Глава IV.

За то, браћо моја љубазна и пожељена, радости и вијенче мој! тако стојте у Господу, љубазни.

2. Еводију молим, и Синтихију молим да једно мисле у Господу.

3. Да, молим и тебе, друже прави, помажи њима, које се у јеванђелију трудише са мном, и с Климентом, и с осталима помагачима мојима, којијех су имена у књизи живота.

4. Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се.

5. Кротост ваша да буде позната свијем људима.

6. Господ је близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша.

7. И мир Божиј, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу.

8. А даље, браћо моја, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год славно, и још ако има која добродјетељ, и ако има која похвала, то мислите.

9. Што и научисте, и примисте, и чусте, и видјесте у мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.

10. Обрадовах се пак врло у Господу што се опет опоменусте старати се за мене; као што се и старасте, али се незгоднијем временом задржасте.

11. Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан онијем у чему сам.

12. Знам се и понизити, знам и изобиловати; у свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати.

13. Све могу у Исусу Христу, који ми моћ даје.

14. Али добро учинисте што се примисте моје невоље.

15. А знате и ви, Филибљани, да од почетка јеванђелија, кад изиђох из Маћедоније, ни једна ми црква не приста у ствар давања и узимања осим вас једнијех;

16. Јер и у Солун и једном и другом посласте ми у потребу моју.

17. Не као да тражим дара, него тражим рода који се множи на корист вашу.

18. А ја сам примио све, и имам изобила. Испунио сам се примивши од Епафродита што сте ми послали, слатки мирис, прилог пријатан, угодан Богу.

19. А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богаству својему у слави, у Христу Исусу.

20. А Богу и оцу нашему слава ва вијек вијека. Амин.

21. Поздравите свакога светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном.

22. Поздрављају вас сви свети, а особито који су из дома Ћесарева.

23. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.

Колошанима посланица светога апостола Павла.

Глава I.

Од Павла, по вољи Божијој апостола Исуса Христа, и брата Тимотија,

2. Светима који су у Колосима, и вјерној браћи у Христу Исусу: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

3. Захваљујемо Богу и оцу Господа својега Исуса Христа, молећи се свагда за вас,

4. Чувши вјеру вашу у Христа Исуса, и љубав коју имате к свима светима,

5. За над остављени вама на небесима, за који напријед чусте у ријечи истине јеванђелија,

6. Које је у вама, као и у свему свијету, и родно је и расте, као и у вама, од онога дана како чусте и разумјесте благодат Божију у истини,

7. Као што и дознасте од Епафраса, љубазнога нашег другара у служењу, који је за вас вјерни слуга Христов,

8. Који нам и јави вашу љубав у духу.

9. Тога ради и ми од онога дана како чусмо не престајемо за вас молити се Богу и искати да се испуните познањем воље његове у свакој премудрости и разуму духовноме,

10. Да живите пристојно Богу на свако угађање, и у свакоме добром дјелу да будете родни, и да растете у познању Божијему,

11. Јачајући сваком снагом по сили славе његове, и у сваком трпљењу и дугом подношењу с радошћу;

12. Захваљујући Богу и оцу, који нас призва у дијел нашљедства светијех у видјелу;

13. Који нас избави од власти тамне, и премјести нас у царство сина љубави своје,

14. У коме имамо избављење крвљу његовом и опроштење гријеха;

15. Који је обличје Бога што се не види, који је рођен прије сваке твари;

16. Јер кроз њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види, били пријестоли, или госпоства, или поглаварства, или власти: све се крозањ и зањ сазда.

17. И он је прије свега, и све је у њему.

18. И он је глава тијелу цркве, који је почетак и прворођени из мртвијех, да буде он у свему први;

19. Јер би воља очина да се уњ усели сва пунина,

20. И крозањ да примири све са собом, умиривши крвљу крста његова, крозањ све, било на земљи или на небу.

21. И вас који сте некад били одлучени и непријатељи кроз помисли у злијем дјелима,

22. А сад вас примири у тијелу меса његова смрћу његовом, да вас свете и без мане и без кривице изведе преда се;

23. Ако само останете у вјери утемељени и тврди, и непокретни од нада јеванђелија, које чусте, које је проповиједано свој твари под небом, којему ја Павле постадох слуга.

24. Сад се радујем у својему страдању за вас, и довршујем недостатак невоља Христовијех на тијелу својему за тијело његово, које је црква,

25. Којој ја постадох слуга по наредби Божијој која мије дана међу вама да испуним ријеч Божију,

26. Тајну која је била сакривена од постања свијета и нараштаја, а сад се јави светима његовијем,

27. Којима Бог науми показати како је богата слава тајне ове међу незнабошцима, које је Христос у вама, над славе;

28. Којега ми проповиједамо свјетујући свакога човјека, и учећи свакој премудрости, да покажемо свакога човјека савршена у Христу Исусу.

29. За што се и трудим и борим по његовој моћи која у мени силно чини.

Глава II.

Хоћу дакле да ви знате колику борбу имам за вас и за оне што су у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видјеше лица мојега у тијелу,

2. Да се утјеше срца њихова, и да се стегну у љубави, и у свакоме богаству пунога разума, на познање тајне Бога и оца и Христа,

3. У којој је све благо премудрости и разума сакривено.

4. А ово говорим, да вас нико не превари слаткијем ријечима.

5. Јер ако тијелом и нијесам код вас, али сам духом с вама, радујући се и видећи ваш ред и тврђу ваше вјере у Христа.

6. Како дакле примисте Христа Исуса Господа онако живите у њему,

7. Укоријењени и назидани у њему и утврђени вјером као што научисте, изобилујући у њој захвалношћу.

8. Браћо! чувајте се да вас ко не зароби философијом и празном пријеваром, по казивању човјечијему, по науци свијета, а не по Христу.

9. Јер у њему живи свака пунина Божанства тјелесно.

10. И да будете испуњени у њему који је глава свакоме поглаварству и власти;

11. У коме и обрезани бисте обрезањем нерукотворенијем, одбацивши тијело гријеха меснијех обрезањем Христовијем;

12. Закопавши се с њим крштењем, у којему с њим и устасте вјером силе Бога који га васкрсну из мртвијех.

13. И вас који сте били мртви у гријесима и у необрезању тијела својега, оживљео је с њим, поклонивши нам све гријехе,

14. И избрисавши писмо уредбе која бјеше против нас, и то узевши са сриједе прикова га на крсту;

15. И свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и побиједи их на њему.

16. Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине или за суботе;

17. Које је све било сјен од онога што шћаше да дође, и тијело је Христово.

18. Нико да вас не вара, по својој вољи изабраном понизношћу и службом анђела, истражујући што не видје, и узалуд надимајући се умом тијела својега,

19. А не држећи се главе, из које је све тијело с помоћу зглавака и свеза састављено, и расте за раст Божиј.

20. Ако дакле умријесте с Христом стихијама свијета, за што се као живећи у свијету препирете:

21. Не дохвати се, не окуси, не опипај; које је све на погибао ономе који чини,

22. По заповијестима и наукама људскима?

23. Које је само по ријечи премудрост самовољно избране службе и понизности и нештеђења тијела, не за част каку, за пуњење тијела.

Глава III.

Ако дакле васкрснусте с Христом, тражите оно што је горе гдје Христос сједи с десне стране Бога.

2. Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи.

3. Јер умријесте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.

4. А кад се јави Христос, живот ваш, онда ћете се и ви с њиме јавити у слави.

5. Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство;

6. За које иде гњев Божиј на синове противљења;

7. У којима и ви негда хођасте кад живљасте међу њима.

8. А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својијех.

9. Не лажите један на другога; свуците старога човјека с дјелима његовијем,

10. И обуците новога, који се обнавља за познање, по обличју онога који га је саздао:

11. Гдје нема Грка ни Чивутина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос.

12. Обуците се дакле као избрани Божији, света и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење,

13. Сносећи један другога, и опраштајући један другоме ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви.

14. А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства.

15. И мир Божиј да влада у срцима вашима, на који сте и позвани у једном тијелу, и захвални будите.

16. Ријеч Христова да се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и свјетујући сами себе са псалмима и појањем и пјеснама духовнијем, у благодати пјевајући у срцима својима Господу.

17. И све штогод чините ријечју или дјелом, све чинише у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и оца крозањ.

18. Жене! слушајте своје мужеве као што треба у Господу.

19. Мужеви! љубите жене своје и не срдите се на њих.

20. Дјецо! слушајте родитеље своје у свачему; јер је ово угодно Господу.

21. Оцеви! не раздражујте дјеце своје, да не губе воље.

22. Слуге! слушајте у свему своје тјелесне господаре, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога,

23. И све штогод чините, од срца чините као Господу а не као људима;

24. Знајући да ћете од Господа примити плату нашљедства; јер Господу Христу служите.

25. А који скриви примиће што је скривио: и нема гледања ко је ко.

Глава IV.

Господари! правду и једнакост чините слугама знајући да и ви имате господара на небесима.

2. Да вам се не досади молитва; и стражите у њој са захваљивањем,

3. Молећи се и за нас у једно да нам Бог отвори врата ријечи, да проповиједамо тајну Христову, за коју сам и свезан,

4. Да је јавим као што ми треба говорити.

5. Мудро живите према онима који су на пољу, пазећи на вријеме.

6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати.

7. За мене казаће вам све Тихик љубазни брат и вјерни слуга и другар у Господу,

8. Којега послах к вама за то исто да разбере како сте ви, и да утјеши срца ваша,

9. С Онисимом вјернијем и љубазнијем братом нашијем, који је од вас. Они ће вам све казати како је овдје.

10. Поздравља вас Аристарх, који је са мном у сужањству, и Марко нећак Варнавин, за којега примисте заповијести (ако дође к вама, примите га);

11. И Исус прозвани Јуст, који су из обрезања. Ово су једини моји помагачи у царству Божијему који ми бише утјеха.

12. Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом.

13. Јер ја свједочим за њега да има велику ревност и бригу за вас и за оне који су у Лаодикији и у Јерапољу.

14. Поздравља вас Лука љекар љубазни, и Димас.

15. Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана, и домашњу цркву његову.

16. И кад се ова посланица прочита код вас, учините да се прочита и у Лаодикијској цркви и ону што је писана у Лаодикију да и ви прочитате.

17. И кажите Архипу: Гледај на службу коју си примио у Господу да је довршиш.

18. Поздрав мојом руком Павловом. Опомињите се мојијех окова. Благодат са свима вама. Амин.

Солуњанима посланица прва светога апостола Павла.

Глава I.

Од Павла и Силвана и Тимотија цркви Солунској у Богу оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

2. Захваљујемо Богу свагда за све вас спомињући вас у молитвама својима,

3. И спомињући без престанка ваше дјело вјере, и труд љубави, и трпљење нада Господа нашега Исуса Христа, пред Богом и оцем нашијем,

4. Знајући, браћо љубазна, од Бога избор ваш.

5. Јер јеванђелије наше не би к вама само у ријечи него и у сили и у Духу светоме, и у великом признању, као што знате какови бисмо међу вама вас ради.

6. И ви се угледасте на нас и на Господа примивши ријеч у великој невољи с радошћу Духа светога,

7. Тако да постадосте углед свима који вјерују у Маћедонији и у Ахаји.

8. Јер се од вас промче ријеч Господња не само у Маћедонији и Ахаји, него и у свако мјесто изиђе вјера ваша у Бога тако да нам није тријебе што говорити.

9. Јер они обзнањују за вас какав улазак имасмо к вама, и како се обратисте Богу од идола, да служите Богу живу и истину,

10. И да чекате сина његова с небеса којега васкрсе из мртвијех, Исуса, који нас избавља од гњева који ће доћи.

Глава II.

Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;

2. Него пострадавши прије и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу својему казивати вама јеванђелије Божије с великом борбом.

3. Јер утјеха наша није од пријеваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;

4. Него како нас окуша Бог да смо вјерни да примимо јеванђелије, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.

5. Јер нигда из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је свједок;

6. Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од другијех.

7. Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица његује своју дјецу.

8. Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђелије Божије, него и душе своје, јер сте нам омиљели.

9. Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадимо ни једноме од вас, проповиједасмо вам јеванђелије Божије.

10. Ви сте свједоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који вјерујете,

11. Као што знате да свакога вас као отац дјецу своју

12. Молисмо и утјешавасмо, и свједочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.

13. Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас ријеч чувења Божијега примисте не као ријеч човјечију, него (као што заиста јест) ријеч Божију, која и чини у вама који вјерујете.

14. Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од својега рода као и они од Чивута,

15. Који убише и Господа Исуса и пророке његове, и који нас истјераше, и Богу не угодише, и који се свијем људима противе,

16. И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу, да испуне гријехе своје свагда; али на пошљетку дође гњев на њих.

17. А ми, браћо, осиротјевши за вама неко вријеме лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.

18. За то шћадијасмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.

19. Јер ко је наш над или радост, или вијенац славе? Нијесте ли и ви пред Господом нашијем Исусом Христом о његову доласку.

20. Јер сте ви наша слава и радост.

Глава III.

За то не могући више трпљети наумисмо сами остати у Атини,

2. И посласмо Тимотија, брата својега и слугу Божијега, и помагача својега у јеванђелију Христову, да вас утврди и утјеши у вјери вашој;

3. Да се нико не смете у овијем невољама; јер сами знате да смо на то одређени.

4. Јер кад бијасмо код вас казасмо вам напријед да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.

5. Тога ради и ја не могући више трпљети послах да познам вјеру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.

6. А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу вјеру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видјети, као и ми вас,

7. За то се утјешисмо, браћо, вама у свакој жалоста и невољи својој вашом вјером;

8. Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.

9. Јер каку хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост, којом се радујемо вас ради пред Богом својијем?

10. Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вјере ваше.

11. А сам Бог и отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.

12. А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другоме и к свима, као и ми к вама,

13. Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и оцем нашијем, за долазак Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовијем. Амин.

Глава IV.

Даље, браћо, молимо вас и свјетујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живљети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији.

2. Јер знате какве вам заповијести дадосмо кроз Господа Исуса.

3. Јер је ово воља Божија, светост ваша, да се чувате од курварства,

4. И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части,

5. А не у сласти жеља, као и незнабошци, који не познају Бога;

6. И да не преступате и закидате у ствари брата својега; јер ће Господ покајати све то, као што вам и прије казасмо и посвједочисмо.

7. Јер Бог нас не дозва на нечистоту, него у светост.

8. Који дакле одбацује, не одбацује човјека него Бога, који је дао светога Духа својега у вас.

9. А за братољубље не требујете да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,

10. Јер то чините са свом браћом по цијелој Маћедонији. Али вас молимо, браћо, да још изобилније чините,

11. И да се љубазно старате да сте мирни, и да гледате свој посао, и да радите својијем рукама, као што вам заповједисмо;

12. Да се владате поштено према онима што су на пољу, и да од њих ништа не потребујете.

13. Не ћу вам пак затајати, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају нада.

14. Јер ако вјерујемо да Христос умрије и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с њим.

15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, не ћемо претећи онијех који су помрли.

16. Јер ће сам Господ са заповијешћу, с гласом аранђеловијем, и с трубом Божијом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најприје;

17. А по том ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.

18. Тако утјешавајте један другога овијем ријечима.

Глава V.

А за часе и времена, браћо, није вам тријебе писати;

2. Јер сами знате јамачно да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.

3. Јер кад реку: мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену; и не ће утећи.

4. Али ви, браћо, нијесте у тами да вас дан као лупеж застане.

5. Јер сте ви сви синови видјела и синови дана: нијесмо ноћи нити таме.

6. Тако дакле да не спавамо као и остали, него да пазимо и да будемо тријезни.

7. Јер који спавају, у ноћи спавају, и који се опијају у ноћи се опијају.

8. Али ми који смо синови дана да будемо тријезни и обучени у оклоп вјере и љубави, и с кацигом нада спасенија;

9. Јер нас Бог не постави за гњев, него да добијемо спасеније кроз Господа својега Исуса Христа,

10. Који умрије за нас да ми, стражили или спавали, заједно с њим живимо.

11. Тога ради утјешавајте један другога, и поправљајте сваки ближњега, као што и чините.

12. Молимо вас пак, браћо, придознајте оне који се труде међу вама, и настојнике своје у Господу, и учитеље своје,

13. И имајте их у изобилној љубави за дјело њихово. Будите мирни међу собом.

14. Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утјешавајте малодушне, браните слабе, сносите свакога.

15. Гледајте да нико не враћа коме зла за зло;

16. Него свагда идите за добром, и међу собом, према свима.

17. Радујте се свагда.

18. Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас.

19. Духа не гасите. Пророштва не презирите.

20. А све кушајући, добро држите.

21. Уклањајте се од свакога зла.

22. А сам Бог мира да посвети вас цијеле у свачему;

23. И цијел ваш дух и душа и тијело да се сачува без кривице за долазак Господа нашега Исуса Христа.

24. Вјеран је онај који вас дозва, који ће и учинити.

25. Браћо! молите се Богу за нас.

26. Поздравите браћу сву цјеливом светијем.

27. Заклињем вас Господом да прочитате ову посланицу пред свом браћом светом.

28. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. Амин.