Ultrazvuk u drugom i trećem trimestru trudnoće



Šta trudnica koja je ušla u drugi, odnosno treći trimestar treba da zna da bi njena trudnoća bila adekvatno kontrolisana, odnosno šta bi trebalo da sazna od doktora koji pregleda njen plod?

DRUGI TRIMESTAR

Od 18. do 22. nedelje trudnoće, ultrazvučni pregled se radi iz više razloga.

Izgled ploda

Procenjuje se fenotip (izgled ploda) na osnovu ultrazvučnih pokazatelja. Doktor kod ploda meri i procenjuje ugao lica (FMF), debljinu vratne brazde (NF), veličinu malog mozga (TC) i cisterne magne - širinu dela iza malog mozga (CM), razmak između očnih jabučica (OFD, IFD), indeks šake, prisustvo srednje kosti petog prsta, veličinu nosa, uva i stopala i, još jednom - veličinu butne kosti i nadlaktice. Svi ovi ultrazvučni pokazatelji, ako nisu adekvatni, mogu naknadno da izazovu sumnju na postojanje hromozomske anomalije ploda.

Anatomija i razvoj ploda

Procenjuje se anatomija i razvoj ploda. Doktor proverava započinjanje treće faze razvoja mozga, odnosno kore velikog mozga, koji počinje u 18. nedelji a završava se u 28. nedelji. Ultrazvučni pokazatelji su pojava udubljenja na površini mozga - kao što su fisure i sulkusi i izmena morfologije važnog dela mozga - insule (deo kore velikog mozga).                                                             

U ovoj starosti trudnoće se, takođe, proverava rast mozga i njegove funkcije - na osnovu sonomorfologije kao indirektnog pokazatelja: veličina lateralnih komora, veličine srednjih struktura (kavuma septi pelucidi.csp), itd. Doktor treba da proceni i rast i funkciju srca ploda (procena međukomorne i pretkomorne pregrade, proticanja krvi kroz zaliske, procena proticanja krvi kroz aortni i duktalni luk, veličina plućne arterije i aorte). Proverava se i funkcija organa za varenje (veličina želuca, postojanje žučne kese, procena žučnih puteva i cirkulacije jetre i creva), kao i rast organa za izlučivanje mokraće (veličina bubrega, veličina sabirnog sistema, građa i položaj mokraćne bešike i procena veličine polnog organa). Treba napomenuti da se koža ploda formira tek oko 23. nedelje trudnoće, pa do tada i «ne mora» da se otkrije suženje mokraćnih kanala i otežano izlučivanje mokraće ploda. To znači da je do te starosti trudnoće otežana provera rada bubrega i izvodnih kanala.

Pregled grlića materice

Po pravilu se preporučuje i pregled dužine grlića materice - endovaginalno, ultrazvučnom sondom, radi odluke o eventualnom stavljanju serklaža. Postojanje «tuneliranja» unutrašnjeg ušća i skraćenja grlića je nemoguće proceniti klničkim ginekološkim pregledom. Zbog toga se može zakasniti sa blagovremenom preporukom za serklaž, to jest za hirurško sprečavanje prevremenog otvaranja materice i prevremenog porođaja.

TREĆI TRIMESTAR

Pregled od 26. do 28. nedelje

Ultrazvučni pregled trudnoće od 26. do 28. nedelje se radi iz  sledećih razloga:

a) Vrši se procena završetka razvoja kore velikog mozga. Ona se manifestuje adekvatnim izgledom moždanih vijuga i bočnih režnjeva mozga (takozvane insule). Mada je prva faza razvoja mozga odavno završena, tek u ovoj starosti trudnoće mogu da se otkriju neke bolesti histiogeneze, to jest pogrešno spajanje arterija sa venama mozga. Bez kolor Dopplera i kolor-power Dopplera, nemoguće je registrovati ove poremećaje. Indirektni pokazatelji ovakvih arteriovenskih malformacija su izmene u hemodinamici, odnosno cirkulaciji srca ploda - koju, takođe, treba otkriti u toku provere funkcije srca ploda.

 b) Ponovna procena rada - funkcije srca i bubrega ploda. Anatomija - građa srca ploda do ove starosti trudnoće je u više navrata morala da bude proverena. Ipak, u drugoj polovini trudnoće dolazi do povećanja ukupne količine krvi, što može da uslovi registrovanje nekih manjih, do tada neregistrovanih otvora između srčanih šupljina, ili suženje u izlaznim krvnim sudovima srca. Takođe, mada retko, funkcija srčanog mišića ili ritam srca mogu da budu  poremećeni, tako da moraju da se proveravaju u toku svakog ultrazvučnog pregleda. U ovoj starosti trudnoće «ne bi trebalo» otkrivati krupne srčane mane - što znači da su one morale da budu već ranije otkrivene.                                                                       

Što se tiče bubrega, treba znati da se koža ploda formira tek iza 23. nedelje, i da tečnost mora da bude propuštena kroz bubrege i mokraćne kanale. Do te starosti, višak tečnosti  dospeva preko neformirane kože u plodovu vodu. Međutim, nakon toga, ona se kao višak zadržava u sistemu za izlučivanje ploda - što mora da se registruje, a potom proceni stepen proširenja sabirnog sistema u celini.

Testisi u ovoj starosti moraju da budu u skrotumima.

Cevasti organi, to jest njihov dijametar, takođe moraju da budu provereni, kako bi se isključilo postojanje prepreka u prolasku sadržaja kroz creva ploda.

Pregled od 32. do 34. nedelje

Od 32. do 34. nedelje, trudnica treba da zna, odnosno  doktor treba da proceni sledeće:

 a) Važno je da se proceni postojanje epifiznih jezgara (centralno položene tačke rasta donjeg okrajka butne kosti). Ovo je važno jer predstavlja indirektni pokazatelj neadekvatne funkcije štitne žlezde. Nakon rođenja, ovakva deca moraju odmah da dobiju hormonsku terapiju, bez koje nema daljeg razvoja mozga i bebe!

 b) U trećem trimestru se povremeno viđaju oštećenja već normalno razvijenog ploda - zbog virusne infekcije, koja može znatno da ošteti funkciju pojedinih organa ploda. To mora da se proveri!

c) Takođe, doktor mora da proveri eventualni nastanak naknadne izmene ishrane mozga - zbog nedovoljne cirkulacije krvi, koja dovodi do oštećenja i «nestajanja» do tada normalno razvijenog mozga. Mora da se registruje (ako postoji) i neadekvatno proticanje moždane tečnosti - likvora, zapušenje - tromboza duralnih sinusa, to jest vena mozga, itd. Nažalost, u trećem trimestru trudnoće, tokom ultrazvučnog pregleda povremeno može da se uoči mikrocefalija - zakasneli zastoj rasta mozga, nepoznatog razloga.

d) Budući roditelji moraju da znaju da u ovoj starosti trudnoće, iako je to retko, doktor koji kontroliše trudnoću može da otkrije nastanak urođenih embrionalnih tumora u bilo kom delu tela ploda. Vrsta tumora, procenjena na osnovu mišljenja doktora nakon ultrazvučnog pregleda, određuje dalje lečenje i ishod trudnoće. 

Pregled od 30. do 37. nedelje

Pregled trudnoće u trećem trimestru - od 30. do 37. nedelje podrazumeva i obaveznu proveru rasta ploda. Naime, relativno često dolazi do manifestovanja zastoja rasta ploda, koji je do tada rastao adekvatno. Naime, u ovoj starosti plod mesečno u proseku uvećava težinu za jedan kilogram. Ako posteljica ne funkcioniše optimalno, dolazi do asimetričnog zastoja ploda (plod pretežno zaostaje na račun veličine tela, a ne glave i dugih kostiju). Zastoj ploda ispod donje granice zahteva procenu ultrazvučnih markera koji otkrivaju promenu u cirkulaciji ploda. Ovi precizni pokazatelji omogućavaju određivanje novog, ranijeg termina porođaja.

Treba naglasiti da, ako je zastoj ploda ispod donje granice, može doći do oštećenja ploda, pa čak i njegove smrti, ili neposredno pre rađanja. Srećom, postoje veoma precizni ultrazvučni pokazatelji, koji omogućavaju doktoru da blagovremeno izvrši porođaj, pre očekivanog termina.  Pokazatelji ovog alarmantnog zastoja ploda su karakteristike protoka kroz srednju moždanu arteriju i kroz krvni sud koji doprema krv u srce - duktus venozus (prekid punjenja srca u fazi njegovog mirovanja, ili pojava reverznog - unazad protoka od srca kroz duktus venozus, i najpreciznijeg kriterijuma - takozvanog SIA indeksa). Svi ovi Doppler pokazatelji omogućavaju doktoru odluku o blagovremenom porođaju.

Pregled od 37. do 42. nedelje

Od 37. nedelje, ultrazvučni pregled određuje očekivanu punu zrelost pluća ploda. Od tada, pa do 42. nedelje, sva deca su rođena u očekivanom terminu. 

U ovoj starosti trudnoće, proverom dužine grlića materice, određuje se približni termin porođaja, to jest pomera - ako je to moguće, termin preporučenog carskog reza u 37. nedelji za kasnije.

U bolničkim uslovima, u porođajnoj sali, pre odluke o indukciji porođaja se savetuje procena ultrazvukom cervikalnog kanala, radi odluke o medikamentnom izazivanju porođaja ili, eventualno, odluke o hitnom  carskom rezu.

Zaključak

Trudnica treba da zna sledeće: ultrazvučno praćenje trudnoće je veoma zahtevan i ozbiljan zadatak koji je dat doktoru. Mogućnosti savremene dijagnostike se čine velikim. Ipak, od znanja, upornosti i doslednosti doktora, kao i kvaliteta opreme - ultrazvučnog aparata, zavisi kvalitet vođenja trudnoće. Treći faktor, koji određuje uspešnost praćenja trudnoće, zavisi od trudnice - koja kod nas ima priliku da bira doktora kod koga će da prati razvoj svoje bebe. Ipak, potrebno je reći da trudnica prethodno mora da se informiše, to jest da zna šta se u trudnoći pregleda ultrazvukom, potom šta je doktor «obavezan» da pregleda, kao i koju dokumentaciju mora da joj da. Jedino na taj način, rad doktora može da bude proveren, a time su trudnica i njen plod zaštićeni.

Budući roditelji takođe treba da znaju (pored svega što je do sada napisano), da dosadašnja medicinska literatura obiluje dokazima da u drugoj polovini trudnoće, pored ultrazvučne dijagnostike, i magnetna rezonanca može da pomogne u postavljanju dijagnoze, i to najčešće bolesti mozga ploda.

Dr Tihomir Mihailović, spec. radiologije; dr Aleksandar Dmitrović, spec. ginekologije i akušerstva

Izvor: Yumama

Ni bolno, ni opasno



Prva beba u kadi, rodila se u Srbiji 2001. godine, u porodilištu Kliničko-bolničkog centra “Zvezdara”. Ova metoda već je osvojila svet, a akušeri, babice i porodilje koje su je iskusile tvrde da je za majku bezbolna, a za bebu bezopasna.

Porodilji se, pre ulaska u kadu, izmere vitalne funkcije, kontroliše se temperatura vode i slušaju tonovi ploda. Masažer i topla voda (37 C) relaksiraju ženu čime se ublažava bol.
Zbog toplote se lakše otvara tako da se porođaji u kadi, čak i kod prvorotki, završavaju bez epiziotomije (sečenja) koja dodatno plaši porodilje.
Rađanje u vodi je bolje i za bebe jer voda je, za njih, prirodna sredina. Iz plodove vode u kojoj je provela devet meseci beba prelazi u običnu. Ne postoji opasnost da će beba da se udavi jer prvi put udahne tek kada je izvade iz kade. Takođe, za bebu je bolje da porođaj prođe što lakše i brže jer je dug i težak porođaj iscrpljuje.
Od ovog prvog porođaja u kadi, nove metode rađanja već se primenjuju u pojedinim porodilištima u Srbiji, a nedavno je u beogradskom Domu zdravlja “Savski venac” održano prvo predavanje o alternativnim metodama porađanja, kojih je u svetu pa i kod nas sve više.

KINESKA MEDICINA
- Pomoć kineske medicine i akupunkture kod porođaja je izuzetno važna i posebno kada je beba u karličnom položaju, koji se dosta uspešno koriguje, štapićem mokse ili akupunkturom, a tretman se radi 7 do 10 dana pred porodjaj - objašnjava dr Ljiljana Stefanović, magistar kineske medicine iz Beograda. - Tačke koje se koriste za okretanje ploda nalaze se na nogama odnosno na petom prstu a zagrevaju se moksom ili se stimulišu akupunkturnom iglom. U mnogobrojnim razvijenim zemljama lekar kineske medicine, na zahtev porodilje prisustvuje porođaju i primenjuje akupunkturu kako bi se budućoj mami olakšao i ublažio porođajne bolove. Ovaj tretman se radi sa 4-6 igala na sredini ramena i vrata, na šaci i iznad skočnog zgloba. Ove tačke su ujedno i kontraindikovane u trudnoći baš zato što mogu da izazovu porođaj. Tačke na nogama su odgovorne za dovod krvi u matericu, pa tu radimo tehniku koja se zove “disperzija” a one na šakama pojačavaju kontrakcije i njih “tonificiramo”. Porodilja može slobodno da se pomera i kreće zajedno sa iglama (nije neophodno da leži). Pomoć lekara kineske medicine je, takođe, važna i ako dođe do zastoja placente i nemogućnosti mokrenja posle porođaja.

BAHOVE CVETNE ESENCIJE
- Bahove kapi mogu da se koriste i u pripremi i tokom porođaja, a najvažnije je da porodilji pomognemo da ostane pribrana jer porađajući se ispoljava različite emocije: strah, nepodnošenje bola, nestrpljenje i želja da se porođaj što pre završi, briga, iscrpljenost, bespomoćnost - kaže Milena Kostić, klinički psiholog, terapeut i Bahov praktičar iz Beograda.
- Protiv straha dobro bi im došla zevalica (antirrhinum), a ukoliko strah prerasta u paniku pravi izbor je sunčanica (helianthemum nummularium). Pomisao da neće ili ne mogu da izdrže bol ublažava crvena dženarika (prunus cerasifera), a nedirak (impatiens) umanjuje nestrpljenje kao i visoku napetost koju prouzrokuje. Kada kontrakcije jenjavaju pomaže šipurak (genus rosa). S obzirom na to da se Bahove kapi uzimaju oralno ili spolja (u kraj usana, na teme, na pulsne tačke ruku i zglobova) i da ih se više kombinuje u jednoj flašici (najviše 7), svaka porodilja koja nije opuštena i spokojna dobila bi svoju kombinaciju. Zato bi bilo dobro kada bi akušeri i babice imali znanje o primeni Bahovih cvetnih kapi tokom porođaja jer se preparati prave od cvetova, nemaju
kontraindikacija niti bilo kakvih štetnih efekata i ne mogu da se predoziraju niti da stvore zavisnost.

SU ĐOK TERAPIJA
- Su Đok terapija može da bude izvrsna pomoć u relaksaciji tokom porođaja jer je to dijagnostičko-terapijski metod koji se izvodi na na šaci (Su) i(li) stopalu (Đok) – kaže Vera Đorđević, inženjer i profesor Su Đok metoda iz Čačka. - Glavne karakteristike ove terapije su: visoka efikasnost (rezultat se često dobija trenutno), apsolutna bezbednost (izvodi se na šaci ili stopalu a ne na telu), ne izaziva štetne efekte a stimulatori su trajni poput magneta i štapića ili je to pritisak prsta ili nekog predmeta zaobljenih ivica. Pošto iskustvo potvrđuje da buduće majke, neposredno pred porođaj, umesto da se opuste i omoguće lagani tok otvaranja kao preduslov porođaju, zadržavaju momenat dolaska svoje bebe na svet izraženim spazmom, Su Đok terapija je jedno od dobrih rešenja za relaksaciju genitalne regije i uspostavljanje iskonskog prirodnog porođaja. Postupak relaksacije počinje tek kada je porođaj već nagovešten svojim simptomima i kada je prodilja zauzela položaj koji je za nju udoban i za rađanje bebe bezbedan. Za izvođenje ove procedure treba obučiti kako trudnicu, tako i osobe koje asistiraju. Sam postupak je intenzivna masaža mesta koja su korespondencija genitalnoj regiji, tehnikom pritiskanja palcem uz kružne pokreta u smeru kazaljke na satu i treba da se vrši tokom celog porođaja. Sama masaža je malo bolna ali, već posle par minuta na očigled svih, dilatacija će da bude ubrzana, bolovi smanjeni, a porođaj ubrzan i značajno olakšan.

Izvor: Bilje i zdravlje

Muzikoterapija



U mnogim zemljama sveta, muzika se koristi u terapijske svrhe. Od nedavno, ova metoda se primenjuje i kod trudnica i porodilja
 

Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu, i time direktno utiču na kognitivne (saznajne), emocionalne i telesne funkcije čoveka, što muziku svrstava u delotvorno terapijsko sredstvo. Naučna istraživanja su dokazala da zvuk utiče na ćelije i organe, a samim tim deluje i na stanje svesti, harmonizaciju leve i desne strane mozga, krvni pritisak, cirkulaciju, disanje, kao i druge procese koji se odvijaju u telu.
 
Muzičke seanse protiv stresa                 

U mnogim zemljama postoje specijalizovani muzikoterapijski programi namenjeni trudnicama i njihovim partnerima. Oni koriste niz različitih metoda, koje se sprovode na individualnim i grupnim seansama. Prednosti su brojne: od bioloških (delovanje na disanje i krvni pritisak), do socioloških (stvaranje osećaja zajedništva kod trudnice i medicinskog osoblja). Da bi muzikoterapija bila efikasna, nije potrebno da trudnica ima muzičko obrazovanje ili talenat.

 

Muzikoterapija doprinosi zdravijoj i ugodnijoj trudnoći. Ona povoljno deluje na probavni sistem, krvni pritisak, cirkulaciju, mišiće, pomaže kod stresa i ublažavanja depresivnih stanja, uz njenu pomoć se postiže opuštenost... To je veoma važno, s obzirom koliko stres može negativno da utiče na tok trudnoće i da uzrokuje razne komplikacije.  Nedavno je otkriveno da trudnice koje su duži vremenski period bile depresivne, rađaju decu sklonu depresivnim stanjima.
 
Zvuci koji olakšavaju porođaj

Skoro da nema trudnice koja se ne plaši porođaja i bola. Pomoću vizualizacija vođenih muzikom, žene mogu da se reše negativnih predrasuda o porođaju, koje su najčešće posledica naše kulture i vaspitanja (porođaj = bol). Istraživanja su pokazala da su trudnice, koje su prošle kroz ovaj program, pozitivnije doživele svoj porođaj, što je sjajan početak majčinstva. Muzikoterapija čini porođaj manje bolnim, i to na razne načine: muzičke i vibroakustične tehnike direktno deluju na smanjenje osećaja bola, a naročito odabrana muzika ima smirujuće dejstvo, čime se eliminišu napetost i stres. Vibracije zvuka direktno utiču na puls i aktivnost mišića - što, takođe, umanjuje bol.

Zvukovi služe i kao «predmet fokusa», a na pripremama za porođaj, uz određene muzičke elemente, trudnice stiču uslovne reflekse za duboko opuštanje. Često se za vreme različitih faza porođaja trudnicama pušta muzika određenog tempa, koja im pomaže da dišu u skladu sa ritmom kontrakcija. Muzika pomaže i kod uspostavljanja pravilnog ritma disanja, a podstiče i lučenje endorfina.

 

Mocartov efekat

Posebno je zanimljiva studija koja je ispitivala efikasnost prenatalnog (pre rođenja) stimulativnog metoda koji pretenduje da unapredi intelektualni i psihički razvoj fetusa - sredstvima muzičkog stimulansa. Najpre su 172 trudnice podeljene u eksperimentalne i kontrolne grupe. Buduće mame u eksperimentalnoj grupi su nosile opasač opremljen malim zvučnicima, povezanim za kasetofon sa kojeg su puštane melodije u kojima su preovladavali zvuci violine. Majke su, u proseku, izložile svoje nerođene bebe 70-očasovnoj muzici, u periodu od 28. nedelje pa do kraja trudnoće. Posle rođenja deteta, beležile su do šestog meseca njegovo ponašanje, koristeći određenu skalu razvoja. Pokazalo se da su bebe iz eksperimentalne grupe bile znatno naprednije od onih koje nisu bile stimulisane muzikom u toku trudnoće. Razlika se, pre svega, ogledala u finim motornim aktivnostima, u lingvističkom razvoju, u nekim aspektima koordinacije i u određenom saznajnom ponašanju.

Iako su brojne studije ukazale na značaj muzike u razvoju dece, mnogi naučnici ovaj efekat ne shvataju dovoljno ozbiljno, ili mu ne pridaju veliki značaj. Međutim, ako se u budućnosti i dokaže da je «Mocartov efekat» bio samo još jedna od velikih zabluda, sigurno je da će od toga ostati bar neki pozitivni rezultati. Ako ništa drugo, vašem detetu ćete još u ranom detinjstvu usaditi osećaj za lepo, jer oko vrednosti ove bezvremene muzike sigurno nema dileme.

 
Bebe znaju šta im se sviđa

Terapija muzikom pomaže u zbližavanju sa bebom. Sluh je prvo čulo koje se razvija kod nerođenih beba - one često (udarcima «iznutra») i same pokazuju koja im se muzika sviđa, a koja ih iritira. Takođe, pevanje trudnice deluje smirujuće na bebu. Dokazano je da nerođena deca pamte zvuke koje su slušala dok su bila u maminom stomaku, i da ih i nakon rođenja prepoznaju i rado slušaju.           

 

Opušta i snaži

Ako se ravna površina peska tretira zvukom, ona će obrazovati oblike koji mogu da budu lepi i simetrični ili, pak, potpuno nepovezani, što zavisi od frekvencije zvuka, njegove jačine, kvaliteta, izvora i drugih karakteristika. Pevanje na sličan način može da deluje na telo - opuštajuće ili osnažujuće.

 

Reci mi šta slušaš, pa ću ti reći ko si!

Istraživanje sprovedeno na čak 36.517 osoba iz celog sveta, pokazalo je da postoji povezanost između izbora muzike i karaktera. Ispostavilo se da su ljubitelji klasične muzike i džeza kreativni, da pop muziku vole marljivi, a uprkos stereotipu - ljubitelji heavy metal muzike su nežni, opušteni kreativci. Tako bar tvrdi profesor Adrian Nort sa škotskog Univerziteta Heriot-Vot, koji je proučavao međusobnu povezanost ličnosti i izbora muzike. «Ljudi često svoj identitet pokazuju muzičkim ukusom, izborom odeće i mesta na koje izlaze, ili govorom... pa nije čudno što je ličnost povezana sa izborom muzike».

Osobe koje su bile uključene u ovo, do sada najveće istraživanje takve vrste, morale su da ocene 104 različita muzička stila, a zatim da reše test ličnosti. «Istraživači su desetinama godina dokazivali da su ljubitelji rok muzike i repa buntovni, a ljubitelji opere bogati i visokoškolovani», izjavio je profesor Nort. Međutim, ovo je prvo istraživanje koje je pokazalo da je osobenost povezana sa izborom različitih muzičkih stilova. Naučnici su zaključili da su ljubitelji džeza i klasične muzike kreativni i samouvereni, mada su prvi otvoreniji, a drugi povučeniji. Ljubitelji kantri muzike su marljivi i sramežljivi. Rep vole otvoreni ljudi, a ljubiteljima indi muzike (više muzičkih pravaca: pank rok, nojs rok, tvi pop...) nedostaje samouverenost i nisu baš ljubazni. Oni koji vole soul - kreativni su, otvoreni, nežni, opušteni i imaju visoko samopouzdanje.

Izvor: Yumama

Insekti vrebaju i danju i noću



Ubodi insekata predstavljaju pravu neprijatnost, što je posebno izraženo kada su u pitanju deca. Pored toga što mogu da budu bolni, njihovi ujedi izazivaju i nelagodan svrab. Ima li dodatnih razloga za strah, ako se zna da upravo insekti prenose razne zarazne bolesti?
 

O tome smo razgovarali sa prim. dr Božidarom Ljubićem, epidemiologom iz Zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

 

Komarci

Proleće je period sa mnogo kiše, ponekad je i leto kišno, a vlaga pogoduje razvoju komaraca. S obzirom na brojne larve, decu i njihove roditelje u prirodi očekuju mnogi insekti. Od neugodnijih i opasnijih, to su komarci i krpelji. Komarci se obično pojavljuju oko 19 časova, u kratkom intervalu (pola sata), a za to vreme izujedaju sve na koje naiđu. Pošto je malarija iskorenjena na ovim prostorima, od «domaćih» komaraca nema opasnosi kada je reč o toj vrsti zaraze.

 

Komarci se, uglavnom, nalaze u barama, koje su često kontaminirane fekalnim masama. Ukoliko dođe do većeg broja uboda, mogu da izazovu infekciju. Pored toga, pojedine osobe su (a naročito deca) osetljivije na ubode, što se manifestuje u vidu alergije, koja je praćena svrabom i raznim promenama na koži. Lekar procenjuje da li je reč o lakoj ili težoj formi, kako bi preduzeo odgovarajuće mere - antišok terapiju, na primer.

 

Ranije su postojale zone dejstva - odnosno, znalo se da jedna vrsta komaraca, recimo, živi samo u primorskom području, druga u kontinentalnom. Ali, promene klimatskih uslova su dovele do pomeranja tih zona. Ono što je nekada bilo karakteristično samo za primorje, danas se pomerilo na unutrašnjost, tako da u Makedoniji postoji kala azar - bolest (visoka telesna temperatura, malaksalost, glavobolja) koja je do skoro bila tipična samo za mediteransko područje.

 

Pčela, bumbar, osa, stršljen

Ovi insekti su opasni zato što ubrizgavaju mravlju kiselinu, usled koje se na telu stvara otok. Reakcija organizma na ujed pčele, ose ili stršljena zavisi od otpornosti, odnosno sklonosti ka alergiji. Kod izuzetno osetljivih osoba, ujed ovih insekata se manifestuje kao izuzetno jaka alergija.

 

Kada su deca na otvorenom prostoru, posebna pažnja treba da se obrati dok jedu kolač, čokoladu, sladoled ili piju sok. Deca o zaštiti ne vode računa, pa se dešava da čak i zagrizu insekta (na primer, kada se nalazi u voćki). Tada dolazi do otoka ždrela, jezika, sluzokože... U tom slučaju, neophodna je hitna intervencija lekara u najbližoj zdravstvenoj instituciji.

 

Iako veći od pčele, bumbar ne treba da plaši roditelje. Ovaj insekt svoj kratak životni vek ne troši na ujede.

 

Pauk

Ujed pauka je opasan, jer može da izazove jaku alergiju. Na izletu, u prirodi, treba izbegavati blizinu žbunja i boravak ispod drveta. Inače, ima ih mnogo, veoma različitih vrsta. Ima ih u kući, u stanovima. Obično se aktiviraju kada se očisti paučina i razbiju njihova legla, pa se razmile po celoj kući. Tada se aktiviraju tokom noći, a rezultat je čitav niz ujeda. Mesto ujeda je većeg obima, bolno, toplo, otečeno. Neophodna je terapija, koju prepisuje lekar.

 

Gusenica

Takođe je nezgodan «gost» na telu. Ima ih mnogo na drveću. Uz malo opreznosti, lako se vide «mrežice» na drvetu u kojima gusenice borave. Zbog svojih sitnih, brojnih nožica - ne oseća se, a u međuvremenu napravi čitav niz sitnih ujeda. Zbog mravlje kiseline koju ubrizgava, gusenica napravi na telu veliki broj alergijskih mesta. Njen ujed svrbi, peče. Ukoliko dođe do ujeda, dragocena je Sinopen ampula. Dovoljno je da se ovom tečnošću premaže mesto na kojem je uočljiv njen trag. 

                         

Stenice

Sitne, male površine (svega nekoliko milimetara), braon boje - stenice su aktivne samo tokom noći. Tada su im ivice kreveta omiljeno mesto. Kada se upali svetlo, razbeže se na mesta na kojima se skrivaju tokom dana. Neprijatnog su mirisa ukoliko se zgnječe. Pri ujedu ostavljaju brojne crvene tačkice po telu, što deluje kao alergija. Spas od ovih insekata je upotreba insekticida, kojim se isprska prostorija - potom se dva sata ostavi dobro zatvorena.

 

Muve

Muve uglavnom mehanički prenose različite bolesti. Sleću na kontaminirane terene, na kojima ima fekalnih sadržaja (poljski WC, kanali, bare) i prenose deo tog sadržaja na svojim nožicama. One, pre svega, zagađuju hranu, što dovodi do infekcije i proliva.

                                               

Zaštita

Bilo da su u stiku ili spreju, repelenti su sredstva koja teraju insekte, i to je preventivni način da se spreče njihovi ubodi. Zaštita obično deluje po nekoliko sati, a treba je koristiti i obnavljati prema priloženom uputstvu.

 

Oprez sa putovanjima u nepoznato

Mnogi ne znaju na šta sve mogu da naiđu na odabranoj turističkoj destinaciji. U svakom slučaju, turističke agencije bi morale dobro da poznaju uslove destinacija na koje šalju putnike. Međutim, one ne konsultuju zavode koji bi im dali uputstva o potrebnim merama zaštite, a svaka zemlja ima neke svoje karakteristike. U nekim od njih, insekti (komarci i krpelji) prenose ogroman broj bolesti, tako da postoji rizik kojeg putnici (turisti) često nisu svesni.

 

Prema evidenciji kojom raspolažemo, malariju najčešće  dobijaju oni koji putuju za Tursku. Tamo se inficiraju, a zbog dužine inkubacije - ovde im se, po povratku, manifestuje bolest. Tu su i druge bolesti, karakteristične za Južnu i Severnu Ameriku, Australiju, zemlje Afrike... Pošto ne znate šta vas tamo čeka, savet je da se obavezno štitite specijalnim sredstvima, od kojih insekti beže.

 

Saveti

 

1. Krpelji ne prenose samo Lajmsku bolest, već i meningitis i meningoencefalitis. Između ostalog, mogu da prenesu brucelozu i leptospirozu - bolesti koje su se na beogradskom području, na primer, javile u epidemijskoj formi. Zato treba da se izbegava boravak pored žbunastog bilja i ispod drveća - na kojem se, najčešće, nalaze. Krpelja iritira pokret i on sa drveta pada, tako da na telu obično može da se nađe više uboda.

 

2. Posle igre u parku, u zelenilu, decu svakako treba kontrolisati. Ukoliko se krpelj «zakačio» za deo tela, ne sme da se premazuje nikakvim sredstvom, niti da se gnječi ili kida, već da se pažljivo izvadi. Jer, ako u sebi ima virus, može da inficira organizam. Stručni nadzor pri ujedu krpelja traje do mesec dana. Ukoliko se za to vreme pojavi crvenilo u obliku kruga, znak je da je došlo do infekcije.

Izvor: Yumama

Odabir vrtića ili bebisiterke



Kad dođe vreme da se sa porodiljskog bolovanja vratite na posao, postavlja se pitanje kome poveriti čuvanje deteta. Da li je pametnije da dete date u vrtić kako bi se socijalizovalo, ili je, pak, bolje da nađete bebisiterku - izbor je samo vaš.

VRTIĆ

U slučaju da je vaše dete budući đak prvak, sigurno ste do sada ne samo izabrali školu i obavili sva testiranja, već su vaše psihološke pripreme deteta na novu sredinu uveliko u toku. Takođe, ukoliko ste "rezervisali" mesto, i još tokom proleća upisali dete u neki od državnih vrtića, mnoge vaše dileme više ne postoje. Ali, ako još uvek razmišljate za koji vrtić da se opredelite: državni ili privatni, po kojim kriterijumima da ga izaberete i kako da izvršite pripremu deteta - krajnje je vreme da se ovim pitanjima ozbiljno pozabavite.

Najbolje vreme za polazak

Većina dece kreće u vrtić u septembru. To znači da će dete, ako ga upišete posle ovog roka, ući u svoju vršnjačku grupu u trenutku kada se drugi mališani već poznaju i između njih postoji interakcija. Zbog toga će njegovo prilagođavanje u startu da bude otežano jer će morati ne samo da se navikava na nov ritam dnevnih aktivnosti, autoritet vaspitačice i upoznavanje dece, već i da se aktivno bori za svoje mesto u grupi.

Najveće prednosti privatnih vrtića u odnosu na državne su: manji broj mališana u grupi, veća informisanost roditelja o dnevnim aktivnostima, bolja komunikacija sa vaspitačicama,  mogućnost veće kontrole jelovnika, higijene objekta... Međutim, niti je privatni vrtić garancija dobrog izbora, niti je državni sinonim za loš vrtić. Upravo zato, dva osnovna roditeljska zadatka su odabir pravog vrtića i priprema deteta.

Izbor za vaše dete

Obiđite obdaništa u kraju i razgovarajte sa stručnim licima, kako biste se pravovremeno informisali o svemu što vas zanima. Prilikom izbora se koncentrišite na sledeća pitanja: Koliki je broj dece u grupi? Kakav je plan rada, tj. aktivnosti? Kakvo je osoblje vrtića, tj. da li su u pitanju isključivo vaspitačice ili i pedagozi, medicinske sestre...? Preporučljivo je da se za ove razgovore pripremite, odnosno unapred smislite šta hoćete da saznate. Imate pravo da pitate zaista sve što želite i zato nemojte da se snebivate, čak i kada vam vaša pitanja deluju smešno. Na primer, pitanje da li deca u istim patikama idu u dvorište i nakon toga se u njima igraju u zatvorenom prostoru, na prvi pogled može da izgleda bez značaja, ali mnogo govori o higijeni objekta. Zamolite vaspitačicu da vam ukratko opiše šta sa decom radi, da vam pokaže neke crteže, da opiše šta namerava da radi u idućem periodu. Raspitajte se kako teče proces uvođenja deteta u grupu. Odnosno, da li je roditeljima dozvoljen pristup prvih dana, da li možete da ostavljate dete samo po nekoliko sati, kakva su njihova iskustva i da li praktikuju neke posebne olakšice ili aktivnosti za novopridošlo dete (u pojedinim vrtićima se "novom" detetu ispunjavaju želje - druga deca mu pevaju pesmice, poklanjaju crteže u znak dobrodošlice...).

Priprema deteta za vrtić

Ova priprema je pre svega psihološke prirode, jer ćete potrebne zdravstvene preglede brzo da obavite. Najpre, za obdanište nema zakonskog, već preporučljivog uzrasta, ali i to zavisi od samog deteta. Znaci koji govore da je zrelo i spremno za vrtić su: više ne nosi pelene (barem ne tokom dana), pokazuje interesovnje za igru sa vršnjacima, može nekoliko sati da provede bez vas, ostajalo je samo u prisustvu drugih odraslih (baka i deda, na primer).

Pre polaska, bilo bi dobro da nekoliko puta zajedno odete do njegovog budućeg obdaništa, da posmatrate decu u dvorištu, i da mališanu kažete kako će ubrzo i on moći da se tu igra.

Učenje samostalnosti

U deo vaše pripreme za vrtić ulazi i učenje samostalnosti. Naime, ukoliko dete ume samo da se obuče, izuje obuću, veže pertle... ne samo da će to da bude velika olakšica za vaspitačice, već će da podigne nivo samopouzdanja kod deteta. Ono će da se oseća nadmoćnije u odnosu na one mališane koji ove aktivnosti ne uspevaju da obavljaju samostalno, pa im je potrebna pomoć odraslih.

Kada govorite o vrtiću, pokušajte da kontrolišete emocije. Svaka vaša emocija je "zarazna" po dete. Ako vi na ovo prvo odvajanje reagujete burno, napeto, nervozno - isto će tako da reaguje i dete. Ono podsvesno misli da će u vrtiću sigurno da mu se desi nešto veoma loše čim ste vi toliko uplašeni i nesigurni. Slično je i sa scenama opraštanja. Što su duže i dramatičnije - biće teže i detetu i vama da se "odlepite". Umesto toga, pokušajte smirenim glasom da objasnite kako ćete da dođete u dogovoreno vreme (navedite tačno kada, na način koji dete može da razume, na primer: odmah posle ručka, ili kada budu dolazili i drugi roditelji, ili posle spavanja...), da ste uvereni da će sve da bude u najboljem redu i da sada zaista morate da odete. Dodajte i da, bez obzira što ćete da budete odvojeni, vi ćete i dalje mnogo da mislite na njega, i da ćete jedva čekati da ga vidite i da pričate kako je provelo dan. Kako biste mu olakšali početne periode nedostajanja, ostavite mu u džepu bombonicu ili sitniju igračku koja će da ga podseća koliko ga volite.

BEBISITERKA

Ukoliko je vaš plan da u narednom periodu dete čuva bebisiterka, odabir prave osobe je vaš primarni zadatak.

Čuvajte se previše zaštitničkog odnosa prema detetu. Jer ako podsvesno verujete da niko ne može tako dobro o njemu da brine kao vi, jasno je da će vaši zahtevi da budu previsoki, i da odgovarajuću bebisiterku nećete ni da pronađete.

Kako do bebisiterke?

Putem novinskih oglasa možete da se informišete o pojedinačnim ponudama, kao i o postojećim službama i agencijama. Drugi način je preporuka koju možete da zatražite ili od druge mame, ili od osoba koje rade sa decom (iz vrtića, na primer). Zahvaljujući njihovoj međusobnoj povezanosti, one će rado da vas upute u potragu za osobom od poverenja. Međutim, najvažnije je da u tu osobu poverenje steknete upravo VI. I zato, ma koliko neka devojka ili žena imala dobre preporuke, koliko god je hvalili... ako vi nemate dobar utisak o njoj - verujte svom sudu i osećaju.

Potencijalne kandidatkinje pozovite na razgovor. Za njega se detaljno pripremite, smislite unapred pitanja. Imate pravo da budete direktni, otvoreni, jasni, jer upravo od izbora prave osobe zavisi kvalitet provedenog vremena vašeg deteta. Neophodno je da pitate i koja su njena ranija iskustva sa čuvanjem dece tog uzrasta, koje aktivnosti namerava da sprovodi sa mališanom, koja su njena očekivanja od vas, koji su razlozi prijavljivanja za baš taj posao...

Nivo autoriteta

Pre razgovora sa kandidatkinjama, razmislite o količini autoriteta koji od bebisiterke očekujete. Naime, autoritet koji će ona da ima prema detetu zavisi od nje (temperamenta, iskustva, motivacije za taj posao), od deteta (zrelosti, uzrasta, temperamenta), ali i od vašeg međusobnog dogovora. Kako biste definisali granice autoriteta, pokušajte da postavite nekoliko: "Šta ako ..." situacija. Neke od njih mogu da budu  bezazlene, na primer: dete insistira na slatkišima pre ručka iako mu vi to zabranjujete. Šta će ona da uradi? Jasno, kada bebisiterka pokušava da se pokaže u što boljem svetlu kako bi dobila posao, sigurno neće da vam odgovori: " Pokleknuću, daću mu slatkiše...", već verovatno: "Postupiću u skladu sa vašim stavom". Pravilo koje se preporučuje da ustanovite sa bebisiterkom jeste da ona ne sme da pruža ono što vi zabranjujete, i obrnuto. Naime, svaki novi model ponašanja koji ona uvede, može kod deteta da stvori zabunu i nesigurnost. Izuzetak su slučajevi kada je njeno ponašanje u važnim  stvarima različito, jer je to deo vašeg dogovora. Njen autoritet će najviše da dođe do izražaja u nekim manje bezazlenim i potencijalno opasnim situacijama. Na primer, postavite joj sledeću "šta ako..." situaciju: vi ste na poslu, dete je ostalo sa njom, i odjednom ima izuzetno visoku temperaturu. Šta bi ona prvo uradila? Dala mu lek, pozvala vas, potražila lekarsku pomoć...? Kada čujete njen odgovor, razmislite: ukoliko bi  samoinicijativno dala lek detetu - da li to govori o njenoj preteranoj ubeđenosti da sve može da obavi sama, i da joj vaša dozvola nije potrebna? Za ovakve slučajeve pokušajte da se konkretno dogovorite šta treba da uradi i kako da se ponaša.

Podrazumeva se da ćete bebisiterku da uputite i gde se nalazi mesto za presvlačenje deteta, bočice, hrana... kao i gde se nalaze važni telefonski brojevi u slučaju hitne potrebe. Takođe, ukoliko vi ili vaše dete imate neke posebne zahteve ili specifičnosti, morate to sasvim jasno i otvoreno da kažete.

Postepenost

Pre nego što bebisiterku ostavite samu sa detetom, ostanite u drugoj sobi, kako biste im dali vremena da se upoznaju i "snađu". Situacije presvlačenja, traženja omiljene igrčake, prepoznavanja pokazivanja gladi, žeđi i raznih drugih želja vašeg deteta - za bebisiterku moraju da budu lako razumljivi zadaci.

U svakom slučaju, odgovarajuća bebisiterka predstavlja veliku pomoć i podršku porodici. Idealno je da ona bude istovremeno i drug u igri i pažljivi slušalac dečjih potreba i interesovanja. Budite uporni da pronađete upravo takvu osobu, kako bi odrastanje vašeg deteta bilo još potpunije i veselije.

Vredne lekcije

Buduću socijalizaciju ćete da mu olakšate ako neposredno pre polaska ima što više kontakata sa vršnjacima. Svako druženje i igra, bez obzira koliko u njima bilo konflikata, svađa, mirenja, durenja... predstavljaju vrednu lekciju. Ovakvi susreti će uveliko da pomognu detetu da se snalazi u vrtiću, gde će da uspostavlja različite odnose i sa stidljivom, i sa agresivnom, i sa ćutljivom, i sa bučnom, i sa nemirnom decom.

Pripremni razgovori

Sa razgovorima počnite najmanje trideset dana pre nego što dete prvi put odvedete u novu sredinu. Pružite mu realnu sliku kada opisujete šta ga tamo čeka, ali ne preterujte sa zabranama, kaznama, pretnjama. Umesto upozorenja kako će morati da sluša vaspitačicu, da jede ili spava kad i ostala deca, da bude uvek mirno i poslušno, radije recite da će tamo da stekne mnogo novih drugara, da će da nauči nove igre, da će vaspitačice da brinu o njemu, i da može da im se obrati kada mu je nešto potrebno ili nešto nije u redu.

Dogovor je najvažniji

Sopstvenu brigu kako se dete oseća u ovim prvim danima, možete bar delimično da ublažite tako što ćete da se sa vaspitačicom dogovorite da telefonom proverite kako se dete snalazi. Uostalom, kada vi odete, ono ostaje u prostoru punom dece i novih igračaka. Dakle, sa bezbroj izazova i zanimljivih sadržaja. Često je dovoljno da mu se samo na odgovarajući način skrene pažnja pa da vas "zaboravi", sve do trenutka kad dođete po njega.

Postepeno navikavanje na bebisiterku

Uobičajeno uhodavanje i navikavanje deteta na novu osobu traje oko dve nedelje. Po isteku ovog perioda možete početi da ih ostavljate nasamo po nekoliko sati. Naime, prelazni period se daleko lakše podnosi postepenim navikavanjem, nego ako vas odjednom nema po ceo dan.

Jelena Holcer, pedagog

Izvor: Yumama

Čistoća - savremena opsesija



Da li sećate onog dečaka iz pesme Duška Radovića koji se toliko mnogo umiva da koža počinje da mu se tanji? Imate li, slučajno, osećaj da ste «slučaj» iz te pesme? Ako je tako, bar niste u tome usamljeni. Opsesija čistoćom, danas je boljka planetarnih razmera.
 

Istorija nam govori da su se stavovi o higijeni menjali tokom vekova. Stari Egipćani i Rimljani su se satima brčkali u bazenima i kupatilima, dok su Evropljani iz doba prosvetiteljstva zazirali od vode, misleći da preko nje mogu da se zarade opasne bolesti, poput kuge. Ipak, opšti standardi čistoće nikada do sada nisu bili na tako visokom nivou kao što su danas. Opsesija čistoćom polako prerasta u jednu od ključnih patologija savremenog sveta, smatra Ketrin Ašenburg, autorka knjige Prljave priče o čistoći: neprečišćena istorija. Ona opominje: «Naša obuzetost čistoćom je dostigla apsurdne razmere. Danas kao da ne postoji način da se osećamo udobno u svojoj koži više od nekoliko sati nakon tuširanja. Čistoća nam deluje sve nedostižnije».

 

Mikrobi su na našoj strani

Panika od klica je antiseptička sredstva pretvorila u naše najbolje kućne prijatelje. Pre jedne decenije, antibakterijski gelovi su mogli da se nađu samo u bolnicama. Međutim, sada svake godine njihova prodaja raste za 50 odsto. Mikrobi vrebaju na svakom koraku - upozoravaju nas vesti, novinski članci, knjige o odgajanju dece... pretvarajući u našim glavama svet koji nas okružuje u opasno i negostoljubivo mesto. Televizijski program okupiraju emisije u kojima superdomaćice upadaju u kuće ljudi i otkrivaju skrivena legla prljavštine i klica, a snimci specijalnim kamerama - koje otkrivaju desetine vrsta bakterija na «prosečnoj» ljudskoj ruci, dodatno hrane našu higijensku paranoju. Reklame za kozmetičke proizvode nam govore da nam lice nikada nije dovoljno očišćeno, da zubi nikada nisu dovoljno oprani, a da bebine ručice nikada nisu dovoljno dezinfikovane. 

Međutim, stvari stoje sasvim drugačije - većina mikroba koji nas okružuju, uopšte ne predstavljaju opasnost, već su mnogi  čak vrlo korisni. Takođe, oni su i neuništivi, budući da po svojoj masi 25 puta nadmašuju sve višećelijske organizme na planeti.

Slično je i sa mikrobima koje nosimo u sebi. Ljudsko telo sadrži otprilike 100 triliona ćelija - od kojih, verovali ili ne, samo deset  odsto sačinjava naše organe. Ostatak su mikrobi. Većina od njih su bakterije koje obitavaju u našem sistemu za varenje, i koje nam služe tako što razlažu hranu i izdvajaju hranljive sastojke. «Očišćen» od mikroba, čovek ne bi mogao da preživi ni nedelju dana. Crevna flora nas štiti od mnogih bolesti, a bakterije iz creva su odgovorne i za proizvodnju vitamina K, ključnog za proces koagulacije krvi.

 

Čišćenje kao terapija

Strast za čistoćom organizma se ne zaustavlja na mikrobima. Tu je i famozna «detoksikacija» putem dijeta, tretmana, zdrave ishrane. Gutamo vitamine jer verujemo da hvataju «prljave» slobodne radikale, vežbamo do iznemoglosti u pokušaju da znojenjem izbacimo štetne materije i otrove,  pijemo litre i litre vode u zabludi da tako ispiramo bubrege ili krv - što u nekim slučajevima dovodi čak do smrtonosnog «trovanja» vodom. Zapravo, naše telo je sasvim sposobno da se samo izbori sa većinom «zagađivača» koji ga opsedaju.   

Jedan zanimljiv eksperiment je pokazao da su ljudi, koji su dobili uputstvo da razmišljaju o svojim greškama iz prošlosti - poput laganja, krađe ili izdajstva prijatelja, mnogo češće prali ruke nego inače.

 

Mrvica na podu nije bauk

Ipak, problem je što ovaj metod «terapije» nema dugotrajan efekat. Što više opsesivnog čišćenja - to svest o prisutnosti prljavštine sve više raste, a naša potreba za čistoćom jača. Umesto da joj se prepustimo, trebalo bi da se odupremo i shvatimo da su umerenost u higijeni i poneka mrvica na podu sasvim u redu. Mikrobi iz našeg okruženja, jednostavno, ne mogu da se pobede, a čovek mora da prihvati rizik kao nužan deo svog života kako bi održao spokoj. Rizikujući prehladu zbog ljubljenja sa prijateljima, ili stomačni virus zbog dva ribanja sudopere manje - mi, zapravo, dobijamo na drugoj strani: u međuljudskim odnosima, ili na slobodnom vremenu, što obogaćuje život na drugačiji način. Isto tako, važno je imati i svest o stvarnom nivou opasnosti od mikroba - šanse da vas salmonela danas ubije, daleko su manje nego, na primer, gojaznost. Ali, ipak nikog ne hvata panični strah od  hamburgera.

 

Kolateralna šteta higijenskog rata 

U stalnoj trci za savršenom čistoćom, svi snosimo posledice. Povećani standardi higijene stavljaju nov teret na pleća žena, koje obavljaju najveći deo kućnih poslova. Rezultat preterane čistoće su i sve brojnije alergije, a naša preterana upotreba hemikalija - osim što može da izloži decu otrovima, može da bude i sasvim kontraproduktivna u borbi protiv bakterija, odnosno da utiče na razvoj otpornih «supermikroba».

Naravno, pranje ruku jeste jedan od ključnih faktora zaštite zdravlja. Ipak, sasvim je dovoljno koristiti običan sapun i toplu vodu. Sa druge strane, prečesto pranje celog tela uopšte nema pozitivan efekat po naše zdravlje. Opsesivno kupanje i čišćenje, generalno donose više štete našem zdravlju nego što mu pomažu. Naročito smo zaštitnički raspoloženi prema deci i spremni smo da dezinfikujemo sve što je u njihovoj blizini, narušavajući njihov imuni sistem i sprečavajući ih da razviju otpornost.

 

Organizam "izmišlja" neprijatelje

Naime, deca koja ne dolaze dovoljno u kontakt sa mikroorganizmima, najčešće su žrtve alergija i astme. Istraživanja pokazuju da deca koja imaju puno braće i sestara, koja odrastaju na selu, rano se uključuju u kolektiv ili imaju mačku - i na taj način se od malih nogu izlažu bakterijama, mnogo manje pate od alergija i parazitskih infekcija. Kada nema pravih neprijatelja da se protiv njih bori, organizam ih «izmišlja», pa svoje odbrambene sisteme okreće protiv bezazlenih stvari poput polena ili kikirikija.

Najzad, sami mikrobi su mnogo prilagodljiviji od nas. Tetrapak mleka ostavljen van frižidera - za jednu noć će postati dom hiljada generacija mikroba. To je više vremena za prilagođavanje novim uslovima nego što za ljudsku vrstu predstavljaju milenijumi. Dakle, umesto da bezuspešno pokušavamo da ih pobedimo, bilo bi nam bolje da sklopimo primirje sa njima. Najzad, bili su tu mnogo pre nego što smo se mi pojavili, a ostaće ovde mnogo duže od nas. Jednostavno, naviknimo se na to.

 

Zašto gajimo iracionalan strah od mikroba?

Da li je tu stvar samo u žudnji za zdravljem, ili postoje neki dublji razlozi? Psiholog Robert Lihi smatra da je higijena danas više moralno nego zdravstveno pitanje. Glancanje i dezinfikovanje, sa druge strane, predstavljaju vrstu terapije za svakodnevne nervoze savremenog čoveka. Smiruje nas utisak da nešto postižemo, da imamo kontrolu nad stvarima. Možda ne možemo da se suprotstavimo šefu, smršamo pet kila ili pomognemo najbližima kad su teško bolesni... ali, definitivno možemo da nateramo sudoperu da se cakli. Takođe, ritual čišćenja tela ili prostora može da predstavlja naš pokušaj da «očistimo» svoj unutrašnji svet od crnih misli i osećanja, ili od krivice.

Izvor: Yumama

Končići krvi na bebinoj peleni



Ovo je jedna od ne tako retkih situacija: mama menja pelenu i uoči malo krvi na njoj. Obično se vidi «končić» krvi na vrhu dobro formirane stolice - a to, skoro uvek, izazove strah kod roditelja. Nekada je to prava panika, koja uključuje «trčanje» do pedijatra, a ponekad i do hirurga.
 

Zašto se javljaju ovi «končići»?

Završni deo creva (analni otvor) - čmarić je jedan kružni mišić (sfinkter) koji je «presvučen» finom sluznicom iznutra, a veoma nežnom kožom spolja. Prvih par nedelja bebinog života obično prođe sa manje, više redovnim pražnjenjem creva, a stolica varira od kašaste do čvrste. Kako beba raste, sve joj je bolji apetit, pa je i količina mleka koje unosi sve veća. Sa rastom bebe, rastu i unutrašnji organi, pa se povećava i «kapacitet» debelog creva. Zato beba može da zadrži stolicu po nekoliko dana, a tada se ona obično «stvrdne». To je potpuno normalno, jer je jedna od važnih funkcija debelog creva baš da «izvuče» višak vode iz crevnog sadržaja i tako formira stolicu. Kada to traje nekoliko dana, onda se može desiti da stolica bude baš tvrda.

Kada se veća količina ovakve stolice «proteruje» kroz nežni bebin čmarić, može da dođe do malih «pukotina» na koži ili sluznici analnog otvora. E, tada se obično dešava ovo «mikrokrvarenje», koje roditelji mogu da primete na peleni.

Ponekad se ovo može videti kada dete ima «ojed», jer je tada koža guze već ranjena, pa ovo «probijanje» tvrde stolice može da se završi pomenutim «končićima» krvi.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: Yumama

Kasno materinstvo -prednosti i mane



Svake godine povećava se broj žena koje se odlučuju za materinstvo u zrelim godinama. Zašto se to dešava? Kako se pozno materinstvo odražava na zdravlje žene i njenog deteta?

Donedavno se u akušerstvu koristio termin starija prvorotka. To su bile žene koje su svoju prvu bebu donosile na svet posle tridesete. Danas se taj termin više ne koristi, a sa stanovišta savremene medicine, poznim materinstvom se smatra prvi porođaj žene starije od 35 godina.
U zapadnoevropskim zemljama odavno postoji tradicija stupanja u brak posle 30. godine i rađanja deteta još kasnije. Prema podacima francuskih stručnjaka, danas svaka peta žena prvo dete rađa u poznijim godinama. Ta tendencija se, pre svega, objašnjava socijalnim aspektima: žene prvo studiraju, zatim grade karijeru da bi stekle materijalnu sigurnost i obezbedile potomstvu dostojnu budućnost. Ali to nije jedini razlog. Sve je manje potpuno zdravih žena koje bez ikakvih problema mogu da zatrudne i rode bebu. S tim u vezi nisu čak toliko važne godine iz krštenice buduće mame koliko je bitno pravo stanje njenog zdravlja. Ponekad mlada devojka ima više problema sa zdravljem nego žena posle 35. godine. Ipak, postoje bolesti koje su s godinama učestalije, recimo visok krvni pritisak, dijabetes, problemi sa kičmom, snižena aktivnost štitne žlezde, kardiovaskularne bolesti i proširene vene. Devojke stare dvadesetak godina po pravilu ne pate od tih bolesti.

Mane kasnog materinstva
Nije tajna da upravo žene koje se odluče da rode dete u poznijim godinama imaju brojne probleme vezane za mogućnost da začnu i donesu na svet zdravo dete, a da pri tom ne naude vlastitom zdravlju. Praktično nema žene koja oko četrdesete ne pati od neke hronične bolesti.
Polazeći od bioloških kriterijuma, smatra se da je za ženu najbolje vreme za rađanje između 20. i 29. godine. Posle 35. sposobnost začeća i donošenja trudnoće do kraja smanjuje se pre svega zbog toga što je ovulacija ređa, hormonski status se menja, snižava se reagovanje materice na hormone, a jajna ćelija stari. Što je jajna ćelija starija, to je veći rizik da će se u složenom procesu razvoja ploda desiti greške. Nepobitno je utvrđeno da se rizik od hromozomske patologije, naročito u pogledu Daunovog sindroma, znatno povećava sa starošću majke. Dok se kod žena u starosnoj grupi od 20. do 23. godine na 500 do 800 zdrave dece rađa jedno s Daunovim sindromom, dotle ta proporcija posle 40. iznosi jedno bolesno dete na 120 do 130 zdravih. Pri tom nije bitno da li je ženi to prvo ili treće dete.
Osim toga, posle 35. godine povećava se opasnost od vanmaterične trudnoće, raznih komplikacija kao što su prevremeni porođaj ili preneta trudnoća, toksikoza u drugoj polovini trudnoće, prevremeno curenje plodove vode, slabost trudova. Hipoksija ploda (kad dete nema dovoljno kiseonika za vreme porođaja), koja u većini slučajeva zahteva carski rez, javlja se kod starijih prvorotki sedam puta češće nego kod mladih žena. Treba napomenuti da se starije prvorotke najčešće porađaju carskim rezom.
Porođaj starijih mama komplikuju i razne bolesti, recimo srčane tegobe, povišen pritisak ili dijabetes, koji u trudnoći mogu da se ispolje intenzivnije nego inače i zato predstavljaju ozbiljnu opasnost kako za ženu, tako i za bebu.
Žene koje rađaju prvo dete posle 35. češće imaju problem s dojenjem, pa su prinuđene da prehranjuju bebu ili sasvim pređu na veštačku ishranu. Međutim, koliko god da su te formule dobre, one ne mogu da zamene majčino mleko.

Prednosti kasnog materinstva
Jedna od glavnih prednosti kasnog materinstva jeste činjenica da žena između 35 i 40 godina po pravilu planski rađa svoju prvu bebu koju očekuje s ogromnom radošću, a ne kao obavezu. Naučnici su otkrili da su kao posledica toga deca mlađih žena slabije razvijena u psihoemocionalnom pogledu nego mališani starijih majki koji su došli na svet posle problematične, a često i patološke bremenitosti. Zašto? Zato što se takvoj deci poklanja mnogo više pažnje, vremena i truda jer su došla na svet uz mnogo muke i odricanja.
Dokazano je da je u fiziološkom pogledu optimalni uzrast za prvu trudnoću 29 godina, dok je psihološki i emocionalno žena zrela za materinstvo otprilike deset godina kasnije. Zato žene koje su začele i rodile dete posle 30 godina, mnogo pozitivnije prihvataju svoje stanje i ređe pate od depresije. Starije mame se ozbiljnije i odgovornije odnose prema bebi, trudnoći i porođaju. One redovno posećuju lekara i strogo se drže svih njegovih preporuka.
Postoje i čisto medicinske prednosti. U kasnijoj trudnoći može doći do pada holesterola, pa se smanjuje opasnost od šloga i infarkta. Starije mame ređe pate od urogenitalnih infekcija, lakše prolaze kroz menopauzu i dešava se da kasnije ulaze u klimaks.

Slavne mame
Madona je rodila prvo dete sa 36 godina, Klaudija Šifer i Sindi Kraford su postale mame sa 35 i 36, dok je Džulija Roberts donela na svet blizance sa 37 godina.

Izvor: Blic

Sprečite nastanak grčeva



Ako beba već u prvim nedeljama često, iznenada, bez pravog razloga u više ili manje isto vreme počinje da plače, uglavnom se radi o grčevima. Grčevi su prirodna pojava iako predstavljaju pravu brigu za roditelje. Javljaju se iz dana u dan već u prvim nedeljama života i traju do trećeg ili četvrtog meseca, ali ne ometaju napredovanje bebe, jer dok grčeva nema, beba dobro jede i mirno spava.

Zašto nastaju grčevi?
Početni deo probavnih i disajnih organa je zajednički, što uslovljava da akt gutanja i akt disanja budu sinhronizovani. Odrasla osoba kad guta hranu ne guta vazduh, a kada udiše vazduh ne udiše hranu. Neretko, nervozne, užurbane osobe gutaju vazduh kad jedu, pa zato podriguju ili ispuštaju gasove. Ovaj poremećaj se zove aerofagija.
Beba u drugom mesecu počne snažno i halapljivo da sisa i pri svakom gutljaju proguta veći ili manji mehurić vazduha. U želudačnom sadržaju ovi se mehurići međusobno spajaju u jedan ili više mehurova. Sav vazduh kojeg se beba ne oslobodi podrigivanjem krene sa želudačnim sadržajem duž creva. Često je prečnik vazdušnog mehura veći od prečnika creva, pa se ona bolno rastežu. Na brojnim prevojima i fiziološkim suženjima to je posebno izraženo - u tim trenucima beba vrišti do zacenjivanja.

Pomozite bebi
Ako beba ima grčeve, pomoći će joj kružna masaža stomačića. Masažu započinjete u području oko pupka, u smeru obrnutom od kazaljki na satu. Mogu da pomognu i čajevi čiji je uglavnom osnovni sastojak kormorač. Izbegavajte kim i dodavanje šećera u čaj, jer će šećer samo da pogorša fermentaciju u crevima. Danas postoje i kapi i sirupi koji nekim bebama pomažu, ali nekima ne.

Prohodan nos
Kada joj je zapušen nos, beba se pri gutanju davi, zna da se zagrcne, diše kroz usta, pa se naguta vazduha.
Nos se najjednostavnije čisti tako što se beba položi potrbuške duž leve podlaktice, malo se izlupka po leđima, a zatim se u istom položaju vlažnim kažiprstom i palcem desne šake iscedi (ispumpa) nosni sadržaj. To se radi energično, od korena nosa ka nosnim otvorima. Može se koristiti i pumpica. Omiljene kapi od belog sleza samo povećavaju količinu sekreta. Fiziološki rastvor se može ukapavati kod suvog, lepljivog sekreta da ga ovlaži, ali se nakon toga obavezno mora na već opisan način odstraniti sekret.

Položaj pri dojenju
Bebina glavica mora biti postavljena naviše u odnosu na ostali deo tela (poluležeći položaj), jer u ležećem, horizontalnom položaju uvek postoji mogućnost da se deo tečnosti iz usta prelije ka nosu, pa se beba bori za vazduh i počinje da ga guta. Znači, nikada nemojte nuditi bebi dojku ili bočicu a da bebu ne pridignete, ne uzmete u naručje.

Posle obroka u uspravan položaj
Najbolje je da bebu prislonite uz grudi, tako da glavica bude u visini vašeg ramena. Na ovaj način ćete postići da mehurovi vazduha, kao lakši, isplivaju na površinu želudačnog sadržaja, a blag pritisak bebinog stomaka o vaše grudi olakša njihovo izbacivanje. Kod beba rekordera, koje gutaju ogromne količine vazduha, savetuje se da se dojenje prekine jednom do dva puta i da se podrigivanjem oslobodi mesto za ostatak obroka. Ponekad se preporučuje i skraćivanje vremena između dva obroka - ne češće od dva sata - da beba ne bi pregladnela pa halapljivo prihvatila sledeći obrok.

Budite smireni
Vaša beba nije bolesna, ona je zdrava. I, što je najvažnije, ona vas posmatra. Znajte da se dete ne rađa s urođenom sposobnošću da izmeri jačinu neprijatnih senzacija, ono to stiče kroz iskustvo u toku života. Ali zato ima urođeni refleks da prati reakcije odraslih, a pre svega majke. Zato grčevima nemojte da pridajete značaj koji ne zaslužuju, pa će se i vaša beba ubrzo uveriti da to nije vredno trošenja energije na beskoristan plač.

Greške koje treba da izbegavate
Stavljanje bebe na grudi dok grčevi traju: u jednom trenutku to može da smiri bebu, ali posle toga stanje može da se pogorša. Beba može da proguta dodatnu količinu vazduha, a fermentacija mleka će samo da pojača bolove.
Druga stvar koju treba da izbegavate ako vaša beba koristi adaptirano mleko je menjanje mleka bez savetovanja sa lekarima. Samo pedijatar može da da ispravan savet koje mleko da izaberete i koje bi, s obzirom na sve okolnosti bilo najbolje za dete ako već ne sisa. Često menjanje mleka ako dete dobro napreduje i nema druge smetnje (povraćanje, dijareju) se ne preporučuje.

Izvor: Blic

Dojenje smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara kod žena



 Žene koje doje svoje bebe ne čine samo dobro svojoj djeci, već i sebi samima jer se na taj način štite od srčanog i moždanog udara, tvrde znanstvenici
Istraživanje provedeno na preko 130.000 žena koje su dojile djecu pokazalo je da one imaju manje šanse da dožive srčani i moždani udar ili da kasnije u životu obole od neke bolesti srca.

Žene koje su dojile djecu dulje od godinu dana imaju 10 posto manje šanse da dožive neku od tih bolesti, za razliku od žena koje nikad nisu dojile. No čak i dojenje u trajanju od mjesec dana smanjuje rizik od obolijevanja od dijabetesa, visokog krvnog tlaka i povišenog kolesterola. Istraživanje je provedeno na Sveučilištu Pittsburgh, i to na ženama koje su već prošle menopauzu. U prosjeku je 35 godina prošlo od vremena kad su dojile, što dokazuje da dobrobiti dojenja traju dugo godina.

Jedna od autorica studije, dr. Eleanor Bimla Schwartz, objašnjava nova saznanja do kojih su došli: 'Bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti kod žena, pa je od vitalnog značaja da znamo što sve možemo napraviti kako bismo se zaštitile. Godinama smo znali da je dojenje od iznimne važnosti za zdravlje djece, ali sad je potvrđeno da je jednako važno i za majčino zdravlje. Što majka dulje doji, to bolje za oboje.'

Izvor: Tportal