Spremite se za dojenje



Dojenje je prirodni nastavak trudnoće i predstavlja najlepšu i najčvršću vezu između majke i deteta do kraja života. Sa aspekta dojenja, prva nedelja posle porođaja jeste najnapornija, ali to je ulog za budućnost, koji se i te kako isplati
 

Svaka buduća mama se, manje ili više, priprema za predstojeći porođaj, koji za nju predstavlja kraj devetomesečnih briga. No, žene kojima to nije prvi put, dobro znaju da je rođenje deteta početak drugih briga - koje, ukoliko se za njih ne pripreme na vreme, mogu da prerastu u probleme. Jer, iako je porođaj najteži, on traje samo jedan dan, a ono što sledi nakon njega, prilično je naporno. Na svet dolazi novo, divno biće ali nežno, sasvim bespomoćno, koje od prvog trenutka u potpunosti zavisi od svoje majke. Stoga je neophodno da ga ona dočeka spremno, zaštitnički. To, pre svega, znači da je sposobna da ga uspešno doji.

Mamino mleko zadovoljava sve bebine potrebe

Dojenje je prirodni nastavak trudnoće i predstavlja najlepšu i najčvršću vezu između majke i deteta do kraja života. Njime se zadovoljavaju sve bebine potrebe za hranljivim materijama (osim vitamina D) do navršenih šest meseci. Sa aspekta dojenja, prva nedelja posle porođaja jeste najnapornija, ali to je ulog za budućnost, koji se i te kako isplati.

Pokazalo se da je dojenje uspešnije ako se odmah posle porođaja beba stavi na majčine grudi, jer već tada «zna» da sisa. Naravno, od prvog podoja u porođajnoj sali ne treba očekivati da bude količinski veliki, ali je njegov značaj za uspeh dojenja neprocenjiv. Inače, bebe koje počnu da sisaju odmah nakon rođenja, u kasnijem periodu svojim mamama zadaju mnogo manje problema (bolje hvataju bradavicu, brže i efikasnije sisaju i bolje napreduju).

Dojenje odmah nakon porođaja ima određenih prednosti i za majku. Kada beba vuče bradavicu, to kod porodilje stimuliše lučenje hormona oksitocina. Osim što utiče na izlučivanje mleka, ovaj hormon pospešuje skupljanje materice, što dovodi do smanjenja posleporođajnog krvavljenja. Kao što vidite, priroda se za sve postarala - zato joj se ne treba suprotstavljati!

Nakon porođaja je prirodno da se majka i beba ne razdvajaju, a to je omogućeno u porodilištima sa baby friendly (bejbi frendli) programom. Jedino tako će se obezbediti uslovi za «neograničeno» dojenje, tj. dojenje na zahtev bebe, danju i noću. Jer, ako se propuste prvi posleporođajni dani, uspostavljanje uspešnog dojenja je daleko teže, a ponekad i nemoguće.

Produkcija mleka počinje oko porođaja, pod dejstvom hormona prolaktina, čije se stvaranje stimuliše sisanjem bebe. Što beba više sisa, više se mleka stvara, i obratno. Da bi isisavala mleko, beba mora da ustima obuhvati areolu (tamni deo oko bradavice, sve do kvržica), što je moguće samo ukoliko se pravilno postavi na dojku.

Položaj pri dojenju

Pre početka dojenja, i mama i beba moraju da zauzmu udoban položaj, bez obzira da li se dete doji u ležećem ili sedećem položaju. Pri podoju, bebi ne treba okrenuti samo glavu prema majci, već je treba okrenuti celu. Beba je dobro postavljena na dojku ako je mirna i opuštena, ako sisa polagano i duboko - koristeći donju vilicu, što se manifestuje pokretima mišića oko uva.

Dete refleksno nalazi bradavicu kada mu se ona nasloni na gornju usnu. Ukoliko je dojka prepunjena, pre podoja može da se malo isprazni - kako bebi ne bi zatvorila nos, ili da se pridržava prstom. Beba treba ustima da obuhvati što je moguće veći deo areole. Ako je areola prevelika, treba je držati između kažiprsta i srednjeg prsta, što će popraviti njen oblik i olakšati bebi da je uhvati.

U toku podoja je važna i relaksacija. Ne treba držati bebin potiljak, već nasloniti njenu glavu na majčinu ruku. Pošto mleko iz dojke ne curi kontinuirano kao iz flašice, već u naletima, može se desiti da beba zbog toga često prekida podoj, što je potpuno normalno. S obzirom da sastav mleka nije isti na početku i na kraju podoja (prvo mleko je vodenije, sa više šećera dok je zadnje mleko gušće, masnije, sa više belančevina i vitamina rastvorljivih u mastima), potrebno je da beba jednu dojku isprazni do kraja a drugu koliko hoće. Ostatak mleka iz dojki treba istisnuti ručno. Pri sledećem podoju, dajte bebi dojke obrnutim redom, da bi se simetrično praznile. Ako dojite blizance, neka svaki sisa iz jedne dojke do kraja (može i istovremeno).

Koliko često dojiti bebu?

Bebu ne treba hraniti ni po kakvom planiranom rasporedu, već kada ona poželi. Prvih dana po rođenju, pauza između podoja ne bi trebalo da bude veća od tri sata. Ako mleko još nije nadošlo u dovoljnoj količini, umesto da dohranjujete bebu veštačkim mlekom, i tako rizikujete da dobije alergiju, dajte joj veliki broj malih podoja u toku dana. To će da zadovolji njene dnevne potrebe u kalorijama ali će, takođe, stimulisati vaše dojke da stvaraju mnogo više mleka. Naučno je potvrđeno da skoro svaka zdrava dojilja može da proizvede duplo više mleka nego što je potrebno njenoj bebi.

Koliko dugo bi trebalo da traju podoji?

Beba treba da sisa dok ne bude sita. Tada će: ili da odbije dojku, ili da zaspi. Mnoge bebe, naročito nedonoščad, vole da dremuckaju za vreme podoja. Opipavanjem dojki se može proceniti koliko mleka je beba popila. Ako vas brine to što posisa samo nekoliko gutljaja i neće više da vuče, možete je prvih dana nakon podoja dohranjivati sa nekoliko kašičica vašeg izmlaženog, neprokuvanog mleka. Tako će vam dete koliko-toliko duže spavati.

Kako prekinuti podoj?

Dok beba sisa, nikada ne odvajajte njena usta od dojke. Vrhom malog prsta dodirnite ugao bebinih usana, pa će ona sama da ispusti bradavicu. Potom nežno izvucite bradavicu iz bebinih usta, najbolje kad zaspi.

Kako da budete sigurni da beba izvlači mleko iz dojke?

Tragovi mleka na bebinom jeziku su siguran znak da ona može da izvuče mleko iz dojke, pa se vredi pomučiti - dok beba ne nauči da lepo sisa. Ali, ako je njen jezik posle podoja i dalje ružičast, ili podoj traje duže od pola sata a beba pritom svaki čas plače, verovatno nije ništa posisala. Većina problema kod dojenja nastaje zbog nepravilnog sisanja. Beba koja sisa samo bradavicu (kao cuclu na flašici) - izvlači malo ili nimalo mleka, pa ostaje gladna. Razdražljiva je i nemirna dok je plač ne iscrpi, a potom  zaspi, preskačući obrok. Ukoliko takva situacija potraje, dete postaje dehidrirano, pospano i više ne traži da jede. Neiskusni roditelji misle da se dete nasisalo i da je sito zaspalo. Međutim, beba upada u zdravstvene problem, a majčine grudi postaju prepunjene, tvrde i bolne.

Zašto dolazi do prepunjenosti grudi?

Prepunjenost grudi nastaje i kada se beba doji po utvrđenom ritmu, što je pogrešno, kao i u porodilištima gde se bebe ne donose noću na podoj.



Ako su grudi toliko prepunjene da beba ne može da uhvati bradavicu, prvo treba ručno istisnuti izvesnu količinu mleka, dok dojka ne omekša. Zastoj mleka se «leči» čestim izmlazanjem. Pravilno izmlazanje izgleda ovako: uhvatiti palcem sa gornje strane, kao i ostalim prstima sa donje strane - periferiju tamnog kruga (areole dojke), gde su smeštene kvržice. Nežno ih stiskati jedne ka drugima, i istovremeno ka sebi - desetak puta.



Zatim staviti dlan jedne ruke na dojku, a dlan druge ruke ispod dojke, pa je masirati kružnim pokretima. Pritom se jedna ruka kreće levo, a druga (istovremeno) desno - to uraditi desetak puta. 

Kako se dojke razmekšavaju?

Istiskivanje i masiranje se vrše naizmenično, deset minuta po dojci, i to svakog sata ukoliko postoji zastoj - dok mleko ne krene da curi u mlazu i dok se dojke ne «razmekšaju». Nemojte da se obeshrabrite ako u početku skoro ništa ne izlazi. Važno je da budete uporni pa će za pet, šest sati mleko ići «kao iz česme»! Ukoliko se u međuvremenu beba probudi i traži da sisa, obavezno joj ponudite dojku. Ako podoj uspe, problem je rešen. Ako ne uspe, nastavite sa izmlazanjem. Umesto ručnog izmlazanja, može da se koristi pumpica, najbolje ona koja se odmah stavi na sterilnu flašicu u kojoj će se čuvati mleko.

Nije dobro gnječiti čvorove u dojkama, jer to dovodi do otoka njihovih nežnih kanalića, pri čemu protok mleka postaje još manji, pa se situacija pogoršava. Masaža, naizmenično sa izmlazanjem, dovoljna je da se čvorovi postepeno «istope«. Za ovu metodu treba imati mnogo strpljenja, a iznad svega vere u uspeh. Ali, nju je veoma naporno primenjivati noću. Zato, ako tokom dana primetite zastoj mleka, odmah započnite sa izmlazanjem, i to na sat vremena, da bi se zastoj otklonio do noći (kako biste mogli da se koliko-toliko odmorite).

Šta ako ipak dođe do mastitisa?

Ali, oprez! Što se bradavica više vuče, stvara se više mleka, pa u slučaju da se ne uspostavi uspešan podoj, zastoj može da se ponovi. Mleko koje je «zastalo», dobra je podloga za bakterije, tako da se ubrzo razvija upala dojke - mastitis. To je praćeno crvenilom, bolnim otokom i povišenom telesnom temperaturom. Međutim, za vreme mastitisa, čak i onog koji je praćen visokom temperaturom, majka može i treba da doji bebu, jer je to najbolji način da se otkloni zastoj mleka. Eventualno, lekar će nakon pregleda dojki da preporuči neki antibiotik, koji ne smeta novorođenčetu. Samo u slučaju formiranja apscesa (gnojne kolekcije), podoj se privremeno obustavlja, izmlaženo mleko baca, a majka leči malim hirurškim zahvatom kojim se oslobađa gnoj. Inače, majke koje su od početka sa bebom u sobi, i doje je na «zahtev», gotovo da ne znaju za mastitis. Njegov najčešći uzrok je izostajanje noćnog podoja - koji je priroda odredila, pa ga ne treba preskakati.

Kako se tretiraju ragade?

Tokom prve nedelje nakon porođaja, neretko se dešava da na bradavicama nastanu bolne rane - ragade. Sa jedne strane, one su posledica veće osetljivosti bradavica u tom periodu (što je uobičajeno), a sa druge - posledica nepravilnog položaja bebe pri dojenju. Ragade se takođe javljaju kod neuspešnog podoja - kada beba vuče mleko, ali ga ne izvlači. Ove ranice ređe nastaju ako se bradavice pre i posle podoja namažu sopstvenim mlekom, što je sasvim dovoljno za njihovu negu. Osim toga, danas postoje vrlo efikasni preparati za negu bradavica, kao i za zarastanje ragada, a mogu da se nabave u svakoj apoteci. Ragade, inače, nisu prepreka dojenju. Ali, ako je ono za majku mnogo bolno, može da se preskoči jedan do dva podoja, s tim da majka treba ručno da prazni dojku i hrani bebu svojim izmlaženim mlekom.

Kako izbeći probleme sa bradavicama?

Bradavice se razlikuju po obliku. Mogu da budu ispupčene, kratke, ravne, ili uvučene. No, mogućnost da se bradavica lako izvuče, važnija je od njenog izgleda. U većini slučajeva, dojenje je moguće i sa bradavicama koje ne mogu dovoljno da se izvuku. Bebino sisanje izvlači bradavice, ali nije na odmet da ih majka i sama izvlači pred kraj trudnoće, da ih masira grubljim peškirom i da isključivo nosi komotno, pamučno prsluče.

Ukoliko je bradavica uvučena i nikakvim manevrima ne može da se prilagodi detetu, pokušajte da dojite preko silikonske bradavice (što mekše i tanje), koja se posle upotrebe propisno steriliše. U slučaju da ni to ne pomogne, beba se hrani majčinim izmlaženim mlekom - koje se skuplja u otkuvanu posudu i daje detetu otkuvanom kašičicom, a flašicom samo ako su sve nade u grudno dojenje izgubljene. Izmlaženo mleko se drži u otkuvanoj posudi u frižideru (do tri dana), a pre upotrebe zagreva do temperature tela (ne prokuvava se, da se ne bi uništile vredne belančevine).

Važno je da znate kako vaše mleko ne može da bude «slabo». Iako prvo mleko - nazvano kolostrum, izgleda kao «vodica», bebi je u tom trenutku potrebno baš takvo mleko. Nikad ga nema previše, jer bebin organizam u tom uzrastu ne bi ni mogao da primi veliku količinu tečnosti. Ukoliko redovno dojite, mleko uskoro postaje žuto, pa belo. Beba koja lepo sisa ne traži da pije vodu, jer dovoljno tečnosti dobija kroz mamino mleko, čak i kada je vrućina.

Akcesorne ("prekobrojne") dojke

Nekim ženama se posle porođaja, prilikom nadolaženja mleka, stvaraju bolni otoci na grudnom košu - ispred obe pazušne jame. Radi se o rudimentnom tkivu mlečnih žlezdi koje može, ali ne mora da bude povezano sa dojkama. To se utvrđuje u toku dojenja, kada se otoci smanjuju ili ostaju isti. Čak i ako se ove «prekobrojne» mlečne žlezde ne prazne u toku podoja - sa dojenjem treba nastaviti, jer će one narednih dana same od sebe da se smanje i polako da nestanu. Samo u slučaju upale, dojenje mora da se prekine.

   

Da li i kada buditi bebu da sisa?

Bebu koja je teža od tri kilograma, tokom prvog meseca života treba buiditi danju samo ako spava duže od četiri sata, a noću je ne buditi uopšte. Bebu lakšu od tri kilograma treba buditi na tri sata, pa i češće - ako treba i danju i noću, dok ne pređe težinu od tri kilograma. U principu, broj podoja u toku 24 časa nije bitan ako dete lepo napreduje, ali ne bi trebalo da bude manje od sedam podoja u prvom mesecu.

Napredovanje u prvom mesecu života

Normalno je da beba izgubi do 10 odsto porođajne telesne mase u prvim danima nakon rođenja. Kada će početi da napreduje, zavisi od prethodnog gubitka i uspešnosti dojenja. Obično beba dobije između 400 i 800 grama tokom prvog meseca života, ali ne treba biti nezadovoljan ako tek za tri nedelje vrati porođajnu masu. Ukoliko je dobitak za mesec dana svega 200-300 grama, to nije zabrinjavajuće, pa ne treba dohranjivati dete koje je zdravo, jer se očekuje značajniji porast telesne mase u drugom mesecu. Ukoliko beba i dalje slabo napreduje, pedijatar će korigovati ishranu. Svakodnevno merenje bebe se ne preporučuje, jer to stvara nervozu kod majke, što samo može da oteža dojenje. Lepo napredovanje deteta u telesnoj masi je siguran znak da dovoljno sisa, bez obzira na broj i dužinu podoja.

Prim dr Maja Skender, pedijatar

Izvor: Yumama

Osam dilema o bebinom spavanju



Potreba za snom kod svakog deteta je prirodna, ali i individualna. Ako bebi stvorite uslove ona će spontano zaspati kada za to ima potrebe. Čak i bez nekih posebnih okolnosti, na najneobičnijim mestima i u najneobičnije vreme bebe i mala deca spavaju spontano i bez velike pripreme.

Ipak, ako se javi problem ne bi bilo loše da znate...

1. Zašto bebe i mala deca neravnomerno dišu dok spavaju?

Neravnomerno disanje za vreme spavanja je normalna i prirodna pojava. Javlja se zbog toga što ritam disanja prati snove. Ritam i dubina disanja zavisi od sadržaja sna, uzbuđenja za vreme sna i može biti  praćena promenom u izrazu lica, pokretima tela, smehom ili plakanjem. Kada prođe ova faza sna, dete opet ulazi u fazu mirnog i uravnoteženog disanja.

2. Da li insistirati na dnevnom spavanju i do kog uzrasta?

Nikakvo insistiranje neće naterati dete da zaspi, samo će ga uznemiriti. Što je dete veće, najčešće u predškolskom uzrastu, nema potrebe za podnevnim snom i to treba poštovati, ali zbog intenzivnog rasta dete treba staviti  tokom dana u krevet, da se odmore i kosti i mišići. Detetu ponuditi neku slikovnicu, ili pustiti laganu muziku dok se odmara, pa ponekad iako rečima iskazuje otpor, ono u takvim uslovima ipak spontano zaspi.

3. Da li treba poštovati ritam deteta ili ga svaki dan u određeno vreme obavezno stavljati u krevet?

Do određene granice je u svemu važno poštovati potrebe deteta, ali ga usmeravati na ono što je za njega najbolje. Za dobar san i odmor je bolje da se dete stavlja na spavanje  približno u isto vreme, jer se tako stvaraju pozitivne navike vezane za spavanje. Potrebno je da se pre tog dogovorenog vremena smanjuju aktivnosti i da se stvara atmosfera dobra za spavanje. Dogodi se ponekad da mi spontano uradimo drugačije, recimo da nekom zanimljivom igračkom ili nekom aktivnošću dete zainteresujemo, ono se razigra, a onda očekujemo da ode na spavanje. Za to je onda potrebno vreme jer mozak zahteva određeni period da se pripremi za san.

4. Da li je istina da deca brže rastu dok spavaju?

San je potreban deci za normalan rast i razvoj, kao hrana, voda, ljubav ili igra. Ako su sve ove potrebe zadovoljene, ako su izbalansirane, dete će dobro i pravilno rasti. Ako mu i jedna potreba nedostaje, ako ne spava dovoljno i dobro, ako mu ne stvaramo uslove za to, mogu se pojaviti problemi, što u krajnjem slučaju znači da deca koja imaju dobar san dobro rastu.

5. Da li je dobro bebe i malu decu hraniti neposredno pred spavanje?

Poznato nam je da bebe najčešće i najlepše zaspe na majčinim grudima i da im to nimalo ne smeta da nastave lepo i mirno da spavaju. Osim toga one često sisaju i noću, i isto tako nastave da spavaju bez problema. Majčino mleko je najprirodnija hrana za odojčad i izuzetno lako svarljiva, tako da ne opterećuje sistem za varenje. Uvođenjem nemlečne hrane u ishranu odojčadi i male dece, za večernji obrok obično planiramo lako svarljive namirnice, što takođe ne remeti dečji san, ukoliko obrok nije preobilan. Zato je za dobar večernji obrok važno dati lako svarljive namirnice, biološki vredne, ne u prevelikim količinama, uglavnom u isto vreme. Naravno ne prekasno uveče, ne samo zbog spavanja, već zbog dobrog planiranja dnevnih aktivnosti, obroka i sna. Na ovaj način se formiraju pozitivne navike i dete uči da i samo jednog dana to uradi na dobar način. Ako primetimo da našem detetu određena namirnica data uveče remeti san pokušaćemo da je zamenimo  nekom drugom iz iste grupe.

6. Da li je prilikom dnevnog sna potrebno zamračiti prostoriju u kojoj  beba spava?

Za vreme dnevnog sna nije potrebno zamračiti prostoriju u kojoj beba spava. Zamračivanjem i obezbeđivanjem tišine, kao da je noć, možemo zbuniti mozak bebe koji se vremenom navikava na normalni biološki ritam smenjivanja dana i noći, ritam u kome je noću mirno i mračno i tada je vreme za spavanje, a danju je svetlo, i to je vreme za aktivnosti. Tako dečji mozak nauči da razlikuje dan i noć i nije potrebno ovaj prirodni ritam remetiti.

7. Šta raditi sa decom koja nikako neće da spavaju, pa roditelji često pribegavaju uspavljivanju u kolima ili kolicima?

Pa šta raditi? Preispitati se zašto se to dešava,? Šta smo to uradili, ili nismo uradili da nam dete ne odlazi na spavanje smireno i zadovoljno, već da beži od sna. Ponavljam da je potreba za snom prirodna, doduše po dužini individualna, ali sva deca i svi ljudi  imaju tu potrebu, pa i vaše dete. Da ponovo podsetimo: stvoriti uslove za normalan san, od atmosfere u kojoj dete živi, pa do one pred samo spavanje, atmosfere prijateljske, prijatne i opuštene, pune ljibavi, do prijatne prostorije za spavanje koju dete poznaje i gde se dobro oseća, smanjivanje aktivnosti pred samo spavanje, korišćenje prijatne muzike, drage knjige, nekoliko lepih reči i poljubac pred spavanje. Odlazak na spavanje u približno isto vreme bi takođe bio od koristi za sticanje pozitivnih navika. Možda treba podsetiti i na neke situacije koje su prolazne, a koje mogu privremeno da poremete san deteta kao što su: nicanje zubića, putovanje i promene mesta boravka, polazak deteta u kolektiv ili druge značajnije i krupnije promene u njegovom životu, koje zahtevaju posebno strpljenje.

8. Da li je potrebno male bebe buditi radi dojenja na svaka tri sata?

Kada je dojenje u pitanju novorođenče ritam spavanja i hranjenja reguliše spontano, bez naše intervencije, budi se kada je gladno i posle podoja najčešće spontano zaspi. Bebu nije potrebno buditi za hranjenje, ako poštujemo da dobija podoj na sopstveni zahtev i u razmaku koji nije nametnut, pa će jednom obrok biti na dva, drugi put na sat ipo, a nekada će prespavati tri sata između podoja. Što je beba starija u stanju je da posisa više mleka, pa samim tim i da duže spava. U početku, neposredno posle rođenja, bebe sisaju češće, a kasnije same uređuju to vreme. Zato nemojte biti nestrpljivi i dozvolite svojoj bebi da sisa kada poželi.

Ako se dogodi da beba koja inače dobro napreduje i lepo uzima obroke, između nekog podoja spava duže od tri sata, ne treba je buditi, sigurno je da će sledećih nekoliko obroka sisati češće i nadoknaditi propušteno.

Kada treba novorođenče ili odojče ipak buditi za podoj? U sličaju da beba ne dobija dovoljno mleka, da tehnika podoja nije dobra i da ona, iako majka ima dovoljno mleka, ne popije koliko joj je potrebno, pa često traži dojku, „visi na dojci" jer se ne nasisa dovoljno, a kad se umori ona spava i to dugo. Razlog je taj što štede energiju, u snu je manje troše. Takvu bebu treba buditi za podoj, korigovati tehniku podoja, ako je potrebno mleko izmuzati i bebu hraniti kašičicom dok ne ojača, i dok ne bude sama u stanju da iz dojke izvuče dovoljno mleka. Osim pospanosti ove bebe obično nemaju po nekoliko dana stolicu i veoma malo mokre, to jest, pelene su dugo vremena suve.

Prim. dr Milijana Simonović

Izvor: Yumama

Trudni ste? Ostavite pušenje!

Procenjuje se da u Evropi puši 18,2 odsto žena. Koliko ih je u Srbiji nije tačno utvrđeno. Preliminarno istraživanje obavljeno na 288 žena porodilja u Beogradu i Novom Sadu 2004. i 2005. godine, pokazalo je da je 45,5 odsto žena pušilo u nekom periodu trudnoće.

"Dosadšnji podaci o zastupljenosti pušenja neposredno pre utvrđivanja trudnoće, u trudnoći i nakon porođaja nisu reprezentativni za celu zemlju. Zbog toga se sprovodi istraživnje ’Pušenje kod trudnica i porodilja u Srbiji’“, rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević na konferenciji za novinare u utorak.

Ministar je objasnio da je cilj ove studije otkriti tačne podatke o zastupljenosti pušenja među trudnicama u Srbiji, koji će biti korišćeni u borbi protiv pušenja.

“Svest o štetnosti duvana i duvanskog dima postoji, ali još nije na zadovoljavajućem nivou. Nije dovoljno smanjiti broj popušenih cigareta ili preći na one 'lights' ili sa mentolom. Potrebno je potpuno prestati sa pušenjem. Meni su prijatelji rekli da sam im ogadio cigaretu. Ja sam ponosan zbog toga. To je cilj i ove studije - pomoću prikupljenih podataka sa terena uticati na svest građana, prevenstveno trudnica, koliko je pušenje tokom trudnoće štetno”, rekao je Milosavljević.



Ko će vam pomoći u odvikavanju

Studiju “Pušenje kod trudnica i porodilja u Srbiji”, koju sprovodi Udruženje za javno zdravlje Srbije i Nacionalna komisija za prevenciju pušenja Ministrastva zdravlja Srbije, finansira Kanadsko udruženje za međunarodni razvoj (CIDA).

Studija se obavlja na celoj teritoriji Srbije, na reprezentativnom uzorku 2.700 žena iz 66 domova zdravlja u Srbiji, koje su se porodile u periodu od 1. aprila do 30. juna 2008. godine. Intervjue u domu porodilje obavljaju patronažne sestre uz pomoć specifično sačinjenih upitnika.

“Garantujemo tajnost podataka, kao i nemogućnost bilo kakve zloupotrebe. Prilikom posete svaka porodilja dobija poklone za sebe i za bebu koje su obezbedili sponzori”, objasnila je dr Srmena Krstev, glavni istraživač.

“Porodilje, kao i ostali članovi porodice, uglavnom nas ljubazno dočekuju i iskreno odgovaraju. Neke trudnice puše čak i tokom anketiranja. Jedna od njih je rekla da je najviše pušila upravo ongo dana kada je saznala da nosi blizance u trećoj trudnoći!”, kaže patronažna sestra Mirjana Stupar.

Ona dodaje da je još rano reći koliko trudnica i porodilja puši, ali je interesantno da večina njih ističe da ne znaju kome da se obrate kada reše da ostave pušenje.

“Najbolje je pitati lekara koji će vas uputiti na institucije koje pomažu, ne samo trudnicama, prilikom odvikavanja od pušenja. Postoje mesta gde ćete dobiti besplatne stručne savete, ali i privatne klinike, na primer, gde se ta pomoć plaća”, objasnila je profesor doktor Snežana Simić.



Zašto je bitno ostaviti cigarete

Ako još uvek pušite evo nekoliko podataka koji će vam pomoći da prestanete.

Pušenje tokom trudnoće ugrožava zdravlje i majke i bebe. Teže začeće, patološki razvoj placente, prevremeni porođaj, spontani pobačaj… samo su neke od posledica pušenja.

Duvanski dim lako prolazi posteljicu i ulazi u krvotok bebe. Danas se prihvataju činjenice da izloženost fetusa duvanskom dimu izaziva češću pojavu manje telesne tešine novorođenčeta i slabije razvijnosti na rođenju, kao i češćeg nastanka sindroma iznenadne smrti novorođenčeta.

Od posledica koje se mogu javiti kasnije u detinjstvu zbog majčinog pušenja u toku intrauterinog razvoja navodi se češća pojava plućnih poremećaja u detinjstvu, astma, a u novije vreme sve više i gojaznost dece.

Ima radova koji navode i pad intelektualnih potencijala dece. Takođe, ne treba zaboraviti ni činjenicu da deca pušača i sama kasnije u životu brže propuše.

Izvor: MTS-Mondo

Zašto deca kašlju



Jedan od najčešćih simptoma i znakova bolesti kod dece je kašalj. Gotovo svaka infekcija disajnih organa ide sa njime. Nekada deca samo kašljucaju, a nekada je kašalj toliko uporan da dete ne može da se zaustavi.  Postoji mnogo vrsta i uzroka kašlja kod dece, a mi ćemo opisati one najčešće
 

Kašalj je zapravo refleks - odbrambeni mehanizam koji želi da "istera" problem iz disajnih organa. Dakle, nešto (sekret, zapaljenje, strano telo...) što se nalazi u disajnim putevima nadraži posebne nervne završetke (takozvane receptore za kašalj) kojih ima skoro svuda u sluznici disajnih organa (u nosu slični nervni završeci započinju kijanje). Oni preko posebnih nervnih puteva dovode prvo do dubokog udaha, a potom i do snažnog i zvučnog izdaha - kašlja. Ako se problem koji je započeo refleks odmah ne reši (a obično se tako desi), kašalj se ponavlja i svima je jasno da dete ima problem. Kada dete kašlje kapljice sekreta iz disajnih puteva lete brzinom i do 150 km/sat, pa kašalj ima i epidemiološki značaj - mikroorganizmi se od jednog deteta lako šire ka ostalima i tako se problem usložnjava.

Dete može kašljati zbog običnog grebanja grla, ali i zbog zapaljenja pluća, pa je spektar njegovih uzroka povezan i sa tipovima (vrstama) kašlja kod dece, zbog čega ćemo ih tako i opisati. Ipak, ove tipove moramo uzeti uslovno, jer se često desi da se različite vrste kašlja kombinuju u okviru iste bolesti kod jednog deteta.

Koje vrste kašlja se javljaju kod dece?

* Suvi ili nadražajni

Ovo je definitivno najčešći tip kašlja kod dece!

Kod većine mališana je prouzrokovan "slivanjem" sekreta iz nosa niz grlo. U skoro celom sistemu disajnih organa se nalaze pomenuti nervni završeci koji započinju refleks kašlja, ali su oni naročito "gusti" u grlu i dušniku. Kada se dosadni sekret iz nosa tamo slije i nakupi, počinje kašalj. On je uporan, suv i dovodi do još većeg oštećenja sluzokože grla i dušnika pa ovaj začarani krug samo pogoršava stanje deteta. U početku je ovaj kašalj vlažan, pa se roditeljima čini da dete ima šta da izbaci. Ali, ubrzo se vidi da se radi o klasičnom nadražajnom fenomenu.

-Postoje respiratorni virusi koji pored stvaranja sekreta direktno "ogoljuju" sluzokožu gornjih disajnih puteva, pa se javlja ovaj tip kašlja. Dakle, upala (virusna i bakterijska) gornjih respiratornih puteva je najčešći uzrok nadražajnog kašlja.

- Ređe se sreće izolovana upala plućne maramice (pleuritis) koja je takođe puna receptora za kašalj i  dete uporno (skoro neprekidno) kašlje. Ova vrsta upale je skoro uvek udružena sa zapaljenjem pluća, pa se javlja i produktivni ("vlažni") kašalj.

- Strano telo je redak uzrok nadražajnog kašlja. Obično se komadić neadekvatne hrane (deo kikirikija ili drugi mali ali tvrdi komadići hrane) "udahne" u gornje disajne puteve i tada nastaje prilično dramatična situacija. Dete uporno kašlje, teško i nepravilno diše, a velika količina sekreta izlazi iz usta (često i nosa). Kod težih formi se javlja i plavilo (cijanoza) usana, što je po pravilu loš znak. Ovo je zaista hitno stanje, pa dete što pre treba odvesti u bolnicu ali se to, srećom, veoma retko dešava.

*Vlažni ili produktivni

Ova vrsta kašlja nastaje kada zapaljenski proces zahvati donje disajne puteve. Sekret se nalazi u srednjim i malim bronhiolama, ili "daleko" u tkivu pluća (alveolama). Zapaljenje pluća je najčešći uzrok ovog kašlja kod dece, mada i bronhitis ima takve simptome. Tada deca mogu (ali ne moraju) da izbace sekret na usta ili nos. To može da se vidi samo kod veće dece, dok manja gutaju "iskašljani" sekret, a neretko ga i povrate ("sluzavo povraćanje").

Ovo je pravi odbrambeni kašalj jer se njime izbacuje sekret koji je uzrok kašlja. Ipak, često je i on dosadan jer je potrebno vreme da se proces zapaljenja izleči adekvatnim lekovima, pa tek onda prestaje stalno nagomilavanje sekreta, a zatim se povlači i kašalj.

-Kod manjeg broja dece se sreću dugotrajne (hronične) bolesti donjih disajnih puteva koje idu sa velikom količinom sekreta (na primer cistična fibroza) koji ih tera na kašalj. Tu se sprovodi posebna terapija i nega, pa je i borba sa produktivnim kašljem teža.

*"Svirajući kašalj"

Ovaj kašalj je praćen karakterističnim "šištanjem" ili "sviranjem iz pluća". Tada se radi o suženju srednjih i malih disajnih puteva (bronhiola)  - bronhoopstrukciji. Tipičan primer je astma u napadu, a kod beba se ovaj kašalj sreće kod bronhiolitisa. Često se kombinuje sa "vlažnim" kašljem (naročito kod male dece), ali i tada dominira "sviranje" koje brzo dovede dete kod lekara.

Ova vrsta kašlja zaista «traži» hitan pregled, jer se bronhijalna opstrukcija može brzo pretvoriti u težak "napad gušenja".

*"Promukli" kašalj

Iako se radi o podvrsti nadražajnog kašlja izdvojili smo ga jer predstavlja "dramatičan zvučni fenomen".

-Najčešći uzrok promuklog kašlja je laringitis - zapaljenje grkljanja. Krup (croup) je virusni laringitis kod koga se ne javlja povišena temperatura (ili je samo umerena) i najčešći je uzrok stridora (stručni izraz za promuklo disanje) koji se čuje kao "hripanje" pri udahu i izdahu. Iako dramatično zvuči, relativno lako se leči, naravno uz pomoć pedijatra.

-Daleko ređe se radi o bakterijskom zapaljenju grkljana koje prati visoka  temperatura i izuzetno loš izgled deteta. Dete mora ODMAH u bolnicu, ali je srećom ova bolest sve ređa jer je uvedena vakcina (Hib) koja sprečava najčešću bakteriju (H. influenzae) da napadne dete.

Kako se kašalj leči?

Ovde važi pravilo - izlečiti uzrok, pa će i kašalj prestati!

Ipak, postoje situacije kada treba smiriti kašalj koji ometa normalno izlečenje deteta.

-Primer je dosadni nadražajni kašalj koji je toliko uporan da deca ne mogu normalno da funkcionišu. Ne spavaju, slabije jedu i stalno kašlju. Kako se najčešće radi o virusnim infekcijama koje se ne mogu izlečiti lekovima, dete mora samo da se izbori sa virusom. Ali za to treba najmanje neokoliko dana, a sve to vreme ono uporno kašlje.

Tada se daju lekovi "smirivači" kašlja (antitusici) koji ne leče, ali umiruju tegobe. Oni deluju na receptore za kašalj, a neki od njih smiruju i centre za kašalj u centralnom nervnom sistemu. Sinetus (Omnitus, Sinecod) su tipični predstavnici ove grupe lekova dok je Pholcodine takođe antitusik, sa nešto jačim "centralnim" efektom. Ovi lekovi se NE DAJU kod blažih formi kašlja ali ako se dete budi noću, treba ih uključiti u terapiju, naravno uz dogovor sa pedijatrom.

-Produktivni kašalj se obavezno leči «udarom» na uzrok kašlja. Uz kauzalnu terapiju (lečenje uzroka kašlja) dete treba da uzima dosta tečnosti koja je najbolji "razređivač" sekreta u disajnim putevima.

Kod najvećeg broja dece sa ovom vrstom kašalja nije potrebna terapija mukoliticima (lekovima koji "razvodnjavaju" sekret), već je dovoljno uzimati malo više čajeva i vode. Ovi lekovi su rezervisani za mališane koji pate od hroničnih plućnih bolesti sa velikom količinom skreta.

-"Svirajući" kašalj se uvek leči! Bronhodilatatori uspešno rešavaju problem, ali je nekada potrebna i dodatna terapija, a kod neke dece i profilaksa (dugotrajno preventivno lečenje) koja se sprovodi pod kontrolom pedijatra alergologa.

-Postoji posebna vrsta kašlja koji traje dugo (nedeljama i mesecima) i koji "s vremena na vreme" pravi ozbiljne probleme detetu. Ovaj hronični kašalj zahteva medicinsko ispitivanje koje se radi korak po korak (od najjednostavnijih analiza do sofisticiranih dijagnostičkih procedura). Veliki deo ispitivanja može obaviti pedijatar, ali je često potreban pregled pulmologa - alergologa koji će najbolje isplanirati dalje praćenje deteta i odrediti eventualnu terapiju.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: Yumama

Zašto dubak nije dobro rešenje



U nekim zemljama, kao što je Kanada, proizvodnja i prodaja dupka je zabranjena - zbog velikog broja povreda dece, koje se dešavaju padom niz stepenice ili prevrtanjem iz hodalice. Drugi, ne manje važan razlog, jeste nemogućnost uvežbavanja motornih veština na ravnoj podlozi, koje su neophodne za pravilnu vertikalizaciju.

 

Prva godina u životu deteta predstavlja period najintenzivnijih promena, mada najveći broj zdrave dece prolazi kroz iste faze u razvoju.

Posmatranjem velikog broja mališana i obrazaca motornog ponašanja, napravljene su i mape koje olakšavaju praćenje stepena postignutog psihomotornog razvoja. U tom smislu, razlikujemo četiri perioda u prvoj godini.

 

1. Od rođenja do šeste nedelje

Prvi period je od rođenja do šeste nedelje, kada su kod deteta ručice i nožice čvršće savijene prema telu, šačice su zatvorene, tonus u ramenom i karličnom pojasu povećan. On ima za cilj da onemogući prevelike amplitude kretanja glave (jer je kontrola glave prema gravitaciji nedovoljna). Zato se naziva prvi stadijum fleksije.

 

2. Od šeste nedelje do četvrtog meseca

Od šeste nedelje do trećeg ili četvrtog meseca, tonus u ramenom i karličnom pojasu polako popušta, ekstremiteti su labavije savijeni prema telu, dete može stabilno da leži na leđima, šaka je otvorena i spremna za hvatanje ponuđenih predmeta i oslonac. Tu fazu nazivamo prvim periodom ekstenzije.

 

3. Od petog do osmog meseca

Od petog do osmog meseca, na ravnoj podlozi - dete sve više podiže noge ka trbuhu, hvata kolena, stopala, stavlja u usta, okreće se samostalno preko jedne i druge strane, u želji da dođe do željene igračke. U položaju na stomaku je u stanju da održi oslonac na ispruženim podlakticama i otvorenim šakama. Može da odigne jednu ruku i ostane oslonjeno na tri tačke (kolena i jedna ruka), a iz tog položaja može da se preko boka prebaci u sedeći položaj, koji samostalno održava. U stanju je i da pri padu u stranu ispruži jednu ruku, kao zaštitnu reakciju. Ovo je važan period savladavanja kretanja na ravnoj podlozi i pripreme za vertikalizaciju, odnosno sedenje. Nazivamo ga druga fleksiona faza.

 

4. Od devetog do dvanaestog meseca

Od devetog do dvanaestog meseca, najveći broj dece savladava puzanje, samostalno uspravljanje uz nameštaj, hodanje bočno uz nameštaj, stajanje bez pridržavanja, i na kraju pravi korake u slobodnom prostoru. Ovaj period nazivamo - druga ekstenziona faza.

 

Put do prohodavanja je dug, a na tom putu dete mora dobro da savlada svaku fazu, kroz veliki broj ponavljanja. U momentu kada shvati da okretanjem po podlozi, bauljanjem ili puzanjem, može da upoznaje prostor i ono što se u njemu nalazi, potreba za kretanjem ga pretvara u malog istraživača, koga ništa ne može da zaustavi.

Želja za uspravljanjem i hodanjem takođe predstavlja jedan od najjačih stimulusa u prvoj godini, kada dete sve svoje potencijale usmerava na kretanje. U momentu kada oseti da je spremno, pustiće se i početi da pravi korake u slobodnom prostoru. Padaće, ustajaće i ponovo će da hoda...

 

Zašto se ne preporučuje upotreba dupka (hodalice)?

U nekim zemljama, kao što je Kanada, proizvodnja i prodaja dupka je zabranjena - zbog velikog broja povreda dece, koje se dešavaju padom niz stepenice ili prevrtanjem iz hodalice. Znači, mogućnost povređivanja je jedan od razloga. Drugi, ne manje važan razlog, jeste nemogućnost uvežbavanja motornih veština na ravnoj podlozi, koje su neophodne za pravilnu vertikalizaciju.

 

Šake i stopala su senzitivni organi preko kojih mozak dobija informaciju o kvalitetu predmeta ili podloge. Period kada roditelji stavljaju dete u hodalicu je obično osmi ili deveti  mesec, a to je period koji se zove druga fleksiona faza. Tada dete na ravnoj podlozi hvata stopala, stavlja u usta, okreće se sa leđa na stomak i obrnuto, uvežbava oslonac na tri tačke, bočni oslonac...

Kada ga stavimo u dubak, nadražaj koji dobija sa stopala, tera ga da refleksno ispruža noge, savija ih, stoji na prstima. Na taj način uči da se «gura» na sve strane, što zadovoljava njegovu želju za kretanjem, ali pritom ne dobija kvalitetne obrasce kao pripremu za hodanje.

 

Kada podići naslon kolica?

Tu je i odgovor na sledeće pitanje: «Kada podići naslon kolica?» U periodu druge fleksione faze, čim podignete glavu deteta prema napred, ono pokušava da se podigne. To, naravno, roditeljima predstavlja signal da ono želi da sedi. Međutim, nijedno dete pre petog meseca ne može lako da ustane tako što će da se gura prema napred (osim ako se ne uhvati za ruku, ogradicu i slično). To je razlog zašto ni stolice za hranjenje, ogradice, ljuljaške, kengur nosiljke - nisu mesta gde bi dete trebalo da provodi dugo vremena. Ono će se u tom periodu stalno truditi da se pridigne, kako bi moglo da posmatra svet oko sebe.

 

Koje su posledice pasivnog postavljanja deteta u bilo koji položaj i kako prebroditi period do prohodavanja?

Sva su deca različita, to treba poštovati. Neka faze u razvoju prolaze brže, neka sporije. Uloga roditelja u svemu tome je veoma značajna i podrazumeva bavljenje detetom i njegovom pravilnom stimulacijom - kroz adekvatnu igru, primerenu uzrastu.

 

Pasivnim postavljanjem deteta u sedeći ili stojeći položaj, povećava se uticaj gravitacije na kičmeni stub i noseće zglobove (kukove, kolena, stopala), što predstavlja veći rizik za raniju pojavu posturalnih deformiteta. Takva deca su, po pravilu, «trapavija» u izvođenju složenih motornih veština (trčanje, prelazak preko prepreka, zaustavljanje, penjanje, spuštanje, skakanje), imaju sporije zaštitne reakcije pri padu, koriste obrazac hoda na prstima... Naravno, iskustva roditelja su različita. Mnogi će reći: «Pa, mi smo to radili i detetu ništa ne fali», dok će drugi u tekstu da prepoznaju negativne efekte loše stimulacije.

 

Kao zaključak naglašavamo da zdravo dete dostiže funkciju samostalnog hoda kada je za to spremno. Okolina samo treba da ga podržava u njegovim naporima da se za to dobro pripremi - kroz vlastito iskustvo kretanja na ravnoj podlozi.

 

Kada će dete da prohoda

«Kada će dete da prohoda?», jedno je od najčešćih pitanja koja roditelji postavljaju u lekarskoj praksi. Ako smo naveli šta je sve neophodno da nauči, kako bi savladalo samostalan hod, važno je reći da postoje i velike individualne razlike u periodu kada deca dostižu ovu funkciju. To znači da će neka da prohodaju oko prvog rođendana, a druga kasnije. Ako dete ne prohoda smostalno i posle osamnaestog  meseca, treba potražiti pomoć lekara.

Najčešća pitanja roditelja u ambulanti fizijatra su:

● Kada je pravo vreme da se dete stavi u sedeći položaj?

● Kada možemo da stavimo dete u dubak?

● Kada podići naslon kolica da bi dete u njima sedelo?

● Kada možemo da koristimo «kengur» nosiljku?

Savet

Ne postoji «pravo» vreme da se dete postavi u sedeći položaj. Kada bude spremno, samo će da ga zauzme. Ako je samostalno dostiglo sedeći položaj, ono će biti u mogućnosti da ga bez napora održava i da slobodno koristi ruke za igru i oslonac.

Dr Danijela Vukićević, fizijatar

Izvor: Yumama

Respiratorne infekcije u trudnoći



Respiratorne infekcije uglavnom izazivaju virusi, kojima izuzetno «prijaju» niže temperature. Ima ih na stotine vrsta: od izazivača obične kijavice, do uzročnika ozbiljnijih oboljenja.

 

Smatra se da do oboljevanja dolazi usled rashlađivanja sluzokože, što dovodi do sužavanja krvnih sudova, pa sluzokoža ostaje bez dovoljno leukocita - vojske našeg odbrambenog sistema.

Bakterijske ili virusne infekcije?
Važno je obratiti pažnju na simptomatologiju. Pratioci bakterijske infekcije su visoka temperatura kao i crveno, zapaljeno grlo - gnojna angina. Virusi deluju na malo drugačiji način. Na svom putu ubijaju ćelije u koje se nasele, vezuju se za gornji respiratorni trakt i izazivaju: promuklost, kašalj, blago povišenu temperaturu, zamućenost očiju. Kada su u pitanju virusi, promene i tegobe duže traju (mogu da traju i dve do tri nedelje). Međutim, nikako nemojte da nagađate šta je pravi uzročnik oboljenja. Najbolje je da se odmah obratite lekaru.

Dodir opasniji od kapljica
Ovog puta ćemo demantovati dugo uvreženo mišljenje da se virusne infekcije prenose samo kapljičnim putem. Većina virusa preživljava više od 24 sata na raznim površinama pa je, zapravo, prenos prljavim rukama veći izvor zaraze. Češće pranje ruku i menjanje papirnih maramica (jedna maramica - za jednu upotrebu) je dobra metoda prevencije.

Antibiotici - da ili ne?
Čim osete prve simptome prehlade, mnogi pacijenti samoinicijativno posežu za antibioticima. To je velika greška, s obzirom da antibiotici ne leče virusne infekcije. Mogu da deluju samo na bakterije koje već normalno žive u flori sluzokože, pa se njihovim uzimanjem zapravo široko otvara put virusima. Zbog toga, drage buduće mame - držite se dalje od vaše kućne apoteke i ne preduzimajte ništa na svoju ruku. Uvek imajte na umu da to može da smeta bebi.

Šta ako dođe do komplikacija?
Glavna osobina virusa i infekcija koje izazivaju jeste da se uvek šire, što znači da pogađaju respiratorni trakt od nosa do pluća. Na tom putu mogu da izazovu komplikacije - lakše ili teže. No, ako je u pitanju takva situacija, nemojte da se «igrate». Adekvatno lečenje može da vam pruži isključivo lekar. Jer, bilo kakva komplikacija je svojevrstan signal da vam je imunološki sistem u padu. Zato budite oprezni. Dodatno ugrožene grupe su pušači i hronični bolesnici.

Važno je odležati
Neophodno je da se virusna infekcija odleži. Zbog mehanizama odbrane koji se aktiviraju pri napadu izazivača bolesti i pada imuno sistema, potrebno je da se organizam odmori. Mirovanje je izuzetno važno jer se tako povećava protok krvi i smanjuje opterećenje celokupnog sistema. Prema tome, pidžama i udoban krevet, puno odmora i sna - bila bi jedina prava preporuka za vas.

Kako ojačati imuno sistem?
U svetu se sprovodi savremena trokomponentna imuno dijeta, kojom se organizam lakše odupire infekcijama. Evo šta je ponuđeno da se lakše odbranite od bolesti:
* Uzimajte oligoelemente, na prvom mestu CINK. Njegovi resursi se brzo troše, pa ih treba blagovremeno dopuniti.
* Svakodnevno konzumirajte PROPOLIS, kao potpuno prirodan proizvod, sa fantastično blagotvornim dejstvom.
* Veoma važna komponenta su masne kiseline - omega 3 i omega 6, koje deluju na odbrambene mogućnosti našeg organizma. Ali, ne treba zaboraviti ni dragoceni učinak vitamina A i C.

Naravno, o svemu ovome ćete prvenstveno da se posavetujete sa vašim lekarom. Ono što mi možemo da vam preporučimo kao opšte preventivne mere je da što više šetate na čistom vazduhu, da redovno provetravate prostorije u kojima boravite, da se dovoljno odmarate, pravilno hranite, radite ono što vam prija i volite vašu bebu!

Izvor: Yumama

Opasnosti u kući



Roditelji često nisu dovoljno svesni opasnosti koje vrebaju decu - ne samo na ulici, nego i u kući, odnosno najbližem okruženju. Ovo je pokazala nedavna anketa koju su sproveli stručnjaci Zavoda za javno zdravlje u Beogradu, pripremajući program preventivnih mera zaštite dece od povređivanja.
 

Na osmišljavanje preventivnog programa, prionulo se sa razlogom, zato što je u dečjem uzrastu smrtnost od povreda na prvom mestu. «S obzirom da je to veliki problem, moramo svi da ga rešavamo», upozorila je mr sci med. dr Milena Paunović, specijalista socijalne i fizikalne medicine.

Šta podrazumeva ovaj program preventivnih mera?

Preventivnim merama zaštite od povreda, prvo će biti obuhvaćena predškolska deca, zatim uzrasta od sedam do devet godina, koji je veoma rizičan. Opasan teren za povređivanje dece su stanovi, kuće i okućnice, da ne pominjemo saobraćaj! Povrede su moguće i prilikom sportskih aktivnosti, tokom igre u vrtiću, školi i svim drugim mestima na kojima se deca okupljaju.

Na spisku opasnosti od povreda našle su se i biljke. Kako?

Za mališane može da bude veliki rizik i držanje ukrasnog bilja u kući - na terasi ili u dvorištu. Mekano, šareno, često mirišljavo, ukrasno bilje je pravi mamac za mališane. Deca vole da dodiruju cveće, da ga čupkaju, grickaju, ponekad i progutaju, a da roditelji i ne slute da upravo ukrasna biljka koju  pažljivo gaje sadrži otrovne supstance, koje često deluju razorno na dečji organizam. Mogu čak ozbiljno da ugroze zdravlje, pa i život deteta. 

Kako roditelji da se bolje informišu o opasnim biljkama?

Kada program zaživi, roditeljima (posebno ljubiteljima sobnog bilja) će biti omogućeno da se detaljno upoznaju sa svojstvima pojedinih biljaka, što podrazumeva dobru obaveštenost radnika u cvećarama. Ovaj segment zaštite obrađuju lekari Zavoda za javno zdravlje i stručnjaci za hortikulturu Šumarskog fakulteta u Beogradu. Uradiće se fotografije otrovnih biljaka i razmestiti po cvećarama i drugim mestima za prodaju cveća.

Najbolje je, ipak, da se otrovne biljke sklone od dece, ma koliko lepe, da se ne drže u kućnim uslovima, kako bi deca bila bezbednija.

Svaka lokalna zajednica ima svoje specifične probleme, zavisi da li je urbani ili ruralni deo naselja u pitanju

- Deca na selu se povređuju na jedan, a u gradu na drugi način. Program mera zaštite sadrži i prevencije povreda i trovanja u poljoprivredi (na primer, igra u blizini poljoprivrednih mašina je vrlo opasna). Pored svih faktora rizika, program obuhvata i mere zaštite. Realizovaće ih, pre svega, porodica, vrtići, škole i svi koji se bave decom.

Koje još mere mogu da preduzmu roditelji kako bi zaštitili decu od povređivanja?

Roditeljima će biti sugerisano i kako treba da izgleda dečji krevetac, gde da se postavi. Ako je uz prozor, dete može da pokuša da se penje, da se kači na zavesu i ispadne. Važan je i razmak između letvica zaštitne ogradice (da ne može da provuče glavu). Preventivni program zaštite dece od povreda ističe i značaj sigurnosnih sistema na prozorima, da prozor ne može da se otvori više od 10 centimetara.

To je dovoljno za ventilaciju i provetravanje prostora, a dete ne može da otvori i izloži se riziku pada sa visine - što se, nažalost, događa. Skrenućemo pažnju roditeljima da terase ne ostavljaju nedovršene, bez raznih predmeta na koje dete može da se popne - da bi videlo šta se dešava dole, nesvesno šta može da  mu se dogodi. Toliko ima situacija koje analiziramo i obrađujemo da smo i mi, iz stručnog tima, iznenađeni podacima na koje se sve načine dete povređuje.

Cilj ovog projekta, koji se radi sa Sekretarijatom za zdravstvo Skupštine Grada Beograda, jeste da se problem povređivanja dece svede na najmanju moguću meru.

Opasno „istraživanje"
Kad prohodaju, oni kreću u «istraživanje terena» - istražuju sve delove stana, kuće, dvorišta. Bezbedne su samo bebe u naručju majke, pod uslovom da mama poštuje sva bezbednosna pravila: ako ne pije kafu sa bebom u naručju, ako ne ostavlja bebu samu (ni na kratko) u toku prepovijanja, niti u blizini predmeta koje dete može da stavi u usta...

Opasne biljke

Od fikusa suze oči. Ako dete dotakne ovu biljku, pojaviće se iritacija na koži. Dete će da oseća peckanje i svrab. Međutim, ako proguta deo lista fikusa, osetiće peckanje u grlu, uz otežano disanje.

Klinija je izuzetno otrovna biljka. Pravi problem nastaje ako je dete proguta. Jak otrov iz lista i stablljike nadražuje sluzokožu. Dolazi do oticanja u grlu, otežanog disanja, mučnine i povraćanja. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajna oštećenja jetre.

Ciklama, raznobojna i ljupka, lep je ukras u svakom kutku. Međutim, ukoliko se u rukama deteta nađe koren ove biljke, pa ga ono izmrvi i proguta, i sadržaj stigne do želuca - izazvaće jaku mučninu, bolove u stomaku i povraćanje.

Rododendron krase cvetovi bele, plave ili crvene boje. Retko koga ostavlja ravnodušnim, a naročito decu. Za razliku od ciklame kojoj je otrovan samo koren, kod ove ukrasne biljke svaki je deo otrovan, posebno listovi. U slučaju trovanja, dete će osetiti peckanje u grlu, mučninu i bolove u stomaku.

Difenbahija sadrži velike količine kalcijum-oksalata. Cela biljka je otrovna, naročito stabljika. Ukoliko slučajno dospe do usne, otiče jezik i javljaju se smetnje u govoru.

Filadendron takođe sadrži kalcijum-oksalat. Cela biljka je otrovna.

Iako spadaju u srednje otrovne biljke, hrizanteme mogu da izazovu lokalni dermatitis.

Narcis ima lukovicu koja je izuzetno otrovna, kao i ostali delovi biljke. Veće količine (ako se unesu u organizam) mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.

Oleander sadrži toksične glikozide, koji izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Smrtonosno je gutanje čak i jednog lista!

Izvor: Yumama

Plivanje-sport i zabava



Dolaskom leta, mnogi roditelji požele da njihova deca nauče osnovne elemente plivanja. Za sada, velika akcija besplatne obuke plivanja za predškolce je organizovana samo u Beogradu. Ali, to nije razlog da i mališani iz ostalih mesta u našoj zemlji ne nauče da plivaju.
 

Plivanje je melem za svaki deo tela, jer pravilno razvija i najmanje mišiće, ispravlja muskulaturu, povećava kapacitet pluća, poboljšava motoriku. Malim pacijentima, posebno autističnoj deci, plivanje je velika pomoć u terapiji. Preporučljivo je i kod prvih problema sa kičmenim stubom i lošim položajem nogu - kako kod beba, tako i kod starih lica.

Šta znači kada se kaže da neko zna da pliva?

Instruktori plivanja i profesori fizičke kulture pod tim podrazumevaju sinhronizovane pokrete u tehnikama prsno, kraul i leđno plivanje, a poneki i poznavanje delfin stila i bar jedan skok u vodu. Na prvim časovima, hodajući po dnu, dete kvasi lice i uči da «gleda» u vodi. Možda zvuči banalno, ali to jeste u početku najvažnije, jer se dete (u principu) najviše plaši «kvašenja» lica (kada glava ode pod vodu). 

Iako im je pre rođenja voda prirodna sredina, mališani kasnije to zaborave, a što su stariji - to se teže vraćaju u vodu. Ali, kada je u pitanju obuka, što su mlađi - teže im je održati pažnju duže od 20 minuta. Zato plivanje sa bebama (za sada moguće jedino u Gradskom centru za fizičku kulturu, poznatijem kao Stari DIF), koje uživaju dok borave u bazenu sa mamama, tatama, bakama - jeste potvrda koliko je važno održati sećanje na boravak u maminom stomaku.

Kada je idealno vreme za obuku plivanja?

Idealan uzrast za obuku plivanja je oko pete godine. Tada dete funkcioniše u nekim situacijama samostalno, prihvata i druge autoritete osim svojih bližnjih, uz motivaciju može da mu se drži pažnja i do pola sata. Oko sedme ili osme godine, dete je već «stegnuto», jer razmišlja o različitim opasnostima koje vrebaju iz vode (s obzirom da je do tada gledalo mnogo crtaća sa davljenjima i potapanjima). Međutim, u tom uzrastu znatno brže prati obuku, koordinacija tela je uspostavljena, prioritetna strana tela definisana... Zato je za savladavanje tehnika plivanja ponekad dovoljno šest nedelja, do tri meseca. Starija deca, od deset godina, svesna da su «zakasnila» - stide se, povučenija su, ali odlično prate časove obuke.

Čega se deca najviše plaše kada uče da plivaju?

Dešava se da deca uzrasta do osam, devet godina na početku teško prihvataju bazen kao okruženje gde će izvesno vreme provesti sa vršnjacima. A i «ono dole, na dnu» im uliva strah. Pojedina deca, čak, tvrde kako njihovi roditelji, pri pokušaju da ih nauče da plivaju, hoće da ih «udave», ili da «dole nešto gamiže» i da je «ljigavo»... Međutim, ovi strahovi se najčešće otklanjaju za samo tri časa - programom Gradskog sekretarijata Beograda na Starom DIF-u.

Tako je instruktorka Milina «razbila» strah mojoj ćerki, koja danas trenira sinhrono plivanje, a leti roni sa pratiocem-instruktorom u Crvenom moru. Sada je «ono ljigavo» - divni, uzbudljivi podvodni svet, koji treba istražiti. Inače, moja ćerka se bojala sa sedam, a počela da roni sa deset godina. Zato ne pokušavajte sa ulaskom u dublju vodu sa broda, čamca, stene... Čak ni sa «mišićima» ili pojasom, jer dete može da se uplaši i jedva održava na površini. I to mi se desilo! Srećom, stajala sam pored stepenica broda. Inače, bio je to pokušaj da mlađa ćerka bude kao njena starija sestra...

Kako roditelji mogu da budu dobri "pomagači"?

U svakom slučaju, voda mora da se poštuje i postepeno upoznaje. Krenite od obale. Pojas je za one male - čim mogu da sede, dakle od šest meseci. Za nešto starije su «mišići», a na odmoru - daska za plivanje. Neka je dete drži, a vi ga blago vucite. Učite ga da pravilno pokreće noge, zatim da pokvasi lice, da pušta jednu ruku, pa drugu... dok vi stojite kraj njega i obema rukama ga pridržavate za stomak. Naravno, neophodno je da skupi prstiće ruku. Brzi pokreti se ne preporučuju, osim ako dete to samo želi. Skokove ostavite za bazen. Neka dete nauči da leži na leđima na površini slane vode, bez pokreta. U slatkoj vodi se to uči kasnije, jer je malo teže. Uvek motrite na dete dok je u vodi! Roditelj može da bude opušten, ali samo donekle, i to ako dete trenira neki od vodenih sportova (tačnije, pliva bolje od vas).

Roditelji mogu delimično da obuče dete, ali je bolje da to prepuste instruktorima. Uostalom, obično ni oni ne uče svoju decu, već to čine njihove kolege. Inače, mališani stariji od četiri godine su na obuci bez roditelja u bazenu. Pošto je plivanje sport za sve uzraste, nije kasno da se nauči ni sa 12 ili 14 godina. U stvari, nikad nije kasno!

Šta ako procuri nosić?

Deca mogu da plivaju i kada im malo curi nosić. Naravno, uz konsultaciju roditelja sa lekarom. To je potrebno i kada imaju bilo kakvo oboljenje. Ako se posle osnovne obuke odluče za neki vodeni sport, sva deca u klubovima dva puta godišnje prolaze kompletan sistematski pregled kod lekara sportske medicine.

Zašto instruktori "viču"?

Kada deca tek krenu na obuku, u pratnji vaspitača iz vrtića, toliko je instruktora oko njih, da ne može ništa loše da im se desi. Bilo da je reč o Milini i Mariji na Starom DIF-u, Violeti, Goranu, Ceci i Ani na Vračaru, instruktorima sa Taša, Banjice... Ako ih čujete da viču tokom časa, nije to vikanje na decu. Mališani ih ne čuju dobro od šuma vode i graje vršnjaka, pa instruktori moraju da budu glasni.

Koja je razlika između obuke plivanja i škole plivanja?

Bilo bi dobro da zajedno plivate sa vašom decom, ma gde to bilo. I dobro razmislite o obuci. Ako je dete malo (dve ili tri godine), sačekajte još koju godinu, pa ga tek onda odvedite na obuku. Tamo će da savlada osnovne tehnike plivanja onoliko brzo koliko to bude potrebno. I, na kraju, da razgraničimo: obuka plivanja je namenjena deci neplivačima, a škola plivanja onim mališanima koji već znaju da plivaju, ali treba da usavrše plivačke tehnike. Kada vas pitaju da li vaše dete pliva, nemojte pod tim da podrazumevate samo održavanje na vodi tokom letovanja.

Plivanje je uživanje za sve uzraste, sport u kojem nema povreda, a strah od vode je neopravdan. Voda je blagodet, koja ima veliku snagu, pa je treba poštovati - da bismo u njoj na pravi način uživali.

Još par saveta

1. Najvažnije od svega jeste da roditelji NIKAD NE GOVORE SVOM DETETU DA NEĆE NAUČITI DA PLIVA. Ako su druga deca iz njegove grupe već prešla u napredniju grupu, nemojte da ga grdite. Ima, čak, roditelja koji prebacuju instruktorima kako su nesposobni, jer je njihovo dete mesecima u malom bazenu. Zar su mislili da je bolje da instruktor pusti u dubok bazen dete koje je nespremno za to? Ko bi bio kriv da ono počne da se davi? A ima i onih koji tvrde da njihovo dete zna da pliva, dok činjenično stanje pokazuje sasvim suprotno. Inače, ako se časovi razlikuju, to je zbog toga što ih instruktori prilagođavaju grupi. Jer, neka deca su naprednija, a druga se više «igraju».

2. I vi možete da nečemu naučite vaše dete. Međutim, morate da znate da mu šlaufi i «narukvice» ne mogu pomoći da nauči da pliva, jer oni služe samo za održavanje na vodi. Inače, njihovo korišćenje se preporučuje čak i kada dete nauči da pliva u malom bazenu, pa počne da se obučava u velikom.

3. U našoj zemlji ima malo bazena i nisu baš u sjajnom stanju, ali su čisti, a voda je bakteriološki ispravna (neprekidno se proverava). Svlačionice su, takođe, čiste (mada uglavnom ruinirane, ali tuševi rade). Postoje planovi, što se tiče rekonstrukcije bazena, a neki su već počeli da se sprovode (na Košutnjaku i 25. Maju) - pa bi već sledeće godine trebalo da se primenjuju svetski standardi kada je reč o bazenima. Inače, u Srbiji je šarena slika - u nekim mestima su bazeni bolji od beogradskih, negde uopšte ne rade, a negde i ne postoje.

Željka Zebić

Izvor: Yumama

Ishrana dece od 3 do 5 godina



Hrana nije nagrada

Izbegavajte forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Ako mališan  odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata, sklonite tanjir i ograničite ili ukinite užinu.

 

Nutritivne navike su među najvažnijim stvarima koje dete uči. One imaju  dugoročne efekte na zdravlje i blagostanje i često ih je vrlo teško menjati, što mnogi koji imaju probleme sa telesnom težinom dobro znaju. Adekvatna ishrana je dobra prevencija za nutritivne probleme kao što su gojaznost, slabe kosti, diabetes, kardiovaskularne bolesti. Ona takođe pomaže da dete poraste do svog punog potencijala. Mnoge studije su pokazale da vrsta hrane koju roditelji daju deci ima najveći uticaj na to kako će ona učiti da jedu. Najlakše će, naravno, naučiti da se dobro hrane ako se roditelji hrane pravilno. Deca budno prate odrasle i imitiraju ih. Ako vi nemate dobre nutritivne navike, šanse da ih imaju vaša deca nisu najbolje. Drugi odrasli ili deca sa kojima dete obeduje imaju takođe značajan uticaj na to kako će ono naučiti da jede. Često se dešava da predškolsko dete jede u obdaništu i neće da jede kad dođe kući. Ako se žalite na to u njegovom prisustvu, skretanje pažnje na njegovo odbijanje samo će potencirati takvo ponašanje.

Uživanje sa porodicom

Ako vaš mališa  uživa u jelu zajedno sa ostatkom porodice, on će naučiti socijalni aspekt ishrane: ušešće u ishrani i prijatnom razgovoru u vezi dnevnih aktivnosti. I, uglavnom će slediti vaš primer. U danima kad je dete umorno, ili suviše gladno, ili neraspoloženo da čeka porodični ručak, najbolje je da ga nahranite ranije. Dajte mu obrok odvojeno, ili napravite malu užinu pre nego što stigne ručak.

U uzrastu od dve do pet godina apetit varira. Poštujte te promene, sačekajte vreme kad je dete gladnije, i onda mu ponudite hranu. Apetit mlađih predškolaca pojačava se tokom  perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada su umorni ili uzbuđeni. Najbolje je napraviti mirnu atmosferu, servirati hranu atraktivno, ostaviti je na stolu dovoljno dugo (ne duže od 30 minuta) i ne komentarisati  ponašanje deteta za stolom. Mnogi mališani ostavljaju hranu koja  im je prvi put ponuđena. Nemojte se zbog toga brinuti, ponudite je sledećeg dana. Deca kao i odrasli neku hranu vole, a neku ne. Nije neobično što odbijaju novu hranu (treba je ponuditi desetak puta da bi se na nju navikli).

Hranu ne treba forsirati

Izbegavajte forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Deca nauče vrlo rano da kontrolišu roditelje ostatkom jela. Ako odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata, sklonite tanjir i ograničite ili ukinite užinu. Nemojte misliti da time kažnjavate dete, jer je ono ponekad suviše umorno da bi jelo, možda će se razboleti ili jednostavno nema apetit tog dana. Ako gubitak apetita potraje, uradite lekarski pregled sa laboratorijskim analizama.

Češći, a manji obroci

U uzrastu od dve godine vaš mališan je  dovoljno dobro razvio motorne veštine da se hrani bez pomoći i treba mu dozvoliti da to i radi. Od tada, pa nadalje, njegova ishrana će se pretežno sastojati od čvrste hrane. Može se početi sa davanjem obranog mleka a dnevni jelovnik bi trebalo da se sastoji od češćih manjih obroka (obično tri obroka i dve užine između).

Deca najbolje znaju koliko će jesti. Ona su, na primer, vrlo osetljiva na temperaturu hrane, većina ne voli suviše toplu ili hladnu  hranu. Njima se sviđa hrana u boji, neobično ukrašena. Treba izbegavati prekuvanu hranu, jer uglavnom više vole sirovu ili obarenu. Takođe, ukusnije im je sočno, nego suvo meso. Većina dece više voli da jede iz ličnog pribora za jelo, a to pomaže roditeljima u serviranju malih količina hrane. Iako svako dete ima jedinstvene nutritivne navike, možete pratiti neka generalna uputstva da biste znali da li dete uzima dovoljno odgovarajućih materija.

Raznovrsna hrana

Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad  dve godine je na pet glavnih grupa namirnica, od kojih je svaka važna za održavanje dobrog  zdravlja. Zato mu treba ponuditi raznovrsnu ishranu iz svih grupa namirnica:

    *  hleb, žitarice, pirinač, pasta
    *  povrće
    *  voće
    *  mleko, jogurt,sir
    *  meso, riba, jaja, mahunarke

Važno je ponuditi i raznovrsnu hranu iz iste grupe. Različiti nutrijenti potrebni su za različitu ulogu  u organizmu.

Proteini su potrebni za rast. Potrebe za proteinima se uglavnom mogu zadovoljiti iz namirnica kao što su mleko, meso, ribe, jaja, sir.

Kalcijum je potreban za formiranje kostiju i zuba. Najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, a manje u lisnatom povrću.

Gvožđe je važan mineral koga ima u mesu, ribi, jajima, tamnom lisnatom povrću i obogaćenim žitaricama. Nedostatak gvožđa je problem jednog broja mlađe predškolske dece. Slabo napredovanje, smanjen apetit, slabost i slaba koncentracija mogu biti znak deficita gvožđa. Servirajte hranu bogatu gvožđem sa hranom bogatom vitaminom C, koji povećava absorpciju gvožđa. Citrusno voće i tamno zeleno i žuto povrće su dobar izvor vitamina C i A.

Voda je potrebna za regulaciju funkcija dečjeg organizma. Procentualno, dečji organizam sadrži znatno više vode od odraslih i može brže da dehidrira, pa decu treba ponuditi vodom nekoliko puta dnevno.

Masti su neophodni nutrijenti u dečjoj ishrani. One obezbeđuju dodatne kalorije i potrebne nutrijente za rast i aktivnost. Njihov udeo ne sme prelaziti 30% dnevnih potreba. Takođe, važan je tip masti koji se koristi. Zasićene masti iz mesa i mlečnih proizvoda podižu nivo holesterola više od nezasićenih masti, kakve su u maslinovom ulju. Zato udeo nezasićenih masti u dnevnom obroku treba da iznosi 10%.

Slatkiši obezbeđuju veliku količinu kalorija a imaju malu nutritivnu vrednost. Zato ih treba ograničiti, tim pre što, ako se zadrže na njima, izazivaju kvarenje zuba. Bolje je dati ih deci na kraju obroka kad će obilje izlučene pljuvačke pomoći da se sa zuba spere kiselina koja izaziva karijes. To je model po kome treba da se konzumiraju slatkiši, a za užinu je bolje dati voće. Naravno, obrok je bolje završiti voćem nego slatkišima pa detetu treba ponuditi atraktivno serviranu voćnu salatu. Neki slatkiši, međutim, sadrže kvalitetne nutrijente (npr. sladoled, sutlijaš), jer obezbeđuju dobar izvor kalcijuma. I u čokoladi ima dobrih sastojaka - gvožđe, magnezijum, kalcijum (mlečna). Takođe, ona je okidač za oslobađanje serotonina i endorfina u mozgu, koji podižu raspoloženje. Njena loša osobina je što je opterećena kalorijama, štetna je za zube i smanjuje apetit za drugu hranu.

Deca vole užine

Posle navršene 2 godine može se ponuditi mleko sa 2% mlečne masti ili obrano umesto punomasnog mleka. Količinu treba ograničiti na oko 600 ml, a sok na 120 ml dnevno.

Užine bi trebalo ponuditi između obroka jer je malom detetu teško da kroz samo tri glavna obroka obezbedi kalorije i nutrijente koji su mu potrebni. One su takođe zgodne za uvođenje nove hrane. Često će dete odbiti hranu u glavnom obroku, ali će je prihvatiti za užinu. Ona će mu obezbediti mnogo više od kalorija. Za užinu se može dati: pecivo, mesni sendvič, voće, voćni sok, jogurt, sir ili mleko.

Navike u ishrani koje treba izbegavati su: korišćenje bočice, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki.

Nikada ne insistirati da se sve pojede

Ne budite ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u formiranju nutritivnih navika. Uloga roditelja je da ponudi raznovrsnu hranu, ali nikada ne treba insistirati da se ona pojede po svaku cenu, jer se tako može napraviti neprijatna scena i kod deteta stvoriti odbojan stav prema određenoj vrsti hrane.

Posle navršene druge godine (do četvrte) dete treba  da uzme 1300 kalorija  za 24 sata za normalan rast i dobijanje u težini. Kalorijske potrebe, međutim, variraju u zavisnosti od aktivnosti, kao i od građe i metabolizma, pa se nemojte brinuti ako vaše dete ne jede onoliko koliko vi očekujete.

Deca uzrasta od dve do pet godina obično porastu oko sedam santimetara i dobiju u telesnoj masi oko dva kilograma godišnje. Osnova ishrane u ovom uzrastu slična je ishrani odraslih, ali se količina znatno razlikuje.

Dete od dve godine može da:

    * - definiše šta voli, a šta ne voli

-     može biti veoma zahtevno

    * - apetit opada jer se rast usporava
    * - odugovlači sa jelom
    * - voli da pomaže u kuhinji
    * - drži čašui šolju jednom rukom
    * - kašiku stavlja ravno u usta
    * - bolje žvaće hranu


Dete od tri godine je spremno da:

    * - se pravilno služi viljuškomi kašikom
    * - traži omiljenu hranu (zahteva slatkiše)
    * - može zahtevati jednu vrstu hrane nekoliko dana

    * - uglavnom više voli sirovo povrće od kuvanog

    * - voli da se igra spremanja hranei serviranja
    * - poboljšan mu je apetiti interesovanje za hranu


Sa navršene četiri godine predškolsko dete:

    * - za vreme obroka voli da priča
    * - može da jede tvrdu hranu
    * - više voli obojenu, atraktivnu hranu
    * - voli odvojenu hranu na tanjiru
    * - koristi viljuškui nož
    * - apetit postepeno raste


Saveti

    *  Detetu ponudite raznovrsnu hranu (obilje žitarica, voćai povrća).
    *  Odaberite ishranu sa manje slatkišai soli.
    *  Servirajte namirnice bogate vitaminom C sa onima koje su bogate gvožđem (meso, tamno zeleno povrće).
    *  Servirajte sveže voće kao desert.
    *  Uvek koristite mršavo meso. Meso je nekad teško za žvakanje, zato koristite mleveno juneće meso, ribu.
    *  Meso je mekše kad se kuva ili dinsta u sopstvenom soku, poklopljeno.
    *  Uravnotežite hranu koju dete jede sa njegovom fizičkom aktivnošću.
    *  Ishrana bi morala da obezbedi dovoljno gvožđa i kalcijuma za potrebe organizma u razvoju. a.
    *  Uključite dete u spremanje hrane.
    *  Kombinujte hranu različite bojei strukture, to će povećati njegov interes.
    *  Tolerišite dečje manire za stolom. Pokažite svoje dobre manire, dete će učiti od vas.
    *  Prilagodite ambijent obroku: odaberite odgovarajuću stolicu, pribor za jelo. Sprovedite rutinu pranja ruku prei posle obroka. Ne očekujte da će dete sedeti tokom čitavog obroka. Ono može ustati od stola ako je završilo.
    *  Servirajte obrok dosledno. Planirajte obrok pre nego što dete postane suviše gladno, umorno ili iritirano. Ne galamite ako obrok ostane netaknut.
    *  Ako jede dosta svežeg voća, povrća i žitarica, detetu ovog uzrasta neće biti potrebni dodatni vitamini. Vitamini koji potiču iz hrane najlakši su za korišćenjei u najboljim su kombinacijama.


Predlog dnevnog jelovnika

Doručak        a) žitarice sa mlekom ili

                   b) kajgana od jednog jajeta, kriška hleba, 30 g sira, šolja mleka ili jogurta

Užina - voće ili voćni sok

Ručak - a) pečena riba, brokoli i karfiol kuvani ili zapečeni sa ribom, parče hleba ili

               b) juneće ćufte u sosu od paradajza, makaroni

Užina - voće ili voćni sok

Večera - a) makaroni sa sirom, mleko ili

                b) pečena riba (50 g), krompir salata, malo parče hleba, jedna šolja

mleka ili jogurta

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar -nutricionista

Izvor: Yumama

Trudna sam, šta da obučem?



Čestitamo! Upravo ste saznali da ste u drugom stanju. Pre ili kasnije, vaša stara garderoba vam više neće odgovarati, pa će biti neophodno da krenete u potragu za novom. Ali, odakle da počnete?
 

Evo nekoliko osnovnih pravila «trudničkog šopinga», kao moguće rešenje vaših modnih dilema:

DA za pantalone

Ovaj komad odeće je zaista «neizbežan», pa čak i kada je žena u drugom stanju. Onog trenutka kada više ne budete sa lakoćom  mogli da zakopčate dugme na vašem starom džinsu, častite sebe novim - specijalno dizajniranim za trudnice, koji ćete moći da obučete svih devet meseci (pratiće liniju vašeg tela). Nekada se podrazumevalo da trudnica nosi isključivo «tregerke» (kombinezon pantalone), koje su apsolutno neprivlačne. Ali, danas nema potrebe da izgledate kao džak, jer je moguće naći i klasične pantalone sa proširenjem za stomak, ili pliće krojene. I dalje ćete izgledati odlično, a biće vam izuzetno udobno.

DA za pametnu kupovinu

Kako ne biste isuviše opteretili svoj budžet, neophodno je da budete krajnje racionalni prilikom kupovine. Jer, kada stigne beba, biće vam potreban svaki dinar.

To što ste trudni, ne znači da pod obavezno morate da obnovite životnu zalihu garderobe. Kupujte pametno. Na samom početku, neophodno je imati dobru osnovu. Nju čini par odevnih predmeta, koje ćete lako da uklapate sa različitim detaljima. Tako ćete svaki put da dobijete novu, drugačiju kombinaciju. Osim pantalona, koje su solidna osnova, to može da bude i suknja, kao i neka tunika ili košulja - najbolje jednobojni. Njih ćete moći da dopunjavate sa onim što nađete u svom ormaru. Tako ćete «imati šta da obučete» svih devet meseci. Nakon što obezbedite solidnu osnovu, možete da se «igrate» i kupujete razne druge krpice, koje će da zadovolje vaše modne kaprice.

NE za kompromise na račun sopstvenog stila

Ne odustajte od onoga što jeste. Ne plašite se svoje nove figure, ona je samo dodatni plus, a ne mana koju treba prikriti. Na tržištu  može da se nađe dobar izbor garderobe za trudnice, a sigurna sam da ćete i vi naći ono što vam najviše «leži». Stil oblačenja nije samo modno razmišljanje, već i rezultat naših čula. Predstavlja ono u čemu se najbolje osećamo, a to je najvažnije u trudnoći.

NE za nekvalitetnu garderobu

Trudnoća jeste privremeno stanje, ali to ne znači da treba štedeti na kvalitetu. Ako ste kupoholičar, a niste radi da odvojite veći budžet za ovakvu garderobu, moraćete da se obuzdate pre nego što se zatrpate gomilom nekvalitetne garderobe, koja ne može da zameni jedan dobar odevni predmet. Uostalom, retke su one žene koje nakon izlaska iz porođajne sale izgledaju isto kao pre trudnoće. Za to će vam ipak biti potrebno neko vreme, pogotovo ako nameravate da dojite vašu bebu. Tako će trudnička odeća biti odlično rešenje i za postporođajni period. Prema tome, nije u pitanju kratkoročna investicija.

Tokom graviditeta ćete biti daleko osetljiviji nego pre. Sintetički materijali, uski i nestručno obrađeni krojevi... biće vam veoma neprijatni za nošenje. Zato se može desiti da ono što je delovalo kao razuman potez na početku kupovine - bude potpuni promašaj.

NE za promenu konfekcijskog broja

Kako meseci budu odmicali, vaša figura će se menjati. Ali ruke, noge i trup vam sigurno neće rasti. Prema tome, dileme oko konfekcijskog broja ne postoje. Nije retka pojava da se trudnice zapute u radnje za punije osobe - ne bi li za sebe našle odgovarajuću garderobu, ali nakon toga sledi razočarenje. Jedino pravo rešenje jeste odeća specijalno krojena za trudnice, koja će da odgovara vašem sadašnjem konfekcijskom broju, i u potpunosti da prati vašu figuru. Ako ste nezadovoljni ponudom na našem tržištu, uvek možete da naručite nešto iz online kataloga. Ali, oprezno, jer mere i proporcije nisu iste za evropsko, istočnjačko i američko tržište.

DA za inspekciju sopstvenog ormara

Pred vama je ozbiljan zadatak. Izdvojte već na početku trudnoće iz vašeg ormara sve stvari koje su dovoljno komotne ili rastegljive - da mogu da vas «prate» u narednim mesecima, a pritom uzmite u obzir i godišnja doba koja predstoje. Na taj način ćete izbeći svakodnevna pretraživanja i isprobavanja «hiljadu» varijanti.

DA za dobar veš

Kada kažem dobar veš, najpre pomislim na udoban. Skupe seksi varijante možete sebi da priuštite tokom trudnoće, ali bi bilo dobro da se orijentišete ka dobrom i kvalitetnom pamučnom vešu. Nabavite i par gaćica sa džepom za stomak, za ove hladne dane. Jer, osim što će vam biti toplije, moguće je da će vas klasičan veš stezati i biti jako neudoban. Tokom trudnoće, grudi mogu da se povećaju i za dva, tri broja, čak i više. Kako se od težine ne bi opustili mišići grudi, poželjno je da imate barem dva brushaltera sa širokim i jakim bretelama. Odličan izbor je i brushalter za dojilje. Uostalom, biće vam potreban nakon porođaja.

Tamara Piper, modni dizajner

Izvor: Yumama