Глава 5

1. Једанпут пак кад народ належе к њему да слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога,

2. И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже;

3. И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе.

4. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5. И одговарајући Симон рече му: Учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу.

6. И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше.

7. И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе.

8. А кад видје Петар Симон, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: Изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан.

9. Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише;

10. А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

11. И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

12. И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити.

13. И пруживши руку дохвати га се, и рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

14. И он му заповједи да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

15. Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести.

16. А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

17. И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их.

18. И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну предањ;

19. И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса.

20. И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји.

21. И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

22. А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем?

23. шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи?

24. Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

26. И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас!

27. И по том изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: Хајде за мном.

28. И оставивши све, устаде и пође за њим.

29. И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом.

30. И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: За што с цариницима и грјешницима једете и пијете?

31. И одговарајући Исус рече им: Не требају :здрави љекара него болесни.

32. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање.

33. А они му рекоше: За што ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

34. А он им рече: Можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима?

35. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

36. Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога.

37. И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну;

38. Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати.

39. И нико пивши старо не ће одмах новога; јер вели: старо је боље.

Глава 6

1. Догоди му се пак у прву суботу по другоме дану пасхе да иђаше кроз усјеве, и ученици његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

2. А неки од фарисеја рекоше им: За што чините што не ваља чинити у суботу?

3. И одговарајући Исус рече им: Зар нијесте читали оно што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

4. Како уђе у кућу Божију, и узе хљебове постављене и изједе, и даде их онима што бијаху с њим, којијех никоме не ваљаше јести осим јединијех свештеника.

5. И рече им: Син је човјечиј господар и од суботе

6. А догоди се у другу суботу да он уђе у зборницу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.

7. Књижевници пак и фарисеји гледаху за њим не ће ли у суботу исцијелити, да га окриве.

8. А он знадијаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: устани и стани на сриједу. А он устаде и стаде.

9. А Исус рече им: Да вас запитам: шта ваља у суботу чинити, добро или зло? одржати душу или погубити? А они мучаху.

10. И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

11. А они се сви напунише безумља, и говораху један другоме шта би учинили Исусу.

12. Тијех пак дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

13. И кад би дан, дозва ученике своје, и избра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва.

14. Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозванога Зилота,

16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који га и издаде.

17. И изишавши с њима стаде на мјесту равном, и гомила ученика његовијех; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога,

18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својијех болести, и које мучаху духови нечисти; и исцјељиваху се.

19. И сав народ тражаше да га се дотакну; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.

20. И он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

21. Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмијати.

22. Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина ради човјечијега.

23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

24. Али тешко вама богати; јер сте већ примили утјеху своју.

25. Тешко вама сити сад; јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати.

26. Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима оцеви њихови.

27. Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

28. Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вријеђају.

29. Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

31. И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала. Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

33. И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грјешници чинише тако.

34. И ако дајете у зајам онима од којијех се надате да ћете узети, каква нам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да узму опет онолико.

35. Али љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови највишега, јер је он благ и неблагодарнима и злима.

36. Будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив.

37. И не судите, и не ће вам судити; и не осуђујте, и не ћете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

38. Дајите, и даће вам се: мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером дајете онаком ће нам се вратити.

39. И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Не ће ли обадва пасти у јаму?

40. Нема ученика над учитеља својега, него и са свијем кад се изучи, биће као и учитељ његов.

41. А за што видиш трун у оку брата својега, а брвна у својему оку не осјећаш?

42. Или како можеш рећи брату својему: брате! стани да извадим трун који је у оку твојему, кад сам не видиш брвна у својему оку? Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

43. Јер нема дрвета добра да рађа зао род; нити дрвета зла да рађа добар род.

44. Јер се свако дрво по роду своме познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине.

45. Добар човјек из добре клијети срца својега износи добро, а зао човјек из зле клијети срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

46. А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим?

47. Сваки који иде за мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

48. Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

49. А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

Глава 7

1. А кад сврши све ријечи своје пред народом , дође у Капернаум.

2. У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.

3. А кад чу за Исуса, посла к њему старјешине Јудејске молећи га да би дошао да му исцијели слугу.

4. А они дошавши к Исусу мољаху га лијепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;

5. Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

6. А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаху близу куће, посла капетан к њему пријатеље говорећи му: Господе! не труди се. јер нијесам достојан да уђеш под моју стреху;

7. За то и не држах себе достојна да ти дођем, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

8. Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.

9. А кад то чу Исус, :зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вјере не нађох.

10. И вративши се послани нађоше болеснога слугу здрава.

11 . И по том иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.

12. Кад се приближише к вратима градскијем, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица, и народа из града много иђаше с њом.

13. И видјевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој : Не плачи.

14. И приступивши, прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! теби говорим, устани.

15. И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

16. А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

17. И отиде глас онај о њему но свој Јудеји и по свој околини.

18. И јавише Јовану ученици његови за све ово.

19. И дозвавши Јован два од ученика својијех посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

20. Дошавши пак људи к њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, али другога да чекамо?

21. А у тај час исцијели многе од болести и од мука и од злијех духова, и многима слијепијем дарова вид.

22. И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви устају, сиромашнима проповиједа се јеванђелије.

23. И благо ономе који се не саблазни о мене.

24. А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?

25. шта сте дакле изишли да видите? човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царскијем су дворовима.

26. шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

27. Јер је оно онај за кога је писано: ето ја шаљем анђела својега, пред лицем твојијем који ће приправити пут твој пред тобом.

28. Јер нам кажем: ниједан између рођенијех од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијему већи је од њега.

29. И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановијем;

30. А фарисеји и књижевници одбацише свјет Божиј за њих, и не хтјеше да их он крсти.

31. А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овога рода? И какви су?

32. Они су као дјеца која сједе по улицама и дозивају једно друго и говоре: свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

33. Јер дође Јован крститељ који ни једе хљеба ни пије вина, а ви кажете: ђаво је у њему;

34. Дође син човјечиј који и једе и пије, а ви кажете: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.

35. И оправдаше премудрост сва дјеца њезина.

36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу.

37. И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

38. И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром.

39. А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница.

40. И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! кажи.

41. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет.

42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

73. А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А он му рече: Право си судио.

44. И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр.

45. Цјелива ми нијеси дао; а она од како уђох не преста цјеливати ми ногу.

46. Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

47. За то кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта, има малу љубав.

48. А њој рече: Опраштају ти се гријеси.

49. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта?

50. А жени рече: Вјера твоја поможе ти; иди с миром.

Глава 8

1. Послије тога иђаше он но градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђелије о царству Божијему, и дванаесторица с њим,

2. И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и од болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

3. И Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које служаху њему имањем својијем.

4. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху к њему, каза у причи:

5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

7. И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.

9. А ученици његови питаху га говорећи: шта значи прича ова?

10. А он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијега; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.

11. А прича ова значи: сјеме је ријеч Божија.

12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.

13. А које је на камену то су они који кад чују с радости примају ријеч; и ови коријена немају који за неко вријеме вјерују, а кад дође вријеме кушања отпадну.

14. А које у трње паде то су они који слушају, и отишавши од бриге и богаства и сласти овога живота загуше се, и род не сазри.

15. А које је на доброј земљи то су они који ријеч слушају, и у доброме и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.

16. Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијетњак да виде свјетлост који улазе.

17. Јер нема ништа тајно што не ће бити јавно, ни сакривено што се не ће дознати и на видјело изићи.

18. Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

19. Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим.

20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје на пољу, хоће да те виде.

24. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

22. И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: Да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше.

23. А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи.

24. И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше, и поста тишина.

25. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

26. И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји.

27. А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

28. А кад видје Исуса, повика и припаде к њему, и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те не мучи ме.

29. Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.

30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли уњ.

31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.

32. А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

33. Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се.

34. А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у град и по селима.

35. И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се.

36. А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни.

37. И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг.

38. човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

39. Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини.

40. А кад се врати Исус срете га народ, јер га сви очекиваху.

41. И гле, дође човјек, по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову;

42. Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ.

43. И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ни један је није могао излијечити,

44. И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.

45. И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене?

46. А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене.

47. А кад видје жена да се није сакрила, приступи дркћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом за што га се дотаче и како одмах оздрави.

48. А он јој рече: Не бој се, кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром.

49. Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља.

50. А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и оживљеће.

51. А кад дође у кућу, не даде ми једноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере.

52. А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: Не плачите, није умрла него спава.

53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.

54. А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Дјевојко! устани.

55. И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.

56. И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.
Г

Глава 9

1. Сазвавши пак дванаесторицу даде им силу и власт над свијем ђаволима, и да исцјељују од болести.

2. И посла их да проповиједају царство Божије, и да исцјељују болеснике.

3. И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хљеба ни новаца, нити по двије хаљине да имате.

4. У коју кућу уђете ондје будите и оданде полазите.

5. И гдје вас не приме излазећи из града онога отресите и прах с ногу својијех, за свједочанство на њих.

6. А кад изиђоше, иђаху по селима проповиједајући јеванђелије и исцјељујући свуда.

7. А кад чу Ирод четверовласник шта он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвијех,

8. А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старијех пророка.

9. И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је то о коме ја такова чудеса слушам? И жељаше га видјети.

10. И вративши се апостоли казаше му шта су починили. И узевши их отиде на само у пустињу код града који се зваше Витсаида.

11. А народ разумјевши пође за њим, и примивши их говораше им о царству Божијему и исцјељиваше који требаху исцјељивања.

12. А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овдје у пустињи.

13. А он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: у нас нема више до пет хљебова и двије рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

14. Јер бијаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својијем: Посадите их на гомиле по педесет.

15. И учинише тако, и посадише их све.

16. А он узе онијех пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече,

18. И кад се једанпут мољаше Богу на само, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

19. А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ; а други да си Илија; а други да је који устао од старијех пророка.

20. А он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божиј.

21. А он им запријети и заповједи да никоме не казују тога

22. Говорећи да сину човјечију треба много пострадати, и да ће га старјешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

23. А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

24. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

25. Јер каку ће корист имати човјек ако сав свијет придобије а себе изгуби или себи науди?

26. Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи њега ће се син човјечиј постидјети кад дође у слави својој и очиној и светијех анђела.

27. А заиста вам каже: имају неки међу овима што стоје овдје који не ће окусити смрти док не виде царства Божијега.

28. А кад прође осам дана послије овијех ријечи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

29. И кад се мољаше постаде лице његово друкчије, и одијело његово бијело и сјајно.

30. И гле, два човјека говораху с њим, који бијаху Мојсије и Илија.

31. Показаше се у слави, и говораху о изласку његову који му је требало свршити у Јерусалиму.

32. А Петар и који бијаху с њим бијаху заспали; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека који с њим стајаху.

33. И кад се одвојише од њега рече Петар Исусу: учитељу! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

34. А док он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

35. И чу се глас из облака говорећи: Ово је син мој љубазни, њега послушајте.

36. И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога шта видјеше.

37. А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете га мноштво народа.

38. И гле, човјек из народа повика говорећи: Учитељу! молим ти се погледај на сина мојега, јер ми је јединац:

39. И гле, хвата га дух, и у један пут виче, и ломи га с пјеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

40. И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.

41. И одговарајући Исус рече: О роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама и трпљети вас? Доведи ми сина својега амо.

42. А док још иђаше к њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцијели момче, и даде га оцу његову.

43. И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својијем:

44. Метните ви у уши своје ове ријечи: јер син човјечиј треба да се преда у руке човјечије.

45. А они не разумјеше ријечи ове; јер бјеше сакривена од њих да је не могоше разумјети; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.

46. А уђе мисао у њих ко би највећи био међу њима.

47. А Исус знајући помисли срца њиховијех узе дијете и метну га преда се,

48. И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима онога који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

49. А Јован одговарајући рече: Учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

50. И рече му Исус: Не брините; јер ко није против вас с вама је.

54. А кад се навршише дани узећа његова, он намјери да иде право у Јерусалим.

52. И посла гласнике пред лицем својијем; и они отидоше и дођоше у село Самарјанско да му уготове гдје ће ноћити.

53. И не примише га; јер видјеше да иде у Јерусалим.

54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе! хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби као и Илија што учини?

55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа;

56. Јер син човјечиј није дошао да погуби душе човјечије него да сачува. И отидоше у друго село.

57. А кад иђаху путе рече му неко: Господе! ја идем за тобом кудгод ти пођеш.

58. И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда: а син човјечиј нема гдје заклонити главе.

59. А другоме рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега.

60. А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

61. А други рече: Господе! ја идем за тобом; али допусти ми најприје да идем да се опростим с домашњима својијем.

62. А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

Глава 10

1. А по том изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.

2. А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

3. Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

4. Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никоме не називајте Бога на путу.

5. У којугод кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.

6. И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

7. А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

8. И у којигод град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.

9. И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.

10. И у којигод град дођете и не приме вас, изишавши из улице његове реците:

11. И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; аи ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан него ли граду ономе.

13. Тешко теби, Хоразине! тешко теби. Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.

14. Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

15. И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

16. Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.

17. Вратише се пак седамдесеторица с радости, говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.

18. А он им рече: Ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.

19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и ва скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам не ће наудити.

20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

21. У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

22. И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина и ако син коме хоће казати.

23. И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.

24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

25. И гле, устаде један законик и кушајући га рече: Учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?

26. А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?

27. А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом; и ближњега својега као самога себе.

28. Рече му пак: Прво си одговорио; то чини и бићеш жив.

29. А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

30. А Исус одговарајући рече: Један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

31. А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.

32. А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође.

33. А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се;

34. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе га у гостионицу, и устаде око њега.

35. И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

36. шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

37. А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

38. А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.

39. И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.

40. А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.

41. А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,

42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се не ће узети од ње.

Глава 11

1. И кад се мољаше Богу на једном мјесту па преста, рече му неки од ученика његовијех: Господе! научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

2. А он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

3. Хљеб наш потребни даји нам сваки дан;

4. И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

5. И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: пријатељу! дај ми три хљеба у зајам;

6. Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

7. А он изнутра одговарајући да рече: не узнемируј ме: већ су врата затворена, и дјеца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

8. И кажем вам: ако и не устане да му да за то што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

9. И ја вама кажем: иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

10. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвора му се.

11. Који је међу вама отац у кога ако син заиште хљеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да мјесто рибе змију?

12. Или ако заиште јаје да му да скорпију?

13. Кад дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Дух светога онима који ишту у њега?

14. И једном изгна ђавола који бјеше нијем; кад ђаво изиђе проговори нијеми; и дивише се људи.

15. А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

16. А други кушајући га искаху од њега знак с неба.

17. А он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

18. Тако и сотона ако се раздијели сам по себи, како ће остати његово царство? као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

20. А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

22. А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што отме од њега.

23. Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

24. Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

25. И дошавши нађе пометен и украшен.

26. Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње човјеку ономе горе од првога.

27. А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Благо утроби која те је носила, и сисама које сисао!

28. А он рече: Благо и онима који слушају ријеч Божију, и држе је.

29. А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и не ће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

30. Јер како што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и син човјечиј бити роду овоме.

31. Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

32. Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јонинијем: а гле, овдје је већи од Јоне.

33. Нико не меће запаљене свијеће на сакривено мјесто нити под суд, него на свијетњак да виде свјетлост који улазе.

34. Свијећа је тијелу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело је твоје тамно.

35. Гледај дакле да видјело које је у теби не буде тама.

36. Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема никаквога уда тамна, биће све свијетло као кад те свијећа обасја свјетлошћу.

37. А кад говораше. мољаше га некакав фарисеј да обједује у њега. А он ушавши сједе за трпезу.

38. А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не уми прије обједа.

39. А Господ рече му: Сад ви фарисеји споња чистите чашу и здјелу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

40. Безумни! није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?

41. Али дајите милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

42. Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

43. Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.

44. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери. што се као скривени гробови по којима људи иду и не знаду их.

45. А неки од законика одговарајући рече! учитељу! говорећи то и нас срамотиш.

46. А он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једнијем прстом својијем не ћете да их прихватите.

47. Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили.

48. Ви дакле свједочите и одобравате дјела отаца својијех; јер их они побише, а ви им гробове зидате.

49. За то и премудрост Божија рече: послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати;

50. Да се иште од рода овога крв свију пророка која је проливена од постања свијета,

51. Од крви Авељеве тја до крви Заријне, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овога.

52. Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који шћадијаху да уђу, забранисте им.

53. А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га,

54. Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве.

Глава 12

1. Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другога, онда поче најприје говорити ученицима својијем: чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемјерје.

2. Јер ништа није сакривено што се не ће открити, ни тајно што се не ће дознати;

3. Јер што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у клијетима, проповиједаће се на крововима.

4. Али вам кажем, пријатељима својијем: не бојте се од онијех који убијају тијело и по том не могу ништа више учинити.

5. Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт пошто убије бацити у пакао: да, кажем вам, онога се бојте.

6. Не продаје ли се пет врабаца за два динара? и ни један од њих није заборављен пред Богом.

7. А у вас је и коса на глави избројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

8. Него вам кажем: којигод призна мене пред људима признаће и син човјечиј њега пред анђелима Божијим;

9. А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

10. И сваки који рече ријеч на сина човјечијега опростиће му се, а који хули на светога Духа не ће му се опростити.

11. А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати

12. Јер ће вас свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

13. Рече му пак неки из народа: Учитељу! реци брату мојему да подијели са мном достојање.

14. А он му рече: човјече! ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

15. А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат.

16. Каза им пак причу говорећи: у једнога богатог човјека роди њива.

17. И мишљаше у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје љетине.

18. И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и ондје ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

19. И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

20. А Бог њему рече: безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити?

21. Тако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога.

22. А ученицима својијем рече: За то вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести ни тијелом у што ћете се обући:

23. Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.

24. Погледајте гавране како не сију, ни жању, који немају подрума ни житница, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

25. А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?

26. А кад ни најмање што не можете, за што се бринете за остало?

27. Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

28. А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а камо ли вас, маловјерни!

29. И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

30. Јер ово све ишту и незнабошци овога свијета; а отац ваш зна да вама треба ово.

32. Него иштите царства Божијега и ово ће вам се све додати.

32. Не бој се. мало стадо! јер би воља вашега оца да вам да царство.

33. Продајите што имате и дајите милостињу; начините себи торбе које не ће оветшати, хазну која се никад не ће испразнити, на небесима, гдје се лупеж не прикучује, нити мољац једе.

34. Јер гдје је ваше благо ондје ће бити и срце ваше.

35. Нека буду ваша бедра запрегнута и свијеће запаљене;

36. И ви као људи који чекају господара својега кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

37. Благо онијем слугама које нађе господар кад дође а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.

38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо онијем слугама.

39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

40. И ви дакле будите готови; јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

41. А Петар му рече: Господе! говориш ли нама ову причу или свима?

42. А Господ рече: Ко је дакле тај вјерни и мудри пристав којега постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

43. Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађи да извршује тако.

44. Заиста вам кажем: над свијем својијем имањем поставиће га.

45. Ако ли рече тај слуга у срцу својему: не ће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње. и јести и пити, и опијати се;

46. Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расјећи ће га, и дијел његов метнуће с невјернима.

47. А онај слуга који зна вољу господара својега и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

48. А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предане највише највише ће искати од њега.

49. Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтјело да се већ запалио!

50. Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

51. Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

52. Јер ће одселе пет у једној кући бити раздијељени, устаће три на два, и два на три.

53. Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи па матер; свекрва на снаху своју и снаха из свекрву своју.

54. А народу говораше: кад видите облак гдје се диже од запада одмах кажете: биће дажд; и бива тако.

55. И кад видите југ гдје дува кажете: биће врућина; и бива.

56. Лицемјери! лице неба и земље умијете познавати. а времена овога како не познајете?

57. За што пак и сами од себе не судите праведно?

58. Јер кад идеш са својијем супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга дате не баци у тамницу.

59. Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и пошљедњега динара.

Глава 13

1. У то вријеме пак дођоше пеки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем.

2. И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?

3. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

4. Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?

5. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

6. Каза им пак ову причу: Један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

7. Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, за што земљи да смета?

8. А он одговарајући рече му: Господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

9. Па да ако роди; ако ли не, посјећи ћеш је на годину

10. А кад учаше у једној зборници у суботу,

11. И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити.

12. А кад је видје, дозва је Исус и рече јој : жено! опроштена си од болести своје.

13. И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

14. А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни.

15. А Господ му одговори и рече: Лицемјере! сваки од вас у суботу не одрјешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

16. А ову кћер Аврамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни?

17. И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела.

18. А он им рече: Какво је царство Божије? и какво ћу казати да је?

19. Оно је као зрно горушично, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

20. Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?

21. Оно је као квасац који узевши жена метну у трп копање брашна, док не ускисе све.

22. И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

23. Рече му пак неко: Господе! јели мало онијех који ће бити спасени? А он им рече:

24. Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и не ће моћи:

25. Кад устане домаћин и затвори врата, и станете на пољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте.

26. Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си.

27. А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

28. Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Аврама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе на поље истјеране.

29. И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему.

30. И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи.

31. у тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

32. И рече им: Идите и кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцјељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.

33. Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке, и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!

35. Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: не ћете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње.

Глава 14

1. И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисеје кога да једе хљеб; и они мотраху на њега.

2. И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест.

3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Јели слободно у суботу исцјељивати?.

4. А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти.

5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

6. И не могаше му одговорити на то.

7. А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

9. И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме; и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто.

10. Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто. да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

11. Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понизује, подигнуће се.

12. А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би они тебе кад позвали и вратили ти;

13. Него кад чиниш гозбу зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе;

14. И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех.

15. А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: Благо ономе који једе хљеба у царству Божијему!

16. А он му рече: Један човјек зготови велику вечеру, и позва многе;

17. И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово.

18. И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

19. И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те изговори ме.

20. И трећи рече: ожених се, и за то не могу доћи.

21. И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе.

22. И рече слуга: Господару. учинио сам како си заповједио, и још мјеста има.

23. И рече господар слузи: Изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа.

24. Јер вам кажем да ни један од онијех званијех људи не ће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало избранијех.

25. Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

26. Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре, и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

27. И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

28. И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

29. Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

30. Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши.

31. Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?

32. Ако ли не може, а он пошље посланике док је онај још далеко и моли да се помире.

33. Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

34. Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

35. Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу на поље. Ко има уши да чује нека чује.