Usavršavanje studenata u nemačkim firmama

Tridesetak stipendista Fonda „Dr Zoran Đinđić“ dobiće priliku da se tokom naredne godine usavršava u najpoznatijim nemačkim kompanijama, i to u trajanju od tri do šest meseci. Mladi kvalifikovani ljudi uz podršku Vlade Nemačke dobiće priliku da žive i usavršavaju se u „Simensu“, „Dajmler - Krajsleru“, „Dojče bank“, „Metro keš end keri“ i drugim poznatim firmama uz obezbeđen smeštaj, hranu i mesečni džeparac od 500 evra.

Na konkurs mogu da se prijave svi studenti osnovnih studija ili postdiplomci ekonomije, mašinstva ili tehničkih fakulteta, kao i oni koji su završili fakultet i stiču svoje prvo radno iskustvo. Uslovi su da kandidati budu mlađi od 30 godina, kao i da dobro govore nemački ili engleski jezik, dok prosek ocena nije presudan za izbor. Prijave za stipendiju traju do 1. decembra ove godine.

Apsolventkinje ekonomije Jelena Petrović i Biljana Slavković prva radna iskustva stekle su u Diseldorfu, u kompaniji „Metro keš end keri“, a iz Nemačke su se vratile pune utisaka i sa odličnim poslovnim preporukama.

Jelena za „Blic“ kaže da su na praksi u „Metrou“ provele tri meseca, ali da su na sopstvenu inicijativu rad produžile za još dva meseca.

- Prve dve nedelje radile smo u marketu, kakvi postoje i u Srbiji, i upoznavale se sa sistemom veletrgovine - kaže Jelena koja je zatim praksu nastavila u odeljenju za koordinaciju nabavke hrane. Obe stipendistiknje Fonda „Dr Zoran Đinđić“ oduševljene su nemačkim kolegama koje su uvek bile spremne da pomognu i upute ih u posao.

Novosađanka Biljana Slavković ističe kako su Nemci izuzetno profesionalni, te kako je tamo sve jednostavnije uraditi jer je sve „bliže i lakše“.

- Boravak u Nemačkoj i praksa u „Metrou“ bili su mi veliko poslovno i životno iskustvo. Po povratku u Beograd već sam išla na razgovor u „Metro“, pa ću čim položim poslednji preostali ispit konkurisati tamo za posao - kaže Biljana i objašnjava da je svrha ove prakse da mladi ljudi stiču iskustvo u Nemačkoj, koje će im koristiti u pronalaženju posla i daljem radu.

- Veliko je iskušenje bilo živeti u Nemačkoj skoro pola godine. Boravak sam iskoristila na najbolji mogući način, usavršavala sam se, a u slobodno vreme sam putovala i obišla Berlin, Hamburg, Frankfurt, Keln, ali i delove Holandije i Belgije - kaže Biljana.

I. Cvetković

    Pomoć Fondu

    Rad Fonda „Dr Zoran Đinđić“ podržava Vlada Nemačke, a program je osmišljen zajedno sa Odborom nemačke privrede za istok i Nemačkom privrednom komorom. Nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju Fond finansijski pomaže sa 350.000 evra godišnje, dok je Vlada Srbije izdvojila 50.000 evra. Detaljnije informacije o uslovima konkursa dostupne su na sajtu www.fond-djindjic.org.


Izvor: Blic

Licenca za visokoškolske ustanove
Milion dinara uz zahtev za legalan rad fakulteta

Akreditacija visokoškolskih ustanova u Srbiji počeće za nekoliko dana. Nacionalni savet za visoko obrazovanje usvojio je standarde i postupke za akreditaciju, a sve državne i privatne visokoškolske ustanove koje žele da dobiju dozvolu za rad moraće uz zahtev za akreditaciju da plate i do milion dinara. Iznos će zavisiti od broja studijskih programa koje ustanova ima.

U postupku akreditacije utvrđuje se da li visokoškolska ustanova ispunjava uslove koji su predviđeni Zakonom o visokom obrazovanju, pre svega, u pogledu prostora, studijskih programa, nastavnog kadra i opreme. Postupak akreditacije zvanično će početi za nekoliko dana, kada standardi za akreditaciju budu objavljeni u Službenom glasniku. Akreditaciju će prvo morati da prođu sve više škole, a potom svi fakulteti i univerziteti, što znači da će oko 200 institucija u Srbiji biti obuhvaćeno ovim postupkom. Očekuje se da će akreditacija viših škola biti završena do marta sledeće godine, a ostalih visokoškolskih ustanova tek za tri godine.

- Visokoškolska ustanova moraće da za akreditaciju studijskog programa plati 180.000 dinara, a ako ima šest programa, taj iznos može da pređe milion dinara. Za svaku ustanovu biće zadužena po dva recenzenta (niko neće znati ko je zadužen za koju ustanovu kako bi se izbegli pritisci na njihov rad) i oni se moraju platiti iz sredstava koje uplate visokoškolske ustanove - rekao je prof. dr Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Međutim, naš sagovornik dodaje da je akreditacija bila jedini način da se unese malo reda u džunglu koja se sada zove visoko školstvo.

- U Srbiji trenutno ima više visokoškolskih ustanova nego kioska na ulicama. Nemamo ništa protiv privatnih fakulteta. Ali, kada vidimo da je prolaznost studenata na državnim univerzitetima kod pojedinih profesora jedva deset odsto, a kod tih istih profesora prolaznost naglo poraste na 90 odsto kada pređu na privatni fakultet, odmah znamo da nešto nije u redu - kaže profesor Stanojević i naglašava da se u visoko školstvo u Srbiji mora uvesti red, inače ćemo imati lekare koji nisu u stanju da operišu ili arhitekte koji ne umeju da projektuju.

- Svrha standarda za akreditaciju je da se podigne lestvica vrednosti. Bojim se da sada oni koji imaju novac plaćaju diplomu, a ne dobijaju odgovarajuće znanje - kaže Stanojević.

Ključni standardi, kaže naš sagovornik, kojima će se rukovoditi Komisija za akreditaciju, svakako su kvalitetni studijski programi, ali i standardi u pogledu prostora (fakulteti moraju imati četiri metra kvadratna po studentu ili dva metra kvadratna ako rade u dve smene, najmanje 70 odsto nastavnog kadra mora biti u stalnom radnom odnosu, u bibliotekama mora biti najmanje 1.000 udžbenika iz kojih se izvodi nastavni proces, a visokoškolska ustanova mora doneti pravilnik o udžbenicima koji jasno precizira ko može da piše i štampa udžbenike...

V. Nedeljković

    Šansa da se poprave

    Visokoškolske ustanove koje zadovolje standarde dobiće uverenje o akreditaciji ustanove, odnosno studijskog programa. Međutim, ako Komisija za akreditaciju nije zadovoljna, izdaje ustanovi akt upozorenja i ukazuje na određene nedostatke, a ustanovi se ostavlja rok od godinu dana da ih otkloni. Visokoškolskim ustanovama koje ne ispune standarde ni posle upozorenja, biće zabranjen dalji rad.


Izvor: Blic

"Tanki" za skupe takse
12. novembar 2006

BEOGRAD - Ministar prosvete Srbije Slobodan Vuksanović rekao je u nedelju da će predložiti Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje da oslobodi novčane takse za akreditaciju fakultete i više škole koje su zbog manjih prihoda u lošem finansijskom položaju.
- To su one visokoškolske ustanove koje zbog manjeg broja studenata nemaju dovoljno sopstvenih prihoda, zbog čega im Ministarstvo prosvete i sporta dodatno uplaćuje sredstva za izmirivanje računa za struju, grejanje i ostale tekuće troškove - rekao je Vuksanović.
Ministar je rekao da je "ovo još jedan od načina da se poveća kvalitet obrazovanja, a da se smanji njegova komercijalizacija" i izrazio nadu da će Nacionalni savet za visoko obrazovanje uvažiti ovo njegovo obrazloženje.
On je, takođe, rekao da je Ministarstvo prosvete i sporta, samo u poslednjih mesec dana, zbog lošeg finansijskog položaja pojedinih fakulteta i viših škola, a mimo redovnih sredstava, izmirilo račune za jedan broj fakulteta i viših škola u Srbiji.
Ministarstvo je za nabavku materijala za nastavu izdvojilo sredstva za stomatološke, veterinarske, farmaceutske, medicinske i poljoprivredne fakultete širom Srbije.

DODATNO
MINISTARSTVO je, mimo redovnog novca koji se isplaćuje iz budžeta, dodatno rešilo finansijskih problema i dugovanja Tehnološki, Hemijski, Matematički, Fizički, Biološki i Fakultet dramskih umetnosti, kao i više škole iz Leskovca i Kruševca.


Izvor: Novosti

Astronomski cenovnik na beogradskom Pravnom

Da bi mogli da se ispišu sa Pravnog fakulteta u Beogradu studenti moraju da plate 2.500 dinara za ispisnicu, plus 1.000 dinara za svaki položeni ispit, s tim da ukupni troškovi ne mogu preći 10.000 dinara. Akademci koji pak požele da sa nekog drugog pravnog fakulteta pređu na Pravni fakultet u Beogradu moraju za upis izdvojiti 9.000 dinara, a za priznavanje ispita 1.100 dinara po ispitu.

Studenti koji iz nekog razloga žale da se ispišu sa Pravnog fakulteta žale se da je iznos od hiljadu dinara, koji moraju da plate za svaki ispit koji su položili, neprimereno visok. Pravni fakultet, kažu studenti, na ovaj način ostvaruje priličnu zaradu, jer se godišnje ispiše oko 400 studenata.

- Tačno je da smo uveli ispisninu, ali ona postoji i na drugim državnim i privatnim fakultetima. Nema mnogo studenata sa starijih godina koji se ispisuju, uglavnom to rade oni koji su položili mali broj ispita. Ispis studenata podrazumeva ozbiljan posao proveravanja zapisnika, studentskih kartona i traženje podataka u arhivama. Imamo studente koji su se upisali pre 20 godina i koji sada dođu i traže ispisnicu - rekao je za „Blic“ Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.

Najzad, ističe naš sagovornik, cena ispisnine treba da odvrati studente da se ispisuju sa fakulteta, a ne da ih ohrabruje da prekinu studije.

Studenti koji se pak odluče da sa nekog drugog pravnog fakulteta pređu na Pravni fakultet u Beogradu moraju da plate upis 9.000 dinara, 1.100 dinara za priznavanje svakog ispita koji su položili na prethodnom fakultetu, a priznavanje ispita sa drugih škola i fakulteta koštaće ih 1.700 dinara po ispitu. Iznosi su mnogo veći ako se radi o studentima koji su strani državljani.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

 Lekari i stomatolozi dugo neće moći da nađu posao
Specijalizacija za medicinare je nemoguća

Studenti koji u Srbiji završe stomatologiju i medicinu teško dobijaju specijalizaciju jer, kažu u Ministarstvu zdravlja, ni oni koji su već specijalizirali ne mogu da se zaposle. Imamo hiperprodukciju lekara i stomatologa koji neće moći da nađu posao, jer se godišnje na ove fakultete upisuje 2.500 studenata, a taj broj ne bi smeo da bude veći od 500. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji na posao trenutno čeka 1.324 stomatologa.

Ministarstvo prosvete, prema Zakonu o visokom obrazovanju, planira politiku upisa studenata na studije koje ostvaruju visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika, a na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. To znači da Nacionalni savet utvrđuje kvote upisa na državne fakultete u Srbiji. Međutim, iako svi znaju kakva je situacija na tržištu i kolike su stvarne potrebe za lekarima i stomatolozima u našoj zemlji, fakulteti i dalje upisuju veliki broj studenta, ne vodeći računa da li će ti mladi ljudi sutra moći da se zaposle. Tako trenutno na biroima za nezaposlene u Srbiji na posao čeka 645 doktora stomatologije, 503 doktora opšte stomatologije i 176 specijalista.

- Jedini razlog zbog kojeg studenti stomatologije i medicine u Srbiji neće moći da se zaposle, a ni da specijaliziraju, jeste to što se mnogo više studenata upisuje i završava fakultete nego što su stvarne potrebe našeg sistema zdravstvene zaštite. Ne možemo da hiperprodukujemo specijalizante, a da ni postojeći ne mogu da zarade platu - kaže za „Blic“ Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja.

Studenti Stomatološkog fakulteta u Beogradu sa kojima je „Blic“ razgovarao pitaju zašto domaći studenti već dve godine ne mogu da dobiju specijalizacije, dok se stranim studentima one odobravaju. Oni su, kažu, uplašeni za svoju budućnost.

- Naše kolege iz Crne Gore i Republike Srpske studiraju na budžetu pod istim uslovima kao i mi, a kada diplomiraju, oni se onda tretiraju kao strani državljani i lakše dobijaju specijalizaciju. Naše klinike su zato pune specijalizanata iz Crne Gore i Republike Srpske, a za nas nema mesta - kažu studenti sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

Međutim, Snežana Simić kaže da specijalizanti iz Crne Gore i Republike Srpske dolaze u zdravstvene ustanove u Srbiju samo na zahtev njihovih ministarstva zdravlja koja i finansiraju specijalizacije svojih državljana. Ukoliko se ne vrate, oni imaju obavezu da vrate novac zdravstvenoj ustanovi koja ih je poslala na specijalizaciju. Naše Ministarstvo zdravlja odobrava specijalizacije našim državljanima prema planu i potrebama državnih i privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji.

- U aprilu i oktobru ove godine nije odobrena nijedna specijalizacija za stomatologe i lekare zato što je rađena racionalizacija kadrova. Zdravstvene ustanove su bile preokupirane kako da njihovi stomatolozi sami zarade plate. Odobrili smo dve specijalizacije i tri supspecijalizacije strancima iz Libije, Makedonije i Grčke, ali uslov je bio da donesu potvrdu da su zaposleni u zemlji odakle dolaze i da njihova ambasada da garancije da će se vratiti - kaže Snežana Simić.

Đurica Grga, prodekan za nastavu na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, nije hteo da odgovori zašto niko na fakultetu neće da razgovara sa studentima o problemima koji ih čekaju kada diplomiraju. Studenti optužuju upravu fakulteta da ostaje „gluva“ na sve njihove zahteve, ali i pitanja koja se tiču njihove budućnosti.

V. Nedeljković

    Bolonja samo deklarativno

    Studiranje po Bolonjskoj deklaraciji kod nas znači da studenti koji studiraju po novom programu imaju identifikacionu karticu, obavezna predavanja i drugačiji indeks. Jedino se to razlikuje, suština je ostala ista, jer naši profesori nisu spremni da na pravi način prihvate novine - kažu studenti Stomatološkog fakulteta u Beogradu.
    Specijalizacije i supspecijalizacije

    Šestočlana komisija Ministarstva zdravlja (dva lekara iz Instituta „Batut“, dva pravnika i dva predstavnika Ministarstva zdravlja) treba da pozove zdravstvene ustanove iz Srbije da zatraže specijalizacije koje su im potrebne. Na osnovu kriterijuma koje moraju da ispunjavaju budući specijalizanti (da imaju dve godine staža, položen stručni ispit i da postoji potreba za kadrom tog profila), komisija dodeljuje specijalizacije dva puta godišnje, u aprilu i oktobru. Supspecijalizacije se odobravaju jednom godišnje - kaže Snežana Simić.
    Loši uslovi studiranja

    Pored straha za neizvesnu budućnost, studenti sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu žale se na loše uslove u kojima uče i rade, i pored toga što samo školarina za samofinansirajuće akademce na ovom fakultetu iznosi 180.000 dinara po godini.

    - Sami kupujemo maske i rukavice, toaleti su prljavi, nema sapuna, toalet papira... Gotovo svim profesorima treba ispit iz pedagogije.

    Na istom predmetu imamo po nekoliko profesora koji se svađaju između sebe, ne priznaju ono što nas je drugi pitao. U studentskom klubu piće je skupo, atmosfera nije studentska već prepuna faca kojima se po izgledu vidi da nisu studenti, znate ono kajla, skupi satovi...

    Svi to znaju, ali niko ne može da reši ovaj problem - kažu studenti.


Izvor: Blic

Nabavka računara za potrebe škola i fakulteta
Ideja dobra, tender neprecizan

Tender za nabavku 30.000 računara za škole i fakultete u Srbiji Ministarstvo prosvete i sporta objavilo je krajem oktobra. Licitacija uz sve direktan TV prenos trebalo je da se obavi pre nedelju dana, ali nije.

Iz Ministarstva prosvete i sporta tada su objasnili da je razlog za odlaganje to što nadležna komisija nije uspela da na vreme pregleda svu prispelu dokumentaciju. Nedelju dana posle, u istom ministarstvu nisu znali da nam kažu kada će licitacija konačno biti održana.

U službi za odnose sa javnošću rečeno nam je da je novac za nabavku kompjutera obezbeđen Nacionalnim investicionim planom, te da se sve radi na nivou Vlade Srbije i da se shodno tome i mi obratimo vladinoj Kancelariji za odnose sa medijima. Međutim, ni na ovoj adresi i pored uredno prosleđenih pitanja nismo dobili odgovor o sledećem datumu licitacije, kao ni po kom kriterijumu će se kompjuteri deliti školama.

U firmama koje se bave prodajom računara navode da u Srbiji teško postoji takva firma koja u roku od 120 dana može da isporuči ovoliki broj kompjutera. To bi, kažu, eventualno mogla da obavi grupa firmi koja bi na tenderu nastupila kao konzorcijum.

Taj tender problematičan je iz više razloga, kaže za „Blic“ Slavoljub Kačarević, direktor marketinga „Informatike“ - Rokovi su bili strahoviti. Već do kraja novembra trebalo je isporučiti prvih 500 računara, a ostale u roku od četiri meseca, kao i postaviti ih u škole i povezati u lokalnu mrežu. Navedeno je da posao dobija onaj ko ponudi najnižu cenu, a to sa sobom nosi opasnost da potrošeni novac ode u vetar jer je tu velika šansa da se dobiju loši računari, kaže Kačarević i navodi da je nejasno ko bi obezbeđivao kompjutere kada se isporuče školama, kao i ko bi ih održavao pogotovu što kod nas malo firmi taj posao kvalitetno radi.

Kačarević ocenjuje da je namera Vlade Srbije da se škole i fakulteti opskrbe računarima za svaku pohvalu, ali kaže da je posao trebalo ozbiljnije obaviti, bolje pripremiti, ostaviti više vremena i samim firmama da se pripreme.

Koliko je ovaj tender bio faličan, najbolje pokazuje poređenje sa prošlogodišnjim tenderom Evropske agencije za razvoj, kaže Kačarević i navodi da je ova agencija za nabavku 4.000 računara nudila pet miliona evra, dok naša vlada namerava da za 12 miliona evra kupi 30.000 kompjutera, dakle za dva i po puta više para sedam puta veći broj računara.

I drugi uslovi Agencije, tvrdi on, bili su neuporedivo bolji. Objava tendera 30 dana, kod nas 15, rok za pitanja mesec i po, kod nas 10 dana, rok za predaju ponuda dva meseca, kod nas 15 dana. Rok isporuke u oba slučaja bio je isti, iako se kod tendera Ministarstva prosvete radi o sedam puta većem broju kompjutera.

R. Marković

Izvor: Blic

Svake godine novosadski studenti u SAD
Vide, rade i donesu kući 4.000 dolara

Tanja Trninić iz Vrbasa, studentkinja završene godine Fakulteta tehničkih nauka, jedna je od oko 250 novosadskih studenata, koja je prošlog leta prvu put četiri meseca provela u Americi. Kako kaže, spojila je lepo i korisno. Radila je šest sati dnevno, kao koktel servirka u kockarnici, zarađivala u proseku 100 dolara dnevno, a potom se provodila po plažama malog grada Atlantik Sitija kod Njujorka.

Tanji je, kao i njenim kolegama, put „preko bare“ doneo indeks. Prijavili su se na program „Vork & trevel“, u agenciju su položili test iz engleskog jezika i dobili vizu da otputuju u Ameriku. Međutim, osim ovoga, morali su da spreme od 970 do 1.150 dolara, koliko košta prijavljivanje. Put podrazumeva i spremnost da se radi i posao spremačica, konobarica, kuvara, prodavaca brze hrane, prodavaca karata, kao i svi sezonski poslovi.

- Roditelji su mi dali nešto više od 1.500 dolara i prijavila sam se za put. U američkoj ambasadi su me pitali gde ću se zaposliti kada se vratim, jer su hteli da imaju neku vrstu garancije da ću se vratiti. Naravno, snašla sam se. Pošto sam iz Vrbasa, rekla sam im da me čeka posao u „Karneksu“ ili „Vitalu“. Oni su se samo nasmešili i rekli: „Imaš lep prosek, lepo se provedi u Americi.“ I stvarno sam se dobro provela. Usavršila sam engleski, u kazinu sam naučila i španski, zezala sam se, a kući sam donela oko 4.000 dolara - priča Tanja.

Kako kaže Duško Petrović, menadžer agencije jedne od agencija preko koje svake godine put Amerike ode oko 150 novosadskih akademaca, početak novembra je pravo vreme za prijavljivanje. Broj mesta je ograničen, a prednost dobijaju oni koji se prvi prijave.

- Jedini uslov za put jeste to da je kandidat student barem druge godine. Nije bitan ni prosek, važno je samo da postoji kontinuitet kod polaganja ispita i da znaju srednji nivo engleskog jezika. Nisu potrebne nikakve potvrde o imovinskom stanju. Posle položenog testa engleskog, na osnovu njihovih želja, mi im pronalazimo poslodavca i mesto gde će raditi i živeti, a student potpisuju ugovor. Moraju da rade kod onog poslodavca koji ih je zaposlio jer mogu da izgube radnu dozvolu, ali imaju pravo da nađu još jedan posao. Studenti ne treba da brinu jer gotovo svi dobija vizu - priča Petrović.

Studenti mogu da ostanu četiri ili pet meseci, a jedan mesec je rezervisan za putovanja i upoznavanje američke kulture.

Najčešće se radi u manjim mestima, koja žive od turizma. Poslodavci svojim sezonskim radnicima obezbeđuju i smeštaj, za koji se u proseku plaća od 60 do 70 dolara nedeljno a, kako kaže Petrović, sličan je onom u studentskom domovima.

Prošle godine je njih dvoje ostalo da radi na crno, ali su se snašli, sredili papire i uspeli da upišu fakultete u Njujorku. Obavezan suvenir studenta iz Amerike su digitalni fotoaparati i laptop.

R. Vujanović

    Tri programa i cena

    Postoje tri programa. „Premijum plejsment“, košta 1.150 dolara, a podrazumeva obezbeđen posao i smeštaj, zdravstveno osiguranje i zagarantovana je minimalna zarada od osam dolara po satu. Program „Standard plejsment“, koji košta 1.050 dolara razlikuje se prethodnog po tome što nije zagarantovana minimalna zarada, ali je prema američkom zakonu 5,75 dolara na sat. Treći program „Self plejsment“ staje 970 dolara, a posao pronalazi sam student.

    Čim se prijave, studenti treba da plate 50 dolara, od 250 do 290 dolara se uplaćuje kada se podnesu dokumenta, a ostatak do 15. aprila. Na ovu cenu treba dodati i avionsku kartu do Njujorka, koja košta 550 dolara.


Izvor: Blic

 „Blic“ istražuje: Koliko vrede diplome studenata naših univerziteta

Samo tri fakulteta priznata u svetu

Studenti koji završe Elektrotehnički i Arhitektonski fakultet, ili Fakultet organizacionih nauka u Beogradu mogu bez problema naći posao u inostranstvu, često i bez nostrifikacije diploma. Na Zapadu se otimaju i za naše hemičare, fizičare, matematičare i biologe. Diplome ostalih fakulteta nemaju takvu težinu, pa je za većinu potrebna nostrifikacija, a ponekad i polaganje dodatnih ispita.

Primat među fakultetima Beogradskog univerziteta, čija diploma ujedno znači siguran posao ili nastavak studija bilo gde u svetu, već godinama ima Elektrotehnički fakultet.

- Odliv kadrova sa našeg fakulteta traje godinama. Od 1948. godine, kada je obnovljen Elektrotehnički fakultet, do danas u inostranstvo je otišao svaki treći student koji je kod nas diplomirao. Diploma našeg fakulteta priznata je na svim kontinentima. Nije potrebna ni nostrifikacija diplome, dovoljno je samo da studenti podnesu uverenje o položenim ispitima i spisak predmeta na engleskom jeziku. Od 1992. godine do 2000. godine u inostranstvo je godišnje odlazilo između 300 i 400 naših studenata, što je bilo oko 90 odsto od ukupnog broja onih koji diplomiraju. Sada je taj broj manji, ali i dalje polovina naših diplomaca posao traži u inostranstvu zbog stručnog usavršavanja ili iz ekonomskih razloga - rekao je za „Blic“ Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Naš sagovornik ističe da bivši studenti Elektrotehničkog fakulteta sada predaju na Berkliju, Stanfordu, Univerzitetu u Los Anđelesu, na Kolumbiji, ali i na drugim prestižnim univerzitetima u Evropi i svetu. Pored toga, kaže Kovačević, svi su bez problema, nostrifikacije diploma i polaganja dodatnih ispita uspeli da se zaposle kako u zemljama zapadne Evrope, tako i u Americi, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu.

- Naša bivša studentkinja Jasmina Vujić je profesor na Berkliju, Branka Vučelić je dekan na fakultetu za telekomunikacije u Sidneju, a Irena Ćosić, takođe naša studentkinja, sada je dekan na biomedicinskom inženjeringu u Melburnu. Veću prolaznost na Zapadu sigurno imaju studenti sa tehničkih i prirodnih fakulteta, jer je to kod njih deficitaran kadar. Prohodnost studenata koji završe pravo, medicinu, stomatologiju mnogo je manja, jer su ta zanimanja i kod njih popularna - objasnio je dekan Kovačević.

Prohodnost na fakultetima u inostranstvu, ali i garanciju za dobijanje posla imaju i studenti koji završe Fakultet organizacionih nauka, kao i Arhitektonski fakultet u Beogradu, koji u velikom broju država ne moraju da nostrifikuju diplome. Najviše studenata koji upisuju Fakultet organizacionih nauka u Beogradu zainteresovani su za Odsek za informatičke sisteme i tehnologije (50 odsto studenata upisuje taj smer), jer im on omogućava da bez problema dođu do posla bilo gde u svetu. Diploma ovog fakulteta takođe je cenjena u Kanadi, Australiji, SAD... Svake godine više od 30 diplomaca sa ovog fakulteta odluči se da potraže posao negde u svetu.

Arhitektonski fakultet u Beogradu dobio je u junu 2002. godine akreditaciju od Ministarstva kulture Republike Francuske, pa je diploma ovog fakulteta priznata na teritoriji Francuske, ali obezbeđuje i prohodnost za diplomce koji žele da nastave školovanje u zemljama Evropske unije.

- Naša diploma je priznata u Evropi, ali i u svetu. Najveći broj naših studenata bez problema nastavlja školovanje u Italiji, Norveškoj, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj. Što se tiče posla, trenutno se najviše naših diplomaca zapošljava u Holandiji i Francuskoj, jer je tamo posao arhitekte tražen i dobro plaćen - rekao je za „Blic“ Vladimir Milenković, prodekan za međunarodnu saradnju na Arhitektonskom fakultetu.

Srbija je potpisnica Bolonjske deklaracije, a svi fakulteti Beogradskog univerziteta od ove godine počinju da rade po novim, reformisanim studijskim programima, koji su u skladu sa evropskim standardima. Zato se očekuje da će prve generacije koje budu završavale fakultete po novim programima moći bez problema da nastave školovanje, ali i da se zapošljavaju bilo gde u svetu.

V. Nedeljković

    Najbolji i dalje odlaze

    Živoslav Tešić, dekan na Hemijskom fakultetu u Beogradu, kaže u šali da je njihova diploma toliko cenjena u inostranstvu da su pomalo tužni zbog toga.

    - Naša diploma je priznata u celom svetu, pa imamo probleme da studente zadržimo u zemlji. Najbolji, nažalost, i dalje odlaze. Svaki naš student koji se zaposli u inostranstvu znači odlazak još dva nova, jer toliko dobro rade da poslodavci odmah traže da im dovedu kolege iz Srbije. Naši bivši studenti sada rade u Ajovi na klinici „Majo“, u Americi, Nemačkoj, Francuskoj... - rekao je za „Blic“ Živoslav Tešić.
    Teško za medicinare i stomatologe

    Studenti koji u Beogradu završe Medicinski i Stomatološki fakultet moraju da se dobro namuče dok ne nostrifikuju svoje diplome u Americi, ali i u Evropi, jer im je potreban veliki broj dokumenata i moraju da polože brojne diferencijalne ispite.


Izvor: Blic

Miloš Vuletić diplomirao filozofiju u avgustu, a već u septembru bio u Pitsburgu
Naši studenti među najboljima u svetu

Uprkos nezavidnoj situaciji u kojoj se nalaze srpski fakulteti, najbolji studenti uspevaju da odu na doktorske studije i na prestižne univerzitete u Evropi i svetu. Miloš Vuletić, koji je u avgustu diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, već 5. septembra bio je na Univerzitetu u Pitsburgu u SAD, zahvaljujući preporukama svojih profesora i tradiciji koju ima fakultet koji je završio.

Miloš se bez problema upisao na doktorske studije na Univerzitetu u Pitsburgu, koji je, kako kaže njegov profesor Miloš Arsenijević, jedan od najboljih centara za filozofiju u svetu.

- Najteže je upisati se na doktorski kurs na priznatim univerzitetima, kao što je onaj u Pitsburgu. Ali na tim univerzitetima naše diplome su priznate već decenijama. Verovatno je za to zaslužno dugogodišnje pozitivno iskustvo, jer su svi primetili koliko naših studenata uspešno završavaju doktorske studije, i to kao najbolji u svojim generacijama. Tradicija je nešto što diplomi filozofije daje težinu - kaže Miloš Arsenijević, šef Katedre za istoriju filozofije na Filozofskom fakultetu.

Prvo što je Miloš Vuletić primetio kada je završio semestar u Americi, bilo je da tamošnji fakulteti imaju na raspolaganja više novca od naših.

- To se vidi na svakom koraku, od opremljenosti prostorija, preko fonda biblioteka, pa sve do broja kompjuterskih laboratorija koje studenti mogu da koriste kad god hoće - priča za „Blic“ Miloš Vuletić.

Druga bitna stvar, kaže Miloš, koja nema toliko veze sa novcem, jeste besprekorna organizovanost na američkim fakultetima.

- Dugi redovi pred šalterima na fakultetima u Beogradu ovde su sasvim nezamislivi. Nije bilo te formalnosti ili birokratske začkoljice zbog koje bih izgubio više od 15 minuta. Bar kad su te dve stvari u pitanju, američkim studentima je svakako lakše. Znaju da imaju dobro organizovan sistem i da na njega mogu da se oslone - kaže on.

Miloš priča da američki studenti imaju drugačiji odnos prema autoritetima i da se za razliku od naših ne ustručavaju da bilo čiji kredibilitet dovedu u pitanje.

- Kontakt sa profesorima je krajnje neusiljen i prirodan. Profesori uglavnom nemaju stav nedodirljivih veličina koje svoje skupoceno vreme poklanjaju studentima preko volje. Filozofski fakultet u Beogradu po tome je sličan mom sadašnjem fakultetu - priča Miloš.

Najvažnije je, ističe on, što je od stipendija koje ovde dobijaju moguće sasvim pristojno živeti.

- Od mesečne stipendije se iznajmljuje stan i živi sasvim lagodno, bez ikakve brige o tome da li će ostati dovoljno novca do kraja meseca - kaže Miloš.

V. Nedeljković

    Student generacije

    Mlađa generacija bivših studenata filozofije ima svoje predstavnike na najboljim univerzitetima u Evropi i svetu. Nataša Rakić je doktorirala u Amsterdamu, Slobodan Perović na Jorku u Kanadi. Vladan Đorđević je doktorirao na Univerzitetu Alberta u Kanadi, a u decembru se vraća da predaje na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a Marija Janković je doktorant na Univerzitetu na Floridi. Profesor Arsenijević kaže da bi bilo dobro kada bi se i Miloš Vuletić vratio u Beograd i zaposlio na fakultetu na kojem je diplomirao kao student generacije.


Izvor: Blic

Studentske stipendije
Za najbolje po 20.000 mesečno

Premijer Srbije i predsednik Fonda za mlade talente Vojislav Koštunica uručio je u Beogradu stipendije najboljim studentima, kao i nagrade srednjoškolcima, pobednicima domaćih i međunarodnih takmičenja.

Koštunica je u Domu Narodne skupštine rekao da će 484 najboljih studenata završnih godina fakulteta dobiti jednogodišnju stipendiju od 20.000 dinara mesečno uz obavezu da u roku od godinu i po dana diplomira i da svoju stručnost stavi najmanje pet godina na raspolaganje Srbiji.

On je rekao da je Fond za mlade talente osnovan kako bi pomagao najdarovitije i da je svojim učinkom opravdao svoje postojanje.

Koštunica je naveo da je odavno rečeno da zemlje i narod koji ne umeju da cene svoje najbolje izdanke ne zaslužuju ni da ih imaju.

Premijer je podsetio da je prošle godine iz Fonda za mlade talente dodeljeno 336 stipendija.

Za Fond za mlade talente ove godine iz budžeta je izdvojeno 950.000.000 dinara, a za sledeću godinu je planirano izdvajanje 1,1 milijarde dinara. Svečanosti u Domu Narodne skupštine prisustvovao je i ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović .

V.N.

Izvor: Blic