OSNOVNA ŠKOLA

Kad smo ušli u razred, učitelj nas je povrstao po veličini i tako uterao u klupe. Najmanji su zauzeli mesta u prednjim klupama, a sve veći i veći u zadnjim. Docnije će nas tek klasificirati po znanju, te će najbolji đaci sesti u prve klupe, lošiji za ovima, a najgori u poslednjoj, koja se zvala magareća klupa. Tada, kada sam ja učio osnovnu školu, postojala je kao vaspitno sredstvo i ta magareća klupa, u koju bi učitelj upućivao one koji odista ništa ne bi znali. Ja nalazim da je to bila vrlo dobra ustanova, jer su se neznalice, na taj način, navikavale na to da su magarci. Otkako je to ukinuto, neznalice se nikako neće da izmire s tim faktom, te u životu obično magarci sede u prvim klupama.
Poređani tako u klupe po veličini, izgledali smo kao semenke u lubenici. Svi jednoliki, svi bezizrazni i svi balavi, pa ipak - ko bi to tada rekao - tu su, jedan kraj drugoga, sedeli: budući ministar i budući razbojnik, budući episkop i budući zajmodavac, budući robijaš i budući berzanski milijarder. Koliko bi sreće po čovečanstvo bilo kada bi se još kod tako male dece znalo šta će ko biti, pa ako ništa drugo a ono bar, dok smo deca, da se siti natučemo budućeg ministra, episkopa i berzanskog milijardera.

(Branislav Nušić; odlomak Iz "Autobiografije")

O stvarima do kojih ste najvise drzali jednog lepog dana odlucujete da sve manje i manje govorite ... Napusta vas zelja da zadrzite cak i ono malo mesto koje ste sebi sacuvali medju zadovoljstvima ... Obuzima vas gadjenje .. ubuduce dovoljno je malo njupati, malo se ogrejati i spavati sto je moguce vise na putu do nistavila. Za ponovno sudelovanje u stvarima trebalo bi pronalaziti nove grimase da se izvode pred drugima .. Ali vise nema snage da menjate svoj repertoar.


Luj-Ferdinan Selin, ''Putovanje nakraj noci''.

..."-Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
-Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
-Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to tvoja ruza.
I on se vrati lisici.
-Zbogom, rece joj on...
-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
-Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje su ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
-Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio..."

Mali princ,Antoan De Sent-Egziperi

Samotni komadić, bez ikog svog tavorio je tako u nadi,da će naići neko i povesti ga nekud bilo kud.

Neki su bili po pravoj mjeri ali se nažalost nisu mogli kotrljati.
Drugi su se opet mogli kotrljati-ali nisu bili po pravoj mjeri.
Neki opet pojma nisu imali šta znači biti po pravoj mjeri.
A bilo je i takvih koji ni o čemu nisu imali pojma.
Jedan je, tako bio odveć tanan, skoro vazdušast

Pop!

Jedan je opet stavio komadić na postolje
A onda ga tu i ostavio.
Nekima je manjkalo prilično komadića
A neki su ih ,opet, imaličak i previše.
Samotni komadić u međuvremenu beše načio da se skriva od onih znatiželjnih.
Stalno su sve novi pridolazili.
Neki su zagledali komadić iz neugodno velike blizine.
Drugi opet nisu prestajali da se kotrljaju ni ne obazirući se na komadić.
I stoga komadić pokuša da sebe učini privlačnim,ali bez ikakvoh uspjeha.
Komadić čak beše postavio, svjetleću reklamu, ali to je još samo više plašilo one sramežljive.
I napokon stiže jedan koji kao da beše stvoren da se komadić uklopi u njega
A onda iznenada ko zna zbog čega, komadič poče da se razrasta, sve više i više.
Nisam znao da ćeš početi da rasteš?
Ni ja to nisam znao, odgovori komadić
Ja znaš, stalno tražim komadić koji mi nedostaje ali ne i takav koji će da raste.
Oh?!

I napokon jednog dana, naiđe neko ko je izgledao posve različito.
Želiš li nešto od mene?upita komadić
Ne, ništa
Dali možda nešto od mene očekuješ?
Ne,ništa
A ko si ti? Upita komadić
Ja sam veliko O, odgovori veliko O

Mislim da si ti onaj koga sam očekivao-primjeti komadić
I možda sam baš ja, komadić koji ti nedostaje
Ali meni ne manjka nijedan komadić-odvrati veliko O
Na meni naprosto nema mjesta za tebe.
Baš šteta, priznade komadić, ponadao sam se da ću se možda kotrljati s tobom.
Sa mnom se ne možeš kotrljati, blago primjeti veliko O ali možda to možeš sam činiti
Sa od sebe da se kotrljam, ali kako bi jedan samotan komadić mogao da se sam od sebe-kotrlja?
A jesi li ikad pokušao, upita veliko O
Imam oštre ivice, objasni komadić, nisam oblikovan da bi se kotrljao
Ivice se izližu, a i oblici se mjenjaju.Pa kako god bilo moram se oprostiti s tobom.
Možda će mo se ponovo sresti, i veliko O otkotrlja se dalje.

I tako se komadić ponovo nađe SAM SAMCIJAT dugo vremena tako je proteklo i komadić je samo sjedio
A onda...
Polagano
Komadić se stade podizati na jedan svoj rub
I prevrnu se
Pa se ponovo podiže...naokrenu...i ponovo pade
I tako
Lagano
Dižući se i padajući
Stade se kretati naprijed.
Ubrzo se od premetanja komadiću ivice počeše zaravnjavati
Drz se...
Nakreni
Padni...
Drž se-nakreni-padni
Drž se-nakreni-padni...
I postepeno komadić se poče preoblikovati
I napokon, umjesto da se pretura, komadić se stade odbijati
I umjesto da se odbija komadić stade poskakivati
Komadić poče da se kotrlja.
Nije ba znao naš komadić kuda se to kotrlja
Ali za to nije ni mario.
Jedino je bilo važno kotrlja se!

Ciji sam ja komadic? - Shel Silverstein

"...Tako sam, tokom zivota, cesto dolazio u dodir sa mnostvom ozbiljnih ljudi. Dugo sam ziveo medu odraslima. Video sam ih sasvim izbliza. To nije mnogo popravilo moje misljenje o njima.
Kada bih sreo nekoga od njih ko bi mi izgledao malo bistriji, iskusavao sam ga svojim crtezom broj 1, koji sam stalno cuvao. Zeleo sam da saznam da li on zaista shvata. Ali on bi mi uvek odgovarao: "To je sesir". Tada mu ne bih pricao ni o zmijskom caru, ni o prasumi, ni o zvezdama. Spustio bih se do njega. Govoriobih mu o bridzu, o golfu, o politici i o masnama. I odrasla osoba bi bila veoma zadovoljna sto se upoznala sa tako razboritim covekom..."

Mali princ,Antoan De Sent-Egziperi

„Kako se ide sa Istoka na Zapad, tako se samoća uvećava.“

„Slušaj, momče, pusti se, neka te struja nosi, nema kraja, uvek postoji neki otvor kroz koji možeš namignuti ranijem sebi. Nije važan redosled, zajebi hronologiju. Nekome je početak na kraju.“

„Postoji samo jedan svet, Rudi. Tvoj svet. Ono što je spolja jeste samo materijal koji uzimaš u onoj meri koliko si vešt i pametan.“

„Nije pisac onaj koji ume da piše, već onaj koji ima neodoljivu potrebu da piše.“

„Priča dolazi na kraju. Dok živiš, priče, u stvari, i nema. Samo mrtvaci imaju priče. Na kraju stiže kelner, podvlači crtu i sabira račun. Ako si trezan, nema se tu bogzna šta sabrati. Međutim, ako si pijan od uživanja, tvoja su nepca omamljena, krvotok bruji, ničega se ne sećaš, jer ti prosto živiš.“

„Život nije botanička bašta, već bojno polje.“

„Kako to da neki sumnjaju da je Homer postojao, a niko ne sumnja da je bio slep?“


Svi citati iz djela „Ruski prozor“, Dragan Velikić

Našao je citirani pasus izmedju redova u opisu ukletog jezera: Kad se vetar podigne,a oluja ucini da oblaci hitaju i nebo place, iz dubina njegovih prljavi talas ustremi se ka nebu.Pomoc opet od tebe zavisi, samo tebe. Jaz opasnosti u kome demon ceka ti još ne znaš. Traži ga ako smeš... Dejl je smišljao odgovor na ovo a pošto je odlucio da nije potreban.. Umesto da pozove fajl romana na kome je svakodnevno radio ,otvorio je novu stranu i poceo da kuca.
Onome ko procita: Sve što sam izgubio,izgubio sam zato što sam sve zaj..krivica je samo moja. Mislim da sam svoj život proveo ili pokušavajuci da budem neko drugi ili cekajuci da postanem ja,a nisam znao kako. Otišao sam predaleko do ovog mesta, a ne znam put nazad. Barem mi je ponešto postalo jasnije. Voleo bih da sam bio bolji muž i otac.Voleo bih da sam bio bolji ucitelj i pisac.Voleo bih da sam bio bolji covek. Ko zna? Možda kada skliznemo niz jednu stranu svega,izadjemo na drugoj. Možda i ne. Umoran sam.

Den Simons-"Ukleta zima"

Nekoliko citata-misli o slobodi:

Sad ću reći nešto,pa kako mi bude
ljudi traže slobodu,a sloboda - ljude.
   (J.J.Zmaj)
 
Ko iskreno i strasno ljubi Narod,Slobodu i Otadžbinu,slobodan je i neustrašiv kao Bog,a prezren i gladan kao pas.
   (Petar Kočić)


O lijepa,o draga,o slatka slobodo,
dar u kom sva blaga višnji nam je bog do,
jedini uzroče sve naše slave,
jedini uresu naše dubrave,
sva srebra,sva zlata,svi ljudski životi,
ne mogu bit plata tvoj čistoj ljepoti!
   (Ivan - Dživo Gundulić)

Volovi jaram trpe,a ne ljudi,
Bog je slobodu dao za čovjeka!
   (Aleksa Šantić)
 
  * * * * * * * * * * * * * * * * * *

I nekoliko citata iz Đavoljeg rečnika   pisca Embrouza  Birsa:

  - Majmun je životinja koja živi na drveću,a naročito često se sreće na porodičnim stablima.
  -Uvaženost je posledica veze ćelave glave i bankovnog računa.
  -Mačka je divan,mekani predmet koji je priroda stvorila  da bismo imali šta da šutnemo kad stvari idu loše u       
   kući.
  -Pero je sprava za mučenje koja potiče od guske,a kojom obično rukuje magarac.
  -Top je instrument koji se koristi pri ispravljanju nacionalnih granica.
  -Život:svaki dan živimo u strahu da ga ne izgubimo.Međutim,kada ga izgubimo,uopšte nam ne nedostaje.

"...Sedma planeta bila je dakle Zemlja.
Zemlja nije ma kakva planeta! Racuna se da na njoj ima sto jedanaest kraljeva (ne zaboravljajuci naravno crnacke kraljeve), sedam hiljada geografa, pet stotina hiljada poslovnih ljudi, sedam i po miliona pijanica, trista jedanaest miliona uobrazenih ljudi, to jest oko dve milijarde odraslih osoba.
Da biste dobili predstavu o velicini Zemlja, reci cu vam da je pre pronalaska elektrike bilo potrebno drzati, na svih sest kontinenata, citavu vojsku od cetiri stotine sezdeset dve hiljade pet stotina jedanaest fenjerdzija.
Posmatrano izdaleka to je stvaralo velelepan utisak. Pokreti te vojske bili su ujednaceni kao pokreti nekog baleta u operi. Najpre je dolazio red na fenjerdzije na Novom Zelandu i u Australiji. Zatim bi ovi, posto bi upalili svoje svetionike odlazili da spavaju. Zatim su ulazili u igru fenjerdzije u Kini i u Sibiru. Onda bi i njih nestalo iza kulisa. Tada su nastupale fenjerdzije u Rusiji i Indiji. Zatim oni u Africi i Evropi. Pa oni u Juznoj Americi. Onda u severnoj Americi. I nikad nisu gresili kojim redom treba da se pojave na pozornici. To je bilo velicanstveno.
Samo su fenjerdzija jedinog svetionika na Severnom polu i njegov kolega na jedinom svetioniku na Juznom polu, vodili besposlicarski i bezbrizan zivot: oni su radili dvaput godisnje..."



Mali princ  - Antoan De Sent-Egziperi

(Pravozastupnik je besan) Idiot. To je to. I nista drugo. I sve sto se moglo pricati ili izmisljati samo potvrdjuje ono sto je svako mogao opaziti od prve. Obican idiot. Samo sto on ima pravo da se krece slobodno, da govori sa ljudima, da potpisuje akta i da stvara nesrece. Jer, izgleda da lekari svrstavaju te tipove tako u bezopasne. Dobro. To je njihova stvar. A kad bi se, umesto da se ljudi zadovoljavaju njihovim misljenjem, zatrazilo i misljenje ovakvih kao sto smo mi koji mozda nesto vise znamo o ljudskom rodu nego sva ta gospoda sa fakulteta ... Jer, slusajte me dobro : sto se tice ljudskih primeraka sto vam ovde prodje, mozete mi verovati (...) ako sam nesto naucio za ovih dvadeset godina koliko sam proveo u ovoj kancelariji, to je : da postoji jedna jedina pobuda koja pokrece ljude : a to je interes. I onda, evo sta ja kazem .. 'I dok je zastupnik tako govorio, i opet nastavljao - mozda po deseti put - ovu pricu (ili bar ono sto je o tome znao ili bar ono sto je zamisljao) posto je o dogadjajima koji su se bili odigrali za sedam meseci, imao samo, kao i svako drugi, kao i sami junaci te price, kao i njeni sopstveni ucesnici, delimicno saznanje, nepotpuno, sastavljeno od malih slika, i samih pogledom nejasno utvrdjenih, od reci, i samih slabo shvacenih, od oseta, i samih lose odredjenih, i sve to mutno, puno rupa, praznina, koje je masta i neka priblizna logika pokusavala da popuni citavim nizom slucajnih dedukcija - slucajnih, ali ne i u svakom slucaju pogresnih, jer ili je sve slucaj a onda hiljadu verzija, hiljadu lica jedne price su istovremeno su isto tako, ili upravo jesu ta prica, posto jeona takva, posto je takva bila i ostala u svesti onih koji su je doziveli, koji su zbog nje patili, koji su je pretrpeli, njome se zabavili, ili pak realnost zivi svojim sopstvenim zivotom, sjajnim, nezavisnim od nasih percepcija pa prema tome i od naseg saznanja i narocito nase zedji za logokom - a onda, pokusati da se ta prica nadje, da se otkrije, da se iskopa, mozda je to isto toliko uzaludno i razocaravajuce kao sto su to one decije igre, one lutke uglavljene jedna u drugu gde svaka sadrzi, otkriva jednu manju, sve dok se ne dodje do neceg sitnog, malog, beznacajnog: ni do cega; i sada, kada je sve gotovo, pokusati da se prenese, da se ponovo utvrdi sta se dogodilo, to je pomalo kao kad bi se covek trudio da zalepi rasturene, nepotpune ostatke nekog ogledala u nespretnom pokusaju da ih ponovo sastavi, dosavsi samo do nepovezanog, smesnog, beslovesnog ishoda, pri cemu nam jedino nas duh, ili bar nasa tastina nalaze da pod pretnjom ludila i protiv svake logike, iznadjemo po svaku cenu neki nepovezani redosled uzroka i posledica, tamo gde sve sto razum uspeva da razazna, to je lutanje, pri cemu smo i sami noseni tamo amo, kao zapusac sto ga nosi voda, bez pravca, bez pregleda pokusavajuci jedino da se zadrzimo na povrsini, pateci, i umirajuci na kraju, to je sve.



Klod Simon, ''Vetar: Pokusaj vaspostavljanja baroknog oltarskog naslona''.