Pozdrav svima,trenutno sam u 27 nedelji trudnoce. Vec tri dana,ne osecam bebine pokrete kao pre toga. Ili jsu pak dosta,dosta slabi,da pomislim da ih gotovo i nema. Pre toga,najvise sam ih osecala uvece.
Dali je to normalno?Kakva su Vasa iskustva?

MOja prijateljica je trudna 8 meseci i 15 ak dana. Jutros joj je pukao vodenjak, istekla je mala količina plodove vode i sada joj trudnoću održavaju lekovima u bolnici je. Inače je imala oslabljen grlić materice i nije joj uradjena serklaža..pa se verovatno zbog toga ovo i desilo. Ako imate neke tekstove o ovome molim Vas postavite..
Da li znate koliko je ovo opasno, po majku i bebu, koliko se može lekovima odložiti prevremeni porodjaj...kakve su posledice ako se beba sada rodi?? 

Ritam života u materici



Majke su prve primetile da njihova još nerođena beba reaguje na nadražaje iz spoljašnje sredine. Medicina je tek kasnije uspela da pronađe naučne osnove za takva verovanja

 
Beba ima normalno razvijeno čulo sluha posle šest do sedam meseci života u materici. Slušni živac je čak jedini čulni živac koji u tom dobu već potpuno funkcioniše, jer je njegovo formiranje sasvim završeno. Beba jasno čuje unutrašnje i spoljašnje zvuke, ali su oni prigušeni plodovom vodom u kojoj pluta.

Za malo biće su izuzetno važni i unutrašnji zvuci koji dolaze iz tela majke: pokreti creva i krvotoka, koji je veoma intenzivan oko posteljice. Ti zvuci bi mogli da smetaju bebi, a svaki preterani nadražaj može da ošteti njena čula. Da bi izbeglo preterane slušne nadražaje izgleda da uho fetusa filtrira i propušta samo određeni pojas zvukova.

Majčino srce umiruje bebu

Beba u materici čuje, pre svega, niske tonove, a visoki tonovi su prigušeni, jer ih njeno uho filtrira. Posebno je osetljiva na glas majke koji do nje stiže preko kostiju, odnosno kroz kičmu, a zatim kroz kosti karlice, gde dolazi do rezonance.

Otkucaji majčinog srca daju ritam životu bebe u materici. Majke znaju da ako stave novorođenče na levu stranu grudi, ono će se brže umiriti, jer čuje otkucaje majčinog srca, na koje je naviklo još pre rođenja.

Ako pri kraju trudnoće dva puta nedeljno puštamo po dva do tri minuta neku muzičku frazu koja umiruje bebu kad postane nemirna, onda će ta melodija imati isto dejstvo i kad se beba rodi: ona će jasno okretati glavu prema izvoru muzike koju je zapamtila i koja joj je već poznata.

To znači da fetus u materici čuje, pamti određenu muziku ili zvuk i odlike glasa, što pokazuje da već ima sposobnost raspoznavanja i učenja.

 
Ukusi stižu kroz plodovu vodu

Svakog dana, u nekoliko navrata, fetus guta plodovu vodu. Tom prilikom oseća i njen ukus.

Tokom života u materici beba se navikava na ukuse porodične kuhinje koji prodiru u plodovu vodu. Još u materici oseća i ukus belog luka. A sve bebe gutaju više plodove tečnosti ako se ona veštački zasladi, što dokazuje da već vole ukus šećera.

Reakcije na jaku svetlost

Iako živi u svetu tame fetus poseduje sve što mu omogućava da vidi. Da li razlikuje svetlost dana od tame noći? To je pitanje na koje se ne može odgovoriti, ali su naučnici uspeli da, osvetljavajući trbuh majke, dokažu da bebe u materici reaguju na jaku svetlost: fetus se pomera i okreće od nje, a srce počinje brže da mu kuca. Izvesno je da vidi čim se rodi, suprotno nekim do sada uvreženim verovanjima da to nje tačno.

Voli milovanja, smeta joj pritisak

Ako pri kraju trudnoće žena, na primer, stavi na trbuh knjigu, beba će početi da se pomera i rita, kako bi se oslobodila težine koja joj smeta. Takođe, kad se prilikom pregleda pomoću ultrazvuka trbuh majke suviše pritisne, može se dogoditi da beba naglo izmakne ruku ili nogu. Fetus ima razvijeno čulo dodira i kroz zidove trbuha i materice može da oseti milovanja i dodire.

Veze vaše nerođene bebe sa spoljašnjim svetom su još uvek nedovoljno razvijene, ali čine deo odnosa koji se od samog začeća uspostavljaju između vas i nje.

Intuicija pre nauke

Tokom poslednjih meseci trudnoće razvoj bebinih čula će se ubrzati. Žene su oduvek intuitivno znale da bebe mogu da prepoznaju njihov glas, da su zadovoljne kada osete dodir preko stomaka, kao i da im ne prija glasna ili disharmonična muzika. Medicina je tek kasnije uspela da pronađe naučne osnove za ta verovanja.

Ipak, ne treba preterivati u pokušajima da se sa bebom uspostavi čulna ili komunikacija dodirom. Treba poštovati njen razvoj, koji ćete pratiti zahvaljujući pažljivom osluškivanju i majčinskoj intuiciji.

Zabava za vreme pregleda ultrazvukom

Zahvaljujući eksperimentalnim sondama koje se postavljaju u matericu, ustanovljeno je da između zvukova u materici i van nje postoji razlika u jačini koja iznosi 20 decibela. To je važno zbog toga što, da bi fetus, na primer, prepoznao glas oca, potrebno je da mu se on obraća direktno i to povišenim tonom. Ako hoćete da vidite kako reaguje, zabavite se time da mu pričate za vreme pregleda pomoću ultrazvuka, pod uslovom da ne spava, jer tada ne reaguje na nadražaje.

Fetus na koncertu

Mnoge buduće majke koje idu na koncerte kažu da fetus u sedmom i osmom mesecu različito reaguje na raznu vrstu muzike. Pomera se ako su ritmovi suviše jaki, a uživa ako su melodije smirenije.

Mirisi majke

Čulo mirisa razviće se još više u vazdušnoj sredini. Još od prvih dana po dolasku na svet beba prepoznaje miris majčine dojke i majčinog pazuha.

Izvor: Yumama

10 pozitivnih vaspitnih poruka


Kada se govori o komunikacijskim veštinama, često se navode tzv. "opasne rečenice", tj. one izjave i poruke koje su negativne i koje bi trebalo izbegavati kako bi komunikacija bila kvalitetna. Ipak, podjednako su važne, a sigurno daju daleko bolje rezultate -  pozitivne poruke.
 
Pravila uspešne komunikacije posebno su značajna u ophođenju sa decom, jer su ona nevešta u promišljanju svojih reči i tek se uče da slušaju, umesto da samo govore, da učestvuju u dijalozima, da shvataju da i reči mogu biti oružje... Osim toga, deca su ranjivija, neiskusnija i ne poznaju mnoge aspekte komunikacije, koje se vama, kao odraslim osobama, uveliko podrazumevaju (na primer, ironija ili hipotetička pitanja...).

Ove vaspitne pozitivne poruke nikada ne zastarevaju, čak ni kada su vaša deca tinejdžeri i možda potpuno nezainteresovani za bilo kakav razgovor sa vama. One mogu imati samo pozitivne efekte.

1. Volim te najviše na svetu.

Osećanje da su voljena, za decu je od neizmernog značaja. Nije dovoljno da to pretpostavljaju, već je neophodno da im to jasno, direktno i otvoreno stavite do znanja. Ne stidite se i ne sakrivajte svoja osećanja.

2. Volim te, ali...

Ako želite da detetu skrenete pažnju na nešto što ne treba da radi, pođite od onog pozitivnog što imate da mu kažete. Na primer: "Volim te najviše na svetu, i to će tako uvek biti. Ipak, želim da znaš da ne volim kada se tako ponašaš." Navedite neki njegov konkretan postupak, na primer: "Ne volim kada udaraš brata, kada moram da ti puno puta ponovim istu rečenicu..." Vežbajte da napravite razliku između deteta i nekog njegovog postupka. Slično tome, nikada ne treba da kažnjavate dete, već neki njegov postupak. Kada komentarišete njegovo društvo, ne kritikujete drugo dete, već uticaj ili neki konkretan postupak drugog deteta. Kada želite da rešite problem koji imate sa nekom osobom, ne napadajte osobu, već vaš zajednički problem. Ipak, pazite da ne preterate. Naime, ukoliko svaka vaša izjava ljubavi ima nastavak: "ali...", dete će pomisliti da niste iskreni, jer taj dobar početak ("Volim te") zapravo znači nešto loše (iza njega uvek sledi nešto negativno). Cilj ovakvog komuniciranja nije kanalisanje dečjeg ponašanja ili strogo disciplinovanje, već da zahvaljujući jasno izrečenoj poruci ono razume da iako se vi sa nekim njegovim ponašanjem ne slažete - to ipak ne utiče na vašu ljubav. Odnosno, da ono ne mora da bude savršeno da bi vašu ljubav zaslužilo. Ne mora da potiskuje svoje emocije, želje i potrebe da bi ispunilo ono što pretpostavlja da su vaša očekivanja.

3. Pogrešila sam.

Priznajte svoje greške. Deca vas gledaju (što su manja, to je ova njihova osobina izraženija) kao superbiće. Kada im pokažete da i vi imate slabosti, loše dane, trenutke kada ne znate kako da reagujete, postajete im bliži jer više niste tako superiorni u odnosu na njih. Priznajte: "Trudim se, ali izgleda da nemam baš toliko mnogo uspeha. Pokušaću ponovo, na neki drugi način." Kada podelite sa detetom deo svoje svakodnevnice, koja sa njim nema bitnu vezu (tiče se vašeg posla, na primer), ali iskažete uverenje da ćete pokušati ponovo da se izborite sa nekim problemom - dajete mu važnu lekciju da su greške uobičajene, da se dešavaju svima. To istovremeno znači da mu pružate mogućnost da ćete i njegove greške prihvatiti kao nešto trenutno, i da ćete zajedno (ili ono samo) pokušati da ih ispravite. Sličan efekat postižete i sa sledećom rečenicom.

4. Nema tog problema koji mi zajedno ne možemo da rešimo.

Na ovaj način pružate detetu podršku da ništa nije konačno, dramatično, strašno. Pokazujete mu da ste uz njega. Učite ga životnom optimizmu. Problemi su prolazni, ali vaš zajednički trud na njihovom prevazilaženju je način borbe.

5. Neverbalna poruka.

Ponekad je dovoljno da dete saslušate. Ono od vas ne očekuje da uvek znate sve odgovore i rešenja, već da budete oslonac i podrška. Već i to što izgovaraju naglas svoje intimne i duboko skrivene emocije za većinu dece predstavlja veliko rasterećenje. Istovremeno, vas ostavlja uključenom u sopstveni život, što će biti od velikog značaja što je dete starije.

6. Ne znam, ja nisam oduvek bila tvoja mama.

Kada ne znate kako da reagujete u pojedinim situacijama sa decom, svoje nesnalaženje im možete otvoreno i reći. "Ja nisam uvek bila tvoja mama (tata). Postala sam to tek kad si se ti rodio. Tako je moj roditeljski staž jednak tvojim godinama. Upravo zato grešim i kada to ne želim. Kao roditelj, ja sam tvoj vršnjak, i baš kao i tebi, i meni je ponekad potrebna pomoć. Pokušaj da prihvatiš moje osobine i ograničenja baš kao što se i ja trudim da prihvatim tvoje. Konačno, iako ne uspevam baš u svemu što želim, zaista se veoma mnogo trudim da budem što bolji roditelj".

Na ovaj način, poručujete detetu da ste vi i ono u procesu zajedničkog odrastanja i da svako od vas mora da uloži trud da bi ono uspelo. Za dete je veoma važno da se ne oseća inferiorno, a kada mu vi priznate da se i vi učite svom roditeljstvu i da vam je važno da budete što bolji roditelj - ono se oseća slobodnije, rasterećenije, važnije.

7. Ti imaš pravo na svoja osećanja.

Dozvolite detetu da pokazuje svoja osećanja. Kad se naljuti na vas, ili želi da vas isprovocira, dete može da izgovori zaista ružne reči, recimo: „Ti si glupa!" ili „Mrzim te!" Iako ovakve izjave nećete tolerisati, a još manje mu dozvoliti da na ovaj način manipuliše vašim emocijama, setite se da je ono to reklo u afektu, impulsivno, bez razmišljanja. Budite mudri i umesto da "skočite" i uzvratite napadom ("Sram te bilo, da to više nisi nikada rekao...!"), pokušajte da ostanete mirni i izgovorite ono što je vaše osnovno osećanje koje imate kada je vaše dete u pitanju. Na primer: "Baš mi je žao što ti mene ne voliš jer ja tebe volim najviše na svetu". Naime, kada vi ostanete pozitivni i u detetovim negativnim izražavanjima, ono se brzo smiruje i menja svoju komunikaciju sa vama. Ipak, ukoliko vas iznenadi neka njegova slična izjava, pokušajte da "uđete" malo dublje u problem da biste uvideli šta ga je to toliko razbesnelo.

8. Slobodno plači.

Ukoliko dete padne i rasplače se, nemojte ga odmah stišavati izjavama da "to nije ništa". Ono, ili oseća bol, ili traži vašu pažnju. U oba sluačja ima pravo na svoje emocije, čak i kada vama one nisu prihvatljive ili dobrodošle u nekoj konkretnoj situaciji. Pružite mu utehu i podršku. Smirite ga, pokažite interesovanje za ono što oseća. Vašim pristupom omogućavate mu da stupi u kontakt sa svojim osećanjima, da ih shvati, da lakše artikuliše odnos prema drugima i kad vi niste u blizini.

9. Da li bi, molim te, hteo da mi pomogneš?

Kada od deteta zatražite neku vrstu pomoći, ono oseća da vi u njega imate poverenja i da vam je njegovo mišljenje važno. Pokušajte da što više pokazujete interesovanje za ono što ima da vam kaže. Pitajte ga kako bi ono rešilo neki vaš problem, kako bi se ponašalo u istoj situaciji, šta ono misli o ovom ili onom ponašanju nekog vašeg kolege, rođaka. Na ovaj način, ne samo da jasno podupirete njegovo samopouzdanje, već mu pružate mogućnost da se i ono obrati vama kada ima neki problem ili dilemu koju želi da zajedno proučite.

10. Imam vremena za tebe.

Pobedite dete sopstvenom strpljivošću. Podrazumeva se da se zaista i ponašate kao da imate vremena za njega, tj. da to nije samo deklarativna izjava. Uvek je važnije da se posvetite razgovoru sa detetom, nego da radite kućne poslove ili gledate TV. Uostalom, deca pričaju samo dok znaju da ih slušate ili dok veruju da u vama imaju odgovarajućeg sagovornika. Onog trenutka kada pomisle da vi niste zaslužili njihovo poverenje, mogu lako zatvoriti vrata svog sveta i "isključiti" vas iz svog života.

Opšta pravila dobre komunikacije

Opšta pravila dobre komunikacije, a posebno sa decom, jer su ona osetljivija i ranjivija na vaše reči nego odrasle osobe, su:

-Slušajte decu najpažljivije što umete.

-Gledajte ih u oči.

-Koristite čarobne reči: "Izvini, hvala, molim te..."

-Govorite razgovetno, koristeći reči čije značenje deca poznaju.

-Ako uvidite da u tom trenutku razgovor nije moguć (na primer, neko od vas je suviše uzbuđen ili iznerviran), prekinite razgovor i odložite ga za kasnije.

-Pokažite interesovanje postavljanjem pitanja.

-Ne "izlećite" sa svojim mišljenjem ili rešenjima pre nego što dete kaže sve što želi.

-Delite savete samo kada ste pitani.

-Kada dete govori nešto što ne možete da poverujete, umesto da "planete" ("Kako si to mogao da uradiš? Da li si normalan?"), recite: "Ako sam te dobro razumela, ti misliš da..." (pa ponovite ono što ste razumeli a niste mogli da poverujete).

Konačno, kada ne znate šta da kažete detetu, zagrlite ga.

Jelena Holcer, pedagog

Izvor: Yumama

Koža zdravog novorođenčeta



Dobar znak je ružičasta boja

Funkcija kože je višestruka. Još od rođenja štiti organizam, reguliše toplotu i promet materija. Takođe, izgledom pokazuje da li je beba na vreme stigla na svet. Ili se to, možda, desilo pre ili posle termina.

 O tome smo razgovarali sa dr Dragomirom Brankovićem, pedijatrom-neonatologom na GAK «Narodni front» u Beogradu.

 U kojoj fazi razvoja ploda je koža spremna za svoje brojne funkcije?

Koža se formira još u prvom trimestru trudnoće i služi kao zaštitni omotač u maminom stomaku. Štiti plod od infekcije, reguliše mu toplotu, promet vode i soli. Pošto je uloga kože veoma značajna (ne služi samo da nas «pokrije»), beba se rađa sa već formiranom kožom, koja je razvijena koliko i gestacija. Takozvani sirasti maz zajedno sa kožom takođe ima zaštitnu ulogu.

 Kako izgleda zdrava koža bebe rođene u terminu?

Kod beba koje su rođene na vreme (a to je oko 40. nedelje), koža je potpuno zrela i spremna da obavlja svoje funkcije. Ružičaste je boje, glatka, topla na dodir i omogućava slobodne pokrete tela, posebno nogu i ruku, glave i vrata. Kod najvećeg broja beba, pogotovo kod prevremeno rođenih, koža je prekrivena finim lanugo dlačicama. Međutim, one otpadaju tokom prve godine života. Pri prvom pregledu gledamo da na koži nema anomalija, jer se u nekim slučajevima dešava da postoje defekti na pojedinim delovima tela, čak da nema kože na njima.

 Kako se neguje bebina koža?

Postoje dve «priče». Jedni su zagovornici toga da ne treba sklanjati sirasti maz u kojem je beba, što znači da novorođenče ne treba kupati, ni prati - zato što sirasti maz i dalje štiti osetljivu kožu od infekcije, sada već od one koja dolazi spolja. Drugi smatraju da sirasti maz treba skinuti sa bebinog tela. Na našoj klinici je pravilo da se sirasti maz skida i novorođenče nežno okupa od glave do pete. U svakom slučaju, osnovno sredstvo za negu bebine kože je topla voda, zagrejana do temperature tela, a to znači do 37 stepeni.

 Za negu bebine nežne, osetljive kože koja nije odmah spremna za dejstvo spoljašnjih uticaja (jer je dugo bila u vodenoj sredini), uvek se koristi sredstvo koje, pre svega, hidrira kožu. Ono treba da deluje i antiseptično i da dobro hrani kožu deteta. Na našem tržištu postoje brojni preparati, ali je najbolje izabrati one koji su prirodni, koji ne izazivaju alergiju.

Kako izgleda koža bebe koja je prevremeno došla na svet?

Kod prevremeno rođenih, nedonesenih beba (rođenih, na primer, od 28. do 30. nedelje trudnoće) - koža je tanka, providna, kroz nju se vide krvni sudovi. Veoma je nežna, lako propušta toplotu i nije u stanju da obavlja sve svoje funkcije.

Kakva je koža novorođenog deteta kada se trudnoća prenese?

Kod ovih beba - koža je suva, perutava, lako mogu da se ljušte čitave partije.

Da li su to razlozi da mama i beba ostanu duže u porodilištu? Šta se preduzima?

Kada je reč o koži novorođenčeta, boravak u porodilištu se produžava samo ako je u pitanju infekcija, u drugim slučajevima se ne ostaje duže. Majka to rešava odgovarajućom negom bebe, uz stručne savete. Nije to prava terapija već, jednostavno, nega prema našim savetima.

Izvor: Yumama

Svetlost u bebinoj sobi



Ako opremate dečju sobu, ne zaboravite da se topla atmosfera postiže adekvatnom rasvetom u prostoriji. Svetle, sunčane sobe jesu zdravi životni uslovi koji izazivaju stanja zadovoljstva, radosti i pozitivne enegrije. Pored ovih pretpostavki, specifični zahtevi bebine sobe nalažu pažljivo razmatranje rasvete.
 

Tokom obavljanja dnevnih aktivnosti potrebno je puno svetlosti koja obasjava celu prostoriju, a kada se beba uspavljuje, važna je prijatna, prigušena atmosfera koja se postiže rasvetom. Funkcionalnost i mogućnost za igru su u dečjim sobama primarne, pa treba imati u vidu vizuelnu stimulaciju bebe na koju rasveta utiče. Boja osvetljenja, igra svetlosti i senke, kao i svetleće igračke doprinose razvoju deteta. Između ostalih, i na taj aspekt rasvete u sobi za bebu, ukazuje Jelena Milinković, diplomirani inženjer arhitekture.

 

Prilikom odabira rasvete i pravljenja poretka osvetljenja u bebinoj sobi,  trebalo bi početi od što većeg iskorišćenja dnevnog svetla. Bilo bi dobro da je dečja soba najosvetljenija prostorija u stanu. Važno je da su prozori što viši, jer će na taj način dnevna svetlost dublje prodirati u prostoriju.

Ako je soba mala, naspram prozora trebalo bi da je naslonjen nameštaj u svetlijim nijansama. Svetlo je u uskoj vezi sa bojama i materijalizacijom površina - svetle boje reflektuju svetlost iz izvora, difuzno je raspršuju po prostoriji. Ako je nameštaj taman, upiće svetlost i neće je isijavati.

 

Kako se planira rasveta u sobi za bebu?

Obično se u razmišljanjima o rasveti ignoriše dnevno svetlo, a to je pogrešno. Ako je prostorija duboka ili sa nedovoljno visokim prozorima, trebalo bi da se dopuni veštačom rasvetom i tokom dana, ali ne u celoj prostoriji. Cilj je što ugodniji osećaj onoga ko u toj sobi boravi.

 

Koje osvetljenje se preporučuje za bebinu sobu ?

U dečjim sobama se najčešće postavljaju plafonjere ili visilice veselih, dečjih motiva. Ako nema mogućnosti za  plafonsku rasvetu, postaviće se zidne lampe. Najmodernije rešenje je skrivena rasveta u plafonu, a odnosi se na halogenu rasvetu koja dolazi iz spuštenog plafona.

 

Osim opšteg, koje još osvetljenje je potrebno u bebinoj sobi?

To je, pre svega, radno osvetljenje namenjeno za specifične radnje kao što su menjanje pelena ili hranjenje. Ono ne treba da obasjava celu sobu, već samo površine koje se koriste u određenom trenutku. Naročito je zgodno noću kada se beba presvlači, a svetlo iz lampe je usmereno samo na  komodu za povijanje.

Potrebno je i ambijentalno, prigušeno svetlo. Koristi se u cilju stvaranja prijatne, „ušuškane" atmosfere za uspavljivanje bebe ili noćno hranjenje. Najčešće su to stone lampe koje ne treba postavljati na police iznad bebinog kreveca, da ne bi pale. Takođe, ne treba ostaviti kablove na dohvat bebine ručice.

Ambijentalno svetlo može da se dobije i od opšteg svetla korišćenjem potenciometra. Kada je potrebno opšte osvetljenje, potenciometar se drži  na maksimumu, i obrnuto, kada je potrebno ambijentalno osvetljenje, na minimumu.

 

Koja boja svetla je prikladna za dečju sobu?

Veštačka rasveta treba da bude što približnija dnevnoj svetlosti, da je što više imitira, kako bi što manje zamarala oči. Opšte i radno svetlo trebalo bi da je belo, a ambijentalno svetlo - žute boje.

Različite vrste svetlosti ne bi trebalo da se koriste istovremeno, da se ne mešaju boje. Na primer, ne bi trebalo da se kombinuje bela svetlost iz spuštenih plafona i ambijentalno svetlo koje je žuto.

 

Koja rasvetna tela su najpogodnija za bebinu sobu?

Plafonjerka ili visilica su dobro rešenje za opšte osvetljenje u bebinoj sobi, a ako postoji spušteni plafon, može da se koristi i halogena rasveta.

Na primer, fluo rasveta - neonke daju ravnomerno osvetljenje, ali one se ne stavljaju u dečju sobu. Mogu da se koriste kao dekoritivno svetlo, skrivene na plafonu da bi se još više osvetlio prostor, ali nije neophodno.

Kod dečjih soba važan je izbor lampi. Postoje dečji programi i lepo je izabrati onu koja je u interesantnom obliku. Postoje i lampe koje bacaju senke i veoma su interesantne za dete. Sama rasveta treba da bude u skladu sa celim enterijerom sobe, da prati boje.

 

Da li postoje još neka rešenja za rasvetu u bebinoj sobi?

Najnovije u ponudi je LED rasveta koja troši malo električne energije i ima dug vek trajanja. Zove se i „sigurnosno svetlo", jer je na dodir hladna. Nešto je skuplja, ali pruža beskrajne mogućnosti za maštovito uređenje prostorija. U bebinoj sobi može da se pojavi u visini kreveca kao svetlosna traka, da bi se naglasio neki deo.

 

Bebina soba i novogodišnji praznici

Tokom novogodišnjih praznika dečja soba ne bi trebalo da se preuređuje, već dekoriše aplikacijama na zidu, prozoru, prostirkama. Soba treba da se uredi svečano, da malo više svetluca, ali to ne znači da je dobro postaviti i uključiti novogodišnje lampice.

Jelka se ne stavlja u bebinu sobu, ali može da se postavi aplikacija sa jelkom. Kugle i drugi ukrasi za jelku mogu da se okače na različitim visinama na prozoru, plafonu. Lepo je da se pojave tipično novogodišnji detalji, što i podrazumeva uređenje bebine sobe tokom aktuelnih praznika.

 

Milica Gacin


Izvor: Yumama

Klempavost ne mora da bude nasledna



Savremena ultrazvučna dijagnostika uspeva da u ranom intrauterinom razvoju ploda dijagnostikuje teške anomalije (kada se savetuje prekid trudnoće), ali anomalije uva mogu da se otkriju tek kada se beba rodi.
 

Iako se svi delovi slušnog organa (spoljašnje, srednje i unutrašnje uvo) razvijaju iz različitih delova klicinog lista (zametka) - oni, nezavisno jedan od drugog, mogu da imaju neku anomaliju. Nažalost, događa se da anomaliju imaju sva tri dela uva istovremeno.

Prof. dr Dragan Zamaklar, specijalista plastične i dečje hirurgije sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, objasnio nam je da anomalija ušne školjke kod mališana ne znači da postoji i anomalija sluha.

- Postoje ljudi sa normalno oblikovanom ušnom školjkom, a gluvi su. Znači, oni su imali anomaliju u srednjem ili unutrašnjem uvu, koja nema veze sa klicinim zametkom od kojeg se razvijala spoljna ušna školjka.

Ušna školjka, kao vidljivi deo spoljašnjeg uva, razvija se od šest brežuljaka (kožnih nabora) - koji se, kako rastu, međusobno spajaju i formiraju školjku. To se dešava intrauterino, kod embriona. Ukoliko se u periodu do dvanaeste nedelje trudnoće iz nekog razloga, bilo da se radi o genetskim predispozicijama ili dejstvu spoljašnjih faktora (zračenje, hemijski nadražaji), kompromituje spajanje tih brežuljaka, može da nastane neka anomalija.

 

Nije uzrok samo nasleđe

Porodična anamneza malih pacijenata često pokazuje da deda, otac, baka ili majka imaju klempave uši. Nije određeno koji gen na to utiče. Događa se da u porodici niko nema sličan problem, već samo najmlađi potomak, tako da klempave uši nisu strogo vezane za nasledni faktor. Ima i primera da i otac i majka imaju klempave uši, dok su uši njihovog deteta sasvim normalne.

 

Veličina ušne školjke odgovara dužini nosa

Kada se horizontalno povuku linije od obrve i nosa, uši bi trebalo da su u tom rasponu, od gornje do donje linije. Beba u početku nema tu karakteristiku. Oko pete godine, ušna školjka dostigne 80 do 90 odsto svoje veličine, dok onih 10 do 15 odsto raste do puberteta.

Ukoliko dete ima deformitet ušne školjke, ne treba žuriti sa operacijom dok ona ne postigne neku optimalnu veličinu, a to se događa u petoj, šestoj godini. Prema iskustvu prof. Zamaklara, što je praksa i u svetu, to je doba kada može da se odlučuje o rešavanju estetskih problema.

 

Klempave uši nisu samo estetski problem

Onog trenutka kada dete krene u kolektiv (obdanište, škola), ono je zbog svog deformiteta izloženo podsmevanju drugara i ružnim nadimcima (Klempa, Dambo...). Dete u tom uzrastu još ne shvata u čemu je problem. Ono dobro čuje tako da velike, klempave uši još uvek nisu razlog da bude psihički istraumirano. Čak i ako ga pitate za problem koji je uočljiv, odgovoriće da njemu to ne smeta, ali da smeta drugarima! U stvari, njegove ušne školjke najčešće smetaju roditeljima, naročito ako su i sami klempavi, pa su kao takvi prolazili fazu zadirkivanja u najbližem okruženju. Oni u podsvesti i dalje nose taj problem. Da bi svoje dete poštedeli sličnih trauma, insistiraju na operaciji, čak mnogo ranije nego što je uobičajeno.

Neki roditelji prihvataju objašnjenje da pre šeste godine kod deteta ne može da se stvori kompleks klempavih ušiju. Međutim, sa odrastanjem, to postaje sve veći psihološki problem za mališana, pa na kraju on sam insistira da se uradi operacija.

 

Uvo kao i svako drugo

Za ulepšavanje ušnih školjki postoji veliki broj operativnih tehnika.

- Nijedna nije idealna, već svaka ima svoje prednosti i nedostatke. Uglavnom se zadovolje kriterijumi koje traže roditelji, da im dete nema klempave uši.

Posle operacije, uz nošenje elastične trake (kao teniseri), mesec dana ušna školjka ne sme da se savija. Kada ovaj period prođe, «novo» uvo je kao i svako drugo. Za rođendan može da se vuče do mile volje!

 

Rizici su uvek mogući

- Ušna školjka je vrlo osetljiva na reakciju reza. Na hrskavici, kao posledica operacije, mogu da se naprave vrlo grubi ožiljci (keloidi), koji kasnije predstavljaju  problem. Ako se hrskavica seče, može da se napravi izraštaj i na njenom tkivu, pa je ušna školjka čvornovata, što je takođe veliki problem. Pre operacije, nažalost, ne možemo da procenimo da li će to da se desi. Taj procenat je mali, ali uvek postoji mogućnost.

Postoperativno su mogući i problemi u cirkulaciji, na nivou kože, što se manje ili više uspešno rešava. Ukoliko se u toku operacije stvori krvni podliv, odnosno otok, koža se slabije hrani i mogu da se naprave krastice, ranice... ali se i to, uglavnom, rešava.

- Važno je da kod takve ušne školjke ne dođe do infekcije, jer svaka infekcija neposredno posle operacije može da dovede do topljenja hrskavičavog tkiva, pri čemu se hrskavica i cela ušna školjka istope.

To je kao kad stavite kocku putera na vrelu ringlu! Ostane samo kožni nabor.

 

Opšta anestezija samo do dvanaest godina

Kako objašnjava prof. dr Dragan Zamaklar, načelnik odeljenja plastične hirurgije Univerzitetske dečje klinike, operacija ušnih školjki kod mlađe dece se radi pod opštom anestezijom, dok se kod mališana od 10, 12 i više godina ista intervencija radi bez ikakvih problema u lokalnoj anesteziji. U ovom uzrastu, deca su veoma motivisana za svoj lepši izgled. Posle operacije se obavezno nosi zavoj, a pacijent deset  dana mora da bude pod kontrolom lekara.

 

Jedinstvena hrskavica ušne školjke

Inače, hrskavica ušne školjke je vrlo tanka, elastična, može da se savije, ima određeni reljef. Osnovni problem u rekonstrukciji je upravo to što tako finu hrskavicu nema više nijedan deo tela. Ako se hrskavica ušne školjke uništi, ne može više da se dobije takav kvalitet. Mogu donekle da se dobiju oblik i reljef, ali je takva hrskavica kruta, tvrda, nije elastična kao prirodna hrskavica ušne školjke. Da napravi istu, niko još na svetu nije uspeo.

Izvor: Yumama

Metabolički sindrom



Metabolički sindrom predstavlja niz faktora rizika za dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Nastaje rano u detinjstvu i izraženiji je kod gojazne dece.

 

Karakteriše ga stomačna gojaznost, praćena povišenim nivoom insulina u krvi, insulinskom rezistencijom - što vodi ka poremećaju glikoregulacije, potom povišenim krvnom pritiskom i povišenim masnoćama u krvi - što kasnije vodi nastanku ateroskleroze i vaskularnih komplikacija.

O metoboličkom sindromu kod dece, razgovarali smo sa doc. dr Vesnom Dimitrijević-Srećković, endokrinologom na Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

 

Zbog čega je potrebno da se obrati pažnja na stomačnu gojaznost kod dece?

- Stomačno masno tkivo predstavlja hormonski aktivan organ, koji je uključen u insulinsko delovanje, metabolizam glikoze i lipida. Otkriveni su različiti molekuli, poreklom iz masnih ćelija, koji su biološki aktivni i mogu da doprinesu metaboličkim poremećajima vezanim za gojaznost. Skorašnje studije pokazuju da zapaljenski faktori, vezani za stomačno masno tkivo, ukazuju ne samo na razvoj kardiovaskularnih poremećaja, već i na dijabetes.

 

Koji elementi čine metabolički sindrom?

- Osnovni elementi koje posmatramo da bismo utvrdili metabolički sindrom jesu obim struka, šećer u krvi (izmeren na prazan stomak), krvni pritisak, vrednost triglicerida i korisnog - HDL holesterola.

Da bi se kod dece postavila dijagnoza ovog sindroma, potrebno je prisustvo najmanje tri od navedenih pet faktora: stomačna gojaznost (povećan obim struka), povišeni trigliceridi - preko 1,7 mmol/l, nizak HDL holesterol - manji od 1,0 mmol/l, šećer u krvi veći od 6,l mmol/l i povišen krvni pritisak u odnosu na normalne vrednosti za uzrast. Obim struka i krvni pritisak su određivani prema standardnim pedijatrijskim grafikonima.

 

Zašto je važno da se metabolički sindrom otkrije na vreme? Šta roditelji mogu da preduzmu?

- Metabolički sindrom dece uzrasta do šest godina nije do sada mnogo proučavan, ali je mehanizam nastanka tog poremećaja poznat, a mi ga prepoznajemo u starijem uzrastu deteta. No, važno je otkriti poremećaj što ranije, jer nam to daje mogućnost da dovoljno rano krenemo sa promenama određenih navika vezanih za ishranu, i brzo korigujemo ovaj poremećaj, ili sprečimo njegov nastanak. Ako roditelji primete kod deteta neku od navedenih karakteristika, a to je u dečjem uzrastu najčešće stomačna gojaznost - koja je sama po sebi faktor dovoljan da se postavi dijagnoza premetaboličkog sindroma, treba pogledati istini u oči i potražiti savet stručnjaka. Odnosno, preduzeti sve mere vezane za pravilniju ishranu, više kretanja i igara u prirodi.

 

U kom uzrastu može da se posumnja na metabolički sindrom?

- Već u četvrtoj ili petoj godini mogu da se zapaze deca koja su krupnija od svojih vršnjaka, kojoj se često kupuje odeća dva broja veća nego što je za njihov uzrast. Dok su neka deca probirljiva i teško ih je nahraniti, ovi mališani imaju dobar apetit, u svako doba dana mogu da jedu, imaju potrebu za slatkišima i često postaju nemirni i nervozni ako ne ručaju na vreme. Bake i rodbina ih obasipaju čokoladama, sokovima i drugim slatkišima, koji povećavaju potrebu za hranom, pa se tako ulazi u začarani krug, koji zovemo insulinska rezistencija.

 

Šta da urade roditelji kada primete da je dete gojaznije od ostalih mališana?

- Ako primetite povećan apetit deteta, a posebno gojaznost u predelu stomaka, posle konsultacije sa pedijatrom i dijetetičarom najpre treba smanjiti unos slatkih napitaka, čokolade, prženih i zasoljenih grickalica od belog brašna, a umesto sokova davati sveže voće. Ako iscedimo voće, izgubiće se dijetna vlakna, koja su veoma važna u održavanju normalnog nivoa šećera i masnoća u krvi, odnosno  sprečavanja gojaznosti. Slatkiše treba davati ograničeno i povremeno, i to proizvode od integralnog brašna, najbolje od raznih žitarica.

 

Šta se dešava ako osim obima struka ne uočimo nijedan drugi element?

- Povećan obim struka, u stvari stomačić - prvi je faktor koji svi primećuju. On predstavlja osnovni faktor rizika, na koji se kasnije nadovezuju ostali faktori, ako se ne obrati pažnja na njega. To znači da je osnovna «alatka» koja se koristi za postavljanje dijagnoze metaboličkog sindroma - stomačić, stomačna gojaznost deteta (povećan obim struka za dato životno doba). Indeks telesne mase (body mass index) mališana može da bude u granicama normalnih vrednosti, ali ako je prisutna stomačna gojaznost, to je već prisutan jedan faktor za metabolički sindrom. Zato može da se postavi dijagnoza premetaboličkog sindroma, koji najčešće prati povišen nivo insulina u krvi - hiperinsulinizam.

 

Da li se dešava da deca imaju povišen holesterol i trigliceride?

- U detinjstvu mogu da se otkriju poremećaji holesterola, ako su u pitanju genetski poremećaji vezani za holesterol - koji imaju i roditelji, babe i dede. Naši rezultati kod mlađe dece školskog uzrasta su pokazali da uz stomačnu gojaznost najčešće ide snižen korisni HDL holesterol, dok su vrednosti triglicerida bile uredne. U nekim slučajevima smo i u tom uzrastu otkrili promene određenih faktora rizika vezanih za aterosklerozu i vaskularne komplikacije, koji su genetske prirode.

 

Kako može da se izleči metabolički sindrom?

- Na osnovu pozitivnih iskustava, vezanih za metabolički sindrom u uzrastu adolescenata, potom mladih od 20. do 30. godine, kao i u odraslom životnom dobu, može da se zaključi kako metabolički sindrom može da se pobedi. Što se ranije prepozna ovaj poremećaj, veće su šanse da se pobedi.

 

Šta kod dece može da se otkrije kao uzrok povećane telesne težine, pod pretpostavkom da se zdravo hrane?

- Ako je dete gojazno, a zastupljen je zdrav način života u porodici, i prisutna fizička aktivnost - treba uraditi ispitivanja funkcije štitaste i nadbubrežne žlezde. To je značajno da bi se isključila smanjena funkcija štitaste žlezde, hipotireoza ili povećana funkcija nadbubrežne žlezde, koju karakteriše gojaznost.

 

Kakva je uloga fizičke aktivnosti u sprečavanju i korigovanju metaboličkog sindroma?

- Neophodno je ograničiti deci pasivno sedenje ispred televizora i kompjutera, koje doprinosi dobijanju na telesnoj težini, a motivisati ih za druženje, uz igre sa loptom, plivanje, vožnju bicikla, šetnju i druge sportske aktivnosti - prema ličnom afinitetu.

 

Može li da se spreči nastanak metaboličkog sindroma i udruženih komplikacija, i to hranom - koja je prilagođena mediteranskoj ishrani?

- Narodi za koje je karakteristična mediteranska ishrana, manje oboljevaju od koronarnih bolesti i nekih oblika tumora. Ono što odlikuje ovu ishranu je obilje voća, povrća i žitarica bogatih dijetnim vlaknima i antioksidansima, potom veće količine plave ribe dubokih mora (skuša, tunjevina, losos), kao i maslinovog ulja, maslina i orašastih plodova (posebno orah), koji su bogati mononezasićenim masnoćama.

Veoma je važno da se pravilne navike o ishrani stiču od najranijeg detinjstva. Iz tog razloga sam pre petnaest godina sačinila jelovnike zdrave ishrane namenjene celoj porodici, uključujući i decu i omladinu.

 

Kakve rezultate pokazuje ova ishrana kod vaših najmlađih pacijenata?

- Uz angažovanje roditelja, koji su prisutni na predavanjima koje organizujem, i njihovo prihvatanje saveta i preporuka vezanih za ishranu i fizičku aktivnost, postignuti su zadovoljavajući rezultati i korigovan je metabolički sindrom kod određenog broja dece.

Ohrabrujuće je da, posle smanjenja stomačne gojaznosti, dolazi i do smanjenja kako faktora tromboze, tako i faktora zapaljenja (C reaktivni protein), normalizuju se nivoi insulina, triglicerida, šećera u krvi i krvni pritisak, a popravlja se i HDL holesterol. Kada se i najmlađima ukaže na sve komplikacije do kojih može da dovede njihov stomačić i gojaznost, aktivno se uključuju i pažljivo slušaju svaki savet, a dobri rezultati su - uz vitkost i lep izgled, prava nagrada.

 

Opasnost iz slatkiša

Važno je znati da, kako i kod odraslih, tako i kod mališana, koncentrovani slatkiši dovode do brzog i naglog lučenja insulina u krvi. Što češće i više jedemo slatkiše, nivo našeg insulina u krvi ostaje povišen. To stanje se naziva hiperinsulinizam, a on je karakterističan za sve gojazne, pa i za decu. Povišen nivo insulina, izazvan stalnim unošenjem slatkiša, odgovoran je za nastanak poremećaja krvnog pritiska, povišenog šećera i masnoća u krvi.

 

Alarm za zdravlje

Podaci o metaboličkom sindromu kod mladih, na primer u SAD, pokazuju da 30 odsto gojazne dece ima metabolički sindrom, a da devet od deset mališana ima bar jednu komponentu metaboličkog sindroma.

Naši rezultati su pokazali prisustvo metaboličkog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetabolički sindrom (prisustvo jednog do dva  faktora), i to najčešće povećan obim struka i nizak HDL  holesterol.

 

Dijabetes tipa 2 ugrožava i decu

Na Petom svetskom kongresu o prevenciji dijabetesa i njegovih komplikacija - u Helsinkiju, u junu 2008. godine, naša sagovornica je iznela najnovije rezultate o metaboličkom i premetaboličkom sindromu gojazne dece i omladine u Srbiji.

Novina, što se tiče rezultata, jeste prisustvo mikroalbuminurije (pojava proteina u urinu) kod naše gojazne dece sa premetaboličkim i metaboličkim sindromom, koji su u korelaciji sa povišenim nivoom insulina u krvi.

 

Mediteranski jelovnik za decu i odrasle

Naša sagovornica savetuje povećan unos voća i povrća (salate, supe bogate povrćem), potom integralni, ražani i crni hleb, ili brojne zamene za hleb: žitarice celog zrna (kuvana pšenica, kukuruz), mahunasto povrće (pasulj, sočivo), kačamak, špagete, ovsene i ječmene pahuljice, integralni pirinač, krompir. Koristite Extra Virgin maslinovo ulje (hladno ceđeno) za kuvanje i pečenje. Maslinovim uljem zamenite maslac, margarin i druge masti u vašoj ishrani. Izbegavajte prženje i pohovanje. Koristite posnije sireve, jogurt i kiselo mleko sa manje od 1,6 odsto mlečnih masnoća. Jelovniku dodajte ribu, piletinu i ćuretinu, a konzumiranje crvenog mesa ograničite na jednom do dva puta nedeljno. Izbegavajte slatke sokove i gazirane napitke, kao i slatkiše.

 

Hipokratova nagrada

Vaš rad je prošle godine nagrađen Hipokratovom nagradom u Istanbulu? Koja su otkrića vezana za njega?

- Nagrađeni rad pokazuje kod dece i omladine sa metaboličkim sindromom povišene faktore zapaljenja, odnosno C reaktivni protein i smanjen totalni antioksidantni status. Ovim je dokazano da i masno tkivo dece i omladine predstavlja hormonski aktivan organ, koji ima ulogu u insulinskom delovanju, metabolizmu šećera i masnoća, kao i da predstavlja značajan faktor kada su u pitanju zapaljenja i tromboze.

Izvor: Yumama

Roditeljstvo i odgoj djece je najljepši i najteži posao

Iskustva i istraživanja pokazuju da najčešće brižno-zahtjevni roditeljski stil omogućava djetetu da se razvije u zrelu, uspješnu i zadovoljnu osobu. Ovi roditelji su brižljivi, suosjećajni i zahtjevni.


Brižno - zahtjevni roditelji su podržavajući, pokazuju toplinu i interes za dijete, oni jasno iskazuju svoje standarde i kriterije, dogovaraju pravila i postavljaju djeci granice, cijene samokontrolu i pružaju djeci objašnjenja za postojeća pravila.

Vjeruju da i djeca i roditelji imaju prava, a roditelj ima posljednju riječ u donošenju odluka.

Ovakav stil, kažu ispitivanja, ima najviše izgleda proizvesti zrelo dijete i adolescenta. Roditeljska brižljivost/suosjećajnost izgleda razvija socijalne vještine i snažnu sliku sebe.

Ona poručuje djetetu da nam je važno kako se osjeća i što misli.
Zahtjevnost pomaže djeci razviti samokontrolu i suradljivost prema drugima.

Rezultati istraživanja pokazuju da su djeca roditelja koji su bili zahtjevni imali manje problema u ponašanju i nisu bili skloni uzimanju droga.
Kad su roditelji koristili objašnjenja kako bi utjecali na ponašanje djece i kad su nadgledali njihov životni stil, zdravlje, prijateljstva i školski život, djeca su odrasla u kompetentnije mlade ljude i imali više samopoštovanja nego ona čiji su roditelji koristili autoritarni stil kontrole ponašanja.

Razgovor, objašnjavanje i obrazlaganje pravila je, očito, vrlo važno u odgajanju.

Nekoliko važnih savjeta

Izdvojili smo za Vas još nekoliko važnih savjeta:

    * Vjerujte u svoje dijete, tako će i dijete naučiti vjerovati u sebe.
    * Koliko god se često čini teškim, nađite vremena samo za sebe.
    * Važno je naći vrijeme kada možemo biti sami s partnerom, ali i vrijeme izvan obiteljskih i partnerskih obaveza. Iako je to često teško organizirati, posebice dok je dijete vrlo malo, možda postoji prijateljica koja bi Vam htjela pričuvati dijete na pola sata. I tada, osjetite što Vam je potrebno i učinite to za sebe. Zadovoljan čovjek je i bolji roditelj.
    * Saslušajte bez prekidanja i dozvolite da vam dijete pokaže osjećaje - dobro je da Vam dijete pokaže ako je uplašeno, veselo, tužno, ako se boji, ako je ljuto, ako joj/mu je teško...

Prvo pokažite razumijevanje i da prihvaćate osjećaje koje pokazuje, a tek poslije kada osjetite da je vrijeme i da nije prerano ohrabrite dijete. Nekada nam je vrlo teško suzdržati se, pogotovo kada je dijete tužno, od ohrabrivanja i riječi kao što su "Bit će sve u redu, ne plači, ti to možeš,..", međutim za razvoj djeteta u zadovoljnu i životno vještu osobu važno je:
1. Iako nam je teško vidjeti da je naše dijete tužno, izdržati i podržati ga slušanjem, držanjem za ruku, ne ispitivati odmah već jednostavno biti uz dijete dok plače i u tišini mu biti podrška za izražavanje emocija,
2. Nakon što se dijete na ovaj način osjeti zaštićeno i sigurno iz Vas te otpusti dio boli, vjerojatno će Vam i samo ispričati što se dogodilo. Ako to ne učini potaknite ga nenametljivim pitanjima. Ako ne želi, recite mu da Vam je važno i da mu želite biti podrška o čemu god da se radilo i ako zatreba poštujte to, te ga upitajte kasnije.
3. Odraslima se ponekad učine uzorci dječjih tuga nevažni, sitnice. Važno je da razumijemo da je dječji svijet u tom trenutku drugačiji i da prihvatimo da se oni tako u ovom trenutku osjećaju.
4. Ako Vam se nešto neugodno dogodi i dijete to primijeti na Vama, nemojte ga štititi riječima "Ne, sve je redu." Pokazujte pred djetetom osjećaje, ali na način i u onoj mjeri koja je primjerena dobi djeteta.
Pokazivanje Vaših osjećaja kazuje djetetu da je u redu tako se osjećati.
5. Isti princip razgovora primijenite i sa partnerom/partnericom.
To može postupno vaše odnose i ukupni obiteljski život učiniti još toplijim i ljepšim.

Pokažite osjećaje i prihvatite njegove/njene osjećaje čak i kada Vam se ne sviđaju. To ne znači da se slažete s nekom situacijom, već da prihvaćate osjećaje i čovjeka s njegovim doživljavanjem i možda različnošću. No, ne prihvaćajte agresivan NAČIN izražavanja osjećaja koji Vas ugrožava.

Ako imate dojam da će Vašem partneru/partnerici ovakvo pokazivanje osjećaja biti strano, započnite postupno i češće sa ugodnim osjećajima.

Priuštite si...

Ako i vi dijelite sudbinu populacije sretnih građana koji imaju posao i namjeravaju ga zadržati, a uz to još pokušavate uskladiti obitelj i ne zaboraviti na prijatelje, znate kako je ponekad teško izvršavati sve obaveze. U svoj toj strci i mnoštvu informacija, važno je moći odvojiti vrijeme za sebe. Pri tome ne mislimo samo na ležanje pred televizorom i listanje dnevnih novina.

Želimo Vas potaknuti da provedete konstruktivno vrijeme sa sobom. Pokušajte zamisliti kako bi bilo da barem sat vremena tjedno imate samo za sebe, da možete raditi na iskustvima i stvarima koje vas muče. Da imate osobno mjesto, na kojem možete dobiti nove uvide i otkriti kako rješavati probleme i životne situacije na drugačiji način.

S tim ciljem, Centar za edukaciju i savjetovanje "Sunce" provodi savjetovanje i psihoterapiju za ljude koji žele raditi na sebi ili imaju potrebu proraditi neki problem ili životnu situaciju na novi i kreativni način.

Za Vaše dijete...

Za djecu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta Centar za edukaciju i savjetovanje "Sunce" nudi program pomoći u učenju. U programu će djeca i mladi, kroz stručno vodstvo, imati prilike usvojiti različite metode učenja, pamćenja kao i svladavanja treme od ispitivanja na konkretnom gradivu koje im predstavlja problem.

Ako primjećujete da je Vaše dijete pokvarilo ocjene, ne odlazi rado u školu i pokušava ju izbjeći, ako mu je potrebno puno vremena da usvoji gradivo, a rezultati izostaju, obratite nam se. Naši stručnjaci će kroz individualni pristup djetetu, raditi s njim na rješavanju specifičnih poteškoća.

Uz to nudimo Vam mogućnost uključivanja djeteta u Dječji klub. U ugodnom prostoru Dječjeg kluba djeca mogu raditi domaće zadaće uz pomoć educiranih volontera, igrati različite društvene igre te sudjelovati na radionicama, poput radionice o nenasilnom rješavanju sukoba.

Izvor: Pliva Zdravlje

Šta jede bebina mama



Ishrana žene koja doji svoju bebu neobično je važna za pravilnu produkciju i kvalitet mleka

Grleći dete prenosimo im ljubav, sigurnost i toplinu (Fotodokumentacija „Politike”) Posebnu važnost treba pridavati adekvatnom unosu tečnosti i energije. Smatra se da je ženama u razdoblju laktacije potrebno dodatnih 500 kalorija dnevno. Istovremeno valja izbegavati začinjenu hranu, luk, beli luk, alkohol i kafu jer ove namirnice sadrže materije koje mogu dospeti u mleko pa kod bebe izazvati neželjene reakcije. Savet je da se energetski unos dojilja ne spušta ispod 1800 kalorija dnevno. Dojilje dnevno treba da popiju najmanje dva do tri litra vode ili druge tečnosti.

„Dozvoljena“ i „zabranjena“ hrana za dojilje najčešće je određena kulturološki, s obzirom na to da naučnim studijama nije utvrđena jasna veza između određenih namirnica i nepoželjnog uticaja na majčino mleko i dojenje. Na primer, ženama u Indiji preporučuje se beli luk za vreme dok doje, dok se u zapadnom svetu zagovara njegovo izbegavanje budući da može uticati na ukus mleka.

Ipak, postoje neke namirnice koje bi trebalo izbegavati, posebno ako je neka mlada mama alergična na određenu hranu ili ako u porodici postoji sklonost za alergije. Kod nekih beba je izraženija osetljivost na namirnice koje majka uzima tokom laktacije. Kako bi se utvrdilo koja je to hrana, preporučuje se vođenje dnevnika ishrane i zapisivanje ponašanja deteta posle dojenja. Ako uočite jedinstven obrazac ponašanja odojčeta od četiri do šest sati posle konzumacije određene namirnice, izbacite je iz ishrane. Kao problematične namirnice spominju se i jaja, kikiriki, orašasti plodovi, pšenica, soja, kukuruz, luk, kupus, začini, morski plodovi i citrusi.

Praznična trpeza prepuna je izazova za sve, pa i za majke koje doje. Nešto sa te trpeze možete da jedete, neke namirnice bolje je da izbegavate. Profesorka Medicinskog fakulteta Nađa Vasiljević, supspecijalista ishrane, predlaže:

– Slobodno uživajte u bakalaru. Bakalar se preporučuje dojiljama jer predstavlja dobar izvor omega-3 masnih kiselina. One su, uključujući alfa-linolensku, EPA i DHA, izrazito važne za zdravlje deteta. Ove masne kiseline igraju ključnu ulogu u razvoju mozga, očiju i živčanog sistema vaše bebe. Količina omega-3 masnih kiselina u majčinom mleku zavisi od ishrane majke.

– Belo meso peradi odličan je izvor vrednih proteina, a pri tom ne opterećuje organizam suvišnom zasićenošću masnoćama. Adekvatan unos proteina od velike je važnosti kod dojenja, a preporuka je da se u ovom periodu unosi jedan gram proteina po kilogramu telesne mase dojilje.

– Nije poželjno preterivati sa suhomesnatim proizvodima i drugim punomasnim namirnicama. Takođe, valja se suzdržati od sirove hrane (tatarskog bifteka, sirove riba, te „buđavih” sireva) kako bi se smanjila opasnost od trovanja.

– Ove godine ćete možda i preskočiti tradicionalno novogodišnje jelo – sarmu. Naime, dojiljama se tradicionalno preporučuje suzdržavanje od namirnica koje uzrokuju nadimanje, poput kupusa, kelja, brokule, karfiola, pasulja, sočiva, kestena… Ukoliko znate da vašoj bebi smetaju te namirnice, izbegnite sarmu i kiseli kupus za novogodišnji ručak.

– Treba imati na umu da alkohol i dojenje ne idu zajedno. Alkohol se lagano izlučuje u majčinom mleku, a koncentracija mu je na vrhuncu jedan sat nakon konzumacije. Kada majka popije i malu količinu alkohola dojenče pije manje mleka, verovatno zato što alkohol menja njegov ukus.

Ako možete da birate, radije se poslužite kolačima koji ne sadrže krem od sirovih jaja i mnogo masnoća. Dajte prednost suvim kolačima, suvom voću i voćnim kolačima s biskvitima.

I, ne zaboravite najvažnije – uživajte u novogodišnjim praznicima sa svojom porodicom, naročito ako je ovo prva Nova godina koju dočekujete i kao mama.

Izvor: TopVita