sa starog na nov način studiranja.

- Ove godine je na Filološkom fakultetu usvojena Bolonjska deklaracija, ali samo formalno. Koriste se novi indeksi, povećan je broj ispita, ali je sve drugo ostalo isto. Takođe, studenti koji su se na Filološki fakultet upisali prošle godine, a sada su obnovili godinu, morali su da pređu na novi sistem studiranja. Međutim, u Statutu fakulteta piše da po kojem studijskom programu student upiše studije, po tom programu mora i da ih završi, osim ako ne želi da se prebaci, na sopstveni zahtev. Pošto je veliki broj studenata (oko 300) obnovio prvu godinu i prešao na novi način studiranja, morali su da kupe nove indekse i uplate 21.000 dinara za obnovu godine - stoji u pismu koje su studenti Filološkog fakulteta poslali redakciji „Blica“.

- I naš Fakultet će garantovati nastavu po starim programima još tri školske godine. Međutim, prostorna i kadrovska ograničenja ne dopuštaju nam da iste školske godine, u istoj godini studija, organizujemo nastavu za dva paralelna studijska programa, novi i stari - rekao je za „Blic“ Petar Bunjak, prodekan za nastavu na Filozofskom fakultetu.

On ističe da su studenti-ponovci prošli proceduru priznavanja položenih ispita.

V. Nedeljković

Izvor: Blic