Глава IX.

Јер за такову порезу која се купи светима није ми тријебе писати вам;

2. Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Маћедонцима да се Ахаја приготови од лањске године, и ваша ревност раздражи многе.

3. А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;

4. Да се, ако дођу са мном Маћедонци и нађу вас не приготовљене, не осрамотимо ми (да не речем ви) у тој хвали.

5. Тако нађох да је потребно умолити браћу да напријед иду к вама, и да приправе овај напријед обречени ваш благослов да буде готов тако каконо ти благослов, а не као лакомство.

6. Ово пак велим: који с тврђом сије, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сије, благослов ће и пожњети.

7. Сваки по вољи својега срца, а не са жалошћу! или од невоље; јер Бог љуби онога који драговољно даје.

8. А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дјело;

9. Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје ва вијек.

10. А који даје сјеме сијачу, даће и хљеб за јело: и умножиће сјеме ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;

11. Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.

12. Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светијех, него чини те се и миоге хвале дају Богу,

13. Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђелија Христова, и за простоту подјеле к њима и к свима,

14. И да се моле Богу за вас, и да чезну за вама за премногу благодат Божију на вама.

15. А хвала Богу на његову неисказаноме дару.

Глава X.

А сам ја Павле молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нијесам код вас, слободан сам према вама.

2. Молим пак да ми не буде тријебе, кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смијем против некијех који мисле за нас да по тијелу живимо;

3. Јер ако и живимо у тијелу, не боримо се по тијелу.

4. Јер оружје нашега војевања није тјелесно, не го силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли

5. И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,

6. И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.

7. Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.

8. Јер ако се што и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, не ћу се постидјети.

9. Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;

10. Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом пред нама, слаб је, и ријеч његова не ваља ништа.

11. Ово нека помисли такови да каки смо у ријечи по посланицама кад нијесмо код вас, таки смо и у дјелу кад смо ту.

.12. Јер не смијемо себе мијешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мјере и пореде сами себе са собом, не разумијевају.

13. А ми се не ћемо хвалити преко мјере, него по мјери правила којега нам Бог мјеру раздијели да допремо и до вас.

14. Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допријесмо и до вас с јеванђелијем Христовијем,

15. Не хвалећи се преко мјере у туђијем пословима, имајући пак над кад узрасте вјера ваша да ћемо се у вама величати по правилу својему изобилно,

16. Да и у даљнијем странама од вас проповједимо јеванђелије, и да се не похвалимо онијем што је по туђему правилу уређено.

17. А који се хвали, Господом нека се хвали.

18. Јер онај није ваљан који се сам хвали, него којега Господ хвали.

Глава XI.

О да бисте мало потрпљели моје безумље! но и потрпите ме.

2. Јер ревнујем за вас Божијом ревности, јер вас обрекох мужу једноме, да дјевојку чисту изведем пред Христа.

3. Али се бојим да како као што змија Јеву превари лукавством својијем тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.

4. Јер ако онај који долази другога Исуса проповиједа којега ми не проповиједасмо, или другога Духа примите којега не примисте, или друго јеванђелије које не примисте, добро бисте потрпљели.

5. Јер мислим да ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола.

6. Јер ако сам и простак у ријечи, али у разуму нијесам. Но у свему смо познати међу вама.

7. Или гријех учиних понижујући себе да се ви повисите? Јер вам за бадава Божије јеванђелије проповједих.

8. Од другијех цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, не досадих никоме.

9. Јер моју сиротињу потпунише браћа која дођоше из Маћедоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.

10. Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова не ће узети од мене у Ахајскијем крајевима.

11. За што? Што вас не љубим? Бог зна. А што чиним и чинићу,

12. Да одсијечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чим се хвале нашли се као и ми.

13. Јер такови лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.

14. И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела свијетла.

15. Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по дјелима њиховијем.

16. Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумна примите ме, да се и ја што похвалим.

17. А што говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.

18. Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да се хвалим.

19. Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.

20. Јер примате ако вас ко натјера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.

21. На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На што је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.

22. Јесу ли Јевреји? и ја сам; јесу ли Израиљци? и ја сам; јесу ли сјеме Аврамово? и ја сам;

23. Јесу ли слуге Христове? (не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднио, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртнога;

24. Од Чивута примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;

25. Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.

26. Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;

27. У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;

28. Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.

29. Ко ослаби и ја да не ослабим? Ко се саблазни и ја да се не распалим?

30. Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.

31. Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен ва вијек, зна да не лажем.

32. У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и шћаше да ме ухвати: и кроз прозор спусташе ме у котарици преко зида, и избјегох из његовијех руку.

Глава XII.

Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

2. Знам човјека у Христу који прије четрнаест година (или у тијелу, не знам; или осим тијела, не знам: Бог зна) би однесен до трећега неба.

3. И знам за таковог човјека (или у тијелу, или осим тијела, не знам: Бог зна)

4. Да би однесен у рај, и чу неисказане ријечи којијех човјеку није слободно говорити.

5. Тијем ћу се хвалити, а собом се не ћу хвалити, већ ако слабостима својима.

6. Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује што од мене.

7. И да се не бих понио за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

8. За то трипут Господа молих да одступи од мене.

9. И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује са свијем. Даклем ћу се најслађе хвалити својијем слабостима, да се усели у мене сила Христова.

10. За то сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

11. Постадох безуман хвалећи се: ви ме натјерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола, ако и јесам ништа.

12. Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.

13. Јер шта је у чему сте мањи од осталијех цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.

14. Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим што је ваше него вас. Јер дјеца нијесу дужна родитељима имања тећи него родитељи дјеци.

15. А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.

16. Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас пријеваром.

17. Еда ли вас што закидох преко кога од онијех које слах к вама?

18. Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Не ходисмо ли једнијем духом? не једнијем ли стопама?

19. Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.

20. Јер се бојим да кад по чем дођем не ћу вас наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме не ћете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

21. Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су прије сагријешили и нијесу се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

Глава XIII.

Ово трећи пут идем к вама; у устима два или три свједока остаће свака ријеч.

2. Напријед казах и напријед говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су прдје сагријешили и свима осталима да ако дођем опет не ћу поштедјети.

3. Јер тражите да искушате Христа што у мени говори, који међу вама није слаб, него је силан међу вама.

4. Јер ако и распет би по слабостi, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама.

5. Сами себе окушајте јесте ли у вјери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? већ ако да у чему нијесте ваљани.

6. А надам се да ћете познати да ми нијесмо неваљани.

7. А молимо се Богу да ви не чините никаква зла, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо.

8. Јер ништа не можемо на истину него за истину.

9. Јер се радујемо кад ми слабимо а ви јачате. А за то се и молимо Богу, за ваше савршенство.

10. За то, не будући код вас, пишем ово да кад дођем не учиним без штеђења по власти коју ми је Господ дао на поправљање а не на раскопавање.

11. А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утјешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.

12. Поздравите један другога ијеливом светијем. Поздрављају вас сви свети.

13. Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.

Галатима посланица светога апостола Павла.

Глава I.

Павле апостол, ни од људи, ни кроз човјека, него кроз Исуса Христа и Бога оца, који га васкрсе из мртвијех,

2. И сва браћа која су са мном, црквама Галатијскијем:

3. Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа,

4. Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега свијета злога, по вољи Бога и оца нашега,

5. Којему слава ва вијек вијека. Амин.

6. Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђелије од онога који вас позва благодаћу Христовом,

7. Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђелије Христово.

8. Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђелије друкчије него што вам јависмо, проклет да буде!

9. Као што прије рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђелије друкчије него што примисте, проклет да буде!

10. Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.

11. Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђелије које сам ја јавио, није по човјеку.

12. Јер га ја не примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.

13. Јер сте чули моје живљење некад у Чивутству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.

14. И напредовах у Чивутству већма од многијех врсника својијех у роду своме, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.

15. А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом,

16. Да јави сина својега у мени, да га јеванђелијем објавим међу незнабошцима; одмах не питах тијела и крви,

17. Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе, него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.

18. А послије тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.

19. Али другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

20. А што вам пишем ево Бог види да не лажем.

21. А по том дођох у земље Сирске и Киликијске.

22. А бијах лицем непознат Христовијем црквама Јудејскима;

23. Него само бијаху чули да онај који нас некад гони сад проповиједа вјеру коју некад раскопаваше.

24. И слављаху Бога за мене.

Глава II.

А по том на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

2. Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђелије које проповиједам у незнабошцима, али на само с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.

3. Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Грк, не би натјеран да се обреже.

4. И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

5. Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђелија остане међу нама.

6. А за оне који се бројаху да су нешто, какови били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;

7. Него насупрот дознавши да је мени повјерено јеванђелије у необрезанима, као Петру у обрезанима

8. (Јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима онај поможе и мени међу незнабошцима),

9. И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповиједамо у незнабошцима, а они у обрезанима;

10. Само да се опомињемо сиромашнијех, за које сам се и старао тако чинити.

11. А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер бјеше зазоран.

12. Јер прије док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се онијех који су из обрезања.

13. И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.

14. А кад ја видјех да не иду право к истини јеванђелија, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Чивутии, незнабожачки а не Чивутски живиш, за што незнабошце нагониш да живе Чивутски?

15. Ми који смо рођени Чивути, а не грјешници из незнабожаца,

16. Па дознавши да се човјек не ће оправдати дјелима закона, него само вјером Исуса Христа, и ми вјеровасмо Христа Исуса да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима закона: јер се дјелима закона никакво тијело не ће оправдати.

17. Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грјешници, дакле је Христос гријеху слуга? Боже сачувај!

18. Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

19. Јер ја законом закону умријех да Богу живим; с Христом се разапех.

20. А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у тијелу, живим вјером сина Божијега, којему омиљех, и предаде себе за мене.

21. Не одбацујем благодати Божије.; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умрије.

Глава III.

О неразумни Галати! ко вас је опчинио да се не покоравате Истини? Ви, којима пред очима бјеше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.

2. Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дјела закона или кроз чувење вјере?

3. Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад тијелом свршујете?

4. Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!

5. Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли дјелима закона или чувењем вјере?

6. Као што Аврам вјерова Богу, и прими му се у правду.

7. Познајте дакле да су они синови Аврамови који су од вјере.

8. А писмо видјевши у напредак да Бог вјером незнабошце правда, напријед објави Авраму: У теби ће се благословити сви незнабошци.

9. Тако који су од вјере, благословиће се с вјернијем Аврамом.

10. Јер који су год од дјела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.

11. А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вјере живљеће.

12. А закон није од вјере; него човјек који то твори живљеће у томе.

13. Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси иа дрвету:

14. Да међу незнабошцима буде благослов Аврамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз вјеру.

15. Браћо, по човјеку говорим, нико човјечијега потврђена завјета не одбацује, нити му што домеће.

16. А Авраму и сјемену његову речена бише обећања. А не вели: И сјеменима, као за многа, него као за једно: И сјемену твојему, које је Христос.

17. Ово пак велим: Завјета, који је од Бога потврђен, за Христа, не одбацује закон, који је достао послије четири стотине и тридесет година, да укине обећање.

18. Јер ако је нашљедство од закона, онда већ није од обећања, а Авраму обећањем дарова Бог.

19. Шта ће дакле закон? Ради гријеха додаде се, докле дође сјеме којему се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.

20. Али посредник није једнога; а Бог је један.

21. Еда лије дакле закон противан обећањима Божијим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживљети, заиста би од закона била правда.

22. Али писмо затвори све под гријех, да се обејћање даде кроз вјеру Исуса Христа онима који вјерују.

23. А прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се хтјела показати.

24. Тако нам закон би чувар до Христа, да се вјером оправдамо.

25. А кад дође вјера, већ нијесмо под чуваром.

26. Јер сте ви сви синови Божији вјером Христа Исуса;

27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

28. Нема ту Чивутина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Аврамово, и по обећању нашљедници.

Глава IV.

Али велим: док је нашљедник млад ништа није бољи од роба, ако и јест господар од свега;

2. Него је под заповједницима и чуварима тја до рока очина. '

3. Тако и ми кад бијасмо млади, бијасмо под стихијама свијета заробљени;

4. А кад се наврши вријеме, посла Бог сина својега јединороднога, који је рођен од жене и покорен закону,

5. Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.

6. И будући да сте синови, посла Бог Духа сина својега у срца ваша, који виче: Ава оче!

7. Тако већ нијеси роб, него син; а ако си син, и нашљедник си Божиј кроз Исуса Христа.

8. Али тада не знајући Бога служисте онима који по себи нијесу богови.

9. А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?

10. Гледате на дане и мјесеце, и времена и године.

11. Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.

12. Будите као ја што сам; јер сам и ја као ви што сте. Браћо! молим вас, ништа ми не учинисте на жао.

13. А знате да вам у слабости тијела најприје проповједих јеванђелије;

14. И напасти моје, која бијаше тијелу моме, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса.

15. Каково бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.

16. Тијем ли вам постадох непријатељ истину вам горећи?

17. Они не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.

18. А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.

19. Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;

20. Али бих хтио сад да сам код вас, и да измијеним глас свој, јер не могу да се начудим за вас.

21. Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закона?

22. Јер је писано да Аврам два сина имаде, једнога од робиње а другога од слободне.

23. Али који бјеше од робиње, по тијелу се роди; а који од слободне, по обећању.

24. Које значи друго: јер су ово два завјета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање, и то је Агар.

25. Јер Агар значи Синај гора у Арапској, и пореди се са садашњијем Јерусалимом, и служи са дјецом својом.

26. А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.

27. Јер је писано: Развесели се нероткињо која не рађаш; прокини и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више дјеце, него ли она која има мужа.

28. А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања.

29. Но како онда онај што се роди по тијелу гоњаше духовнога, тако и сад.

30. Али шта говори писмо? Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин не ће наслиједити са сином слободне.

31. Тако, браћо, нијесмо дјеца робињина него слободне.

Глава V.

Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.

2. Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа не ће помоћи.

3. А опет свједочим свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.

4. Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати.

5. Јер ми духом чекамо од вјере над правде.

6. Јер у Христу Исусу нита што помаже обрезање ни необрезање, него вјера, која кроз љубав ради.

7. Добро трчасте; ко вам забрани да се не покоравате истини?

8. То одвраћање није од онога који вас позва.

9. Мало квасца укисели све тијесто.

10. Ја се за вас надам у Господу да ништа друго не ћете мислити. А који вас смета понијеће гријех, макар ко био„

11. А ја, браћо, ако још обрезање проповиједам, за што ме гоне? Тако се укиде саблазан крстова,

12. О да би одсјечени били они који вас кваре!

13. Јер сте ви, браћо, на слободу позвани: само да ваша слобода не буде на жељу тјелесну, него из љубави служите један другоме.

14. Јер се сав закон извршује у једној ријечи, то јест: љуби ближњега својега као себе.

15. Али ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другога не истријебите.

16. Велим пак: по духу ходите, и жеља тјелеснијех не извршујте.

17. Јер тијело жели против духа, а дух против тијела; а ово се противи једно другоме, да не чините оно шта хоћете.

18. Ако ли вас дух води, нијесте под законом.

19. А позната су дјела тјелесна, која су прељубочинство,, курварство, нечистота, бесрамност,

20. Идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, саблазни, јереси,

21. Зависти, убиства, пијанства, ждерања, и остала овакова, за која вам напријед казујем, као што и казах напријед, да они који. такова чине не ће. наслиједити царства Божијега.

22. А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вјера,

23. Кротост, уздржање; на то нема закона.

24. А који су Христови, распеше тијело са сластима и жељама.

25. Ако у духу живимо, по духу и да ходимо.

26. Да не тражимо лажне славе раздражујући један другога, и завидећи један другоме.