Počinje provera fakulteta

Akreditacija državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji zvanično će početi 15. decembra, kada će Komisija za akreditaciju početi da prima zahteve visokoškolskih ustanova da im se izda dozvola za rad. Prvo će biti razmatrani zahtevi viših škola, koje se moraju akreditovati kao visoke škole strukovnih studija, jer samo tako u junu 2007. godine mogu upisati studente.

Rok za podnošenje prijava za akreditaciju viših škola je 15. februar sledeće godine. Fakultetima je ostavljen rok da se akredituju do juna 2009. godine, tako da imaju dovoljno vremena da se pripreme i otklone eventualne nedostatke kako bi uspeli da dobiju dozvolu za rad.

- Standardi za akreditaciju objavljeni su 24. novembra u „Službenom glasniku“ i svi mogu da vide koje uslove moraju da ispune da bi bili akreditovani. Prioritet su nam više škole. Komisija za proveru kvaliteta i akreditaciju razmatraće zahteve po datumu prijema, a sam postupak ne bi trebalo da traje više od tri meseca. Ako ustanova ispunjava sve zahteve, izdaje joj se uverenje o akreditaciji studijskog programa, odnosno visokoškolske ustanove. Ako su nedostaci veliki, odbija se zahtev za akreditaciju - rekao je za „Blic“ prof. Miroljub Milivojčević, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Naš sagovornik ističe da nema razloga za paniku jer, ako su nedostaci manji, ustanovi će biti ostavljen određeni rok (još nije tačno precizirano koliki će on biti) da se popravi, pa će uverenje o akreditaciji dobiti iz drugog pokušaja. Oni koji ne uspeju da se akredituju ni iz drugog pokušaja, mogu da se ponovo prijave za akreditaciju po isteku roka od godinu dana.

V. Nedeljković

    Nema dovoljno prostora

    Standardi za akreditaciju, između ostalog, predviđaju da svaki fakultet mora imati najmanje četiri kvadrata za rad po studentu u jednoj smeni. Ako se ovaj uslov ne promeni, pojedini fakulteti neće dobiti dozvolu za rad, jer, na primer, Fakultet organizacionih nauka u Beogradu ima jedan kvadrat po studentu, Elektrotehnički samo dva, Hemijski i Biološki ni toliko.


Izvor: Blic

U Srbiji više hiljada stranih studenata
Ako se zaljubim, ostajem

Kada je Dijana Afonso pre četiri godine ušla u amfiteatar Pravnog fakulteta u Beogradu, svi studenti su, kaže, gledali u nju. Htela je da se okrene i pobegne glavom bez obzira. Nije to uradila, zadržala je suze i danas je ova devojka iz Angole apsolvent Pravnog fakulteta, sa odličnim ocenama u indeksu i sa puno beogradskih prijatelja.

Dijanu Afonso svi su nagovarali da upiše neki lakši fakultet i pitali je „kako jedna Afrikanka, koja je tek završila osmomesečni kurs srpskog jezika, može da studira prava, i to u Srbiji“.

- Svi su me pitali: „Otkud ti ovde?“ Sećam se da su tako brzo pričali da ih ništa nisam razumela, samo sam odgovarala sa „da“ ili „ne“. Posle nekoliko nedelja stekla sam nove prijatelje koji su mi mnogo pomogli. Profesori su imali razumevanja za moj tada prilično loš srpski, a sistem studiranja mi je potpuno odgovarao - priča Dijana.

Problem je, priča Dijana, to što svake godine na Pravni fakultet stižu nove generacije brucoša, kojima je ona glavna atrakcija, pa je svi zagledaju i nešto zapitkuju.

- Vremenom sam se navikla. Život u Beogradu mi odgovara, ali retko izlazim. Ne volim diskoteke, više mi odgovara da se družim s prijateljima u kućnoj varijanti, a prija mi i odlazak na Kalemegdan. Nemam dečka, ali kada bi se pojavio onaj pravi, mogla bih da ostanem u Beogradu. Drugi razlog zbog kojeg bih ostala jeste dobar posao - kaže Dijana.

Ljudi u Beogradu, kaže Dijana, izgledaju kao da su stalno nervozni. Smetaju joj naše sočne psovke, a najviše je nervira gužva u prevozu.

- Sviđa mi se vaša hrana, a najviše pljeskavice koje će mi nedostajati kada se vratim u Angolu - priča Dijana.

Međutim, Dijana nije jedina koja u porodici Afonso studira u našem glavnom gradu. Njena najstarija sestra diplomirala je francuski jezik na Filološkom fakultetu, a na studijama u Beogradu trenutno su i Dijanine sestre Olga i Sania. Olga je na četvrtoj godini Poljoprivrednog fakulteta, a Sania je studentkinja druge godine Više hotelijerske škole.

Srbija je za studentkinje iz Afrike „čista egzotika“.

- Imam dobre prijatelje, ali i profesore i asistente koji mi pomažu od prve godine. Sviđa mi se Beograd, ali volela bih da upoznam i život u unutrašnjosti Srbije, pa se radujem pozivu da sa koleginicom sa fakulteta odem kod njenih roditelja u Arilje - kaže Olga.

V. Nedeljković

    Ne zna se tačan broj studenata

    Pre deset godina postojao je zakon koji je obavezivao sve fakultete da obaveste Ministarstvo prosvete o broju stranih studenata, ali oni sada nemaju obavezu da nam dostavljaju spiskove, tako da niko pouzdano ne zna koliko stranih studenata o svom trošku trenutno studira na univerzitetima u Srbiji - kaže za „Blic“ Blanka Banauh Bjelanović, načelnica Odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske programe u obrazovanju u Ministarstvu prosvete.

    Grka najviše

    Najviše redovnih stranih studenata dolazi iz Grčke, Turske, Bugarske, Mađarske, Austrije, Italije, Kine i Češke, a najčešće upisuju medicinu, stomatologiju, fakultete za fizičku kulturu, turizam, strane jezike...


Izvor: Blic

Srbija školuje u svetu 249 najboljih studenata

Fond za mlade talente Republike Srbije trenutno stipendira 249 najboljih studenata koji su na usavršavanju u inostranstvu. Za postdiplomske studije dobili su 15.000 evra, a za stručnu praksu oko 5.000 evra. Uslov da studenti dobiju stipendije je da potpišu ugovor kojim se obavezuju da će se vratiti najkasnije za osam godina i ostati u Srbiji najmanje pet godina. Da li će to i uraditi, zavisiće od toga šta ih ovde čeka.

Zahvaljujući Fondu za mlade talente, diplomci iz Srbije čiji je prosek ocena iznad 8,5, usavršavaju se na nekim od najprestižnijih univerziteta na svetu. Ima ih u Austriji, Engleskoj, Italiji, Japanu, Nemačkoj, Švedskoj, Americi... Da li će se ovi mladi ljudi vratiti u Srbiju, niko osim njih samih ne zna. Ukoliko to ne urade, moraće da vrate državi 15.000, odnosno 5.000 evra prema ugovorima koje su potpisali.

- Poslednjih godina polako nestaju razlozi zbog kojih su mladi iz Srbije po svaku cenu ostajali u inostranstvu. Svaki dan u našu zemlju stižu strane firme i kompanije koje su spremne da zaposle prvo one najbolje. Oni ovde imaju šansu i sigurni smo da će se vratiti - kaže za „Blic“ Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta.

Zahvaljujući stipendiji Fonda za mlade talente, Aleksandar Popović, koji je završio Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu sa prosečnom ocenom 8,94, uspeo je da ode na master program na Univerzitet za muziku i dramske umetnosti u Gracu. Popularna glumica Marija Karan, koja je završila Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,30, dobila je stipendiju za master studije na Univerzitetu umetnosti u Londonu.

- Završila sam prvi semestar i iskustva iz Londona su mi fantastična. Škola glume koju trenutno pohađam je jedna od najboljih na svetu. Gostujući profesori su glumačke veličine kao što je Entoni Hopkins. Način studiranja je specifičan, a predavanja su vrlo interesantna. Uslovi studiranja su bolji nego kod nas jer profesori za sve o čemu govore imaju video-materijal, pa je lakše i studentima i njima - kaže Marija Karan.

Ana Žikić, koja je diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i specijalističke studije iz fizikalne medicine i rehabilitacije, upisala se na Univerzitet za kinesku medicinu (akupunkturu) u Pekingu. Jovan Milanović, koji je diplomirao na Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,33, dobio je stipendiju za master studije na Katoličkom institutu u Parizu.

- Na prvoj godini sam se snalazila kako sam znala i umela. Sada sam dobila stipendiju i mnogo mi je lakše. U Italiji se svako znanje plaća, a pošto Italijani ne znaju engleski, uspevala sam da radim i kao prevodilac, držala sam časove violine, klavira, solfeđa, radila kao bebisiterka... Na fakultetu mi je super, od profesora dobijam preporuke, pa mogu da sviram na koncertima i tako zaradim. Ugovorom sam se obavezala da ću se vratiti nakon osam godina od datuma potpisivanja i pet godina raditi u Srbiji. Radujem se što ću tada moći da pomognem mladima u svojoj zemlji da shvate koliko vrede i da treba da cene svoje znanje. Živeći u inostranstvu, videla sam koliko njihovi studenti sebe cene, a znaju mnogo manje od naših - kaže za „Blic“ Kristina Mirković, koja je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a trenutno je na drugoj godini magistarskih studija u Milanu.

Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete za visoko i više obrazovanje, kaže da od 2005. kada je osnovan, Fond vodi računa o najboljim studentima u Srbiji na potpuno nov sistematski način.

- Već ove godine imamo niz primera za to da su studenti, koji su prošle godine dobili stipendije za master, uspešno ispunili svoje obaveze i ove godine dobili stipendije za doktorske studije. Studenti koji dobiju stipendije za usavršavanje u inostranstvu moraju da prilože uverenje da su uspešno završili studije - rekla je za „Blic“ Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete za visoko i više obrazovanje.

- Svi studenti koji su dobili naše stipendije pošalju nam uverenje da su završili godinu. Ponekad stignu i lepe razglednice iz neke svetske metropole. Ima i onih koji nas posete kada za praznike dođu u Srbiju - kaže Tatjana Jovanović, sekretar Fonda za mlade talente.

Violeta Nedeljković

    Iduće godine još više studenata

    Svake godine oko 1.000 studenata iz Srbije odlazi na jednomesečna, jednosemestralna ili jednogodišnja usavršavanja, kao i na tečajeve jezika u inostranstvo zahvaljujući međudržavnim ugovorima koje je naša zemlja potpisala sa stranim vladama. Blanka Banauh Bjelanović, načelnik odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske programe u obrazovanju, kaže da će od iduće godine, kada se Srbija uključi u prvi i najpopularniji evropski program saradnje „Erazmus mundus“, još više studenata treću ili četvrtu godinu završavati u Evropi.


Izvor: Blic

Dr Branko Kovačević novi rektor

Branko Kovačević, redovni profesor i dekan Elektrotehničkog fakulteta, izabran je juče većinom glasova za novog rektora Beogradskog univerziteta.

Branko Kovačević dobio je podršku više od jedne trećine fakulteta, a juče je za njegov izbor za naredni mandat od tri godine glasao 21 od 26 prisutnih članova Saveta Univerziteta u Beogradu.

- Znam da me čeka veliki posao. Dobili smo novi Zakon o visokom obrazovanju, ali sada moramo da sprovedemo u delo ono što piše na papiru. Na svim fakultetima u Beogradu počelo je sprovođenje bolonjskog procesa, ali veliki je problem to što nisu sve visokoškolske ustanove u istom položaju. Promenjen je režim studiranja, nema više prenošenja ispita i to je novina kojoj se moraju prilagoditi i studenti i profesori. Čeka nas i akreditacija visokoškolskih ustanova, kao i reforma naučnoistraživačkog rada - rekao je juče prof. dr Branko Kovačević.

Nada Bokan, profesorka sa Matematičkog fakulteta, izabrana je za prorektora za nastavu, Dušan Teodorović sa Saobraćajnog fakulteta za nauku, za međunarodnu saradnju profesor Aleksandar Sedmak sa Mašinskog fakulteta, a novi prorektor za finansije je profesor Branko Medojević sa Ekonomskog fakulteta.

Dok je trajala svečana sednica na kojoj se birao novi rektor, na Platou ispred Filozofskog fakulteta i juče su protestovali studenti Beogradskog univerziteta. Studentski protestni odbor uputio je Savetu Univerziteta u Beogradu otvoreno pismo u kojem, između ostalog, piše: „Mi ne pristajemo da nas ubede da je obrazovanje roba, a ne javno dobro. “

Studenti su još jednom ponovili svoje zahteve da se izjednači postojeće zvanje diplomirani sa novom diplomom mastera u dogovorenom roku, da se školarine smanje za 50 odsto i da se jasno odrede kriterijumi za njihovo utvrđivanje.

V. Nedeljković

    Lična karta

    -Rođen 1951. godine u Beogradu.

    -Završio Osnovnu školu „Siniša Nikolajević“ i Osmu beogradsku gimnaziju.

    -Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

    -Godine 1981. počeo da radi kao asistent na Elektrotehničkom fakultetu.

    -Radio u Institutu „Mihajlo Pupin“ i Vojnotehničkom institutu.


Izvor: Blic

Profesor dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta za „Blic“
Za fakultete se ne daje dovoljno novca



Branko Kovačević, novi rektor Beogradskog univerziteta, tek je treći profesor sa tehničkih nauka koji se od Drugog svetskog rata našao na ovom mestu. Njegovi prethodnici i on bili su izabrani baš u vreme studentskih protesta, što, kaže u šali profesor Kovačević, nije nimalo lak posao. Novi rektor obećava da će na kraju njegovog mandata Beogradski univerzitet biti u društvu evropskih kolega.
Šta prvo planirate da uradite kao rektor Beogradskog univerziteta?

- Moramo da završimo reformu nastave tako da nam studije budu korisne sa stanovišta ponuda koje postoje na tržištu. Studentima školovanje mora da obezbedi bolji i kvalitetniji život i dobro plaćen posao jer samo tako ima smisla. Drugo, moramo trajno rešiti problem finansiranja državnih univerziteta jer smo do sada imali samo privremena rešenja. Samo smo gasili požar tražeći način da preživimo bez ulaganja u studentski standard, kvalitet nastave, opremu i naučnoistraživački rad. Univerzitet mora da bude aktivniji i da sam predloži Vladi načine za rešenje tog problema kao potpuno ravnopravan partner.
Još nije jasno kako će se rešiti jedan od najaktuelnijih studentskih zahteva, odnosno da li će i kako biti izjednačena zvanja diplomirani i master?

- Problem je rešen Zakonom o visokom obrazovanju i odlukama Konferencije univerziteta Srbije. Zakon kaže da su master diplomske studije i da one pripadaju starom VII2 stepenu - magistarskim studijama. U starom zakonu diplomske studije su pripadale VII1 stepenu. Međutim, kako su po novom zakonu diplomske studije izjednačene sa zvanjem master, to znači da svi koji su diplomirali pre donošenja ovog zakona, a njihove studije su trajale najmanje četiri godine, u pravima su izjednačeni sa novim masterima. U praksi to znači da oni mogu da konkurišu za iste poslove kao i masteri, ali ako žele da uzmu diplome mastera moraju da odu na matični fakultet gde će da vrate staru i dobiju dve nove diplome - jedna je diploma bečelora, a druga je mastera. Taj postupak nije automatski i svaki fakultet to mora da uradi u skladu sa svojim statutima i normativnim aktima. Mislim da je cela ta zavrzlama oko zvanja nastala zbog nerazumevanja i straha i da studenti nemaju razloga za paniku.
Studenti Beogradskog univerziteta traže smanjenje školarine.

- Taj zahtev treba dobro odmeriti jer školovanje košta. Realno je što studenti traže da dobiju specifikaciju troškova i da znaju gde je uložen novac koji izdvajaju za školarinu. Uskoro planiramo sastanak sa dekanima i njihovim prodekanima za finansije, pa ćemo videti šta je zaista realno da se uradi po pitanju smanjenja školarina i podnećemo izveštaj studentima. Neki fakulteti imaju sopstveni izvor prihoda, neki nemaju dodatne prihode i sav teret je prebačen na studente. Podnećemo račun državi i predočićemo realne troškove, a tražićemo i hitan sastanak sa ministrom Parivodićem koji je sada zadužen za finansije. I sam Beogradski univerzitet mora napraviti unutrašnju reorganizaciju.
Pomenuli ste težak materijalni položaj u kojem se nalazi Beogradski univerzitet? Kako da se on popravi?

- Najveći problem jeste to što država ne izdvaja dovoljno sredstava za elementarne troškove na fakultetima (za struju, vodu, telefon, grejanje), a o investicionom održavanju da ne govorimo. Najteže je prirodnim naukama jer nemaju sopstvene prihode i finansiraju se samo iz budžeta i od školarina. Očekujem da i Skupština grada izdvoji određena sredstva jer studenti koji studiraju na Beogradskom univerzitetu u velikom broju ostaju u Beogradu.
Sve visokoškolske ustanove očekuje akreditacija. Kako će se pojedini fakulteti u Beogradu akreditovati ako se zna da ne ispunjavaju predviđene standarde?

- Moramo naći najbolja rešenja kako bi svi uspešno okončali akreditaciju. U problem mora da se uključi država kao osnivač, ali i gradska vlast. Ministarstvo prosvete je već počelo da radi na rešavanju ovog problema. Snimljena je situacija u beogradskim osnovnim i srednjim školama i došlo se do poraznih podataka. Škole su poluprazne, po jedno dete sedi u klupi, a u odeljenjima ima najviše 20 đaka. Rešenje je da se taj prostor prenamenuje i iskoristi za visoko obrazovanje. Međunarodna zajednica često proverava procedure i postupke koje je definisala Komisija za akreditaciju. Pre dve godine gore od nas bile su samo Bosna i Albanija. Ohrabruje podatak da smo se ove godine našli u gornjoj polovini liste zemalja Evropske unije.
Kakvi su uslovi za naučnoistraživački rad na Beogradskom univerzitetu?

- Moramo uraditi ozbiljnu reformu naučnoistraživačkog rada i organizovati doktorske studije po principu koji propisuje Zakon o visokom obrazovanju. Ugled visokoškolskih ustanova bilo gde u svetu zasniva se na kvalitetu doktorskih studija i, onog trenutka kada neko iz inostranstva dođe ovde da uradi doktorat, znaćemo da smo uspeli. Nažalost, ni naši najbolji studenti ne žele da doktoriraju na svojim fakultetima već odlaze u inostranstvo.
Kada će Beogradski univerzitet zaista biti među evropskim kolegama?

- Optimista sam i nadam se da će to biti na kraju mog mandata, što znači za tri godine. Da u to zaista ne verujem, ne bih ni prihvatio ovaj posao. Vidim Beogradski univerzitet kao ravnopravnog člana u zajednici evropskih univerziteta, a do tada nam predstoji da završimo započetu reformu nauke i nastave u skladu sa Bolonjskom deklaracijom.

V. Nedeljković

Diplomirani i master isto

Na osnovu traženja Konferencije univerziteta, Zakonodavni odbor Skupštine Srbije je kao zvanično telo, juče dao tumačenje člana 127. o visokom obrazovanju. Prema izjavi za „Blic“ Miloša Aligrudića predsednika odbora „tumačili smo zakon prema načelu zaštite pravne sigurnosti, pa oni koji su diplome stekli po starom režimu obrazovanja,ne mogu se degradirati i ukoliko žele preimenovanje diploma u master, nema nikakvih zapreka da im se to omogući“, rekao je Aligrudić.

Izvor: Blic

intervju : Prof. dr Čedomir Vasić,- rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu

Umetnost je teško pretočiti u bodove

Mada su dva fakulteta već počela da rade po Bolonjskoj konvenciji, fakulteti Primenjenih i Dramskih umetnosti će reformu započeti tek naredne školske godine - kaže prvi čovek Univerziteta umetnosti

Dok se na na svim univerzitetima u Srbiji lome koplja da li će ranije diplomirani studenti da dobiju zvanje mastera, jedino je Univerzitet umetnosti u Beogradu rešio ovaj problem. Prof. dr Čedomir Vasić, rektor tog Univerziteta, kaže da su stare diplome na umetničkim fakultetima ravne masterima.


- Još u junu smo pokretali diskusiju oko izjednačavanja diploma i zvanja znajući da ćemo imati problem sa studentima koji su završili fakultet i koji hoće da nastave dalje studije. Bilo je oko toga prilične napetosti još u septembru, i pošto nismo imali odluku KONUS-a, Saveta za visoko obrazovanje i Ministarstva prosvete, onda smo, na osnovu člana 127 Zakona o visokom obrazovanju, usvojili stanovište da izjednačimo stare diplome s masterima. Uzeli smo, zapravo, u obzir dužinu studija i obilnost programa.

Kako napreduje reforma visokog obrazovanja na Univerzitetu umetnosti?
- Nastava na Fakultetu muzičke umetnosti i na Fakultetu likovne umetnosti odvija se po novim programima. Druga dva fakulteta, Primenjenih i Dramskih umetnosti, verovatno će krenuti iduće godine. Oni su pripremili programe i čekamo da se utvrde još neke tehničke stvari, kako bismo započeli nastavu u skladu s Bolonjskom deklaracijom. Reforma podrazumeva niz promena u odnosima, i na fakultetima i na univerzitetu. To je veliki posao, koji iziskuje veliki napor, zahteva povećano angažovanje svih, i nastavnika, i studenata i ostalih zaposlenih. Novi, prilagođeni programi zadržavaju osnovnu težinu i karakter umetničkih studija. Neke prednosti, koje su postojale i ranije, na primer, mali broj studenata, tako da svaki profesor poznaje studenta lično, standardi su koji se traže u reformi. Ali, postoje i neki drugi aspekti, kao na primer bodovi, koje su možda više tehnička stvar jer treba vrednovati određeni rad.

Dakle, zadovoljni ste kako stvari teku?
- Čini mi se da se sve odvija dobro. Studenti su relativno dobro upoznati s reformom i imam utisak da su prilično zainteresovani. Nažalost, nismo bili u mogućnosti da odmah studentima koji uče po starom sistemu ponudimo i ovaj novi metod rada. Najpre ćemo morati da vidimo kako će sve to da funkcioniše, šta treba popraviti, doterati.

Zakon o visokom obrazovanju propisuje organizovanje doktorskih studija na umetničkim fakultetima i to je novina. Kako ste se u tome snašli?
- Umetnički doktorat nije postojao u našoj zemlji, a i u Evropi je relativna novina. To su studije na kojima se uči i polažu ispiti, a tek na kraju, posle dve godine, dolazi na red naučni doktorat. Te studije na neki način zamenjuju ono što su do sada bile magistarske. Od sledeće godine ćemo imati prve studente na doktorskim studijama, i verovatno će biti organizovane na svim umetničkim fakultetima.

Osim toga, fakultete očekuju akreditacije. Da li će u vezi dobijanja tih dozvola biti nekih problema?
- To ćemo tek da vidimo. Umetničkim studijama je potreban veliki prostor, ne možete u maloj sobi da radite sa četiri-pet studenata. Bez toga bi umetnički fakulteti bili više neke dopisne škole. Problem je, međutim, što su akreditacije veoma skupe, i pitanje je ko će to da plati. Logično bi bilo da država snosi trošak za državne škole jer, ako bismo mi sami i to plaćali, u čemu bi onda bila uloga države.

Jedva ste premostili problem finansiranja prošle godine, pošto država nije platila ono što je morala. Ima li nagoveštaja da se tako nešto ubuduće neće dešavati?
- Za sada nema. Insistirali smo da taj problem rešimo tako što bismo potpisali ugovor sa državom, ili da se donese neka uredba u finansiranju takozvanih državnih fakulteta, ali ništa još nije rešeno. Rečeno nam je da će država potpisivati ugovore o radu sa svim univerzitetima pojedinačno, ali to nije dovoljno. Reforma dosta košta i nejasno je kako će je država podržati. A materijalna situacija je stalno napeta, uvek se postavlja pitanje da li će biti novca za ovo ili ono. Najstrašnije je to što ništa ne možemo da planiramo. Pravimo godišnje projekcije budžeta, a da li će se oni ispuniti - niko od nas ne zna.
M. Jakovljević
      

POLA VEKA SE STVARA UMETNIČKI GRAD

Sledeće godine Univerzitet umetnosti obeležava 50 godina od osnivanja.
- Umetnička akademija je osnovana 1957. godine kada su se četiri fakulteta ujedinila. Postojala je ideja da umetnost ima svoje dodirne tačke i povezivanjem umetničkih fakulteta stvoren je novi kvalitet. To će biti i osnova naše proslave. Program proslave bi trebalo da traje cele godine, odnosno svakog meseca organizovali bi neki događaj - muzički, likovni, pozorišni ili filmski. Centralna proslava planirana je za 10. jun, dan kada je potpisano udruživanje četiri fakulteta, u Bloku 39 u Novom Beogradu. Svojevremeno je bilo planirano da tamo bude sedište umetničkog grada, ali je izgrađen samo jedan fakultet.
   

Izvor: Glas Javnosti

Bojana je u Englesku došla pre devet godina
Najbolji đak u Liverpulu

Na naslovnoj strani liverpulskih dnevnih novina „Eho“ osvanuo je pre izvesnog vremena naslov „Bojana je genije za ispite“. Nasmejana devojka sa naslovnice, najbolji đak Liverpula, bila je Bojana Kozarević, poreklom iz Beograda.

U tekstu liverpulskih novina dalje je pisalo: „Bojana je tinejdžerka koja je među 1.000 đaka u celom regionu proslavila obaranje rekorda sa ispitnim rezultatima. Pre devet godina otišla je iz Beograda u Englesku, a da nije znala reč engleskog, a danas je položila 11 ispita sa najvišom ocenom“.

- To je za mene zaista bio veliki dan. Posle članka u novinama porasla mi je popularnost među vršnjacima, prepoznavali su me na ulici, gostovala sam na lokalnoj radio stanici, o meni je pisao „Dejli mejl“ i „Dejli post“, ali to mi nije bilo toliko važno. Doživela sam to kao potvrdu mog dugogodišnjeg rada. Učenje mi nikada nije predstavljalo problem - priča Bojana Kozarević, koja će novogodišnje praznike provesti sa porodicom u Beogradu.

Bojana je u Englesku otišla 1997. godine sa starijim bratom i mamom. Bojanina mama radi u Liverpulu kao lekar, a brat je sa 22 godine završio prestižni Imperijal koledž i zaposlio se u Londonu. Bojana kaže da joj dolazak u Englesku i pored toga što nije znala engleski nije bio traumatično iskustvo. Brzo se uklopila i pokazala odlične rezultate u školi.

- Učenici u mojoj školi bili su klasifikovani u odeljenja koja su bila podeljena na najbolja, solidna i najgora. Ocene za najbolje su AA, a za najgore ADŽ. U matematici sam odmah bila najbolja, a iz engleskog do kraja godine - kaže Bojana.

Ova šesnaestogodišnja devojka planira da studira na Oksfordu ili Šefildu, a potom postane poznata novinarka.

- Volim društvene nauke, zato sam u školi izabrala da slušam istoriju, filozofiju, francuski i engleski. Za sada planiram da se bavim novinarstvom, ali možda se odlučim i za glumu ili pravo - priča Bojana.

Pored redovnih obaveza u školi Bojana pohađa časove plesa i glume. Obožava debatne skupove koji se organizuju u njenoj školi i na kojima sa vršnjacima raspravlja o različitim temama. Tu je, kaže, najglasnija, jer u njoj prorade srpski geni.

- Liverpul me pomalo podseća na Beograd. Ima dosta turista, ljudi su opušteni, vole da se zezaju - kaže Bojana.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Lakši odlazak na studije u Ameriku

Zahvaljujući Agenciji za međunarodni razvoj SAD, studenti iz Srbije imaće priliku da u 2007. godini odu na studijsko usavršavanje u Ameriku. Novi program razmene za srpske studente zove se FORECAST, a realizovaće se preko beogradske kancelarije „Vorld lirning“ uz pomoć američke ambasade.

Studenti sa osnovnih studija svih državnih i privatnih univerziteta u Srbiji mogu se prijaviti na konkurs za studentsku razmenu koji će biti otvoren do 15. januara. Akademci koji žele da odu na studije u Ameriku moraju imati između 18 i 26 godina, biti državljani Srbije i imati potvrdu da su uspešno završili godinu studija (ne mogu biti na završnoj godini).

- U pitanju su jednogodišnje akademske studije u SAD u toku 2007/08. godine. Programom je obuhvaćena puna školarina, što znači da su pokriveni svi troškovi. Studenti pored već pomenutih uslova moraju da solidno vladaju engleskim govornim i pisanim jezikom. Oni koji uđu u najuži izbor moraće da polažu TOEFL i skupe minimum 550 bodova. O tome ko će otputovati u Ameriku na usavršavanje odlučiće komisija u kojoj će biti predstavnici američke ambasade i dva akademca, iz Amerike i iz Srbije - rekla je za „Blic“ Snežana Mijatović, koordinator programa FORECAST.

Za ovaj program je izdvojeno 800.000 američkih dolara, a puni troškovi za jednogodišnje školovanje u Americi iznose 40.000 dolara po studentu.

- Nadamo se da će nam američki univerziteti izaći u susret i pomoći u realizaciji ovog programa, tako da ćemo moći da pošaljemo veći broj studenata od planiranog - kaže Snežana Mijatović.

Naša sagovornica ističe da je interesovanje studenata za program FORECAST ogroman, a radeći prezentaciju uvideli su da bi akademci iz Srbije rado proveli godinu dana u Americi.

V. Nedeljković

    Način prijavljivanja

    Zainteresovani studenti treba da popune prijavu za FORECAST razmenu koja se može dobiti u kancelariji „Vorld lirninga“ u Beogradu. Formulari prijave mogu se naći i na sajtu http//start.worldlearning.org (login:serbia password: serbia). Za dodatne informacije studenti mogu da se jave na telefon 362-05-70.


Izvor: Blic

Dogovor sa rektorima

Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, održaće danas drugi radni sastanak sa rektorima svih šest državnih univerziteta posvećen finansiranju visokoškolskih ustanova, najavio je Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

- Nadam se da će ugovor o finansiranju univerziteta i fakulteta u Srbiji biti potpisan do kraja januara - istakao je rektor Kovačević, podsetivši da su prorektori zaduženi za finansije u stalnom kontaktu sa odgovornima u Ministarstvu prosvete i sporta.

Po njegovim rečima, ugovor treba da definiše prava i obaveze države i visokoškolskih ustanova i da bude zajednički predlog za Vladu Srbije o izdvajanju za realne troškove u sledećoj budžetskoj godini.

Prvi takav sastanak održan je krajem prošle godine, kada su rektori preuzeli obavezu da naprave projekciju potrebnih sredstava svih fakulteta u sastavu univerziteta, uz veliko razumevanje Ministarstva prosvete i Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine.

Time će rektori i dekani dobiti priliku da učestvuju u planiranje budžeta za visoko obrazovanje za 2007. godinu, rekao je on, i podsetio da do sada pojedini fakulteti nisu poslali svoj izveštaj o planiranim troškovima. „Fakulteti nastoje da im država plaća realne troškove, neki od fakulteta imaju sopstvene prihode“, rekao je on i istakao da su izdvajanja iz budžeta u 2006. godini podmirila samo 30 odsto materijalnih troškova. Podsetivši da je UB do sada bio suočen sa nezavidnom finansijskom situacijom, Kovačević je ocenio da za dobru školu mora da se ima novca.

Izvor: Blic

Lakši odlazak na studije u Ameriku

Zahvaljujući Agenciji za međunarodni razvoj SAD, studenti iz Srbije imaće priliku da u 2007. godini odu na studijsko usavršavanje u Ameriku. Novi program razmene za srpske studente zove se FORECAST, a realizovaće se preko beogradske kancelarije „Vorld lirning“ uz pomoć američke ambasade.

Studenti sa osnovnih studija svih državnih i privatnih univerziteta u Srbiji mogu se prijaviti na konkurs za studentsku razmenu koji će biti otvoren do 15. januara. Akademci koji žele da odu na studije u Ameriku moraju imati između 18 i 26 godina, biti državljani Srbije i imati potvrdu da su uspešno završili godinu studija (ne mogu biti na završnoj godini).

- U pitanju su jednogodišnje akademske studije u SAD u toku 2007/08. godine. Programom je obuhvaćena puna školarina, što znači da su pokriveni svi troškovi. Studenti pored već pomenutih uslova moraju da solidno vladaju engleskim govornim i pisanim jezikom. Oni koji uđu u najuži izbor moraće da polažu TOEFL i skupe minimum 550 bodova. O tome ko će otputovati u Ameriku na usavršavanje odlučiće komisija u kojoj će biti predstavnici američke ambasade i dva akademca, iz Amerike i iz Srbije - rekla je za „Blic“ Snežana Mijatović, koordinator programa FORECAST.

Za ovaj program je izdvojeno 800.000 američkih dolara, a puni troškovi za jednogodišnje školovanje u Americi iznose 40.000 dolara po studentu.

- Nadamo se da će nam američki univerziteti izaći u susret i pomoći u realizaciji ovog programa, tako da ćemo moći da pošaljemo veći broj studenata od planiranog - kaže Snežana Mijatović.

Naša sagovornica ističe da je interesovanje studenata za program FORECAST ogroman.

V. Nedeljković

    Način prijavljivanja

    Zainteresovani studenti treba da popune prijavu za FORECAST razmenu koja se može dobiti u kancelariji „Vorld lirninga“ u Beogradu. Formulari prijave mogu se naći i na sajtu http//start.worldlearning.org (login:serbia password: serbia). Za dodatne informacije studenti mogu da se jave na telefon 362-05-70.


Izvor: Blic