Глава VI.

Браћо! ако и упадне човјек у какав гријех, ви духовни исправљајте таковога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.

2. Носите бремена један другога, и тако ћете испунити закон Христов.

3. Јер ако ко мисли да је што а није ништа, умом вара, себе.

4. А сваки да испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другоме.

5. Јер ће сваки своје бреме носити.

6. А који се учи ријечи нека даје дијел од свакога добра ономе који га учи.

7. Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човјек посије оно ће и пожњети.

8. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети погибао; а који сије у дух, од духа ће пожњети живот вјечни.

9. А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо.

10. За то дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особито онима који су с нама у вјери.

11. Видите колико вам написах руком својом!

12. Који хоће да се хвале по тијелу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.

13. Јер ни они сами који се обрезују не држе закона, него хоће да се ви обрезујете да се вашијем тијелом хвале.

14. А ја Боже сачувај да се чим другијем хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којега ради разапе се мени свијет, и ја свијету.

15. Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар.

16. И колико их год по овоме правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијему.

17. Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим.

18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашијем, браћо. Амин.

Ефесцима посланица светога апостола Павла.

Глава I.

Од Павла, по вољи Божијој апостола Исуса Христа, светима који су у Ефесу, и вјернима у Христу Исусу:

2. Благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

3. Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио свакијем благословом духовнијем на небесима кроз Христа;

4. Као што нас изабра кроз њега прије постања свијета, да будемо свети и праведни пред њим у љубави.

5. Одредивши нас напријед кроз Исуса Христа себи на посинаштво, по угодности воље своје,

6. На похвалу славне благодати своје, којом нас облагодати у љубазноме,

7. У коме имамо избављење крвљу његовом, и опроштење гријеха, по богаству благодати његове,

8. Коју је преумножио у нама у свакој премудрости и разуму,

9. Показавши нам тајну воље своје, по угодности својој, коју напријед показа у њему,

10. За уредбу извршетка времена, да се све састави у Христу што је на небесима и на земљи; у њему,

11. Кроз којега и нашљедннци постасмо, напријед одређени бивши по наредби Бога који све чини по савјету воље своје,

12. Да бисмо били на хвалу славе његове, ми који смо се напријед уздали у Христа,

13. Кроз којега и ви, чувши ријеч истине, јеванђелије спасенија својега, у којему и вјеровавши запечатисте се светијем Духом обећања,

14. Који је залог нашљедства нашега за избављење течевине на хвалу славе његове.

15. За то и ја чувши вашу вјеру у Христа Исуса, и љубав к свима светима,

16. Не престајем захваљивати за вас, и спомињати вас у својијем молитвама,

17. Да Бог Господа нашега Исуса Христа, отац славе, даде вам Духа премудрости и откривења да га познате,

18. И бистре очи срца вашега да бисте могли видјети које је над његова звања, и које је богаство славе нашљедства његова у светима,

19. И каква је изобилна величина силе његове на нама који вјерујемо по чињењу превелике силе његове,

20. Коју учини у Христу, кад га подиже из мртвијех и посади себи с десне стране на небесима,

21. Над свијем поглаварствима, и властима, и силама, и господствима, и над свакијем именом што се може назвати, не само на овоме свијету него и на ономе који иде,

22. И све покори под ноге његове, и њега даде за главу цркви, над свима,

23. Која је тијело његово, пунина онога који све испуњава у свему.

Глава II.

И вас који бијасте мртви за преступљења и гријехе своје,

2. У којима некад ходисте по вијеку овога свијета, по кнезу који влада у вјетру, по духу који сад ради у синовима противљења;

3. У којима и ми сви живљесмо негда по жељама тијела својега, чинећи вољу тијела и помисли, и бијасмо рођена дјеца гњева, као и остали;

4. Али Бог, који је богат у милости, за премногу љубав своју, коју има к нама,

5. И нас који бијасмо мртви од гријехова оживље с Христом (благодаћу сте спасени),

6. И с њим васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу.

7. Да покаже у вијековима који иду превелико богаство благодати своје добротом на нама у Христу Исусу.

8. Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру: и то није од вас, дар је Божиј.

9. Не од дјела, да се нико не похвали.

10. Јер смо његов посао, саздани у Христу Исусу за дјела добра, која Бог напријед приправи да у њима ходимо.

11. За то се опомињите да ви који сте негда по тијелу незнабошци били и називани необрезање од онијех који су се звали по тијелу обрезање, које се руком радило,

12. Да бијасте у оно вријеме без Христа, одвојени од друштва Израиљева, и без дијела у завјетима обећања, нада не имајући, и безбожни на свијету:

13. А сад у Христу Исусу, ви који сте негда били далеко, близу постадосте крвљу Христовом.

14. Јер је он мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, тијелом својијем,

15. Закон заповијести наукама укинувши; да из обога начини собом једнога новог човјека, чинећи мир;

16. И да помири с Богом обоје у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему.

17. И дошавши проповједи у јеванђелију мир вама даљнима и онима који су близу.

18. Јер он доведе к оцу обоје у једном духу.

19. Тако дакле више нијесте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу.

20. Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је камен од угла сам Исус Христос,

21. На коме сва грађевина састављена расте за цркву свету у Господу;

22. На коме ћете се и ви сазидати за стан Божиј у духу.

Глава III.

Тога сам ради ја Павле сужањ Исуса Христа за вас незнабошце.

2. Будући да чусте службу благодати Божије која је мени дана међу вама,

3. Да се мени по откривењу каза тајна; као што горе написах у кратко,

4. Одакле можете читајући познати мој разум у тајни Христовој,

5. Која се у другијем нараштајима не каза синовима човјечијим, како се сад откри светијем његовијем апостолима и пророцима Духом светијем;

6. Да незнабошци кроз јеванђелије постану сунашљедници и сутјелесници и заједничари у обећању његовом у Христу Исусу,

7. Којему постадох слуга по дару благодати Божије, која ми је дана по чињењу силе његове.

8. Мени најмањему од свију светијех даде се ова благодат да објавим међу незнабошцима неисказано богаство Христово,

9. И да откријем свима што је служба тајне од постања свијета сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа;

10. Да се кроз цркву сад обзнани поглаварствима и властима на небу многоразлична премудрост Божија,

11. По наредби вијекова, коју учини у Христу Исусу Господу нашему,

12. У коме имамо слободу и приступ у наду вјером његовом.

13. За то вас молим да не ослабите због невоља мојијех за вас, које су слава ваша.

14. Тога ради преклањам кољена своја пред оцем Господа нашега Исуса Христа,

15. По коме се сва чељад и на небесима и на земљи зову,

16. Да вам да силу по богаству славе своје, да се утврдите Духом његовијем за изнутрашњег човјека,

17. Да се Христос усели вјером у срца ваша, да будете у љубави укоријењени и утемељени;

18. Да бисте могли разумјети са свима светима што је ширина и дужина и дубина и висина,

19. И познати претежнију од разума љубав Христову, да се испуните сваком пунином Божијом.

20. А ономе који може још изобилније све чинити што иштемо или мислимо, по сили која чини у нама,

21. Ономе слава у цркви по Христу Исусу у све нараштаје ва вијек вијека. Амин.

Глава IV.

Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашему звању у које сте позвани,

2. Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другога у љубави,

3. Старајући се држати јединство Духа у свези мира:

4. Једно тијело, један дух, као што сте и позвани у једном наду звања својега.

5. Један Господ, једна вјера, једно крштење,

6. Један Бог и отац свију, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

7. А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова.

8. За то говори: Изишавши на висину заплијенио си плијен, и даде даре људима.

9. А што изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња мјеста земље?

10. Који сиђе то је онај који и изиђе више свију небеса да испуни све.

11. И он је дао једне апостоле, а једне пророке а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

12. Да се свети приправе за дјело службе, на сазидање тијела Христова;

13. Докле достигнемо сви у јединство вјере и познање сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста висине Христове;

14. Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар науке, у лажи човјечијој, путем пријеваре;

15. Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у ономе који је глава, Христос.

16. Из којега је све тијело састављено и склопљено свакијем зглавком, да једно другоме помаже добро по мјери свакога уда, и чини да расте тијело на поправљање самога себе у љубави.

17. Ово дакле говорим и свједочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума својега,

18. Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијега за незнање које је у њима, за окамењење срца својијех;

19. Који оставивши поштење, предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

20. Али ви тако не познасте Христа;

21. Јер га чусте и у њему се научисте, као што је истина у Исусу,

22. Да одбаците, по првоме живљењу, старога човјека, који се распада у жељама преварљивијем;

23. И да се обновите духом ума својега,

24. И обучете у новога човјека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

25. За то одбаците лаж, и говорите истину сваки са својијем ближњијем; јер смо уди један другоме.

26. Гњевите се и не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему.

27. Нити дајите мјеста ђаволу.

28. Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својима, да има шта давати потребноме.

29. Никака рђава ријеч да не излази из уста вашијех, него само што је добро за напредовање вјере, да да благодат онима који слушају.

30. И не ожалошћавајте светога Духа Божијега, којијем сте запечаћени за дан избављења.

31. Свака горчина, и гњев, и љутина, и вика и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

32. А будите један другоме блага, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.

Глава V.

Угледајте се дакле на Бога, као љубазна дјеца,

2. И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.

3. А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима;

4. Тако и срамотне и луде ријечи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање.

5. Јер ово да знате да ни један курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), не ће имати дијела у царству Христа и Бога.

6. Нико да вас не вара празнијем ријечима; јер овијех ради иде гњев Божиј на синове непокорности.

7. Не бивајте дакле заједничари њихови.

8. Јер бијасте негда тама, а сад сте видјело у Господу: као дјеца видјела живите;

9. Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини.

10. Истражујте што је Богу угодно.

11. И не пристајте на безродна дјела таме, него још карајте.

12. Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.

13. А све за што се кара, видјело објављује; јер све што се објављује, видјело је;

14. За то говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвијех, и обасјаће те Христос.

15. Гледајте дакле да уредно живите, не као немудри, него као мудри;

16. Пазите на вријеме, јер су дани зли.

17. Тога ради не будите неразумни, него познајте што је воља Божија.

18. И не опијајте се вином, у коме је курварство, него се још испуњавајте духом,

19. Говорећи међу собом у псалмима и појању и пјеснама духовнијем, пјевајући и припијевајући у срцима својијем Господу;

20. Захваљујући за свашта у име Господа нашега Исуса Христа Богу и оцу;

21. Слушајући се међу собом у страху Божијему.

22. Жене! слушајте своје мужеве као Господа.

23. Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тијела.

24. Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.

25. Мужеви! љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,

26. Да је освети очистивши је купањем воденијем у ријечи;

27. Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или такога чега, него да буде света и без мане.

28. Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја тјелеса; јер који љуби своју жену, себе самога љуби.

29. Јер нико не омрзну кад на своје тијело, него га храни и грије, као и Господ цркву.

30. Јер смо уди тијела његова, од меса његова, и од костију његовијех.

31. Тога ради оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

32. Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.

33. Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа.

Глава VI.

Дјецо! слушајте своје родитеље у Господу: јер је ово право.

2. Поштуј оца својега и матер; ово је прва заповијест с обећањем:

3. Да ти благо буде, и да живиш дуго на земљи.

4. И ви оцеви! не раздражујте дјеце своје, него их гајите у науци и у страху Господњему.

5. Слуге! слушајте господаре своје по тијелу, са страхом и дрктањем, у простоти срца својега, као и Христа;

6. Не само пред очима радећи као људима да угађате, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца.

7. Драговољно служите, као Господу а не као људима,

8. Знајући да сваки што учини добро оно ће и примити од Господа, био роб или слободњак.

9. И ви господари, тако чините њима, остављајући пријетње, знајући да је и вама самијем и њима господар на небесима, и он не гледа ко је ко.

10. А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине његове.

11. Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога:

12. Јер наш рат није с крвљу и с тијелом, него с поглаварима, и с властима, и с управитељима таме овога свијета, с духовима пакости испод неба.

13. Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.

14. Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,

15. И обувши ноге у приправу јеванђелија мира;

16. А сврх свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све распаљене стријеле нечастивога;

17. И кацигу спасенија узмите, и мач духовни који је ријеч Божија.

18. И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са свакијем трпљењем и молитвом за све свете,

19. И за мене, да ми се да ријеч кад отворим уста своја, да обзнаним са слободом тајну јеванђелија,

20. За које сам посланик у оковима, да у њему говорим слободно, као што ми се пристоји.

21. А да и ви знате како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубазни брат и вјерни слуга у Господу,

22. Којега послах к вама за то исто да знате како смо ми, и да утјеши срца ваша.

23. Мир браћи и љубав с вјером од Бога оца и Господа Исуса Христа.

24. Благодат са свима који љубе Господа нашега Исуса Христа једнако. Амин.

Филибљанима посланица светога апостола Павла.

Глава I.

Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима:

2. Благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

3. Захваљујем Богу својему кад се год опоменем вас,

4. Свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се,

5. Што ви постадосте заједничари у јеванђелију, од првога дана и до данас;

6. Уздајући се у ово исто да ће онај који је почео добро дјело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа.

7. Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу и оковима својима и у одговору и потврђивању јеванђелија, као све заједничаре са мном у благодати.

8. Јер Бог ми је свједок да вас љубим љубављу Исуса Христа;

9. И за то се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и у свакој вољи,

10. Да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов,

11. Напуњени родова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.

12. Хоћу пак да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђелија,

13. Тако да се разгласи у свој судници и код свију осталијех да су моји окови за Христа.

14. И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојима већма смију говорити ријеч Божију без страха.

15. Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповиједају.

16. Тако ови уз пркос Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанијети жалост мојијем оковима;

17. А ови из љубави, знајући да за обрану јеванђелија лежим у тамници.

18. Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповиједа; и за то се радујем, а и радоваћу се;

19. Јер знам да ће ми се ово збити на спасеније вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа.

20. Као што чекам и надам се да се ни у чему не ћу постидјети, него да ће св и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у тијелу мојему, било животом или смрћу.

21. Јер је мени живот Христос а смрт добитак.

22. А кад ми живљење у тијелу род доноси, то не знам шта ћу изабрати.

23. А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било;

24. Али остати у тијелу потребније је вас ради.

25. И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свију вас на ваш напредак и радост вјере,

26. Да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем.

27. Само живите као што се пристоји јеванђелију Христову, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једноме духу и јединодушно борите се за вјеру јеванђелија.

28. И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли, а вама спасенија, и то од Бога;

29. Јер се вама дарова Христа ради не само да га вјерујете него и да страдате зањ,

30. Имајући ону исту борбу какову у мени видјесте и сад чујете за мене.

Глава II.

Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утјеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

2. Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једино душни и јединомислени:

3. Ништа не чините уз пркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе.

4. Не гледајте сваки за своје, него и за другијех.

5. Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу,

6. Који, ако је и био у обличју Божијему, није се отимао да се испореди с Богом;

7. Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи, и на очи нађе се као човјек.

8. Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

9. За то и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена.

10. Да се у име Исусово поклони свако кољено онијех који су на небу и на земљи и под земљом;

11. И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога оца.

12. Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нијесам код вас, градите спасеније своје са страхом и дрктањем.

13. Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што му је угодно.

14. Све чините без вике и премишљања,

15. Да будете прави и цијели, дјеца Божија без мане усред рода неваљалога и покваренога, у којему свијетлите као видјела на свијету,

16. Придржавајући ријеч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

17. Но ако и жртвован будем на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.

18. Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

19. А надам се у Господа Исуса да ћу скоро по слати к вама Тимотија, да се ија развеселим разабравши како сте ви.

20. Јер ни једнога немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.

21. Јер сви траже што је њихово, а не што је Христа Исуса.

22. А његово поштење познајете, јер као дијете оцу са мном је послужио у јеванђелију.

23. Њега дакле надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.

24. А надам се у Господа да ћу и сам скоро доћи к вама.

25. Али нађох за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, својега помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе;

26. Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

27. Јер бјеше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега, него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

28. За то га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да одлакша мало.

29. Примите га дакле у Господу са сваком радости, и такове поштујте;

30. Јер за дјело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.

Глава III.

А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.

2. Чувајте се од паса, чувајте се од злијех посленика, чувајте се од сијечења.

3. Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тијело,

4. Премда би се и ја могао уздати у тијело. Ако ко други мисли да се може уздати у тијело, ја још већма

5. Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљева, кољена Венијаминова, Чивутин од Чивuта, по закону фарисеј,

6. По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане.

7. Но што ми бјеше добитак оно примих за штету Христа ради.

8. Јер све држим за штету према преважноме познању Христа Исуса Господа својега, којега ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,

9. И да се нађем у њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вјере Исуса Христа, правду која је од Бога у вјери;

10. Да познам њега и силу васкрсенија његова и заједницу његовијех мука, да будем налик на смрт његову,

11. Да бих како достигао у васкрсеније мртвијех;

12. Не као да већ достигох или се већ саврших, него тјерам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус.

13. Браћо! ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: што је остраг заборављам, а за онијем што је напријед сежем се,

14. И трчим к биљези, к дару горњега звања Божијега у Христу Исусу.

15. Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли што друго мислите, и ово ће вам Бог открити.

16. Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо и по ономе правилу да живимо.

17. Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.

18. Јер многи ходе, за које вам много говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христова;

19. Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њихову, који земаљски мисле.

20. Јер је наше живљење на небесима, откуда и спаситеља очекујемо Господа својега Исуса Христа,

21. Који ће преобразити наше понижено тијело да буде једнако тијелу славе његове, по сили да може све себи покорити.