Studenti i srednjoškolci besplatno u Nemačkoj

Pedeset pet najboljih studenata i oko 150 srednjoškolaca iz Srbije imaće priliku da ove godine besplatno putuju u Nemačku u organizaciji nemačke ambasade u Beogradu u Evropskog pokreta u Srbiji.

Prijavljivanje za projekat „Dobrodošli u Nemačku“ počeo je juče i trajaće do 12. marta. Grupa od 55 studenata između 18 i 26 godina i sa prosečnom ocenom iznad osam imaće priliku da od 23. aprila u Nemačkoj boravi dve nedelje. Uz obavezno znanje engleskog jezika, prednost će imati studenti koji nikada nisu bili u zemljama EU. Nemačka vlada snosi troškove puta, smeštaja i viza, a za pobednike konkursa biće obezbeđen i simboličan džeparac. Najbolji studenti biće u prilici da obiđu brojne gradove među kojima su Berlin, Hamburg, Minhen, Diseldorf, Bremen i Štutgart gde će osim obilazaka učestvovati na seminarima sa predstavnicima političkog, ekonomskog i društvenog života Nemačke.

Zahvaljujući ovom projektu, sa kulturom i životom u Nemačkoj imaće priliku da se upozna i oko 150 srednjoškolaca iz Srbije. Prva grupa od 40 učenika srednjih škola iz Srbije otputovaće već u aprilu u Karlsrue i Ofenbah gde će posetiti partnerske škole, obilaziti preduzeća i učestvovati na seminarima.

Detaljne informacije dostupne su na sajtu www.dobrodosliunemacku.org

I. C.

Izvor: Blic

 Jedna grupa profesora uvodi privremene mere, druga optužuje
Višemesečno rasulo na Matematičkom fakultetu

Na Matematičkom fakultetu u Beogradu su početkom februara uvedene privremene mere. Šta to znači pokušali smo da saznamo u sekretarijatu ovog fakulteta. Pozvali smo i zamolili da razgovaramo sa nekim iz Sindikata zaposlenih ili iz privremene uprave. Ljubazni glas nam je rekao: „Malo teže, kod nas je potpuno rasulo“.

U redakciju „Blica“ stiglo je krajem prošle nedelje pismo koje su potpisali članovi Sindikata zaposlenih na Matematičkom fakultetu u kojem, između ostalog, piše: „Unazad nekoliko meseci nekolicina ljudi je uzurpirala upravu nad fakultetom. Probijeni su zakonom predviđeni rokovi za izbor dekana, a izbor se i dalje sprečava na krajnje perfidan način. Ista grupa donela je odluku o uvođenju privremenih mera, na šta je reagovao Sindikat, odbacujući te mere kao protivne svim zakonskim osnovama. Situacija na fakultetu je napeta i preti da preraste u štrajk u vreme ispitnog roka, što bi se loše odrazilo i na studente“.

U pismu se dalje kaže da postoji opravdana sumnja da je ponašanje trenutne uprave uzrokovano postojanjem većeg broja finansijskih malverzacija i da se one na ovaj način pokušavaju prikriti. Uvođenje privremenih mera potpisala je 2. 02. 2007. godine prof. dr Nada Bokan, bivši dekan Matematičkog fakulteta koja trenutno obavlja dužnost prorektora za nastavu u Rektoratu.

- Radi se o neprimerenom kršenju zakonskih propisa. Obraćali smo se Službi za upravni nadzor u Ministarstvu prosvete, ministru Vuksanoviću, bivšem rektoru, ali nikada nismo dobili odgovor. Sadašnjoj upravi treba kontrola nad fakultetom da bi i dalje imali vlast nad finansijama. Sada hoće da proguraju docenta za v.d. dekana, mimo svih redovnih profesora fakulteta. Nadaju se da će to ostvariti pomoću spoljnih članova Saveta koje je imenovala Vlada jer su u kolektivu izgubili podršku - kaže za „Blic“ prof. dr Danko Jocić, vanredni profesor i predsednik Sindikata zaposlenih na Matematičkom fakultetu.

Međutim, prof. dr Stevo Šegan, predsednik Saveta Matematičkog fakulteta, blizak saradnik bivšeg dekana, kaže da ništa od onog što tvrde članovi Sindikata nije tačno.

- Radi se o pokušaju pojedinih profesora koji su se bavili politikom da se na ovaj način vrate na vlast. U Ministarstvu prosvete su upoznati sa problemima na našem fakultetu u ovom prelaznom periodu. Rečeno nam je da do kraja ove nedelje izaberemo v.d. dekana ili će oni pokrenuti postupak za uvođenje upravnog nadzora, što bi bilo loše za naš fakultet - rekao je za „Blic“ profesor Šegan.

Naš sagovornik ističe da Zakon o visokom obrazovanju nije predvideo ko može da obavlja dužnost v.d. dekana, to reguliše Statut fakulteta, dok se za dekana mogu kandidovati samo redovni profesori.

- Kada su prodekani zbog nagomilanih problema odbili da preuzmu dužnost v.d. dekana, pomislili smo da na to mesto treba da dođe neko mlađi jer nas čeka veliki posao. Predložili smo docenta koji se već dokazao u radu. On bi trebalo da ostane na tom mestu oko tri meseca, dok se ne izabere novi dekan u redovnoj proceduri. Predloženog kandidata podržavaju najmlađi saradnici, studenti, docenti, samo su redovni profesori protiv - kaže profesor Šegan.

V. Nedeljković

    Studentski predlog za dekana

    Zbog nagomilanih problema na Matematičkom fakultetu, studenti okupljeni u Studentskom parlamentu počeli su da prikupljaju potpise za kandidata koga bi oni hteli da vide na mestu dekana. Studenti su već sakupili 300 potpisa za kandidaturu redovnog profesora Miodraga Mateljevića.

    Obavljen izbor, spor se nastavlja

    Na jučerašnjoj popodnevnoj sednici Saveta Matematičkog fakulteta u Beogradu za v. d. dekana izabran je docent Dragoljub Kečkić, za koga je glasalo 13 od ukupno 23 člana Saveta. Predstavnici Sindikata kažu da ne priznaju njegov izbor i da se sadašnja uprava poslužila raznim mahinacijama da bi kupila glasove za njegov izbor.


Izvor: Blic

 Mnogi će studenti morati da se samofinansiraju
Studiranje o trošku države samo za najvrednije

Studenti koji misle da im država i dalje plaća studije, moraju dobro zagrejati stolicu. Bolonjski proces predviđa da samo oni koji ispune sve obaveze i osvoje najmanje 60 ESPB (evropski sistem prenosa bodova) mogu sledeću godinu upisati o trošku države. Ostali će morati da sami finansiraju svoje studije.

Studenti koji su studije upisali na teret budžeta, u toku godine moraju se opredeliti za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 60 ESPB. Evropski sistem prenosa bodova predstavlja jedinstven sistem vrednovanja studentskog znanja, sposobnosti i veština predviđenih studijskim programom. Ovi bodovi su priznati u evropskom sistemu visokog obrazovanja. Ukoliko student koji se školuje o teretu budžeta u toku školske godine prikupi najmanje 60 ESPB, on zadržava svoj status za narednu školsku godinu. Ako ne uspe da prikupi 60 bodova, narednu godinu upisuje sa statusom samofinansirajućeg studenta.

Prema novom Zakonu o visokom obrazovanju, student ima pravo da polaže ispit najviše tri puta, a ako ni tada ne uspe da ga položi, moraće ponovo da pohađa taj predmet i ponovi sve predispitne obaveze. Na čuveno „hvatanje uslova“ i prenošenje ispita studenti će već od ove godine morati da zaborave.

Međutim, studentske organizacije, ali i pojedini profesori zameraju da se fakulteti sporo reformišu, da obim gradiva nije smanjen i da naše visoko obrazovanje još nije spremno na standarde koje propisuje Bolonja. Ima i skeptika koji tvrde da će nas ove godine u oktobru sačekati suočavanje sa velikim brojem studenata koji neće moći da upišu narednu godinu, što bi moglo da znači i nove proteste.

Studentske organizacije zbog toga traže uvođenje kategorije sufinansirajućih studenata i pitaju: „Koliko mladih ljudi u Srbiji mogu da plate školarine koje na pojedinim fakultetima iznose više od 200.000 dinara godišnje?“ Najviša godišnja školarina je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i iznosi 240.000, dok je među najnižim na Rudarsko-geološkom, gde samofinansirajući studenti za godinu dana moraju izdvojiti 30.000 dinara.

- Već decenijama se suočavamo sa problemom nespremnosti naših studenata da prihvate odgovornost u studiranju kakva postoji na evropskim univerzitetima. I ranije su studenti štrajkovima zahtevali naknadne ispitne rokove i kršenje zakona. Za to nije kriv novi zakon, ni Bolonja, već opuštenost naših studenata i spremnost države da podleže pritiscima iz političkih razloga. Prednost Bolonje je kontinuiran rad tokom cele godine na šta naši studenti nisu navikli, ali čim odu u inostranstvo, takav sistem bespogovorno prihvataju i u njega se odmah uklapaju - kaže za „Blic“ dr Sima Avramović, redovni profesor na Pravnom fakultetu, koji je učestvovao u izradi novog Zakona o visokom obrazovanju.

Naš sagovornik ističe da je tačno da se nisu svi fakulteti u Srbiji podjednako uklopili u nov sistem studiranja, ali da je većina fakulteta Beogradskog univerziteta veoma ozbiljno pristupila bolonjskom procesu.

- Vrednuju se predispitne obaveze pa student može položiti ispit tokom školske godine. Radi se na smanjivanju obima gradiva i udžbenika tako da sada na Pravnom fakultetu nijedan udžbenik ne sme biti obimniji od 600 strana, i to za najznačajnije predmete. Već posle januarskog roka, možemo videti veliki broj izuzetno vrednih studenata koji su napravili sjajan rezultat - kaže profesor Avramović.

Međutim, studenti uglavnom ne veruju u ove priče i poručuju: „Vidimo se u oktobru“.

- Malo studenata će uspeti da upiše godinu, jedino oni koji su natprosečni, a ostali padaju na samofinansiranje - kažu studenti.

V. Nedeljković

    Ako se „poprave“, prelazrna budžet

Samofinansirajući student opredeljuje se za predmete koji u zbiru imaju najmanje 37 ESPB, pri čemu gornja granica nije određena. Postoji mogućnost da ukoliko student koji sam finansira studije prikupi najmanje 60 bodova tokom jedne školske godine, narednu godinu studira na teret budžeta.

    Bolonjska deklaracija

    Bolonjska deklaracija je potpisana 1999. a potpisalo ju je nekoliko evropskih ministara zaduženih za visoko obrazovanje. Do danas je Bolonjsku deklaraciju potpisalo 45 zemalja Evrope, među kojima je i naša. Bolonjski proces ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja do 2010.

    Osnovne karakteristike ESPB

    - Student u proseku radi 40 sati nedeljno

    - Ukupno opterećenje studenta sastoji se od pohađanja predavanja, vežbi, konsultacija, priprema za nastavu, seminarskih radova, projekata, diplomskog - master rada...

    - Uvedena je konvencija da 60 bodova predstavlja kvantitativnu meru opterećenja prosečnog studenta u jednoj akademskoj godini, odnosno 30 bodova u jednom semestru

    - Jedan bod odgovara 25-30 sati rada studenta

    - Studentu se bodovi za pojedini ispit dodeljuju tek nakon što je položio ispit


Izvor: Blic

Usvojen pravilnik o akademskim titulama
Jedan fakultet a sedam zvanja

Nacionalni savet za visoko obrazovanje objavio je listu zvanja koja sadrži oko 400 titula u okviru stručnih, akademskih i naučnih naziva. Lista je nastala da bi je visokoškolske ustanove u Srbiji upotrebljavale pri izdavanju diploma, dodataka diplomi i drugih javnih isprava.

Međutim, čim je lista objavljena, stigle su primedbe da je preopširna i da nijedan evropski univerzitet ne poznaje više od 70 različitih zvanja.

- Kritike da je lista zvanja suviše obimna ne stoje. Nastojali smo da uvažimo zahteve što većeg broja fakulteta u Srbiji poštujući njihovu specifičnost. Trenutno imamo još zahteva koje moramo razmotriti. Nejasno je zašto neko u negativnom kontekstu komentariše nešto što još nije zaživelo u praksi. Sledili smo evropske kriterijume i ono što nalaže Bolonja. Podsećam da su na ministarskoj konferenciji u Bergenu reforme visokog obrazovanja u Srbiji ocenjene ocenom 2,2. Reforme sprovedene od 2003. godine do danas dobile su ocenu vrlo dobar (3,8) - kaže za „Blic“ prof. dr Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Osoba koja završi osnovne akademske studije, ubuduće stiče stručni naziv sa naznakom zvanja prvog stepena tih studija iz odgovarajuće oblasti, pri čemu se obavezno za trogodišnje studije dodaje - „trogodišnjih studija“, a za četvorogodišnje studije „četvorogodišnjih studija“. Tako će, na primer, u diplomi stajati naziv inženjer mehatronike trogodišnjih studija, fizičar četvorogodišnjih studija...

Među novim zvanjima su i organizator zdravstvene nege, diplomirana medicinska sestra (koja završi višu školu), diplomirani profesor dvopredmetnih studija (može da predaje, na primer, biologiju i hemiju), a uvode se i strukovni matematičar, vaspitač... Veliki je broj bačelor biologa, filozofa, ali nejasno je šta će tačno da rade oni sa bačelor diplomom, a šta vlasnici diplome u kojoj piše - strukovni.

Na Pravnom fakultetu, na primer, može se dobiti diploma pravnika, diplomiranog pravnika - mastera, diplomiranog pravnika - specijaliste (na primer, diplomirani pravnik - specijalista za stečajni postupak), doktora nauka - pravnih nauka, ali i diploma strukovnog pravnika i strukovnog pravnika - specijaliste (ova zvanja sticaće se na budućim akademijama).

V. Nedeljković

    Dve vrste studija

    - Akademske studije koje imaju za cilj da osposobe studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća. One su više teoretske i izvode se na univerzitetu. Postoje osnovne i diplomske akademske studije, specijalističke studije i doktorske akademske studije.

    - Strukovne studije koje imaju za cilj da osposobe studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces, a izvode se na višim školama koje treba da prerastu u visoke škole strukovnih studija.


Izvor: Blic

Nejasan zakonski kriterijum za izbor profesora

Novi Zakon o visokom obrazovanju ne predviđa jasne kriterijume za izbor nastavnika u zvanje redovnih profesora na fakultetima, upozorava Miodrag Jovanović, prodekan za nauku na Pravnom fakultetu u Beogradu.

U poslednje vreme čule su se optužbe da se na pojedinim državnim i privatnim fakultetima u zvanje redovnih profesora biraju nastavnici koji iza sebe nemaju odgovarajući naučni rad.

- Nečiji naučni rad se vrednuje prema tabeli koju propisuje Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, a ti kriterijumi su u najmanju ruku problematični i primenljivi samo za naučne institute. Tu se ne pravi nikakva razlika između prirodnih i društvenih razlika. Najbolji primer su medicinari. Po nekoliko njih napišu i objave dve-tri strane i to se vrednuje isto kao 15 stranica teksta koji objavi neko sa humanističkih nauka - kaže Jovanović.

Jovanović ističe da ovo poređenje nije stvar kvantiteta, već drugih zahteva koji proizlaze iz prirode naučnih disciplina.

- Postavlja se pitanje koliko oni koji se bave pozitivnim pravom ili sociološkim istraživanjima u Srbiji uopšte imaju mogućnost da objavljuju u međunarodnim časopisima. Drugi problem je sama kategorizacija časopisa, odnosno podela na vodeće međunarodne i međunarodne časopise - priča Jovanović.

On kaže da su postojeći kriterijumi po kojima se vrednuje nečiji naučni rad loši i neadekvatni i da ih je potrebno iz korena preispitati i hitno uspostaviti nove na nivou univerziteta.

- Trebalo bi zakonski regulisati kategorizaciju kako bi privatni i državni univerziteti bili izjednačeni. Pravni fakultet se zalaže za poštovanje specifičnostima pojedinih naučnih disciplina - kaže Jovanović.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Prof. dr Megaklis Petmezas, prodekan „Siti koledža“
Na „Šefildu“ srpski studenti među najboljima

„Siti koledž“ Univerziteta u Šefildu, koji je pre dve godine započeo sa nastavom i u Beogradu, primiće ove godine treću generaciju srpskih studenata koji se školuju na master studijama iz oblasti biznis administracije, odnosno MBA. Reč je o jednom od najprestižnijih britanskih univerziteta čija diploma garantuje zaposlenje u najvećim svetskim kompanijama. O studiranju i programima „Siti koledža“ za „Blic“ govori prof. dr Megaklis Petmezas, prodekan na „Siti koledžu“ u Solunu.

Otkud ideja da se dobijanje vrhunske britanske diplome omogući i studentima iz Srbije?

- Shvatili smo da postoji veliko interesovanje vaših poslovnih ljudi, mladih menadžera koji bi želeli da unaprede svoje znanje iz oblasti biznisa. Mnogi od njih već desetak godina dolaze u „Siti koledž“ u Solunu i uvek su među najboljim studentima. Zato smo rešili da i u Beogradu ponudimo program „Siti koledža“. I što je najbitnije, vaši studenti uče po identičnim programima kao u Šefildu, a nastavu na engleskom jeziku izvode inostrani profesori sa najprestižnijih svetskih univerziteta.
Šta pruža diploma stečena na vašem koledžu?

- Svi studenti koji upišu i završe MBA program dobijaju internacionalno znanje i iskustvo i samim tim postaju menadžeri koji mogu konkurisati za pozicije u biznisu širom sveta, kao i menadžeri iz bilo koje zemlje sveta. Istovremeno, to je prilika da se upoznaju sa menadžerima iz drugih zemalja, da razmene iskustva i steknu nove biznis kontakte, što ovaj program čini jedinstvenim.
Kada se održava nastava?

- S obzirom na to da su studenti već zaposleni u kompanijama, organizovali smo časove petkom, subotom i nedeljom jednom mesečno. Naši polaznici već rade u najvećim kompanijama na ovim prostorima kao što su „Koka-Kola“, duvanska industrija i ostale. Predviđeno je polaganje 13 ispita i završna disertacija u saradnji sa mentorom. Ponosni smo i na Istraživački centar za studente jugoistočne Evrope koji smo otvorili u Solunu i koji za najbolje obezbeđuje stipendije.

I. M.

    Naši studenti nobelovci

    Pored MBA studija, „Siti koledž“ u Srbiji nudi i osnovne studije psihologije, postdiplomske studije iz te oblasti i kompjuterskih nauka, menadžmenta, finansija i marketinga. Zašto izabrati baš „Siti koledž“?

    - Mislim da je dovoljna preporuka podatak da je čak pet dobitnika Nobelove nagrade diplomiralo baš na našem univerzitetu. Na rang listi 500 najboljih svetskih univerziteta za 2006. godinu, Univerzitet u Šefildu rangiran je kao osmi u Velikoj Britaniji, dvadeseti u Evropi i šezdeset deveti u svetu.


Izvor: Blic

 Čudna praksa ispitnih provera na Matematičkom fakultetu u Beogradu
Studenti polažu ruski kod profesorke geometrije

Profesorka Neda Bokan, bivši dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu i sadašnji prorektor za nastavu, ispitivala je i ocenjivala studente iz ruskog jezika iako predaje geometriju.

Neda Bokan, redovni profesor za oblast geometrija na Matematičkom fakultetu, ispitivala je u toku školske 2006/07. godine grupu studenata iz Niša na predmetima ruski jezik 1 i 2, a u posedu „Blica“ nalaze se ispitne prijave sa njenim potpisom. Posebna grupa studenata iz Niša na beogradskom Matematičkom fakultetu upisivana je na treću godinu studija posle završene više škole, a na osnovu dogovora sa Ministarstvom prosvete o doškolovanju nastavničkog kadra. Kako je došlo do toga da ove studente strani jezik ispituju profesori geometrije i astronomije pokušao je da objasni docent Dragoljub Kečkić, novoizabrani v.d. dekana. On, međutim, kaže da je to uobičajena praksa kod nas i u svetu i da se to radi i na drugim fakultetima.

- Članovi ispitne komisije dostavili su mi dokument iz kojeg se vidi da je profesorka Neda Bokan, tadašnji dekan, odredila ispitivače za nemački, ruski i francuski jezik. Upravo proveravam da li je ovaj dokument u suprotnosti sa nekim od tada važećih propisa, ali ne nalazim da je učinjen bilo kakav prekršaj. Od studenata koji završe naš fakultet očekuje se da znaju da pročitaju ili prevedu stručni tekst, a ne da čitaju lepu književnost. Uobičajena praksa kod nas i u svetu je da strani jezik na visokoškolskim ustanovama ispituju stručnjaci iz matične oblasti koji pored toga dobro poznaju strani jezik. Zato ne verujem da je učinjen bilo kakav prekršaj, ali ćemo sve proveriti do kraja i o svemu izvestiti rektora i resorno ministarstvo - kaže Kečkić.

Međutim, Danko Jocić, vanredni profesor i predsednik Sindikata na Matematičkom fakultetu, kaže da su studentima iz Niša koji su upisani na nastavnički smer ocene iz stranog jezika upisivane na neregularan način.

- Bivši dekan Neda Bokan, inače profesor geometrije, i sadašnji predsednik Saveta Stevo Šegan, profesor astronomije, uzeli su sebi za pravo da ocenjuju studente iz stranog jezika bez dozvole Nastavno-naučnog veća. Izgleda da su na osnovu tih prijava izdate i zvanične diplome. Oni su do sada odbijali da se izjasne o verodostojnosti spornih ispitnih prijava, kao i po kom osnovu su kvalifikovani i od koga ovlašćeni da ocenjuju studente iz ruskog jezika - kaže profesor Jocić.

Naš sagovornik ističe da bi zbog toga nadležni organi morali da ispitaju moguće nezakonitosti pri ocenjivanju ispita i izdavanju ovih diploma.

V. Nedeljković

    Bokan: Sve je urađeno u skladu sa statutom

    - Na osnovu informacije da će se na starije godine studija upisati kandidati koji će morati da polažu strani jezik koji nije bio obuhvaćen planom raspodele nastavnih obaveza za školsku 2006/07. godinu, a na osnovu tada važećeg statuta Fakulteta donela sam odluku o ispitivačima za nemački, ruski i francuski jezik u ovoj školskoj godini. Na izbor ispitivača uticao je i sadržaj kurseva iz stranih jezika, gde se traži razumevanje i prevođenje visokostručne literature iz matematike, informatike i astronomije. Za diplome o kojima je ovde reč dodatak je potpisao tadašnji prorektor prof. dr Aleksandar Lipkovski bez primedaba - rekla je za „Blic“ prof. dr Neda Bokan.


Izvor: Blic

Promene u sticanju doktorskih zvanja
Instituti školuju doktorante

Dušan Teodorović, prorektor za nauku na Beogradskom univerzitetu, u razgovoru za „Blic“ kaže da bi od septembra ove godine osam univerzitetskih naučnih instituta trebalo da se uključe u obrazovni sistem i da zajedno sa fakultetima realizuju doktorske studije. Planirano je da ta saradnja preraste u Školu doktorskih studija, koja pod tim nazivom postoji na svim svetskim univerzitetima.

- Beogradski univerzitet do sada suštinski nije ni imao doktorske studije. To je kod nas nov vid nastave. Svuda u svetu postoji Škola doktorskih studija i katalog doktorskih kurseva. To hoćemo da napravimo i na Beogradskom univerzitetu. Želimo da svi studenti koji su upisani na doktorske studije, u saglasnosti sa mentorom, mogu da biraju doktorske kurseve koje nude bilo koji fakultet ili institut. To je Bolonja - kaže prof. dr Dušan Teodorović.

Naš sagovornik ističe da naučni instituti do sada nisu u punoj meri bili uključeni u život Beogradskog univerziteta i da novi rektorski kolegijum to želi da promeni.

Nije svima jasno u kojoj meri bi se naučni instituti uključili u realizaciju doktorskih studija, a pominje se i „nastavničko znanje“ koje nemaju zaposleni na institutima.

- Zvanje naučnog savetnika je ekvivalentno zvanju redovnog profesora i ne vidimo zašto naučnici sa instituta ne bi učestvovali i u nastavnom delu doktorskih studija. Doktorske studije su, pre svega, uvođenje mladih ljudi u nauku. O svemu tome želimo da postignemo saglasnost sa fakultetima. Ne bi bilo u redu da, na primer, paralelne doktorske studije nude Fizički fakultet i Institut za fiziku. Oni treba da se dogovore kako zajednički da ponude programe doktorskih studija, a prema usvojenim standardima - kaže Teodorović.

Iako odlukom ranijeg rukovodstva već dugo nije deo Beogradskog univerziteta, za realizaciju doktorskih studija zainteresovan je i Institut za nuklearne nauke Vinča.

- Imamo odluku Naučnog veća i Upravnog odbora da apliciramo i postanemo deo Beogradskog univerziteta. To ćemo uskoro i uraditi i nadamo se da ćemo na taj način moći da poboljšamo naučni rad i utičemo na programe doktorskih studija - rekao je za „Blic“ dr Jovan Nedeljković, direktor Instituta Vinča.

Naš sagovornik ističe da pojedini naučni instituti imaju bolje uslove za realizaciju doktorskih studija od Beogradskog univerziteta, pre svega, u pogledu opreme. U Institut Vinča upravo stiže oprema koja je kupljena sredstvima iz nacionalnog investicionog plana.

- Ministarstvo nauke je preko nacionalnog investicionog plana uložilo 20 miliona evra za naučnoistraživački rad na fakultetima i institutima - kaže Aleksandar Sedmak, prorektor za međunarodnu saradnju.

Sve ovo nagoveštava da za naučnoistraživački rad na Beogradskom univerzitetu dolaze bolji dani.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

gde ste studenti

Studenti arhitekture protestuju zbog preskupe školarine

Zaustavili nastavu, noće na fakultetu

Hoćemo da nam fakultet kaže koliko tačno košta jedan student. Školarina od 240.000 dinara je prevelika - kažu studenti

BEOGRAD - Studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu juče su blokirali fakultet, a nijedno predavanje niti vežba nisu bili održani tokom jučerašnjeg dana. Zauzeli su amfiteatar, a stolice iz učionica su izneli u hodnik kako bi i fizički sprečili nastavu. Studenti zahtevaju smanjenje školarina sa 12 prosečnih na 12 minimalnih zarada u Srbiji, zatim da svi samofinsirajući studenti koji "očiste godinu" u oktobru pređu na budžet, kao i da se obrazloži način upisa na master studije.

Studenti tvrde da su bili prinuđeni da protestuju jer je uprava fakulteta ignorisala njihove pokušaje da probleme reše pregovorima. Protest su započeli pre dva dana, kada su zaustavili saobraćaj u Bulevaru kralja Aleksandra, a juče su odlučili da više ne izlaze na ulicu, već da ostanu na fakultetu.

Student Matija Medenica kaže da su oni svoje zahteve juče predali upravi fakulteta.
- Hoćemo da nam fakultet kaže koliko tačno košta jedan student. Školarina od 240.000 dinara je prevelika - objašnjava Medenica.

Studenti prve i druge godine ostaju i preko noći u zgradi fakulteta, a posle neprospavane noći u amfiteatru, juče ujutru su bili pozvani da pošalju predstavnike na sastanak sa rektorom Beogradskog univerziteta. Međutim, poziv su odbili ne zbog nespremnosti i manjka istrajnosti u zahtevima koje zastupaju, nego zbog umora i iscrpljenosti.

- Noćas nas je ovde bilo šezdesetak i biće nas još više sledeće i svake naredne noći, dok ne ispune naše zahteve ili nam bar odgovore. A jutros su mislili da ćemo ovako iznureni i neispavani lako popustiti i "progutati" njihove prazne priče. Nismo naseli, i još neka znaju, na sastanak ćemo ići svi zajedno, nećemo slati nikakve delegate jer se ovaj problem tiče svih nas - priča Miloš, student druge godine.

Dekan Arhitektonskog fakulteta juče je bio na putu, ali se sa studentima čuo telefonom. Ministar prosvete Slobodan Vuksanović izjavio je juče da "potpuno podržava zahteve" studenata, koji traže da dobiju na uvid specifikaciju troškova ustanove na kojoj studiraju.

- To je zakonska obaveza svakog fakulteta jer su to javni podaci, koje niko ne može da krije od svojih studenata. Razgovarao sam juče sa rektorom i delegacijama studenata kojima su dostavljeni svi finansijski podaci, a koje fakultetima država upućuje redovno svakog meseca. Ti podaci mogu momentalno da se dobiju jer to je javna stvar... to su budžetska sredstva i naši državni fakulteti nisu privatne firme da bi mogle da imaju neke poslovne tajne koje sklanjaju od studenata i javnosti - rekao je ministar.
T.N-M. J.


Izvor: Glas Javnosti