Глава II.

Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Христа Исуса;

2. И што си чуо од мене пред многијем свједоцима, оно предај вјернијем људима, који ће бити вриједни и друге научити.

3. Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса Христа;

4. Јер се никакав војник не заплеће у трговине овога свијета да угоди војводи.

5. Ако и војује, не добија вијенца ако право не војује.

6. Радин који се труди најприје треба да окуси од рода.

7. Разумиј што говорим; а Господ да ти да разум у свему.

8. Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвијех, од сјемена Давидова, по јеванђелију мојему,

9. У којему трпим зло до самијех окова као злочинац; али се ријеч Божија не веже.

10. За то трпим све избранијех ради да и они добију спасеније у Христу Исусу са славом вјечном.

11. Истинита је ријеч: ако с њим умријесмо, то ћемо с њим и оживљети.

12. Ако трпимо, с њим ћемо и царовати. Ако се одречемо, и он ће се нас одрећи.

13. Ако не вјерујемо, он остаје вјеран; јер се сам себе не може одрећи.

14. Ово напомињи, и посвједочи пред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају.

15. Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидјети, и право управља ријечју истине.

16. А поганијех празнијех разговора клони се; јер највише помажу у безбожности,

17. И ријеч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит,

18. Који у истини погријешише говорећи да је васкрсеније већ било; и сметају вјеру некијех.

19. Тврдо дакле стоји темељ Божиј имајући овај печат: Позна Господ своје, и: Да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње.

20. А у великоме дому нијесу суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.

21. Ако дакле ко очисти себе од овога, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дјело.

22. Бјежи од жеља младости, а држи се правде, вјере, љубави, мира, са свима који призивљу Господа од чистога срца;

23. А лудијех и празнијех запиткивања клони се знајући да рађају свађе.

24. А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити,

25. И с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине,

26. И да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу.

Глава III.

Али ово знај да ће у пошљедње дане настати времена тешка.

2. Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,

3. Непримирљиви, опадачи, неуздржници, бијесни; не доброљубиви,

4. Издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога,

5. Који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли. И овијех се клони.

6. Јер су од овијех они који се завлаче по кућама, и робе женице које су натоварене гријесима и воде их различне жеље,

7. Које се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине.

8. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсију, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, невјешти у вјери.

9. Али не ће дуго напредовати; јер ће њихово безумље постати јавно пред свима, као и онијех што поста.

10. А ти си се угледао на моју науку, живљење, намјеру, вјеру, сношење, љубав, трпљење,

11. Протјеривања, страдања, какова ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, какова протјеривања поднесох, и од свију ме избави Господ.

12. А и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени.

13. А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се.

14. Али ти стој у томе што си научио и што ти је повјерено, знајући од кога си се научио,

15. И будући да из малена умијеш света писма, која те могу умудрити на спасеније у Христа Исуса.

16. Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди,

17. Да буде савршен човјек Божиј, за свако добро дјело приправљен.

Глава IV.

Заклињем те дакле пред Богом и Господом нашијем Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, доласком његовијем и царством његовијем:

2. Проповиједај ријеч, настој у добро вријеме и у невријеме, покарај, запријети, умоли са свакијем сношењем и учењем;

3. Јер ће доћи вријеме кад здраве науке не ће слушати, него ће по својијем жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе,

4. И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама.

5. А ти буди тријезан у свачему, трпи зло, учини дјело јеванђелиста, службу своју сврши.

6. Јер ја се већ жртвујем, и вријеме мојега одласка наста.

7. Добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах.

8. Даље дакле мени је приправљен вијенац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него и свима који се радују његову доласку.

9. Постарај се да дођеш брзо к мени;

10. Јер ме Димас остави, омиљевши му садашњи свијет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене.

11. Марка узми и доведи га са собом; јер ми је добар за службу.

12. А Тихика послао сам у Ефес.

13. Кад дођеш донеси ми кабаницу што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, а особито кожне.

14. Александар ковач много ми зла учини. Да му Господ плати по дјелу његову.

15. Чувај се и ти од њега; јер се врло противи нашијем ријечима.

16. У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими!

17. Али Господ би са мном, и даде ми моћ да се кроза ме сврши проповиједање, и да чују сви незнабошци; и избавих се од уста лавовијех.

18. И Господ ће ме избавити од свакога зла дјела, и сачуваће ме за царство своје небеско; којему слава ва вијек вијека. Амин.

19. Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом.

20. Ераст оста у Коринту. А Трофима оставих у Милету болесна.

21. Постарај се да дођеш прије зиме. Поздравља те Еувул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва.

22. Господ Исус Христос са Духом твојијем. Благодат с вама. Амин.

Титу посланица светога апостола Павла.
Глава I.

Од Павла, слуге Божијега, а апостола Исуса Христа по вјери избранијех Божијих, и по познању истине побожности,

2. За над вјечнога живота, који обећа нелажни Бог прије времена вјечнијех,

3. А јави у времена своја ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерено по заповијести спаситеља нашега Бога,

4. Титу, правоме сину по вјери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога оца и Господа Исуса Христа, спаса нашега.

5. За то те оставих у Криту да поправиш што је недовршено, и да поставиш по свијем градовима свештенике, као што ти ја заповједих,

6. Ако је ко без мане, једне жене муж, и има крштену дјецу, коју не коре за курварство или за непокорност.

7. Јер владика треба да је без мане, као Божиј пристав; не који себи угађа, не гњевљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;

8. Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;

9. Који се држи вјерне ријечи по науци, да буде кадар и свјетовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.

10. Јер има много непослушнијех, празноговорљивијех, и умом преваренијех, а особито који су из обрезања,

11. Којима треба уста затворити; који цијеле куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради.

12. А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси.

13. Свједочанство је ово истинито; заради тога узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вјери,

14. Не слушајући Чивутскијех гаталица, ни заповијести људи који се одвраћају од истине.

15. Чистима је све чисто; а поганима и невјернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савјест.

16. Говоре да познају Бога, а дјелима га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дјело ваљани.

Глава II.

А ти говори што пристоји здравој науци:

2. Старцима да буду тријезни, поштени, чисти, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу;

3. Старицама такођер да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру,

4. Да уче младе да љубе мужеве, да љубе дјецу,

5. Да буду поштене, чисте, добре кућанице, благе, покорне својијем мужевима, да се не хули на ријеч Божију.

6. Тако и младиће свјетуј да буду поштени.

7. А у свему сам себе подаји за углед добријех дјела, у науци цијелост, поштење,

8. Ријеч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити на нас.

9. Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају,

10. Да не краду, него у свачему да показују добру вјеру, да науку спаситеља нашега Бога украшују у свачему.

11. Јер се показа благодат Божија која спасава све људе,

12. Учећи нас да се одречемо безбожности и жеља овога свијета, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овоме свијету,

13. Чекајући блажена нада и јављења славе великога Бога и спаса нашега Исуса Христа,

14. Који је дао себе за нас да нас избави од свакога безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добријем дјелима.

15. Ово говори, и свјетуј, и карај са сваком заповијешћу, да те нико не презире.

Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповједницима, и готови на свако добро дјело;

2. Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свијем људима,

3. Јер и ми бијасмо негда луди, и непокорни, и преварени, служећи различнијем жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другога.

4. А кад се показа благодат и човјекољубље спаса нашега Бога,

5. Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења, и обновљењем Духа светога,

6. Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа спаситеља нашега,

7. Да се оправдамо благодаћу његовом, и да будемо нашљедници живота вјечнога по наду.

8. Сине Тите! истинита је ријеч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вјероваше Богу труде и старају за добро дјело: ово је корисно људима и добро.

9. А лудијех запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону, клони се, јер је то некорисно и празно.

10. Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се,

11. Знајући да се такови изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио.

12. Кад пошљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да ондје зимујем.

13. Зину законика и Апола лијепо опреми да имају све што им треба.

14. Али и наши нека се уче напредовати у добријем дјелима, ако гдје буде од потребе да не буду без рода.

15. Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вјери. Благодат са свима вама. Амин.

Филимону посланица светога апостола Павла.

Од Павла, сужња Исуса Христа, и Тимотија брата, Филимону љубазноме и помагачу нашему,

2. И Апфији, сестри љубазној, и Архипу, нашему другару у војевању, и домашњој твојој цркви:

3. Благодат вам и мир од Бога оца нашега, и Господа Исуса Христа.

4. Захваљујем Богу својему спомињући те свагда у молитвама својима,

5. Чувши љубав твоју и вјеру коју имаш ка Господу Исусу и к свима светима:

6. Да твоја вјера, коју имамо заједно, буде силна у познању свакога добра, које имате у Христу Исусу.

7. Јер имам велику радост и утјеху ради љубави твоје, што срца светијех починуше кроза те, брате!

8. Тога ради ако и имам велику слободу у Христу да ти заповиједам што је потребно,

9. Али опет молим љубави ради, ја који сам такови као старац Павле, а сад и сужањ Исуса Христа;

10. Молим те за својега сина Онисима, којега родих у оковима својима;

11. Који је теби негда био непотребан, а сад је и теби и мени врло потребан, којега послах теби натраг;

12. А та га, то јест, моје срце прими.

13. Ја га шћадијах да задржим код себе, да ми мјесто тебе послужи у оковима јеванђелија;

14. Али без твоје воље не хтједох ништа чинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље.

15. Јер може бити да се за то растаде с тобом на неко вријеме да га добијеш вјечно,

16. Не више као роба, него више од роба, брата љубазнога, а особито мени, а камо ли теби, и по тијелу и у Господу.

17. Ако дакле држиш мене за својега другара, прими њега као мене.

18. Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши.

19. Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не речем да си и сам себе мени дужан.

20. Да, брате! да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу.

21. Уздајући се у твоју послушност написах ти знајући да ћеш још више учинити него што говорим.

22. А уз то уготови ми и конак; јер се надам да ћу за ваше молитве бита дарован вама.

23. Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, Марко, Аристарх, Димас, Лука, помагачи моји.

24. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашијем. Амин.

Чивутима посланица светога апостола Павла.
Глава I.

Бог који је негда много пута и различнијем начином говорио оцевима преко пророка, говори и нама у пошљедак дана овијех преко сина,

2. Којега постави нашљедника свему, кроз којега и свијет створи.

3. Који будући сјајност славе и обличје бића његова, и носећи све у ријечи силе своје, учинивши собом очишћење гријеха нашијех, сједе с десне стране пријестола величине на висини,

4. И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

5. Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син.

6. И опет уводећи првороднога у свијет говори: И да му се поклоне сви анђели Божији.

7. Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

8. А сину: Пријестол је твој, Боже, ва вијек вијека; палица је правде палица царства твога.

9. Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех.

10. И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дјела руку твојијех:

11. Она ће проћи, а ти остајеш; и сва ће остарјети као хаљина,

12. И савићеш их као хаљину, и измијениће се: а ти си онај исти, и твојијех година не ће нестати.

13. А коме од анђела рече кад: Сједи мени с десне стране док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

14. Нијесу ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спасеније?

Глава II.

Тога ради ваља нам већма пазити на ријечи које слушамо, да како не отпаднемо.

2. Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:.

3. Како ћемо побјећи не маривши за толико спасеније? које поче Господ проповиједати, и они који су чули потврдише међу нама,

4. Кад и Бог посвједочи и знацима и чудесима и различнијем силама, и Духа светога раздјељивањем по својој вољи.

5. Јер Бог не покори анђелима васионога свијета, који иде и о коме говоримо.

6. Али неко посвједочи негдје говорећи: Шта је човјек да га се опоменеш, или син човјечиј да га обиђеш?

7. Умалио си га малијем нечим од анђела, славом и части вјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку својијех:

8. Све си покорио под ноге његове. А кад му покори све, ништа не остави њему непокорено; али сад још не видимо да му је све покорено.

9. А умаљенога малијем чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе вјенчан славом и части, да би по благодата Божијој за све окусио смрт.

10. Јер приликоваше њему за којега је све и кроз којега је све, који доведе многе синове у славу, да доврши поглавара спасенија њихова страдањем.

11. Јер и онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога; заради тога узрока не стиди се називати их браћом,

12. Говорећи: Објавићу име твоје браћи својој, и посред цркве запјеваћу те.

13. И опет: Ја ћу се у њега уздати. И опет: Ево ја и дјеца моја коју ми је дао Бог.

14. Будући пак да дјеца имају тијело и крв, тако и он узе дијел у томе, да смрћу сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола;

15. И да избави оне којигод од страха смрти у свему животу бише робови.

16. Јер се заиста не прима анђела, него се прима сјемена Аврамова.

17. За то бјеше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и вјеран поглавар свештенички пред Богом, да очисти гријехе народне.

18. Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.

Глава III.

За то, браћо света, заједничари звања небескога, познајте посланика и владику, којега ми признајемо, Исуса Христа,

2. Који је вјеран ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његову.

3. Јер овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

4. Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

5. И Мојсије дакле бјеше вјеран у свему дому његову, као слуга, за свједочанство онога што је требало да се говори.

6. Али је Христос као син у дому својему; којега смо дом ми, ако слободу и славу нада до краја тврдо одржимо.

7. За то, као што говори Дух свети: Данас ако глас његов чујете,

8. Не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте у дане напасти у пустињи,

9. Гдје ме искушаше оцеви ваши, искушаше ме, и гледаше дјела моја четрдесет година.

10. Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: једнако се мету у срцима, али они не познаше путова мојијех;

11. За то се заклех у гњеву својему да не ће ући у покој мој.

12. Гледајте браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце невјерства да одступи од Бога живога;

13. Него се утјешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од пријеваре грјеховне;

14. Јер постасмо заједничари Христу, само ако како смо почели у њему бити до краја тврдо одржимо;

15. Докле се говори: данас, ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте.

16. Јер неки чувши прогњевише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

17. А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, који оставише кости у пустињи?

18. А којима се закле да не ће ући у покој његов, него онима који не хтјеше да вјерују?

19. И видимо да не могоше ући за невјерство.

Глава IV.

Да се бојимо дакле да како док је још остављено обећање да се улази у покој његов, не одоцни који од вас.

2. Јер је нама објављено као и онима; али онима не поможе чувена ријеч, јер не вјероваше они који чуше.

3. Јер ми који вјеровасмо улазимо у покој, као што рече: За то се заклех у гњеву својему да не ће ући у покој мој, ако су дјела и била готова од постања свијета.

4. Јер негдје рече за седми дан овако: И почину Бог у дан седми од свију дјела својијех.

5. И на овом мјесту опет: Не ће ући у покој мој.

6. Будући пак да неки имају да уђу у њега, и они којима је најприје јављено не уђоше за непослушање;

7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се прије каза: Данас ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца.

8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио по том.

9. Даклем је остављено још почивање народу Божијему.

10. Јер који уђе у покој његов, и он почива од дјела својијех, као и Бог од својијех.

11. Да се постарамо дакле ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку невјерства.

12. Јер је жива ријеч Божија, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обје стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавка и мозга, и суди мислима и помислима срдачнијем.

13. И нема твари непознате пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога којему говоримо.

14. Имајући дакле великога поглавара свештеничкога, који је прошао небеса, Исуса сина Божијега, да се држимо признања.

15. Јер немамо поглавара свештеничкога који не може пострадати с нашијем слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим гријеха.

16. Да приступимо дакле слободно к пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за вријеме кад нам затреба помоћ.

Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за гријехе,

2. Који може пострадати с онима који не знаду и залазе; јер је и он под слабошћу.

3. И за то је дужан како за народне тако и за своје гријехе приносити.

4. И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.

5. Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него онај који му рече: Ти си мој син, ја те данас родих.

6. Као што и на другоме мјесту говори: Ти си свештеник ва вијек по реду Мелхиседекову.

7. Он у дане тијела својега мољења и молитве к ономе који га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утјешен по својој побожности.

8. И ако и бијаше син Божиј, али од онога што пострада научи се послушању.

9. И савршивши се, постаде свима који га послушаше узрок спасенија вјечнога,

10. И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседекову.

11. За којега бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати: јер сте постали слаби на слушању.

12. Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет требујете да се учите које су прва слова ријечи Божије; и постадосте да требате млијека, а не јаке хране.

13. Јер који се год храни млијеком, не разумије ријечи правде, јер је дијете.

14. А савршенијех је тврда храна, који имају осјећања дугијем учењем обучена за разликовање и добра и зла.