Ishrana odojčadi



Pravilna ishrana odojčeta ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i za psihofizički razvoj deteta. Ukoliko je ishrana adekvatna odojče se najbrže razvija i napreduje. Za razliku od odraslih detetu je potrebna veća količina hrane srazmerno telesnoj masi i to naročito gradivnih nutrijenasa koji služe za sintezu novih tkiva i za rast bebe. Smatra se da odojče do svog šestog meseca treba da udvostruči svoju porođajnu težinu, a do prve godine da je utrostruči.

Načini ishrane

Ishrana odojčeta može biti:

• Prirodna ishrana – humano mleko
• Mešovita ishrana – dohrana adaptiranim mlekom
• Veštačka ishrana – ishrana adaptiranim mleko

Prirodna ishrana – dojenje

Majčino mleko predstavlja najsavršeniju hranu za odojče, jer je majčino mleko hemijskim sastavom prilagođeno potrebama odojčeta, samim tim se lakše vari i bolje iskorišćava. Većina majki su sposobne da doje svoje dete. Mleko nadolazi treći dan od porođaja a nekada i kasnije (kod carskog reza).

Količina mleka zavisi od i od pravilne ishrane majke dojilje. Hrana dojilje treba da je raznovrsna i da se sastoji od testenina, sireva, mesa, zelenog povrća, voća i voćnih sokova i ½ l mleka dnevno,pa i više. Dojilja treba da se dovoljno odmara i da ima ljubav i volju da doji svoje dete.

Prednosti dojenja:

• Obezbeđuje prirodnu hranu
• Obezbeđuje vezu između majke i deteta
• Stvara emocionalnu stabilnost
• Majčino mleko sadrži antitela koja štite bebu od infekcija (pospešuju imunitet)
• Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno
• Majčino mleko poseduje optimalnu temperaturu (37 C)
• Sisanje omogućava odojčetu pravilan razvoj vilica
• Dojenje omogućava lakšu regulaciju telesne mase majke posle porođaja

Mešovita ishrana

Ukoliko majka nema dovoljno mleka pristupa se dohranjivanju, najčešće adaptiranim mlekom (ređe kravljim – prilagođenim 2/3, uz dodatak šećera).

Veštačka ishrana

Ukoliko majka nema mleka ili zbog bolesti majke koriste se adaptirana mleka koja su po svom sastavu najsličnija, gotovo identična majčinom mleku. Upotreba razblaženog kravljeg mleka (2/3) se ne preporučuje pre svega jer može biti bakteriološki neispravno, zatim se javljaju alergije na ovu vrstu mleka kao i intolerancija (nepodnošenje).

Raspored obroka i vrste namirnica u ishrani odojčeta

• 0-2 meseca starosti odojče treba da ima 6-8 podoja u toku 24h, u količini od 90-120ml po podoju i da razmak između podoja ne bude manji od 2h ni veći od 3h. Podoji trebaju da traju 20-30min.
• 3-4 mesec starosti – odojče treba da ima 5-6 podoja u toku 24h u količini od 120-150ml po podoju u razmaku od 3h. Po mogućnosti u trećem mesecu ukinuti noćni podoj. Odojče na veštačkoj ishrani takođe ima isti broj podoja samo što se daju adaptirana mleka.
• 5 mesec starosti – odojče treba da ima 4-5 podoja na dan u količini od 150-180ml po podoju uz dodataka mlečne kaše, najčešće kao pretposlednji obed. Prvi i poslednji obed treba uvek da bude mleko! U petom mesecu možemo dodati i voćnu kašicu (jabuka, breskva, kajsija), voćni kompot ili voćni sokić za bebe (razblažen sa vodom u razmeri 1:1) ili kašicu od jabuke i šargarepe. U početku ponuditi nekoliko kašičica pa kasnije postepeno povećavati količinu.
• 6-7 meseci starosti – odojče ima 3-4 podoja, 180-200ml mleka po podoju.

Mlečna kaša, kaša sa žitaricama i mlekom (pirinčana kaša);

Voćne kaše (jabuka, breskva, kajsija, bundeva, banana kombinovana sa jabukom ili posebno 2 puta nedeljno, šljiva i kruška, pri čemu se one daju jednom nedeljno), minimum voća koje se daje je 50g, a maksimum voćnog soka je 150ml dnevno;

Kaše od povrća (brokule, karfiol, krompir, šargarepa, blitva, spanać), minimum povrća je 50g, a maksimum 120g;

Polako se uvodi meso (20-30g), i to posne vrste mesa – prvo piletinu, belo meso. Pa zatim jagnjetinu, teletinu i ćuretinu. Prvo se pripremaju bujoni od mesa (supe), a zatim se daje i meso. Svinjsko meso se ne uvodi do navršene 1 godine;

S obzirom nato da se dete prvi put sreće sa novim ukusom hrane ne treba ga prisiljavati da jede. Bitno je uvoditi namirnice postepeno i u malim količinama (2-3 kašičice dnevno). Svaki treći ili četvrti dan po jednu novu namirnicu kako bi se dete naviklo na novi ukus.

• 8-12 meseca – podoj ujutru i uveče, 200-250ml mleka po podoju.

Uvodi se žumance, prvo 1/8 žumanceta nedeljno (veličina zrna graška), sledeće nedelje 1/6, pa postepeno povećavati do celog žumanceta nedeljno. Kada uvedemo celo žumance davati ga 2-3 puta nedeljno i taj dan se izostavlja meso. Inače, jaje treba da bude tvrdo kuvano, najmanje 7min da vri. U početku se daje uz mleko ili u kašici a kasnije može i posebno.

Sa 8-9 meseci takođe uvodimo hleb, jogurt, kiselo mleko, pavlaku, mladi sir, može se uvesti neka vrsta doručka i ne mora (kačamak, popara, griz i dr.).

Na kraju pripreme jela dodaje se na vrh kašičice butera ili pola kašičice maslinovog ulja.

• Sa 10 meseci uvesti od povrća grašak, boraniju i kupus, ali ukoliko dete to ne prihvata ne siliti ga, već mu ponuditi neki drugi dan uz mali dodatak soli (prstohvat).

Posle navršenih godinu dana možemo polako uvoditi sledeće namirnice: med – prvo bagremov, jagode, maline, kupine, citrusno voće – kivi, limun, ananas, pomorandža, mandarina, koštunjavo voće – orah, badem, lešnik, kikiriki, belance, industrijske supe, svinjetinu, morske plodove, suhomesnate proizvode, ribu i drugu hranu sa konzervansima. Ove namirnice su visoko energetske i treba ih postepeno uvoditi u ishranu deteta.

U ovom periodu količina mleka i mlečnih proizvoda dnevno treba da iznosi oko 500ml dete ima 3 glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dve užine (sok, voće, sutlijaš, puding, koh, kolači,itd.). Na mogu da se nađu gotove slane i voćne kašice kao i razne vrste sokova koji u potpunosti mogu da zadovolje kompletne potrebe deteta. Ovi proizvodi se mogu slobodno koristiti uz strogo pridržavanje uputstava od strane proizvođača.

Zbog mogućnosti pojava alergija i infekcija do navršenih godinu dana ne treba davati detetu: svež paradajz, jagode, maline, kupine, mandarine, kivi, kvasac, orah, badem, kikiriki, lešnik, eurokrem, čokolade, belance jaja, suhomesnate proizvode, školjke, konzerviranu ribu i drugu hranu sa konzervansima.

Svako dete bi trebalo da ima svoj pribor za jelo i njega ne bi smeli koristiti odrasli. Ono mora da bude čisto i po potrebi iskuvati ga i ne brisati ga nakon pranja.

Od sudova se preporučuje: lonac od 1l, šerpe od ½ i 1l, metalno lonče od ½ i ¼ l, šolja i šoljica, staklena čaša, supena i kafena kašika, rende, cediljka, 2-3 flašice ako mora, itd.

Pored svega navedenog treba imati u vidu činjenicu da je svako dete svet za sebe i da ima individualne potrebe koje treba uzeti u obzir.

Izvor: TopVita

Trudnica pred ogledalom   



U svakom medicinskom priručniku možete pročitati da je trudnoća najlepši period u životu žene -"blaženo stanje“ koje nikada nećete zaboraviti. I nećete!

Osim što ćete devet meseci maštati o tome da li će dete biti lepo na vas, a pametno na tatu i da li će imati nos na strica, a kosu na tetku, morate malo misliti i na sebe. Zapravo morate mnogo mislite na sebe.

Trudnicu svi zamišljaju kao zadihanu ženu koja se gega sa rukama na kukovima, seda na stolicu nekako sa strane, obavezno traži jastuk za leđa, iz džepa joj ispada ambalaža od čokoladica, bombonica, grisina... a na sebi ima pantalone na tregere, muževljevu majicu, papuče i kosu skupljenu u rep. To su pedrasude.

Trudnoća se ne zove uzalud "drugo stanje“ - tih devet meseci je zaista sve drugačije, ali ne i vaša otmenost, ženstvenost i, što da ne, seksepil.

Zato, osim što ćete redovno ići kod svog lekara, nastavite redovno da idete i kod frizera, kozmetičara, pedikira. Potražite kreme za telo napravljene specijalno za trudnice i mažite se od prvog dana. Neka vam to ne bude obaveza već trenutak uživanja u svom novom telu, doduše većem za nekoliko konfekcijskih brojeva, ali samo vašem u kojem sada krijete jedan novi život.

Verovatno Vam je neko "pametan“ već rekao da sada jedte za dvoje? Glupost! Možda pijete za dvoje, ali jedete onoliko koliko i pre nego što ste zatrudneli.

Ne podležite tim savetima, ali ni svom nervoznom stomaku koji hranu traži i onda kada mu ne treba. Napunite frižider prirodnim sokovima, jogurtom, mlekom, voćem i povrćem koje ćete jesti između obroka, umesto čokoladica, čipsa i ostalih grickalica.

Vaši hormoni sada rade malo brže nego inače, tako da vam se kosa verovatno brže masti i opada, zato je perite češće, a najbolje bi bilo da se ošišate kako biste imali manje "posla“.

Nokti će vam rasti kao ludi, ali nemojte ih lakirati jer u slučaju iznenadnog odlaska u bolnicu oni moraju biti vidljivi doktorima, kao jedan od pokazatelja vašeg zdravstvenog stanja.

I na kraju garderoba i obuća - molim vas zaboravite one džins pantalone na tregere napravljene isključivo za trudnice! Od toga nema ništa ružnije! Ako baš volite široke i udobne pantalone pozajmite od supruga ili brata, neke dobre farmerke na tregere, možda i malo pocepane.

Naravno da vaša garderoba mora biti udobna, ali to ne znači i ružna - haljine krojene u šreh, uže pantalone sa dubokim strukom, plitke trenerke koje ćete nositi ispod stomaka, tatine karirane košulje... izbor je veliki samo ako se potrudite.

Mada i ne morate mnogo da se trudite - dovoljno je da zračite srećom i optimizmom koji će vas svakako činiti neodoljivom.

Izvor: MTS-Mondo

Kako ojačati imunitet?



Ima čajeva koji su «sigurni» u trudnoći, ali i onih koji zahtevaju konsultaciju sa ginekologom. Naime, postoji mogućnost da neki sastojci, ako se uzmu u velikoj količini, mogu da budu štetni za bebu, dok pojedini čajevi mogu da izazovu dijareju (proliv) i lupanje srca, ukoliko se pije veća količina.

 

 

Iako čaj nije i ne sme da bude zamena za voće i povrće, on predstavlja značajan izvor antioksidanasa, posebno zimi - kada je izbor voća i povrća smanjen

 

Da li čajevi mogu da pojačaju imunitet? Mnogi zastupnici alternativne medicine preporučuju korišćenje čajeva u trudnoći, radi održavanja optimalnog zdravlja. Novija istraživanja su dokazala da polifenoli u čaju imaju izrazito antioksidativno delovanje i da štite od mnogih bolesti. Način spremanja čaja ima uticaj na dejstvo ovog napitka. Preliven vrelom vodom i ostavljen tri minuta - ima stimulativno dejstvo, a ostavljen pet minuta - smirujuće dejstvo. Prokuvavanje čaja u vodi i ostavljanje u nepokrivenoj šolji izaziva gubitak vrednih sastojaka, pravog ukusa i mirisa.

 

Čajevi koji se preporučuju

Čajevi koji mogu bezbedno da se piju tokom trudnoće su: nana - olakšava jutarnju mučninu i nadimanje, limunov cvet - ima smirujući efekat, deluje protiv nesanice i uznemirenosti, đumbir - olakšava mučninu i povraćanje, šipak - odličan je izvor vitamina C, potpomaže delovanje imunog sistema. Zelje se koristi kod anemije, zbog visokog sadržaja gvožđa. Takođe sadrži vitamine A i C, kao i kalcijum. S obzirom da ima laksativno dejstvo (lakše pražnjenje creva), potrebna je konsultacija sa lekarom. Crni i zeleni čaj su dobri ako je iz njih odstranjen kofein.

Da biste popravili ukus nekog od sigurnih čajeva, možete da dodate: med, voćni sok, limunov sok, cimet ili karanfilić.

 

Čajevi koje treba izbegavati

Mnoge biljke, koje se inače koriste za spravljanje čajeva, mogu potencijalno da stimulišu matericu i izazovu kontrakcije, posebno ako se koriste u većoj količini. Tu spada: čaj od anisa, metvice, hibiskusa, sladića, ruzmarina, hajdučke trave...

List od maline (uglavnom siguran) je bogat gvožđem, podiže tonus uterusa, pojačava laktaciju, smanjuje mučninu i olakšava porođaj. Postoje kontroverze kada ga treba koristiti, ali je uglavnom bezbedan posle prvog trimestra.

 

Nutrijenti u čaju

Čaj sam po sebi gotovo da nema nikakvu energetsku vrednost, naravno - ukoliko mu se ne doda neki zaslađivač. Za razliku od energetske, nutritivna vrednost čajeva je vrlo zanimljiva i «bogata», što opet zavisi od vrste biljaka od kojih se priprema, od načina pripremanja, načina proizvodnje i slično. Nutritivna vrednost čaja se dodatno povećava ukoliko mu se doda par kapi mleka, a olakšavajuća činjenica je da tako pripremljen - ne gubi na svojoj «antioksidativnoj moći».

* Cink sprečava upalna stanja, poboljšava imunitet.

* Selen ima jako antioksidantno delovanje, prevenira nastanak kancera.

* Flavonoidi poboljšavaju elastičnost kapilara, stimulišući tako cirkulaciju i imuni sistem, ubrzavaju metabolizam, ublažavaju simptome astme.

* Čaj sadrži ugljene hidrate i proteine.

 

Imunitet se može stimulisati i hranom

Hrana ima veliku ulogu u održavanju imunog sistema. Adekvatna ishrana potpomaže odbrambenu ulogu time što povećava broj belih krvnih ćelija, pomažući im da bolje funkcionišu, a tako se povećava mogućnost za borbu protiv infekcija. Balansirana dnevna ishrana sa tri i više obroka obezbeđuje unapređenje nutritivnog statusa i prevenira vitaminski i mineralni deficit. Poznato je da taj deficit kompromituje imuni sistem.

 

Kako se boriti protiv slobodnih radikala?

Što se tiče lošeg dejstva na imuni sistem, isto rade i slobodni radikali - toksični molekuli kiseonika, koji oštećuju svaki deo organizma na ćelijskom nivou. Naime, jedan slobodni radikal može da pokrene brojne, veoma štetne reakcije (razgradnju ćelijske membrane, što može da dovede do prekida važnih procesa u organizmu, kao i do formiranja mutiranih ćelija). Najbolji način da se smanje negativni efekti slobodnih radikala je borba protiv njih - antioksidansima, koji pretvaraju toksične slobodne radikale u neškodljive elemente. Najmoćniji antioksidansi su vitamin A (beta karotin je najvažniji iz grupe karotenoida, od kojih se u organizmu formira ovaj vitamin), vitamini B, C i E, kao i selen. Ovi stimulatori imunog sistema, čiji je najbolji prirodni izvor hrana, u stanju su da se izbore sa većinom pomenutih štetnih molekula.

 

Obroci za stimulaciju imuniteta

Doručak: đus od narandže, žitarice sa mlekom ili sok od paradajza, tost od integralnog hleba, premaz od sira, kuvano jaje.

Ručak: pilav i salata od brokolija, ili riba spremljena na teflonu i salata od blitve i krompira.

Večera: sendvič od integralnog hleba i ćuretine, zelena salata, paradajz, krastavci, dve breskve, jogurt... ili makaroni sa brokolijem, pečurkama i belim lukom, salata od crvenih paprika, paradajza i crvenog kupusa, voćna salata.

 

Koje namirnice su izvori zdravlja?

* Kivi ima više vitamina C od narandže.

* Zeleni kupus je savršen izvor vitamina A.

* Avokado je poznat kao «superhrana» jer sadrži optimalan nivo ugljenih hidrata, proteina, masti i vitamina E.

* Vitamin B pospešuje stvaranje antitela u borbi protiv infekcija (banana, šargarepa, sočivo, tuna, losos, semenke suncokreta).

* Tokom trudnoće je potrebno da povećate unos cinka (jaja, ćuretina, semenke bundeve).

* Losos i tuna su prirodni rezervoari esencijalnih aminokiselina i masnih kiselina koje su neophodne za optimalni imunitet i stvaranje belih krvnih ćelija. Za vegetarijance, kod kojh često postoji deficit ovih esencijalnih nutrijenata, svež badem je zamena, jer je jedan od najboljih prirodnih izvora esencijalnih masnih i aminokiselina.

* Brokoli, karfiol, kupus, prokelj, blitva i tikvice su bogati beta karotinom koji štiti membrane ćelije - pretežno gastrointestinalnog i respiratornog trakta od najezde slobodnih radikala.

Koliko je, zapravo, zdrav beli luk?

Beli luk je najistaknutiji među hranom koja pojačava imunitet, pa se sa pravom kaže da je pravi «punjač» imunog sistema. Sa širim antibiotskim spektrom od penicilina, inhibira mnoge viruse. Jedan je od najbogatijih izvora selena, koji je neophodan za proizvodnju moćnog antioksidantnog enzima glutation peroksidaze. Najefikasniji je kada se konzumira sirov.

Generalno, upotreba biljaka u ishrani povećava aktivnost imunog sistema. One povećavaju mobilizaciju efektornih ćelija koje reaguju protiv svih stranih supstanci.

 

Istraživanja

U mnogim istraživanjima je upoređivana antioksidativna aktivnost pojedinih supstanci u čaju i onih u voću i povrću. Jedna od njih ukazuje da tipično dnevno konzumiranje čaja kod Engleza (tri šoljice dnevno) ima otprilike istu «antioksidativnu vrednost» kao i šest jabuka.

 

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

 

Izvor: Yumama

Tata i sin



U fazi iščekivanja porođaja, buduće tate se baš kao i mame, izjašnjavaju različito. Neki priželjkuju sina, a neki ćerku. Ipak, čini se da tradicija i brojne predrasude ukorenjene i u našem savremenom društvu utiču da se rođenje sina dočekuje sa većim oduševljenjem.

 

 

Iako svako pominjanje polnih  predrasuda modernim roditeljima izgleda potpuno zastarelo, istraživanja sprovedene poslednjih godina u Srbiji pokazuju da su sinovi i dalje povlašćeni u odnosu na ćerke.

I, dok očevi koji imaju ćerke često moraju da uče kako da se ponašaju sa njima (koje su njihove omiljene igračke, šta im je važno, koji prioriteti, šta ih povređuje...), tatama koji imaju sinove "posao" je utoliko olakšan što sa decom istog pola brže uspostavljaju odgovarajući odnos. Naravno, prvi uslov za to jeste da budu aktivni činioci u vaspitavanju deteta, a ne samo svedoci i nemi posmatrači njihovog odrastanja.

 

*Dete, a ne dečak. Zaboravite predrasude. Rečenice: "Ti si dečak, ne smeš da plačeš", ili podržavanje nekog neprihvaljivog ponašanja samo zato što je vaše dete - dečak, ne može pozitivno da se odrazi na njega. Već od predškolskog uzrasta važno je da shvati da mora da se izbori za svoj status znanjem, sposobnostima, ponašanjem... a ne zato što je, na primer, navikao na brojne olakšice jer mu je "u kući sve bilo dozvoljeno" jer je muškog pola.. Mislite o svom sinu najpre kao o detetu, a tek kasnije kao dečaku. Uložite napor da on ispolji svoje unutrašnja kapacitete, razvije svoju jedinstvenost. Tu polne razlike ne znače mnogo.

 

*Drugačija interesovanja. Ne očekujte da vaš sin ima vaša interesovanja samo zato što vi to priželjkujete. Umesto toga, pomozite mu da razvije sopstvena. Ponudite mu izbor, približite mu različite mogućnosti, ali odluku prepustite njemu. Uostalom, šta će postati njegov hobi ili interesovanje koje će ga opredeliti za buduće zanimanje - danas ne možete predvideti. Vreme u kome živimo se menja takvom brzinom, pa pedagozi i dečji psiholozi često pominju da će se polovina dece koju danas viđate po parkovima ili učionicama baviti nekim poslovima koji u ovom trenutku i ne postoje.

 

*I dečacima su potrebne emocije. Nemojte im braniti da budu hiroviti, ćutljivi, plačljivi, tužni... samo zato što vi ne znate kako da se postavite u takvim situacijama, ili zato što podležete uverenju da su emocije "rezervisane" za devojčice. Uobičajeno je da se smatra da je dečacima potrebno više prostora, više slobode da se "istutnje", i da će izbacivanje ili odgovarajuće kanalisanje fizičke energije suzbiti njihovu emotivnost. Međutim, iako je van sumnje da sport i fizičke aktivnosti zaista imaju brojne prednosti (to važi i za devojčice), neophodan je i slobodan pristup emocijama. Samo ako svoje emocije dete nije prisiljeno da prikriva ili potiskuje, moći će da razvija pozitivnu sliku o sebi, kao i saosećanje prema drugima. Tako će rasti u samopouzdanu osobu koja se ne plaši da bude samostalna u odlučivanju ili ophođenju sa drugima.

 

*Odbacite mangupluke. Nemojte nuditi svom sinu da pije pivo, podsticati ga na agresivnost, ohrabrivati ga kada izgovara psovke. Neće postati ni veći muškarac, ni bolja osoba, ukoliko ga učite takvom ponašanju. Naprotiv.

 

*Kvalitetno provedeno vreme. Ukoliko i vi, kao i većina modernih roditelja ima manjak slobodnog vremena, umesto što ćete vikend koristiti u pokušaju da nadoknadite celu proteklu radnu nedelju, radije dozvolite svom sinu da sam osmisli i organizuje vikend. Podrazumeva se da mu nećete dozvoliti da to bude celodnevno sedenje ipred televizora ili kompjuterskog ekrana, već neka zajednička aktivnost. Upoznajući dodatno vaše dete i provodeći sa njim vreme na kvalitetan način, vi utičete na njegov budući razvoj, istovremeno uspostavljajući međusobno bolje odnose.

 

*Promena navika. Dodatno vreme za dete možete pronaći i promenom svojih dosadašnjih navika. Na primer, ukoliko ste vi zaduženi za vožnju deteta do nekog treninga ili odvođenje u školu, nemojte to vreme koristiti da slušate radio u automobilu, ugovarate poslovne sastanke mobilnim telefonom ili slično. Umesto toga, ovo vreme pretvorite u ritual između vas i deteta. Posvetite mu svoju pažnju, i izgradite takav odnos da i vaš sin rado iščekuje ovo, samo vaše zajedničko vreme.

 

*Razgovor. Komunikacija sa detetom nije isključivo mamina obaveza. Naprotiv, u mnogim poljima komunikacije sa dečakom upravo kontakt sa tatom može biti delotvorniji i značajniji. Zato, već danas, bez obzira što vaš sin možda ima svega tri ili četiri godine,  pokažite mu da imate dovoljno strpljenja i želje da mu budete odgovarajući sagovornik. Podrazumeva se, ma koliko on postavljao, možda, smešna ili banalna pitanja, da mu nikada ne odgovarate sa: "Mali si ti da bi to razumeo, glup si ti za to, kad porasteš kazaće ti se samo..." Ako nešto ne znate, priznajte da ne znate. Ako vam je teško, neprijatno da odgovorite, nemate vremena ili nešto slično, upravo mu tako i odgovorite. Takođe, na pitanje: "Zašto?" nemojte odgovarati sa: "Zato." Ako vam treba još malo vremena da osmislite odgovor, ili mislite da vas dete proverava iako zna odgovor, uzvratite protiv pitanjem: "A šta ti misliš: zašto?"

 

*Tata kao uzor. U određenim fazama razvoja, dečaci se identifikuju sa svojim ocem, devojčice sa mamom. To znači da ćete tada morati intenzivo da vodite računa kakav primer dajete svom sinu. On će, jednostavno, ponavljati ono što vidi, i to od osobe koju vidi kao svoj uzor, ono što želi i sam da dostigne. Tako, ako ste vi pušač, izvesno je da će se i vaš sin osećati slobodnijim da i sam eksperimentiše sa prvim cigaretama. Vaši argumenti zabrane neće biti naročito efikasni, jer vaš sin gleda u vas, vaše ponašanje. Kako bi i zašto vam poverovao da to ne treba i on da radi? On ne kopira vaše reči (ma koliko vi govorili da je štetno), već vaše ponašanje. Kopiranje se prenosi na veoma široku lepezu mogućih ponašanja. Tako, ako vi pripadate onima koji su stalno nezadovoljni, ako stalno gunđate zbog svojih poslovnih obaveza, nezahvalnih prijatelja, različitih bolesti, izgubljenih sportskih utakmica... budite uvereni da će jednoga dana i vaša deca imati sličan stav. Sa druge strane, možete izabrati da se ponašate drugačije, a time i ponudite drugačiji uzor, pozitivniji primer. Umesto da se žalite ili stalno nešto kritikujete naglašavajte one lepe, pozitivne aspekte onoga što radite.

 

Jednom je neko rekao da roditeljstvo nije trka na kratke staze, već maraton. Ono što činite sada, imaće svoje rezultate i u dugoročnom smislu. Zato, nikada nije prerano da počnete aktivno da se bavite svojim roditeljstvom.

 

Praksa, a ne teorija

Ukoliko želite da vaš sin razvije sportske sposobnosti, umesto da zajedno gledate utakmice ili sportska takmičenja iz fotelja, uz grickalice, radije ga izvedite napolje i odigrajte zajedno partiju fudbala. Uostalom, poznato je da devojčice veoma brzo, lako, gotovo neprimetno nauče da presvlače svoju mlađu braću i sestre dok su bebe, samo zahvaljujući tome što su videle kako to rade njihove mame. Isto tako brzo, vaš sin može naučiti da, na primer, zameni gumu na svom biciklu ukoliko ste to nekoliko puta radili zajedno ili je video vas kako to radite. Nikakva priča ne može zameniti ono što dete ponese kao deo svog ličnog iskustva.

 

Roditeljstvo bez pomagala

Grubo, generalizovano rečeno, muški pol je "jači" u pitanju tehničkih pomagala, tj. bolje se razume u najnovije automobile, mobilne telefone, računare. Ipak, iako vam ova pomagala mogu biti olakšavajuća okolnost, posredna sredstva u pronalaženju odgovarajućih odnosa bliskosti sa sinom, nemojte dozvoliti da to bude vaša jedina tema razgovora i jedini način provođenja slobodnog zajedničkog vremena. Odnosno, iskoristite ih da napravite odnos sa sinom, ali zatim tu početnu bazu nadograđujte i obogaćujte.

 

Krizne situacije

U kasnijim fazama odrastanja, vaš sin će možda imati krize i iskušenja, počevši od "lošeg društva", do eksperimentisanja sa narkoticima ili alkoholom. Bez obzira što vam se ovo vreme sada čini veoma dalekim, već sada možete raditi na tome da ova iskušenja prođu kroz njegovo odrastanje što bezbolnije. Kako? Baveći se svojim sinom već sada. Nemojte se uzdati u ono: "Misliću o tome sutra", već u : "Bolje sprečiti, nego lečiti".

 

 Jelena Holcer, pedagog

 
Izvor: Yumama

Da li trudnice mogu da poste?

Optimalna ishrana je od izuzetne važnosti kako za buduću bebu, zbog mnoštva nutrijenata potrebnih za njen rast i razvoj, tako i za buduću mamu.

Zbog toga post na vodi nije preporučljiv za vreme graviditeta. U tom slučaju može da dođe do nakupljanja ketona (nastaju kada telo umesto glukoze koristi masti kao energiju), jer post brzo rezultira hipoglikemijom (nagli pad šećera u krvi), odnosno niskim nivoom insulina. Ketoni se razvijaju posle šesnaest sati, prolaze kroz placentu i mogu štetno da utiču na razvoj mozga i nerava kod bebe (izgleda da ova ketoza nema neželjenih efekata kada je u pitanju majka).

Post u kasnijim fazama trudnoće može da utiče na to da dođe do prevremenog porođaja (zbog stimulacije jednog hormona).

Takođe, post na vodi nije preporučljiv zbog brze detoksikacije, jer svi toksini ulaze u krv, a odatle u bebinu cirkulaciju, odakle se raznose u sve organe. Čišćenje organizma je sporije i blaže unošenjem sokova od voća i povrća.

Post podrazumeva isključivanje iz ishrane mesa, jaja, belog mrsa (mleka i mlečnih proizvoda), gaziranih pića, nezdrave hrane (grickalica).

Trudnicama se ne preporučuje post duži od dva dana. Bitno je da pritom piju puno vode, soka i čaja zbog izlučivanja toksina iz organizma.

Tokom trudnoće je potrebno tri serviranja proteina dnevno (jedno serviranje više nego pre trudnoće). To može da se postigne uvođenjem u ishranu integralnih žitarica, semenja, orašastih  plodova, soje, mahunarki. Važno je da hrana bude raznovrsna.

Kada konzumirate voće i povrće, neka bude zastupljeno više boja, jer je tada nutritivni profil bolji. Svakako uzmite jedno citrusno voće i jedno zeleno lisnato povrće.

Od slatkiša možete da jedete kuvani integralni pirinač sa suvim grožđem i medom, ili sušeno voće i suve kolače sa susamom. Takođe je dobra pečena bundeva posuta smeđim šećerom i cimetom.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Izvor: Yumama

Jutarnje mučnine ukazuju na devojčicu



narodu može da se čuje verovanje kako izgled stomaka ukazuje na pol budućeg deteta, što nije dokazano. Međutim, nekoliko studija je proveravalo tvrdnju da jutarnje mučnine znače kako će se roditi devojčica.
 

Pokazalo se da je to u velikom broju slučajeva tačno, posebno ako se mučnine javljaju u prvom tromesečju trudnoće. A naročito ako su simptomi toliko izraženi da je potrebna hospitalizacija buduće majke (to stanje se naziva hiperemezis gravidarum).

U okviru najnovije studije, epidemiolozi su uporedili 2.110 trudnica hospitalizovanih zbog jutarnjih mučnina tokom prvog tromesečja, sa 9.783 trudnice koje su bile lišene tih problema. Šansa da dobiju žensko dete, u prvoj grupi je bila 80 odsto veća! Slične rezultate navode i studije objavljene u časopisima Lancet i Epidemiology. Inače, veza između mučnina i pola deteta se objašnjava određenim hormonima koje stvara ženski fetus.

Izvor: Yumama

Mamino mleko i hrana i lek



Značaj dojenja i prirodne ishrane novorođene dece najbolje poznaju pedijatri neonatolozi, a njihove preporuke iz dana u dan usvaja i primenjuje sve veći broj majki. Posebno su dragocene prve kapi maminog mleka - kolostrum, ali i svaki novi gutljaj, koji uz malo truda može svom detetu da podari svaka zdrava porodilja.
 

U maminim dojkama ima mleka čak i kad beba dođe na svet koju nedelju pre termina, a uz malo dobre volje, laktacija može da se uspostavi čak i mesec dana po rođenju deteta. Kako se hrane bebe koje par nedelja pre termina napuste udoban smeštaj u maminom stomaku, pa se zatim oporavljaju na Institutu za neonatologiju? O  tome smo razgovarali sa dr Niveskom Božinović Prekajski, direktorom Instituta za prevremeno rođenu decu.

 

Da li se mleko prevremeno porođenih majki razlikuje od onog koje imaju majke beba rođenih u terminu?

- Prevremeno rođenje nije razlog da se kod majke ne razvije laktacija, ali je sastav mleka specifičan. Ono, u stvari, može da pokriva veće potrebe u nutrijentima koje ima prevremeno rođeno dete. Rođenjem pre termina, prekinut je rast - najintenzivniji baš u tom, poslednjem trimestru. Tada su potrebe za gradivnim materijama najveće, da bi beba najviše rasla. Te razlike prati i razlika u sastavu mleka, tako da je u mleku prevremeno porođenih majki više proteina i elemenata kao što su, na primer, natrijum, kalcijum, fosfor. Takvo mleko zadovoljava potrebe prevremeno rođene dece i omogućava im adekvatan rast. Model idealnog rasta je onaj koji bi bio da je beba ostala još u utrobi majke. No, priroda se zaista brine da kvalitet mleka bude određen prema vlastitom detetu, i to smo mnogim studijama dokazali.

 

Menja li se sa odrastanjem deteta i sastav maminog mleka?

- Sastav maminog mleka je «dinamičan», promenljiv, to je ono što nas orijentiše. Moramo da znamo da li je mleko u prvoj, drugoj, trećoj ili četvrtoj nedelji, ili posle tog perioda. S obzirom da opada frakcija proteina, na kraju prvog meseca po rođenju - na primer, izjednačava se sa nivoom mleka majke koje su rodile u terminu. Tada prevremeno rođeno dete može da bude hranjeno i mlekom majke koja je rodila u terminu, i mlekom majke koja je rodila pre termina. Ali, to neće zadovoljiti potrebe prevremeno rođene dece. Tada mleko obogaćujemo na poseban način.

 

Kako izgledaju prvi obroci prevremeno rođenih beba?

- Količina i način ishrane zavisi od kliničke slike. Prvi izbor je paranteralna ishrana (putem vene), a čim to bebina kondicija dozvoli,  organizuje se minimalni unos mleka, koji je nekad 0,1 mililitar na sat ili pola do jednog mililitra dnevno na kilogram bebine težine. Izbor je uvek majčino mleko, iz mnogo razloga. Prvo, imunološki, a drugo zbog infekcije koje se mogu preneti putem mleka.

 

Kada su prevremeno rođena deca spremna za prvi podoj?

- Prvo je potrebno da majka ima mleka, a drugo da taj refleks sisanja, gutanja i disanja bude potpuno koordinantan. To znači da beba ima snagu da sisa, kao i da može to što posisa i da proguta, i da može da diše za vreme tog akta. To su, uglavnom, bebe u dobroj kondiciji, kad više nisu pod kiseonikom.

 

Na Institutu za neonatologiju uvek ima oko sto dvadeset mališana, a svega petnaestak majki dojilja, dok su potrebe za mlekom mnogo veće? 

- Koristimo mleko iz banke mleka, i to prvenstveno za sasvim male bebe, koje se rađaju pre trideset i druge nedelje gestacije, sa težinom ispod hiljadu i petsto grama. Porcije zavise od postnatalnog dana, a važni su struktura i sastav mleka u tom uzrastu. Uvek nastojimo da prvi unos hrane bude majčino mleko. Ako se desi da nemamo majčinog, ili mleka  takozvanih donora, onda koristimo specijalizovane formule za prevremeno rođenu decu - koje su takođe različite po strukturi, energetskoj vrednosti i gustini, u odnosu na formule koje odgovaraju terminskoj novorođenčadi.

 

Kako se snabdevaju majke koje ne ostaju na Institutu?

Banke mleka snabdevaju i majke koje ne ostaju na Institutu sa svojom bebicom. One su upoznate sa procedurom kako se dojka priprema za izmlazanje, obučene su da koriste sterilisane pumpe koje im dajemo, znaju kako se čuva sabirni uzorak mleka u frižideru, a transport se vrši  pod posebnim uslovima, da se temperatura mleka održi. Strogi su i kriterijumi prijema: moramo da  znamo koja je količina stigla, u koje vreme je doneta, ko je doneo, ko je preuzeo mleko, i kako ono može da se odloži i smesti u banku mleka.

 

Kako se čuvaju rezerve maminog mleka?

- U kućnim uslovima, mamino mleko se čuva u frižideru - u  sterilisanoj, staklenoj flaši, koja je dobro začepljena sterilisanim gumenom čepom. Tako može da ostane do sedamdeset i dva sata. Ukoliko se mleko zamrzava, opet je dobro da to bude u staklenoj boci.

Na Institutu, odmrznuti uzorci se pasterizuju. To je neka vrsta termički hladne obrade, za šta je potreban termostat. Mleko se, zatim, zagreva na 65,5 stepeni. Za to u kućnim uslovima ne postoji mogućnost, već se  koristi alternativno odmrzavanje, i to potapanjem flaše sa mlekom u šerpu sa hladnom vodom, a zatim se voda zagreva, dok ne proključa, pet do deset minuta.

 

Ima nade i posle deset dana

I desetak dana posle porođaja ima nade da se razvije potpuno adekvatna laktacija po količini mleka, bez obzira da li se porođaj dogodio u dvadeset i sedmoj ili trideset i četvrtoj nedelji. To može da se postigne ukoliko majka počne da se izmlaza, da prazni svoju dojku, ali da ima barem četiri do pet izmlazanja dnevno.

Laktaciju posle carskog reza je takođe moguće uspostaviti, čak mesec dana po porođaju, jer ne znamo kroz kakve će zdravstvene probleme majka da prođe.

               

Najidealnije mleko iz porodilišta

Najidealnije je, i to smo počeli da razvijamo, kada nam mleko stiže iz porodilišta. Majka već u porodilištu počinje sa izmlazanjem i slanjem tih porcija. Pre toga se rade serološka ispitivanja, jer mleko mora da bude od zdrave mame, koja ne sme da ima nikakvu infekciju. Najozbiljnijim se smatraju takozvane torč infekcije. To može da se prenese kao intrauterina infekcija putem mleka, i za nas je to velika i opasnost, i ograničenje. Dok sve ne ispitamo, majka može mleko da daje samo svojoj bebi. Tek kada nalazi pokažu da je «negativna», njeno mleko možemo da dajemo i drugoj bebi. Taj skrining radimo na Institutu u našoj laboratoriji.

Izvor: Yumama

Refleksi novorođenčeta



Novorođeno dete ne ume da govori, niti da sarađuje prilikom pregleda. Ipak, njegovo ponašanje i reakcije na razne stimuluse (nadražaje) i promene položaja su «priča» koju iskusan stručnjak lako «čita». Na osnovu nje donosi zaključke o neurološkom statusu, neobično važnom za procenu trenutnog stanja, ali i za prognozu budućeg razvoja
 
Neposredno nakon rođenja, procenjuje se vitalnost bebe, njena gestacijska zrelost (da li je rođena na vreme, pre ili posle termina - i koliko), eventualno prisustvo nekih telesnih anomalija, meri se telesna masa, dužina i obim glave, a potom prati proces adaptacije svih organskih sistema na vanmaterične uslove života. Pregled u porođajnoj sali je orijentacioni. Nakon primarne obrade, po prijemu bebe na odeljenje neonatologije - pristupa se detaljnom pregledu, čiji je najznačajniji deo neurološki pregled.

Beba se posmatra kada leži na leđima i potrbuške, pri čemu se procenjuje njen izraz lica, položaj, spontana aktivnost i plač. Zatim lekar uzima golo novorođenče u ruke i izvodi niz pokreta, ispitujući na taj način tonus mišića (otpor pri pasivnim pokretima) i refleksnu aktivnost. Najzad, ispituje reakciju na spoljne draži. Postoje brojni testovi za procenu neurološkog stanja i ponašanja novorođenog deteta. Neki od njih su pogodni za brzu orijentaciju, dok su drugi  detaljni i nisu adekvatni za izvođenje u prva dva dana života.

Stanje svesti

Kod zdravog novorođenčeta, tokom dana i noći se u  nepravilnim vremenskim intervalima smenjuju periodi budnosti i sna, da bi se pravilan ritam uspostavio tek nakon nekoliko nedelja ili meseci. U budnom stanju, dete može da bude: a) mirno i relaksirano, sa oskudnom motorikom, b)  motorički vrlo aktivno, c) razdraženo, uz plač.

Položaj tela

Osnovni položaj terminskog deteta koje leži na leđima je semifleksioni, odnosno poluzgrčeni. U položaju potrbuške, nožice su zgrčene, tako da su kolena manje-više podvučena pod trbuh, a beba pravi pokrete puzanja (primitivno puzanje). U tom položaju, dete može bez teškoća da okrene glavu desno i levo, kako bi oslobodilo disajne puteve. Uprkos tome, bebu mlađu od dva meseca ne treba ostavljati potrbuške bez nadzora, zbog dokazanog povećanog rizika od iznenadne smrti.

Svako asimetrično držanje, upadljiva mlitavost nesrazmerna gestacijskoj zrelosti i opistotonus (izvijanje vrata i leđa unazad) - patološki su znaci. Ispružene noge sa ispruženim ili zgrčenim rukama se viđaju kod oštećenja nervnog sistema.

Pokreti

Budno novorođenče je aktivno i reaguje na spoljne draži pokretima vrata i ekstremiteta - u vidu naizmeničnog savijanja i opružanja, na način koji je opisan u literaturi kao «masa pokreta». Oni su promenljivi po intenzitetu i obimu: pojedini su spori, dok su drugi nagli i brzi. Voljni i svrsishodni pokreti ne mogu da se očekuju kod novorođenčeta.

Pasivna pokretljivost ekstremiteta novorođene bebe zavisi od dužine trudnoće, pa je kod nedonoščadi znatno veća - zbog manjeg mišićnog tonusa i veće mlitavosti zglobova. Nedonošče u položaju potrbuške ne okreće i ne odiže glavu, a ekstremitete drži u takozvanom žabljem položaju. Pokreti nedonoščeta su spori, «zaobljeni», retki. Ove razlike mogu da posluže za procenu gestacijske zrelosti.

Neposredno nakon rođenja, dete - naročito prevremeno rođeno, može da drhti. Prvih dana se to neretko viđa i kod zrelih beba, tokom plača, i najčešće predstavlja normalnu pojavu. Drhtavi pokreti mogu da budu znak i nekih poremećaja (prenadražljiv nervni sistem, snižen nivo kalcijuma u krvi, i drugo).

Poremećaj pokretljivosti se manifestuje ili odsustvom spontane aktivnosti u budnom stanju ili obiljem naglih, brzih, drhtavih, grčevitih pokreta, ili ukočenošću. Zaostajanje u pokretima jednog ekstremiteta ukazuje na njegovu slabost, na primer: kao posledicu porođajne traume. Taj ekstremitet dete «štedi», a pokreće samo suprotan.

Tonus mišića

Obavezan deo neurološkog pregleda predstavlja i procena mišićnog tonusa. On se ispituje posmatranjem položaja koji beba zauzima u miru i pasivnim pokretanjem vrata, trupa i ekstremiteta u opuštenom stanju. Poremećen tonus može da bude povišen, snižen ili promenljiv, a razlozi su brojni.

Refleksi

Posebno mesto u neurološkom pregledu zauzima refleksna aktivnost. Kod novorođenčeta može da se izazove niz takozvanih primitivnih refleksa i automatskih reakcija, koje su tipične za novorođenački i rani dojenački uzrast. Ovi refleksi se javljaju po tačno određenom redosledu, počevši od 10. nedelje trudnoće. Gube se, takođe, određenim redom, do kraja prve godine života. Odraz su nezrelosti nervnog sistema, ali tokom njegovog sazrevanja postepeno bivaju zamenjeni položajnim refleksima - kojima se postiže antigravitaciona stabilnost deteta, neophodna u procesu uspravljanja. Najpoznatiji primitivni refleksi su:

    * Refleks traženja usnama («rooting»): na dodir ugla usana, dete okreće glavu na tu stranu i pokušava ustima da dohvati predmet (tako nalazi bradavicu dojke kada mu se ona samo prisloni uz obraz).
    * Refleks sisanja je jedan od najstarijih (javlja se već sa l0 nedelja gestacije, a gubi sa četiri meseca života). Ako se bebi stavi bilo kakav predmet u usta, ona će da pravi pokrete sisanja.
    * Refleks hvatanja dlanom i tabanom: dodir dlana i tabana u predelu korena prstiju izaziva njihovo grčenje, u cilju hvatanja predmeta. Ovaj refleks na gornjim ekstremitetima nestaje između trećeg i četvrtog meseca, dok se na donjim održava do kraja prve godine života.
    * Pozitivna potporna reakcija se izvodi držanjem deteta ispod pazuha, u vertikalnom položaju, tako da ono tabanima dodiruje podlogu. Nastaje odupiranje o podlogu, sa ispruženim nogama, tako da dete nekoliko sekundi nosi veći deo svoje telesne mase.
    * Automatski hod se izaziva naginjanjem deteta, koje je u vertikalnom položaju - malo napred, pri čemu ono tabanima dodiruje podlogu. Tada će napraviti nekoliko automatskih koraka, kao da hoda.
    * Preskok: ako dete «naiđe na prepreku» (dodirne gornjim delom stopala ivicu stola), ono će da je preskoči.
    * Moro refleks je najkompleksniji, ali jedan od najvažnijih. Nastaje kada se detetu iznenada izmakne podloga, ili prilikom intenzivnih svetlosnih ili zvučnih nadražaja: u prvoj fazi, dete raširi ruke i prste na njima, a u drugoj pravi suprotne pokrete, poput zagrljaja. Može da se zapazi i ispružanje nogu. Kod nezrelije dece, kao i kod neuroloških poremećaja, ovaj refleks je nekompletan, a u slučaju slabosti jedne strane ili samo jednog ekstremiteta - asimetričan.

Osim primitivnih, kod novorođenčeta se, mada teže, mogu izazvati i svi ostali refleksi, kao i u starijem uzrastu. Imaju isti značaj kao kod veće dece i odraslih.

 Koji je značaj «primitivnih refleksa»?

U dijagnostičkom pogledu, njihov izostanak u vreme kada bi trebalo da su prisutni, ili postojanje posle roka kada bi morali da iščeznu - upućuje na poremećaj funkcije nervnog sistema. Osim toga, kod dece sa cerebralnom paralizom, održavanje nekih primitivnih refleksa posle vremena kada bi trebalo da nestanu - znatno ometa sticanje novih, razvijenijih obrazaca motorike i položaja idućeg, višeg stepena razvoja. O toj činjenici se uveliko vodi računa pri habilitaciji (oporavku) ove dece.

Važno je napomenuti da jedan pregled, naročito ako je nalaz patološki, nije dovoljan da se postavi dijagnoza. Potrebno je da dete više puta pregleda iskusan lekar, uzimajući u obzir eventualne faktore rizika tokom trudnoće, porođaja i prvih dana života. U slučaju bilo kakve sumnje da nešto nije u redu, još dok je beba u bolnici - pregled se dopunjava drugim dijagnostičkim postupcima (ultrazvuk, EEG, magnetna rezonanca, biohemijske analize krvi, itd.). Sva «rizična» deca se evidentiraju u zdravstvenim kartonima i prate u razvojnim savetovalištima pri domovima zdravlja. Uključuje se čitav tim stručnjaka (pedijatar-neurolog, neurofizijatar, oftalmolog, otorinolaringolog, psiholog, defektolog i drugi) koji će izvesno vreme da prati razvoj deteta.

U Beogradu postoji Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, čiji stručnjaci redovno obilaze porodilišta i pregledaju «rizičnu» decu - koju su trijažirali neonatolozi, uključujući ih u program rane habilitacije kad god je to potrebno. Intenzivno se radi na obuci kadra širom naše zemlje, kako bi pregledom bila obuhvaćena i rizična deca iz unutrašnjosti. Dosadašnji rezultati ovakvog vida saradnje su više nego ohrabrujući.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar


Izvor: Yumama

Batine - ljubav ili mržnja?



Treba li zabraniti telesno kažnjavanje dece? Jesu li svake batine zlostavljanje? U poslednje vreme, ova tema dobija sve veću medijsku pažnju, a stavovi po ovom pitanju se veoma razlikuju. Međutim, ono što u celoj priči nekako najviše zabrinjava, jeste činjenica da roditelji polako u društvu poprimaju ulogu «negativaca». 
 
Sa jedne strane se nalaze zagovornici zabrane batina kao vida vaspitavanja. Oni smatraju da je baš svaki, pa i najslabiji udarac - nasilje nad detetom, a da nasilje uvek proizvodi još nasilja. Deca se u ovoj verziji predstavljaju kao žrtve zlostavljanja, a roditelji kao zli ugnjetavači, gladni terorisanja i kontrole. Vrlo olako se izriču veoma ozbiljne osude, pa često može da se čuje i stav da roditeljima koji koriste batine u vaspitavanju treba oduzeti decu. Izgleda da  odrastanje u domu za nezbrinutu decu nekima deluje kao daleko bolje iskustvo za jedno dete.

Druga strana

Sa druge strane, nalaze se protivnici zakona koji bi zabranjivao telesno kažnjavanje. Oni prave oštru razliku između pravog zlostavljanja deteta i običnog udarca po guzi, kojem mnogi roditelji ponekad pribegavaju, kako bi reagovali na neki nestašluk svog deteta.  Protivnici zakona ne žele da veruju u to da većina roditelja predstavlja opasnost za svoju decu, i da bi društvo tako trebalo da ih tretira. Oni nikako ne smatraju da su batine najbolje rešenje za takve situacije, niti da ih treba promovisati, ali ne misle ni da će one trajno da utiču na dečju psihu, niti da roditeljima treba olako i bezuslovno uskratiti pravo izbora kada je u pitanju metoda vaspitavanja njihove dece. Naročito kada već postoji zakon koji strogo zabranjuje premlaćivanje i druge vrste povređivanja i zlostavljanja dece.

Roditelji nisu neprijatelji

Suludo bi bilo zaključiti da savremeni roditelji decu tuku zato što su manijaci koji žele da im naude. Mnogo je verovatnije da, uprkos entuzijazmu da decu vaspitavaju razgovorom i u duhu tolerancije, očigledno uvek postoje situacije u kojima ne uspevaju da pronađu neki srećniji način da se izbore sa neposlušnošću svog deteta. Uvođenjem totalne zabrane, mnogi takvi roditelji koji su, u suštini, svom detetu želeli najbolje, bili bi žigosani i pretvoreni u kriminalce, a čitave porodice bi bile izložene istrazi i potencijalnom razdvajanju, kao i eksploatisanju žute štampe, koja bi takve roditelje lako pretvorila u čudovišta.

Zagovornici zabrane telesnog kažnjavanja se obično pozivaju na nauku, tvrdeći da batine nisu delotvorne i da pospešuju agresivnost. Navodno, razložnim ubeđivanjem može da se sa decom mnogo više postigne nego prinudom. Međutim, mnogi psiholozi upozoravaju da su «dokazi» o štetnosti batina samo teorije - koje, istina, ubedljivo zvuče, ali u stvarnosti nisu do sada potkrepljene konkretnim rezultatima. Odnosno, da čvrsta uzročno-posledična veza između batina i negativnih pojava do sada nije ustanovljena.

Napredan potez ili ne

Dodatnu zbrku u ceo problem unose studije koje tvrde da je i popularna metoda «uskraćivanja pažnje» detetu koje se loše ponaša (slanje u ćošak, u njegovu sobu), čak štetnija nego batine. Neki psiholozi idu i dalje, pa smatraju da je svaki oblik kažnjavanja dece poguban po njihovu psihu.

Kao argument protiv batina se navodi i da su one necivilizovan način postupanja sa decom, tako da nisu prihvatljive u 21. veku. Naročito se igra na kartu «primitivnosti» srpskog društva, koje bi ovakvim zakonima trebalo da se unapredi i modernizuje, a istovremeno se zaboravlja da smanjivanje roditeljskih sloboda u korist države - u isto vreme znači i gubljenje ljudskih sloboda uopšte, što uopšte ne predstavlja napredan potez za jedno društvo.

I odrasle kažnjavaju

Tu je, naravno, i raširena teza o «jednakosti» roditelja i dece, po kojoj dete mora da se tretira kao odrastao čovek, sa kojim o svemu mora da se pregovara. Čak se i to što roditelji biraju dečju odeću, u tom svetlu posmatra kao demonstracija moći i narušavanje prava deteta.

Međutim, ideja da se dete najuspešnije podiže u partnerskom odnosu, zasnovanom na prijateljskom ubeđivanju, sve više se u psihologiji osporava, jer baš i ne pokazuje rezultate. Zaboravlja se da i odrasli moraju da se povinuju mnogim društvenim pravilima, i da u suprotnom bivaju kažnjeni, često i mnogo oštrije nego što bi ijedan roditelj kaznio dete. A suprotno popularnoj iluziji o racionalnom detetu, koje uči tako što mu se objašnjavaju razlozi, čini se da klasično uslovljavanje ipak ima mnogo veću ulogu u izgradnji dečje psihe nego što se smatralo poslednjih decenija.

Nauka nema „recept za vaspitanje"

Kada je nauka u pitanju, definitivno se pokazalo da ona nije u stanju da odredi koji je to najbolji način za vaspitavanje deteta, odnosno da ponudi neki «recept za vaspitanje». Studije jesu pokazale da telesno kažnjavanje nije preterano uspešan način, ali svaki roditelj već i sam zna da ovaj tradicionalni metod i nije previše efikasan na duže staze. Međutim, ni druge, modernije metode, takođe ne pokazuju previše rezultata. O tome svedoči i narastajuća zabrinutost u mnogim zapadnim zemljama, zbog jezivog stanja karaktera i ponašanja kod generacija koje danas odrastaju. Sve zajedno sugeriše da će, uprkos veri u svemoć nauke i njene teorije, roditelji uvek morati da se oslanjaju na svoju intuiciju, iskustvo i ljubav. Kao i činjenicu da oni  najbolje mogu da sagledaju komplikovan i promenljiv odnos između sebe i deteta, zavistan od niza faktora, koji nijedan stručnjak nije u stanju da uračuna u svoju procenu.

Opkoljena porodica

Ono što je, svakako, najtužnija strana kriminalizacije telesnog kažnjavanja, jeste nezapamćen gubitak poverenja u roditelje i njihovo rasuđivanje. Kao da je činjenica da roditelji vole svoju decu najviše na svetu - potpuno zaboravljena, pa je praktično počelo da se podrazumeva kako je potrebno da se deca od njih zaštite. U javnost se iznose krajnje sumnjive statistike, prema kojima je sedamdeset i tri  odsto dece u Srbiji izloženo zlostavljanju od strane roditelja, što bi značilo da većina roditelja ne zna ili ne želi da voli svoju decu, što je potpuno apsurdno. Kako je još davno primetio američki socijalni kritičar Kristofer Laš u svojoj knjizi Opkoljena porodica, usled pritiska «stručnjaka» svih vrsta, savremeni roditelji su izgubili veru u autoritet nad sopstvenom decom. A društvo u celini je izgubilo želju da veruje roditeljskoj kompetentnosti, što je sve zajedno rezultiralo invazijom stručnjaka i države na tradicionalni porodični život.

Diskusija na ovu temu se u domaćoj javnosti često banalizuje i izvrće tako što se protivnici pomenutog zakona po automatizmu proglašavaju «promoterima» batina. I to bez obzira što oni promovišu samo oprez i zdravorazumsko rasuđivanje - u korist dobrih namera i ljubavi ogromne većine roditelja prema svojoj deci, nasuprot patologizaciji ovog odnosa - koja proističe iz stvaranja atmosfere nadzora, sumnje i potkazivanja. Paradoksalno, kao garancija dečje sreće i sigurnosti, nad roditelje se danas nadvija «policijski pendrek», koji je tu da «bezdušne» roditelje nauči kako da vole.

Vratiti batine u učionice

Ankete sprovođene u Americi i mnogim evropskim državama, pokazuju da roditelji i dalje u većini pribegavaju batinama kao  vaspitnoj metodi. Zapravo, uprkos kampanjama za zabranu batina u porodici, pojavljuju se čak i predlozi da se one vrate i u učionice. U anketi sprovedenoj ove jeseni u Velikoj Britaniji, petina nastavnika se izjasnila za vraćanje «šibe» u škole, jer smatraju da je disciplina toliko loša da će uskoro i sami postati žrtve batina, a jedna ranija anketa je pokazala da i pedeset i jedan odsto roditelja misli isto. U SAD, dvadeset i tri države dozvoljavaju telesno kažnjavanje u školama, a zabrana roditeljima da koriste ovaj metod ne postoji ni u jednoj. Kanada je zabranila telesno kažnjavanje u školama, ali je ostavila roditeljima mogućnost da batine koriste u vaspitavanju dece između druge i dvanaeste godine.

Izvor: Yumama

Beba želi da se prevrće



Većina beba u prvim mesecima, dok su budne, najveći deo vremena provodi na leđima ili u rukama roditelja, što polako prelazi u naviku i jednih i drugih. Jedan od strahova koji roditelji imaju jeste da im beba ne padne sa kreveta, pa je i to jedan od razloga za neprestano držanje deteta uz sebe.

Stalno nošenje u naručju ne podstiče bebu na aktivnost, kao i ležanje na leđima, u nosiljci ili kolicima. Boravak u ograničenom prostoru i istovremeni nagli rast, stvaraju kod bebe osećaj da ne može slobodno da se kreće. To će se ispoljiti nakon trećeg meseca, kada beba počinje polako da kontroliše svoje telo.

4. mesec

Kako počinje da se više interesuje za okolni prostor, beba postaje aktivnija, tako da se krajem četvrtog meseca u pokušaju da dođe do igračke - skotrlja na stranu. Ovo je momenat kada je moguće da padne sa kreveta ili stola za povijanje - ako je blizu ivice, zato bebu ne treba ni na sekund ostavljati bez kontakta rukom. Iako ovo još uvek nije pravo okretanje, jer su ruke i noge ispred tela, taj trenutak predstavlja početak razvoja kretanja na stranu.

5. mesec

U narednom mesecu, pokušaji da se okrene, uz pokretanje karlice, biće sve češći, što pokazuje zrelost deteta - svakako ga treba na to podsticati. U petom mesecu, beba prvi put voljno pokušava da se okrene sa leđa na stomak.

Nekada iz objektivnih razloga, kao što je široki povoj, ova aktivnost izostaje, ili ako beba uglavnom boravi u nosiljci ili kolicima - pokušaji da se okrene su onemogućeni. Krupne bebe, kao i one koje imaju nešto snižen tonus, takođe imaju poteškoća pri okretanju.

6-7. mesec

Posmatranjem bebe dok se sa šest meseci okreće sa leđa na stomak, u momentu kada se nađe na boku - možemo da uočimo kako gornja ruka ide ka suprotnoj strani, gornja noga se sve više savija a donja opruža, što jako liči na položaje koje ekstremiteti zauzimaju pri hodu. Beba se najpre okreće na jednu stranu, da bi sa sedam meseci podjednako dobro mogla da se okreće na obe strane, pokretima koračanja.

8. mesec

Sa osam meseci, beba može da napravi obrnuti pokret, odnosno da se okrene sa stomaka na leđa. Dok menja položaje, često se zadržava na boku, oslonjena o jednu ruku, dok se drugom igra igračkom. Balansirajući na boku, jača mišiće - koji će je kasnije održavati u uspravnom položaju. Sve ove aktivnosti su priprema za automatizam hoda. Ako bebi, dok leži na stomaku, pružite igračku iznad glave, ona će se osloniti na jednu ruku, a podizanjem u vis drugom će je dohvatiti. Pokret rukom na ovaj način je važan preduslov za kasnije stajanje.

Svaka faza je važna

Ako bi se ova faza preskočila, odnosno ukoliko dete ne bi naučilo da se okreće iz nekog razloga, znatno bi se narušio normalan motorni razvoj. Roditelji često ne prepoznaju detetove potrebe, ili ih pogrešno tumače, pa bebu koja hoće da se okreće - zbog straha da ne padne, drže u rukama ili je stavljaju u dubak.

Motorni razvoj deteta u prvoj godini se odvija određenim redosledom, koji ne sme da se remeti spolja, dovođenjem u sedeći i uspravan položaj pre nego što to samo dete uradi, bez ičije pomoći. Stvaranjem određenih uslova i adekvatnom stimulacijom, možemo da pomognemo bebi da neometano prođe kroz sve faze razvoja i uspešno se pripremi za hod.

Prerano opružanje nogu

Dubak, hodalice i slične sprave, u ranom uzrastu izazivaju kod deteta opružanje nogu - kada ono još uvek nije spremno za to, dovode do stajanja na prstima i mogu da uzrokuju deformitete stopala, zbog preranog opterećenja telesnom težinom. Istovremeno, detetu remete normalan motorni razvoj i uskraćuju prolazak kroz važnu fazu sazrevanja, a to je podizanje u klečeći položaj, podizanje u stojeći i održavanje ravnoteže u stojećem položaju.

Najbezbednije na podu

Da bi se beba nesmetano okretala, mora da bude na čvrstoj, ravnoj površini, umesto na mekanom krevetu. Najbezbednije je da stavite neku podlogu na pod, gde ima dovoljno prostora, odakle ne može da padne. Stimulišite bebu njenom omiljenom igračkom, koju ćete pomerati tako da je usmerite na okretanje. Noge ne smeju da joj budu sputane odećom koja ograničava slobodne pokrete. Ako mora da nosi široki povoj, švedska pelena treba da bude tako postavljena da ne ograničava pokrete u kukovima. Ukoliko beba uz sve uslove i dodatnu stimulaciju ne pokušava da se okrene sa leđa na stomak, ili ako se pri stavljanju na stomak odmah okrene na leđa, svakako treba konsultovati lekara.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut

Izvor: Yumama