Studenti arhitekture proveli drugu noć u amfiteatru i holovima
Fakultetska uprava prevarila studente

Studenti arhitekture, njih oko 200, i drugu noć su prespavali u amfiteatru fakulteta. Biće tako, kažu, sve dok im uprava fakulteta ne smanji školarine i ne definiše jasne uslove upisa na master studije. Studenti traže, u skladu sa svojevremenim obećanjem koje nije ispunjeno, pravo i mogućnost da svi samofinansirajući akademci koji su očistili godinu pređu na budžetsko finansiranje.

Njih oko 200 od pre dva dana ne izlazi iz amfiteatra u očekivanju da im se obrati neko iz uprave fakulteta. Kako kažu, neki ih nazivaju i nasilnicima, jer čine sve da blokiraju nastavu. Čak su i stolice iz učionica izneli u hodnike kako bi i fizički sprečili nastavu. Hrane se u obližnjim pekarama, a snabdevaju ih i nezadovoljni roditelji. Složniji nego ikad, zahtevaju da se školarina smanji sa dvanaest prosečnih plata u Srbiji, odnosno sa 240.000 dinara, na 12 minimalnih zarada.

- Školarina je u odnosu na prošlu godinu povećana za 60.000 dinara, a u odnosu na pretprošlu za 120.000. Sve materijale, koji su nam potrebni za makete i postere, moramo da platimo. Samo nam govore - kupite ovo, kupite ono... Sve moramo da platimo iz svog džepa. Samo jedan poster, koji smo obavezni da donesemo, košta hiljadu dinara - priča Marija, studentkinja prve godine.

Studentima prve godine, koje su u ovom protestu podržale i starije kolege, rečeno je prilikom upisa na fakultet da će preći na budžet ukoliko očiste godinu, a sada se suočavaju sa novim pravilima.

- Prošle godine brucošima koji su sve ispite dali u roku, omogućeno je da se školuju na račun države. Sada će samo nas 14 od ukupno 150 samofinansirajućih studenata na prvoj godini moći da se školuje besplatno. Niko nam nije rekao da ćemo prolaziti kroz proces rangiranja i da će samo oni sa najboljim prosekom preći na budžet - kaže Nikola Mihajlović, jedan od organizatora protesta.

Niko od studenata juče nije mogao da kaže koji su uslovi za upis na master studije. Oni zahtevaju da ih uprava fakulteta jasno odredi. Kažu da su im neki od profesora nezvanično rekli da će godina na masteru koštati šest hiljada evra, ali to niko nije zvanično potvrdio.

- Studenti Više arhitektonske škole, koji imaju deset puta manje školarine od nas i lakše ispite, mogu takođe da upišu master studije. Zašto bismo ovde pohađali master studije kad možemo u Peruđi da ih plaćamo 700 evra? Pri tom, ne moram ni da pominjem koliko je njihov fakultet cenjeniji od našeg. Pa, u Ankari, koja ima pet miliona stanovnika, na master studije primaju 50 studenata, a kod nas će uzimati veliku lovu i primiti 300 studenata - kaže Marija R.

Na Arhitektonskom fakultetu juče nije bilo dekana Vladimira Maka. Predstavnici nezadovoljnih studenata razgovarali su sa članovima uprave, ali misle da ih niko ne doživljava ozbiljno.

- Oni nam kažu da nas vole i da su oni bili među šezdesetosmašima. Kažu nam da bismo mi bili u stanju da protestujemo i zbog pregorele sijalice. Provešćemo i vikend ovde, a u ponedeljak će dekan morati da iznese svoj stav o našim zahtevima - kaže Miloš Stanković, jedan od organizatora protesta.

N. Korlat

    Ministar podržao studente

    Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović izjavio je juče Tanjugu da "potpuno podržava zahteve" studenata Arhitektonskog fakulteta koji traže da dobiju na uvid specifikaciju troškova ustanove na kojoj studiraju. Vuksanović je rekao da je to zakonska obaveza svakog fakulteta, "jer su to javni podaci, koje niko ne može da krije od svojih studenata" i da naši državni fakulteti nisu privatne firme, pa da imaju poslovne tajne.


Izvor: Blic

Zahteve Arhitektonskog Ministarstvu
Za ogroman novac imamo samo klupe

Studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu proveli su i petu noć u amfiteatru zgrade protestujući zbog neispunjenih obećanja, visoke školarine za samofinasirajuće studente koja iznosi 240.000 dinara i nejasnih uslova za upis na master studije. Oni očekuju da ih danas primi Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta.

Studentkinje i studenti Arhitektonskog fakulteta traže da im se ispune uslovi garantovani pri upisu na fakultet.

- Kada smo se upisivali, u studentskoj službi nam je rečeno da će svi koji osvoje 60 (ESPB) bodova u zakonski predviđenom roku imati pravo da pređu na budžetske studije. Početkom februara smo videli saopštenje u kojem stoji da će samo 14 studenata imati mogućnost da pređu na budžet - kaže Igor Mišković, student prve godine na Arhitektonskom fakultetu.

Studenti su ogorčeni i zbog visine školarine za samofinasirajuće studente prve godine koja na ovom fakultetu iznosi 240.000 dinara (oko 3.000) evra i najviša je u Srbiji. Po njima, godišnja školarina ne bi smela da prelazi 90.000 dinara.

- I to je mnogo jer za taj novac ne dobijamo ništa. Samo klupe, stolice i table. Pored toga, sami plaćamo hamer papir, skripte, praktikume... Za to nam je potrebno još 1.000 evra godišnje. Naši roditelji podižu kredite, pozajmljuju, prodaju kola da bi mogli da nam obezbede novac. Nadali smo se da ćemo ako budemo vredno radili imati šansu da pređemo na budžet, a sad nam to uskraćuju. Neki studenti neće moći da nastave školovanje jer neće moći da plate - kažu studenti.

Vladimir Mako, dekan Arhitektonskog fakulteta, kaže da studentski protest nije usmeren na pravu adresu.

- U toku prošle godine prihod od školarina na našem fakultetu bio je 37 miliona dinara. Fakultet je na ime materijalnih troškova u tom periodu, bez plata zaposlenih, izdvojio 57 miliona dinara. Od toga nam je Ministarstvo prosvete dalo samo četiri miliona - kaže Mako.

Dekan Mako kaže da prema sadašnjem zakonu fakultet ima pravo da prebaci na budžetske studije samo do 20 odsto samofinansirajućih studenata.

- Ako Ministarstvo prosvete i Vlada odluče da na budžet pređu svi, mi nećemo imati ništa protiv, ali moraju za to izdvojiti više novca. Takođe, ako nam Ministarstvo finansija isplati troškove koji su logični i stalni mi ćemo za taj iznos smanjiti školarine - rekao je juče dekan Mako, koji će danas ministru Vuksanoviću izneti zahteve Arhitektonskog fakulteta.

V. Nedeljković

    Rektor na Arhitektonskom

    Arhitektonski fakultet juče je posetio Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, ali studenti insistiraju da o njihovim problemima razgovaraju samo u prisustvu Slobodana Vuksanovića, ministra prosvete i sporta. Oni će svoje zahteve izneti danas na zajedničkom sastanku sa ministrom Vuksanovićem, rektorom Kovačevićem i dekanom Arhitektonskog fakulteta.

    Zahtevi Ministarstvu prosvete:

    -Da ispuni zakonsku obavezu i u potpunosti isplati sredstva za tekuće održavanje zgrade Fakulteta.

    -Da Fakultetu i javnosti dostavi izveštaj o uloženim sredstvima za održavanje zgrade, opreme i tekućih troškova Fakulteta u poslednje tri godine.

    -Da zajedno sa Rektoratom dostavi Fakultetu i javnosti izveštaj na koji su način finansijski pomogli reformu nastave na Fakultetu u poslednje dve godine, imajući u vidu da je Arhitektonski fakultet jedan od prvih koji je sproveo ovu zakonsku obavezu.

    -Da omogući osnivanje fonda iz kojeg bi se bar delimično pokrili troškovi naučnog usavršavanja mlađih nastavnika i saradnika.

    -Da finansijski pomogne proširenje prostornih kapaciteta i obnavljanje kompjuterske opreme, nabavku časopisa i knjiga.

    -Da donese konkretne uslove o finansiranju i upisu master studija, kao i dela finansiranja doktorskih studija.

    -Da pomogne dalje međunarodne akreditacije Fakulteta.

    -Da omogući osnivanje fonda za finansiranje međunarodne razmene studenata.


Izvor: Blic

Na Arhitektonskom i dalje protesti
Ministar ispunio samo jedan zahtev

Predstavnici studenata Arhitektonskog fakulteta prihvatili su juce da se školarina za studente prve godine smanji sa 240.000 na 160.000 dinara jer im je Slobodan Vuksanovic, ministar prosvete, objasnio da je to najviše što država u ovom trenutku može da im ponudi. Oni su zauzvrat obecali da ce pokušati da se sa ostalim studentima Arhitektonskog fakulteta dogovore o normalizaciji nastave.

Medutim, predstavnici studenata Arhitektonskog fakulteta kažu da konacnu odluku o obustavi blokade može doneti samo zbor studenata koji je bio zakazan sinoc za 19 sati. Na blokiranom Arhitektonskom fakultetu u Beogradu juce oko 14 sati bilo je oko 300 studenata koji su sedeli u amfiteatrima, po hodnicima i na stepenicama. U isto vreme održavala se sednica proširenog kolegijuma ovog fakulteta. Komunikacija izmedu studenata i uprave fakulteta od pocetka protesta ne funkcioniše, a odgovornost da pomire dve zavadene strane preuzeli su na sebe Slobodan Vuksanovic, ministar prosvete i Branko Kovacevic, rektor Univerziteta u Beogradu. Prvi pokušaj pomirenja pre dva dana je propao jer je zbor studenata odbio zajednicki predlog Ministarstva prosvete i Univerziteta u Beogradu o rešenju njihovih zahteva. Studenti su se složili da je u potpunosti ispunjen samo njihov prvi zahtev da se svakom studentu koji stekne 60 EPBS bodova obezbedi status budžetskog studenta. Iako su studenti posle prvog sastanka u Ministarstvu prosvete insistirali da školarina bude smanjena sa 12 prosecnih na 12 minimalnih plata u Srbiji (oko 120.000 dinara) izgleda da su posle jucerašnjeg razgovora sa ministrom shvatili da traže nemoguce.

- Ono što možemo da ucinimo u ovom trenutku je da omogucimo svima koji ociste godinu da predu na finansiranje iz budžeta i da smanjimo školarinu za studente prve godine koja je zaista visoka - rekao je juce Slobodan Vuksanovic, ministar prosvete i sporta.

Dogovoreno je da master studije besplatno mogu upisati svi studenti koji redovno studiraju i daju godinu za godinu.

V. Nedeljkovic

    Studentima dosta laganja

    Studenti i studentkinje arhitekture kažu da su odlucili da obustave nastavu jer im je dosta laganja, pljackanja, pogrešnih informacija i visokih školarina.

    - Vecina studenata Arhitektonskog fakulteta podržava protest, njih izmedu 500 i 600. U štrajku su skoro svi studenti prve, druge i trece godine, ali i veliki broj akademaca sa cetvrte i pete godine. Nije tacno da je štrajkovalo samo 20 odsto studenata i ne prihvatamo nikakve disciplinske mere koje nam je obecao rektor Kovacevic - kaže za "Blic" Nikola Mihajlovic, student prve godine.

    Širi se nezadovoljstvo?

    Studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu nastavice preksinoc zapoceti štrajk i pojacati svoje aktivnosti, rekao je za "Blic" Miloš Jugovic, apsolvent na Filozofskom fakultetu.

    On je za sinoc u 20 sati najavio protestni zbor studenata, na kojem ce biti obelodanjene njihove dalje aktivnosti.

    Prema recima Jugovica, u štrajku ce im se pridružiti i kolege sa Fakulteta politickih nauka, Fakulteta organizacionih nauka i Likovne akademije.

    - Ukoliko se naše kolege se Arhitektonskog fakulteta izbore za svoje zahteve, to ce nas ohrabriti u našoj borbi - istakla je Sanja Crnobrnja, apsolvent sa Filozofskog fakulteta.

    Studenti Filozofskog fakulteta zahtevaju sprovodenje istrage o korupciji na Univerzitetu u Beogradu, poput one sprovedene u Kragujevcu.

    Traži se i smanjenje školarina i naknada na fakultetu za 50 odsto, izjednacavanje postojeceg zvanja diplomirani sa novom diplomom mastera, utvrdivanje jasnih kriterijuma za odredivanje visine školarina i uvid u izveštaj o finansijskom poslovanju Filozofskog fakulteta.

    Medu zahtevima je i da se samofinansirajucim studentima omoguci prelazak na finansiranje iz budžeta kada daju uslov za upis druge godine.

    Aktuelni protest studenata Filozofskog fakulteta nastavak je štrajka zapocetog u novembru prošle godine.


Izvor: Blic

Privremeno prekinut protest na Filozofskom
Nastavak pregovora

Studenti Filozofskog fakulteta sinoć su privremeno prekinuli blokadu. Oni će upravi fakulteta ostaviti deset dana da se izjasni o njihovim zahtevima i preduzme konkretne mere. U ime studenata pregovaraće student prodekan, predsednik studentskog parlamenta i tri studenta koji učestvuju u protestu.

Filozofski fakultet blokiran je pre tri dana kada se grupa od stotinak studenata zatvorila u zgradu i onemogućila normalno odvijanje nastave.

- Blokada zgrade je posledica političke manipulacije teškim materijalnim položajem akademaca. Protest je neprihvatljiv jer su učesnici zaobišli sve legalne studentske organizacije i raspravu na studentskom parlamentu, a meni zahteve nisu ni poslali. Univerzitet je u novembru preuzeo obavezu da poboljša materijalni položaj našeg fakulteta, a oni nisu ni pitali dokle se stiglo, već su počeli protest. Pregovaraću samo sa studentskim parlamentom - rekao je dekan Kostić, dodajući da sumnja da iza blokade stoji politička organizacija koja sebe naziva Anarhosindikalna inicijativa.

Studenti traže da se sprovede istraga o korupciji na Beogradskom univerzitetu, da se svim studentima koji su očistili prvu godinu omogući finansiranje iz budžeta, da se školarina i sve naknade smanje za 50 odsto i da se utvrde jasni kriterijumi za određivanje visine školarine.

Uprava Univerziteta u Beogradu je posle jučerašnjeg sastanka osudila nasilne blokade Arhitektonskog i Filozofskog fakulteta.

- U poslednjih nedelju dana došlo je do nasilne blokade dva fakulteta, čime je onemogućeno normalno odvijanje nastave. Ovakvom akcijom ugrožena su prava najvećeg broja studenata koji žele da redovno pohađaju nastavu. Učesnici u blokadi, od kojih neki nemaju ni status studenta, nisu legitimni predstavnici 2.000 studenata Arhitektonskog i 6.000 studenata Filozofskog fakulteta. Uprava Univerziteta u Beogradu će preduzeti sve neophodne mere da se omogući normalan rad fakulteta - stoji u saopštenju Uprave Univerziteta u Beogradu.

V. Nedeljković

    MUP proverava dešavanja na Filozofskom

    Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović prosledio je nadležnim državnim organima sve informacije "o raznim oblicima nasilja koje se sprovodi na Filozofskom fakultetu", zbog čega nastava ne može da se izvede.

    - Očekujem da će državni organi biti efikasni u obezbeđivanju sigurnosti i normalnog rada profesorima i studentima Filozofskog fakulteta - rekao je Vuksanović.

    On je podsetio da je od rektora Branka Kovačevića i dekana Aleksandra Kostića informisan da je "ovde reč o nekakvim organizacijama koje nemaju veze s akademskim temama".


Izvor: Blic

Istekao rok za formiranje studentskih parlamenata na univerzitetima
Dekani krivi za zastoj i kašnjenje

BEOGRAD - Iako je Zakon o visokom obrazovanju propisao da svi univerziteti najkasnije do 25. decembra 2006. godine osnuju studentske parlamente, najveći univerzitet u Srbiji, Beogradski, još nema ovo studentsko telo. Zbog toga kasni i osnivanje studentske Konferencije univerziteta Srbije. Novi rektor Univerziteta prof. dr Branko Kovačević zatražio je od studenta prorektora da se Studentski parlament što pre formira. Nenad Đorđević, student prorektor Univerziteta u Beogradu, ovo kašnjenje pravda veličinom univerziteta.
- Radimo na formiranju studentskog parlamenta, ali to nije lako jer je naš univerzitet glomazan i teško je sve kontrolisati. Ne možemo ga formirati na univerzitetu dok se ne osnuju na fakultetima. Problem je, međutim, što pojedini dekani nisu dozvoljavali da se održe izbori za parlamente na nekim fakultetima, tako da oni nose odgovornost za ovo kašnjenje - objasnio je Đorđević. On je dodao da bi prva sednica parlamenta trebalo da bude održana najkasnije do 20. aprila.

Rektor Kovačević je upozorio sve dekana koji budu sprečavali rad studentskih parlamenata da će biti smenjeni.

Izvor: Glas Javnosti

Istraga u aferi "Indeks" sa profesora i pomoćnih radnika širi se na druge grane
I kragujevački advokati čekaju proveru u policiji
Reč je navodno o tri osobe koje imaju veliki ugled u tom gradu. Iz turističkih agencija saznajemo da su zaposleni u advokaturi izuzetno zainteresovani za putovanja u Grčku koja je inače zamrzla priznavanje srpskih diploma

KRAGUJEVAC - Zbog sumnje da su na posredan način umešani u aferu "Indeks", pod lupom inspektora kriminalističke policije našao se i veći broj kragujevačkih advokata. Prema nezvaničnim informacijama, reč je o najmanje troje ljudi iz advokatskog establišmenta grada Kragujevca, koji imaju veliki ugled u ovdašnjoj advokaturi.
      
OBJAVLJEN BROJ MESTA ZA BRUCOŠE

Na kragujevačkim fakultetima ima mesta za 4.451 studenta. Fakulteti Univerziteta u Kragujevcu primiće 2.205 studenata čije studije će se finansirati iz budžeta i 2.246 samofinansirajućih. Od toga, na Ekonomskom fakultetu, prema predlogu, mesta ima za 340 budžetskih i 760 samofinansirajućih studenata. Na Agronomskom 160 budžetskih i 40 samofinansirajućih, a na Mašinskom za ukupno 350 studenata. Prirodno-matematički fakultet otvara vrata za 440 studenata, a Medicinski za 420.      
   
   



Advokati su, kako saznajemo, za sada "samo propitivani" da li su i za koga intervenisali kod profesora sa Pravnog fakulteta, i to uglavnom onih protiv kojih se vodi istraga u smederevskom Okružnom sudu.

- Na pretresu u Aranđelovcu nije se pojavio advokat iz Kragujevca. NJegov štićenik je izjavio da mu je branilac odsutan i da je u Kraljevu. Ispostavilo se, međutim, da to nije tačno i da je dotični advokat morao da pojasni neke nedoumice u Policijskoj upravi - kaže naš sagovornik, koji je tražio da ostane anoniman. Jedan od pozvanih advokata je potvrdio da se samo interesovao za svog "klijenta" koji ni peti put nije mogao da položi ispit sa druge godine Pravnog fakulteta.
Iz ovdašnjih turističkih agencija saznajemo i da je sasvim nenadano za kragujevačke advokate postala interesantna destinacija prijateljske nam Grčke. Podsetimo, Grčka je odmah po obelodanjivanju afere "Indeks" i hapšenja profesora sa Pravnog do daljnjeg zamrzla priznavanje srpskih diploma, među kojim su i one sa fakulteta iz Kragujevca.

Zbog formalno-pravnih razloga, još uvek nije zvanično obelodanjeno ko će predavati Krivično pravo. Prema nezvaničnim informacijama, Krivično će da predaje profesor dr Snežana Soković, kojoj su povereni poslovi dekana, a studente će da ispituje profesor Zoran Stojanović, krivičar sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

Dok policija i dalje radi svoj posao, Senat Univerziteta u Kragujevcu usvojio je predlog da se u narednoj 2007/08. godini na ovdašnje fakultete upiše 4.451 student. Ukoliko se Ministarstvo prosvete saglasi, na Pravnom fakultetu biće mesta za 235 studenata čiju će školarinu plaćati budžet, i pet stotina samofinansirajućih brucoša. Takođe je i donesena odluka o formiranju komisije čiji je zadatak da donese program mera antikorupcijske borbe na Univerzitetu.

Izvor: Glas Javnosti

Korupcija na Fakultetu za sport u Nišu
Ucena kupovinom udžbenika, CD-ova i seksualnim uslugama

NIŠ - Dekan niškog Fakulteta za sport i fizičku kulturu Dobrica Živković rekao je da je nekoliko studenata ovog fakulteta prijavilo neke od profesora da su im za polaganje ispita tražili novac, prenosi Srna pisanje lokalnih medija. Živković je rekao da je krajem prošle godine nekoliko studenata dolazilo kod njega i da je bilo i telefonskih prijava.

Pozivajući se na izvore na ovom fakultetu, studenti se nisu žalili samo na klasično mito od po nekoliko stotina evra za ispit već i na razne vrste ucena.

- Neki od profesora su od studenata kao uslov za dobijanje potpisa zahtevali da kupuju njihove udžbenike i CD-ove, dok su od nekih studentkinja tražene i seksualne usluge - prenosi Srna pisanje Narodnih novina. List navodi da su profesori koje studenti sumnjiče za mito navodno radili kao uigran tim jer su novčane transakcije obavljali preko nekih agencija, dok je kao paravan upotrebljena i Srpska pravoslavna crkva.

Dekan fakulteta je odmah posle prvih žalbi studenata zatražio i pomoć niške policije.

Izvor: Glas Javnosti

Studenti Univerziteta „Union“ u SAD
Svetsko takmičenje budućih advokata

Autor: Violeta Nedeljković | 20.03.2007 - 11:09

Studentska ekipa sa Univerziteta „Union“ u Beogradu sprema se na put u Vašington gde će poslednje nedelje u martu učestvovati na takmičenju u međunarodnom javnom pravu. Studenti iz celog sveta nadmetaće se u simulaciji suđenja pred Međunarodnim sudom u Hagu.
Na ovom najprestižnijem takmičenju iz međunarodnog javnog prava ove godine učestvuje više od sto zemalja, a među njima će biti ekipe sa Harvarda, Kolumbije, Univerziteta u Londonu... U timu koji će predstavljati Srbiju biće studenti prava Maša Dedeić, Gojko Pantović, Milena Laković, Miroslav Gajić i Milica Filipović. Oni su prethodno osvojili prvo mesto na nacionalnom takmičenju pobedivši timove studenata pravnih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu.

Bal u Beloj kući
Takmičenje će biti otvoreno velikim balom u Beloj kući. Studenti se nadaju da će se videti sa Kondolizom Rajs, američkim državnim sekretarom, a nije isključeno da ih pozdravi predsednik SAD Džordž Buš. Finale ovog takmičenja održaće se u zgradi Vrhovnog suda Amerike. Prošle godine u finalnom delu takmičenja sudila je trenutna predsednica Međunarodnog suda pravde Rozalin Higins.

- Na početku takmičenja sve ekipe dobijaju isti slučaj koji je činjenično samo opisan. Države koje se pominju su izmišljene, ali su pravni problemi realni. To su problemi savremenog međunarodnog prava koji još nisu rešeni - priča Gojko Pantović, student četvrte godine prava na Univerzitetu „Union“.
Na ovom takmičenju zamišljena država Adarija tužiće članice fiktivne organizacije „Roušn“. Svaku zemlju predstavlja ekipa koja ima pet članova od kojih četiri učesnika govore pred sudijom, a jedan im je logistička podrška.
- Dvoje učesnika zastupaju državu koja tuži, a dvoje tuženu državu. Naša zemlja učestvuje na ovom takmičenju treći put, a prvi put ove godine zadatak koji smo dobili ne odnosi se na neki od problema koji su nastali posle sukcesije bivše Jugoslavije - priča Milena Laković, studentkinja četvrte godine.
Ekipa se za takmičenje priprema već nekoliko meseci i spremni su, kažu, i na najnezgodnija pitanja.
- Pomogli su nam naši profesori, a najveću zahvalnost dugujemo našim mentorima dr Aleksandri Čavoški i profesorki Tatjani Papić - kaže Milica Filipović, studentkinja treće godine.
Virtuelno suđenje ocenjivaće sudsko veće koje je ujedno žiri koji ima pravo da postavlja najteža pravna pitanja.
- Mogu da prekinu naše izlaganje kad god hoće, ali mi smo se pripremili za svako iznenađenje. Kod prvih pitanja srce počne jače da mi lupa, imam tremu, ali posle je lakše. Zamišljam da sam advokat koji nema milosti. I, naravno, stalno mislimo na to da predstavljamo Srbiju - priča Miroslav Gajić, student četvrte godine.
Njihova profesorka dr Vesna Rakić-Vodinelić veruje da će se njihov tim plasirati među prvih 20 ekipa, jer, kaže, svi imaju pobednički duh.
- Spremni su da jedni drugima pomognu, ništa im nije teško i svi veruju u sebe. Budući da sam ja imitirala strogog sudiju, mogu reći da su prilično hladnokrvno prihvatili pitanja koja nisu nimalo prijatna. Nekima baš tada skoči adrenalin i reaguju još bolje - kaže Vesna Rakić-Vodinelić.
Finansijska sredstva za odlazak naših studenata u Ameriku pored Univerziteta „Union“ obezbedila je Skupština grada, OEPS, Fond za otvoreno društvo, američka ambasada, „Privredna banka Beograd“ i drugi.

Vežbe sa glumicom
Da bi njihov nastup bio što uverljiviji, studenti vežbaju i sa profesionalnom glumicom.
- Uvežbavamo javni nastup koji je jako bitan, govor, dikciju, gestikulaciju, stav. Sve mora da izgleda prirodno, baš kao pred pravim sudom - kaže Maša Dedeić.

Izvor: Blic

Studenati počeli razgovore sa dekanom Filozofskog fakulteta
Autor: | 19.03.2007 - 17:27

Studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu počeli su danas razgovore sa dekanom fakulteta u nastojanju da se postigne dogovor oko studenskih zahteva i štrajka na fakultetu.
Nastava na fakultetu se odvija neometano, rekao je za agenciju Beta jedan od studenata i učesnika štrajka Matija Medenica.
Razgovori će trajati sve do narednog utorka za kada je zakazan zbor studenata na kojem će biti obelodanjeno da li je postignut dogovor i šta će se dalje dešavati sa studenskim štrajkom, rekao je Medenica.
"Sa dekanom Kostićem do sada nismo postigli nikakav konkretan dogovor. On insistira na tome da naši zahtevi nisu u nadležnosti fakulteta i da bi o tome trebalo da se izjasni Univerzitet", kaže Medenica.
Prema njegovim rečima priprema se štrajk studenata Likovne akademije, on će poćeti večeras ili najkasnije tokom sutrašnjeg dana.
Studenti Filozofskog fakulteta započeli su štrajk 14. marta. Oni zahtevaju sprovođenje istrage o korupciji na Univerzitetu u Beogradu, poput one sprovedene u Kragujevcu.
Traži se i smanjenje školarina i naknada na fakultetu za 50 odsto, izjednačavanje postojećeg zvanja "diplomirani" sa novom diplomom "mastera", utvrđivanje jasnih kriterijuma za određivanje visine školarina i uvid u izveštaj o finansijskom poslovanju Filozofskog fakulteta.
Među zahtevima je i da se samofinansirajućim studentima omogući prelazak na finansiranje iz budžeta kada ispune uslov za upis na drugu godinu.

Izvor: Blic

Priznati a nepriznati
S. BABOVIĆ, 21. mart 2007

NIŠ - Grupa od 88 diplomaca i studenata studijske grupe Zdravstvena nega Medicinskog fakulteta u Nišu zahteva od Ministarstva prosvete da se izjasni da li njihove diplome stečene posle tri godine tzv. Osnovnih strukovnih studija - važe. Za "Novosti" svedoče o teškoj diskriminaciji, koja ih dočekuje kada se prijave na stažiranje ili za posao. Isključuju mogućnost da Ministarstvo prosvete za njihovo postojanje ne zna, jer su kako kažu, od države tokom studija uredno dobijali kredite, stipendije, polagali državni ispit. U slučaju da ih Ministarstvo ne prizna, zahtevaće odštete na sudu.
- Nemoguće je da Ministarstvo prosvete ne priznaje naš profil visoki medicinski tehničar, a upisali smo fakultet još 2003. godine - navodi za "Novosti" diplomac Sunčica Ivanović. - Bila sam redovan student, kao i 30 mojih kolega i nije moguće da Republika Srbija iz sopstvenog budžeta finansira moje školovanje, a da ga pri tom ne priznaje. Jer, navodno, fakultet nema akreditaciju za izvođenje ove nastave. Pa za koju sam ja državu polagala državni ispit na Institutu za javno zdravlje januara ove godine, ako me ta država sada ne priznaje?
Akademci kažu da su mnogima među njima porodice upropaštene, jer su samofinansirajući plaćali školarinu i po 60.000 dinara. Osim iz Niša, ima ih i iz Zaječara, Gornjeg Milanovca, Novog Pazara, Bora...
- Sa uverenjima o diplomiranju ne možemo da se zaposlimo, ni da stažiramo - kaže Milena Maksimović, a naša trogodišnja škola je zapravo budućnost, jer, kao što se vidi, u toku je transformacija viših škola u tzv. visoko strukovne škole, što je upravo naš profil!
- Sindikat "Nezavisnost" je neovlašćeno u medijima nastupao u naše ime, jer im mi služimo kao topovsko đule, kojim bi da postignu lične ambicije na Medicinskom fakultetu - navodi Sunčica.- Nismo protiv Medicinskog fakulteta, već smo za priznavanje naših diploma i poštovanje Zakona o visokom obrazovanju.

Izvor: Novosti