Свето јеванђелије по Јовану

Глава 1

1. У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.

2. Она бјеше у почетку у Бога.

3. Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постао што је постао.

4. У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима.

5. И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе.

6. Посла Бог човјека по имену Јована.

7. Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују крозањ.

8. Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело.

9. Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет.

10. На свијету бјеше, и свијет крозањ поста, и свијет га не позна.

11. К својима дође, и своји га не примише.

12. А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово,

13. Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога.

14. И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца.

15. Јован свједочи за њега и виче говорећи: Овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше.

16. И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.

17. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.

18. Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.

19. И ово је свједочанство Јованово кад послаше Чивути из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?


20. И он призна, и не затаја, и призна: Ја нијесам Христос.

21. И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нијесам. Јеси ли пророк? И одговори: Нијесам.

22. А они му рекоше: Ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе?

23. Рече: Ја сам глас онога што више у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.

24. И бијаху посланици од фарисеја,

25. И запиташе га говорећи му: За што дакле кршћаваш кад ти нијеси Христос ни Илија ни пророк?

26. Одговори им Јован говорећи: Ја кршћавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате.

27. Он је онај што ће доћи за мном, који бјеше преда мном; коме је нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој.

28. Ово би у Витавари преко Јордана гдје Јован кршћаваше.

29. А сјутра дан видје Јован Исуса гдје иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета.

30. Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човјек који преда мном постаде, јер прије мене бјеше.

31. И ја га не знадох; него да се јави Израиљу за то ја дођох да крстим водом.

32. И свједочи Јован говорећи: Видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему.

33. И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем.

34. И ја видјех и засвједочих да је овај син Божиј.

35. А сјутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његовијех.

36. И видјевши Исуса гдје иде, рече: Гле, јагње Божије.

37. И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом

38. А Исус обазревши се и видјевши их гдје иду за њим, рече им: шта ћете? А они му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) гдје стојиш?

39. И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видјеше гдје стајаше; и осташе у њега онај дан. А бијаше око деветога сахата.

40. А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра;

41. Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.

42. И доведе га к Исусу. А Исус погледавши нањ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.

43. А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.

44. А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријна и Петрова.

45. Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и виђи.

47. А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: Ево правога Израиљца у коме нема лукавства.

48. Рече му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.

49. Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.

50. Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом за то вјерујеш; видјећеш више од овога.

51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: одселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.

Глава 2

1. И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.

2. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.

3. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.

4. Исус јој рече: што је мени до тебе, жено? Још није дошао мој час.

5. Рече мати његова слугама: штогод вам рече учините.

6. А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Чивутскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.

7. Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха.

8. И рече им: Захватите сад, и носите куму. И однесоше.

9. А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,

10. И рече му: Сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.

11. Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.

12. По том сиђе у Капернаум, он и мати његова, и браћа његова, и ученици његови, и ондје стајаше не много дана.

13. И близу бјеше пасха Чивутска, и изиђе Исус у Јерусалим.

14. И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху.

15. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета;

16. И рече онима што продаваху голубове: Носи те то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога.

17. А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу твоју изједе ме.

18. А Чивути одговарајући рекоше му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?

19. Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву и за три дана ћу је подигнути.

20. А Чивути рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, и ти за три дана да је подигнеш?

21. А он говораше за цркву тијела својега.

22. А кад уста из мртвијех, опоменуше се ученици његови да ово говораше, и вјероваше писму и ријечи коју рече Исус.

23. И кад бјеше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи чудеса његова која чињаше.

24. Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,

25. И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.

Глава 3

1. Бијаше пак човјек међу фарисејима. по имену Никодим кнез Чивутски.

2. Овај дође к Исусу ноћу и рече му: Рави! знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса овијех чинити која ти чиниш ако није Бог е њим.

3. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видјети царства Божијега.

4. Рече Никодим њему: Како се може човјек родити кад је стар? еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

5. Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

6. што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.

7. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се наново родити.

8. Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки човјек који је рођен од Духа.

9. Одговори Никодим, и рече му: Како може то бити?

10. Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

11. Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо што знамо и свједочимо што видјесмо, и свједочанства нашега не примате.

12. Кад вам казах земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем небеско?

13. И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба. син човјечиј који је на небу.

14. И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба син човјечиј да се подигне,

15. Да ни један који га вјерује не погине, него да има живот вјечни:

16. Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ни један који га вјерује не погине, него да има живот вјечни.

17. Јер Бог не посла сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе крозањ.

18. Који њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер не вјерова у име јединороднога сина Божијега.

19. А суд је овај што видјело дође на свијет, и људима омиље већма тама него ли видјело; јер њихова дјела бијаху зла.

20. Јер сваки који зло чини мрзи на видјело и не иде к видјелу да не покарају дјела његовијех, јер су зла.

21. А ко истину чини иде к видјелу да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.

22. А по том додје Исус и ученици његови у Јудејску земљу, и ондје живљаше с њима и кршћаваше.

23. А Јован кршћаваше у Енону близу Саима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те их кршћаваше.

24. Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.

25. Тада постаде распра међу ученицима Јовановијем и Чивутима око чишћења.

26. И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ево он кршћава, и сви иду к њему.

27. Јован одговори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.

28. Ви сами мени свједочите да рекох: Ја нијесам Христос, него сам послан пред њим.

29. Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу женикову. Ова дакле радост моја испуни се.

30. Онај треба да расте, а ја да се умаљујем.

31. Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

32. И што видје и чу оно свједочи; и свједочанства његова нико не прима.

33. Који прими његово свједочанство, потврди да је Бог истинит.

34. Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.

35. Јер отац љуби сина, и све даде у руке његове.

36. Ко вјерује сина, има живот вјечни; а ко не вјерује сина, не ће видјети живота, него гњев Божиј остаје на њему.

Глава 4

1. Кад разумје дакле Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и кршћава него Јован

2. (Исус пак сам не кршћаваше него ученици његови),

3. Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

4. А ваљало му је проћи кроз Самарију.

5. Тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему.

6. А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; а бјеше око шестога сахата.

7. Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.

8. (Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.)

9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, Чивутин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Чивути не мијешају са Самарјанима.

10. Одговори Исус и рече јој : Да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу.

11. Рече му жена: Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок, одакле ћеш дакле узети воду живу?

12. Еда ли си ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

13. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;

14. А који пије од воде коју ћу му ја дати не ће ожедњети до вијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни.

15. Рече му жена: Господе! дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

16. Рече јој Исус: Иди зовни мужа својега, и дођи овамо.

17. Одговори жена и рече му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: немам мужа;

18. Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

19. Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк.

20. Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити.

21. Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се не ћете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

22. Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасеније од Чивута.

23. Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.

24. Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.

25. Рече му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад он дође казаће нам све.

26. Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.

27. И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се гдје говораше са женом; али ни један не рече: шта хоћеш? или шта говориш с њом?

28. А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

29. Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

30. Изиђоше дакле из града и пођоше к њему.

31. А ученици његови мољаху га међу тијем говорећи: Рави! једи.

32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

33. Тада ученици говораху међу собом: Већ ако му ко донесе да једе?

34. А он им рече: Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његов посао.

35. Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће жетва приспјети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

36. И који жње прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радују заједно и који сије и који жње;

37. Јер је у том истинита бесједа да је други који сије а други који жње.

38. Ја вас послах да жњете гдје се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

39. И из града онога многи од Самарјана вјероваше га за бјеседу жене која свједочаше: Каза ми све што сам учинила.

40. Кад дођоше дакле Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих; и ондје оста два дана.

41. И много их више вјерова за његову бесједу.

42. А жени говораху: Сад не вјерујемо више за твоју бесједу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста спас свијету, Христос.

43. А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју;

44. Јер сам Исус свједочаше да пророк на својој постојбини нема части.

45. А кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

46. Дође пак Исус опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек којега син боловаше у Капернауму.

47. Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју дође к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на смрти.

48. И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса не вјерујете.

49. Рече му царев човјек: Господе! сиђи док није умрло дијете моје.

50. Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И вјерова човјек ријечи које му рече Исус, и пође.

51. А одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.

52. Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.

53. Тада разумје отац да бјеше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И вјерова он и сва кућа његова.

54. Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.

Глава 5

1. А потом бјеше празник Чивутски, и изиђе Исус у Јерусалим.

2. у Јерусалиму пак код Овчијех врата има бања, која се зове Чивутски Витезда, и око ње пет покривенијех тријемова,

3. У којима лежаше мноштво болесника, слијепијех, хромијех, сухијех, који чекаху да се заљуља вода;

4. Јер анђео Господњи силажаше у одређено вријеме у бању и мућаше воду; и који најприје улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5. А ондје бијаше један човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.

6. Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

7. Одговори му болесни: Да, Господе; али немам човјека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе прије мене.

8. Рече му Исус: Устани узми одар свој и ходи.

9. И одмах оздрави човјек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан бјеше субота.

10. Тада говораху Чивути ономе што оздрави: Данас је субота, и не ваља ти одра носити.

11. А он им одговори: Који ме исцијели он ми рече: узми одар свој и ходи.

12. А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: узми одар свој и ходи?

13. А исцијељени не знадијаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много бјеше на мјесту.

14. А по том га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не гријеши, да ти не буде горе.

15. А човјек отиде и каза Чивутима да је оно Исус који га исцијели.

16. И за то гоњаху Чивути Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.

17. А Исус им одговараше: Отац мој послије чини, и ја чиним.

18. И за то још више гледаху Чивути да га убију што не само квараше суботу него и оцем својијем називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

19. А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: син не може ништа чинити сам од себе него што види да отац чини; јер што он чини оно и син чини онако;

20. Јер отац љуби сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од овијех да се ви чудите.

21. Јер како што отац подиже мртве и оживљује, тако и син које хоће оживљује.

22. Јер отац не суди никоме, него сав суд даде сину.

23. Да сви поштују сина као што оца поштују. Ко не поштује сина не поштује оца који га је послао.

24. Заиста, заиста вам кажем: ко моју ријеч слуша и вјерује ономе који је мене послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

25. Заиста, заиста вам кажем: иде час, и већ је настао, кад ће мртви чути глас сина Божијега, и чувши оживљети.

26. Јер како што отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи;

27. И даде му власт да и суд чини, јер је син човјечиј.

28. Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас сина Божијега,

29. И изићи ће који су чинили добро у васкрсеније живота, а који су чинили зло у васкрсеније суда.

30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражи воље своје него вољу оца који ме је послао.

31. Ако ја свједочим за себе, свједочанство моје није истинито.

32. Има други који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство што свједочи за мене.

33. Ви посласте к Јовану, и посвједочи вам за истину;

34. А ја не примам свједочанства од човјека, него ово говорим да се ви спасете.

35. Он бјеше видјело које гораше и свијетљаше; а ви се хтјесте мало времена радовати његову свијетљењу.

36. Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде отац да их свршим, ови послови које ја радим свједоче за мене да ме отац посла.

37. И отац који ме посла сам свједочи за мене. Ни гласа његова кад чусте ни лица његова видјесте;

38. И ријечи његове немате у себи да стоји; јер ви не вјерујете ономе кога он посла.

39. Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вјечни; и она свједоче за мене.

40. И не ћете да дођете к мени да имате живот.

41. Ја не примам славе од људи.

42. Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

43. Ја дођох у име оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

44. Како ви можете вјеровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога не тражите?

45. Не мислите да ћу вас тужити оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

46. Јер да сте вјеровали Мојсију тако бисте вјеровали и мени; јер он писа за мене.

47. А кад његовијем писмима не вјерујете како ћете вјеровати мојијем ријечима?

Глава 6

1. По том отиде Исус преко мора Галилејскога код Тиверијаде.

2. И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима

3. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше с ученицима својијем.

4. А бијаше близу пасха празник Чивутски.

5. Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: Гдје ћемо купити хљеба да ови једу?

6. А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити.

7. Одговори му Филип: Двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих по мало допадне.

8. Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра:

9. Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет!

10. А Исус рече: Посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

11. А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше.

12. И кад се наситише, рече ученицима својијем: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

43. И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели.

14. А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет.

15. А кад разумје Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам.

46. А кад би у вече сиђоше ученици његови па море,

17. И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима.

18. А море се подизаше од великога вјетра.

19. Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се.

20. А он им рече: Ја сам; не бојте се.

21. Онда га с радости узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

22. Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше,

23. А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу,

24. Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше и Капернаум да траже Исуса.

25. И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?

26. Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тажите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се.

27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вам дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог.

28. А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?

29. Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла.

30. А они му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да ти вјерујемо? шта радиш ти?

31. Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу.

32. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба;

33. Јер је хљеб Божиј онај који силази с неба и даје живот свијету.

34. Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб.

35. А Исус им рече: Ја сам хљеб живота: који мени долази не ће огладњети, и који мене вјерује не ће никад ожедњети.

36. Него вам казах да ме и ви видјесте и не вјерујете.

37. Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени не ћу га истјерати на поље.

38. Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла.

39. А ово је воња оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан.

40. А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

44. Тада викаху Чивути на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,

42. И говораху: Није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба?

43. Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

44. Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; а ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

45. У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени.

46. Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца.

47. Заиста, заиста вам каже: који вјерује мене има живот вјечни.

48. Ја сам хљеб живота.

49. Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

50. Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

51. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће ва вијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета.

52. А Чивути се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?

53. А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, не ћете имати живота у себи.

54. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан:

55. Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће.

56. Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

57. Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради.

58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће ва вијек.

59. Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

60. Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: Ово је тврда бесједа! ко је може слушати?

61. А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

62. А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

63. Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су.

64. Али имају неки међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати.

65. И рече: За то вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

66. Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

67. А Исус рече дванаесторици: Да не ћете и ви отићи?

68. Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота.

69. И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.

70. Исус им одговори: Не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

71. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице.

Глава 7

1. И по том хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не шћадијаше да ходи, јер гледаху Чивути да га убију.

2. Бијаше пак близу празник Чивутски грађење сјеница.

3. Тада му рекоше браћа његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела твоја која чиниш;

4. Јер нико не чини што тајно а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свијету.

5. Јер ни браћа његова не вјероваху га.

6. Тада им рече Исус: Вријеме моје још мије дошло, а вријеме је ваше свагда готово.

7. Не може свијет мрзити на вас: а на мене мрзи, јер ја свједочим зањ да су дјела његова зла.

8. Ви изиђите на празник овај: ја још не ћу изићи на празник овај, јер се моје вријеме још није навршило.

9. Рекавши им ово оста у Галилеји.

10. А кад изиђоше браћа његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

11. А Чивути га тражаху на празник и говораху: Гдје је он?

12. И бијаху зањ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.

13. Али нико не говораше јавно зањ од страха Чивутскога.

14. Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

15. И дивљаху се Чивути говорећи: Како овај зна књиге а није се учио?

16. Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него онога који ме је послао.

17. Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

18. Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и нема у њему неправде.

19. Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? За што тражите да ме убијете?

20. Одговори народ и рече: Јели ђаво у теби? ко тражи да те убије?

21. Одговори Исус и рече им: Једно дјело учиних и сви се дивите томе.

22. Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човјека.

23. Ако се човјек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човјека исцијелити у суботу?

24. Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај којега траже да убију?

26. И гле, како говори слободно и ништа му не веле: да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

27. Али овога знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

28. Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има истинити који ме посла, којега ви не знате.

29. Ја га знам, јер сам од њега и он ме посла.

30. Тада гледаху да га ухвате; и нико не метну нањ руке, јер још не бјеше дошао час његов.

31. А од народа многи га вјероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини?

32. чуше фарисеји од народа такови говор за њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да га ухвате.

33. Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па иде к ономе који ме посла.

34. Тражићете ме и не ћете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.

35. А Чивути рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Не ћели ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

36. шта значи ова ријеч што рече: тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?

37. А у пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.

38. Који ме вјерује, као што пијемо рече, из његова тијела отећи ће ријеке живе воде.

39. А ово рече за Духа којега послије примише они који вјерују у име његово: јер Дух свети још не бјеше на њима, јер Исус још не бјеше прослављен.

40. А многи од народа чувши ове ријечи говораху: Ово је заиста пророк.

41. Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?

42. Не каза ли писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема одакле бјеше Давид?

43. Тако распра постаде у народу њега ради.

44. А неки од њих шћадијаху да га ухвате; али нико не метну руку нањ.

45. Дођоше пак слуге ка главарима свештеничкијем и фарисејима; и они им рекоше: За што га не доведосте?

46. А слуге одговорише: Никад човјек није тако говорио као овај човјек.

47. Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?

48. Вјерова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

49. Него народ овај, који не зна закона, проклет је.

50. Рече им Никодим што долази к њему ноћу, који бјеше један од њих:

51. Еда ли закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?

52. Одговорише му и рекоше: Нијеси ли и ти из Галилеје? Разгледај и виђи да пророк из Галилеје не долази.

53. И отидоше сваки својој кући.

Глава 8

1. А Исус отиде на гору Маслинску.

2. А у јутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к њему; и сједавши учаше их.

3. А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу

4. Рекоше му: Учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби;

5. А Мојсије нам у закону заповједи да такове камење убијамо; а ти шта велиш?

6. Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

7. А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу.

8. Па се опет саже доље и писаше по земљи.

9. А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи.

10. А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ни један те не осуди?

11. А она рече: Ни један, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем; иди, и одселе више не гријеши.

12. Исус им пак опет рече: Ја сам видјело свијету: ко иде за мном не ће ходити по тами, него ће имати видјело живота.

13. Тада му рекоше фарисеји: Ти сам за себе свједочиш: свједочанство твоје није истинито.

14. Исус одговори и рече им: Ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

15. Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.

16. И ако судим ја, суд је мој прав: јер нијесам сам, него ја и отац који ме посла.

17. А и. у закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито.

18. Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла.

19. Тада му говораху: Гдје је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега.

20. Ове ријечи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.

21. А Исус им опет рече: Ја идем и тражићете ме; и помријећете у својему гријеху; куд ја идем ви не можете доћи.

22. Тада рекоше Чивути: Да се не ће сам убити, што говори: куд ја идем ви не можете доћи?

23. И рече им: Ви сте од нижијех, ја сам од вишијех ви сте од овога свијета, ја нијесам од овога свијета.

24. Тако вам казах да ћете помријети у гријесима својима; јер ако не узвјерујете да сам ја, помријећете у гријесима својима.

25. Тада му говораху: Косити? И рече им Исус:Почетак, како вам и кажем.

26. Много имам за вас говорити и судити; али онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свијету што чух од њега.

27. Не разумјеше дакле да им говораше за оца.

28. А Исус им рече: Кад подигнете сина човјечијега, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи отац мој онако говорим.

29. И онај који ме посла са мном је. Не остави отац мене сама; јер је свагда чиним што је њему угодно.

30. Кад ово говораше, многи га вјероваше.

31. Тада Исус говораше они је Чивутима који му вјероваше: Ако ви останете на мојој бесједи, заиста ћете бити ученици моји,

32. И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

33. Одговорише и рекоше му: Ми смо сјеме Аврамово, и никоме нијесмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

34. Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини гријех роб гријеху.

35. А роб не остаје у кући ва вијек, син остаје ва вијек.

36. Ако вас дакле син избави, заиста ћете бити избављени.

37. Знам да сте сјеме Аврамово; али гледате да ме убијете, јер моја бесједа не може у вас да стане.

38. Ја говорим што видјех од оца својега; и ви тако чините што видјесте од оца својега.

39. Одговорише и рекоше му: Отац је наш Аврам. Исус им рече: Кад бисте ви били дјеца Аврамова, чинили бисте дјела Аврамова.

40. А сад гледате мене да убијете, човјека који вам истину казах коју чух од Бога: тако Аврам није чинио.

41. Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: Ми нијесмо рођени од курварства: једнога оца имамо Бога.

42. А Исус им рече: Кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме он посла.

43. За што не разумијете говора мојега? Јер не можете ријечи мојијех да слушате.

44. Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

45. А мени не вјерујете. јер ја истину говорим.

46. Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, за што ми ви не вјерујете?

47. Ко је од Бога ријечи Божије слуша; за то ви не слушате, јер нијесте од Бога.

48. Тада одговорише Чивути рекоше му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби?

49. Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем оца својега; а ви мене срамотите.

50. А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

51. Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју не ће видјети смрти до вијека.

52. Тада му рекоше Чивути: Сад видјесмо да је ђаво у теби: Аврам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју не ће окусити смрти до вијека.

53. Еда ли си ти већ и од оца нашега Аврама, који умрије? И пророци помријеше: ко се ти сам градиш?

54. Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: отац је мој који ме слави, за којега ви говорите да је ваш Бог.

55. И не познајете га, а ја га знам; и ако рече да га не знам бићу лажа као ви. Него га знам, и ријеч његову држим.

56. Аврам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје, и обрадова се.

57. Тада му рекоше Чивути:Још ти нема педесет година, и Аврама ли си видио?

58. А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ја сам прије него се Аврам родио.

59. Тада узеше камење да баце нањ; а Исус се сакри, и изиђе из цркве прошавши између њих и отиде тако.

Глава 9

1. И пролазећи видје човјека слијепа од рођења

2. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави! ко сагријеши, или овај или родитељи његови, те се роди слијеп.

3. Исус одговори: Ни он сагријеши ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.

4. Мени ваља радити дјела онога који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.

5. Док сам на свијету видјело сам свијету.

6. Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слијепоме,

7. И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској (које значи послан). Отиде дакле и уми се, и дође гледајући.

8. А сусједи и који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп говораху: Није ли ово онај што сјеђаше и прошаше?

9. Једни говораху: Он је; а други: Налик је нањ. А он говораше: Ја сам.

10. Тада му говораху: Како ти се отворише очи?

11. Он одговори и рече: човјек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече мн: иди у бању Силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.

12. Тада му рекоше: Гдје је он? Рече: Не знам.

13. Тада га поведоше к фарисејима, онога што бјеше некад слијеп.

14. А бјеше субота кад начини Исус као и отвори му очи.

15. Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се, и видим.

16. Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човјек од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човјек грјешан такова чудеса чинити? И поста распра међу њима.

17. Рекоше дакле опет слијепцу: шта велиш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.

18. Тада Чивути не вјероваше за њега да бјеше слијеп и прогледа, док не дозваше родитеље онога што је прогледао,

19. И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слијеп? како дакле сад види?

20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш, и да се роди слијеп;

21. А како сад види не знамо; или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега нека сам каже за себе.

22. Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Чивута; јер се Чивути бијаху договорили да буде одлучен од зборнице ко га призна за Христа.

23. За то рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега.

24. Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп, и рекоше му: Подај Богу славу; ми знамо да је човјек овај грјешан.

25. А он одговори и рече: Јели грјешан не знам; само знам да ја бијах слијеп, а сад видим.

26. Тада му опет рекоше: шта ти учини? како отвори очи твоје?

27. Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?

28. А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.

29. Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овога не знамо откуда је.

30. човјек одговори и рече им: То и јест за чудо, што ви не знате откуда је а он отвори очи моје.

31 . А знамо да Бог не слуша грјешника; него ако ко поштује Бога и вољу његову твори онога слуша.

32. Од како је свијета није чувено да ко отвори очи рођеном слијепцу.

33. Кад он не би био од Бога не би могао ништа чинити.

34. Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гријесима, па зар ти нас да учиш? И истјераше га на поље.

35. чу Исус да га истјераше на поље; и нашавши га рече му: Вјерујеш ли ти сина Божијега?

36. Он одговори и рече: А које је, Господе, да га вјерујем?

37. А Исус му рече: И видио си га, и који говори с тобом он је.

38. А он рече: Вјерујем Господе! И поклони му се.

39. И рече Исусу: Ја дођох на суд на овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи.

40. И чуше ово неки од фарисеја који бијаху с њим, и рекоше му: Еда ли смо и ми слијепи?

41. Рече им Исус: Кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха; а сад говорите да видите, тако ваш гријех остаје.

Глава 10

1. Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту он је лупеж и хајдук;

2. А који улази на врата јест пастир овцама:

3. њему вратар отвора, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

4. И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

5. А за туђином не ће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега.

6. Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта то бијаше што им каза.

7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

8. Сви колико их год дође прије мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

9. Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

10. Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби: ја дођох да имају живот и изобиље.

11. Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце,

12. А најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи: и вук разграби овце и распуди их;

13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.

14. Ја сам пастир добри, и знам своје, и моје мене знају.

15. Као што мене зна отац и ја знам оца; и душу своју полажем за овце.

16. И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

17. За то ме отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

18. Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је, и власт имам узети је опет. Ову сам заповијест примио од оца својега.

19. Тада опет постаде распра међу Чивутима за ове ријечи.

20. Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудио је; шта га слушате?

21. Други говораху: Ове ријечи нијесу лудога: зар може ђаво слијепима очи отворати?

22. А бијаше тада празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима.

23. И ходаше Исус у цркви по тријему Соломунову.

24. А Чивути га опколише, и говораху му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос кажи нам слободно.

25. Исус им одговори: Ја вам казах, па не вјерујете. Дјела која творим ја у име оца својега она свједоче за ме.

26. Али ви не вјерујете; јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах.

27. Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

28. И ја ћу им дати живот вјечни, и никад не ће изгинути, и нико их не ће отети из руке моје.

29. Отац мој који ми их даде већи је од свију; и нико их не може отети из руке оца мојега.

30. Ја и отац једно смо.

31. А Чивути опет узеше камење да га убију.

32. Исус им одговори: Многа вам добра дјела јавих од оца својега; за које од онијех дјела бацате камење на ме?

33. Одговорише му Чивути говорећи: За добро дјело не бацамо камења на те, него за хулу на Бога, што ти, човјек будући, градиш се Бог.

34. Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашему: ја рекох богови сте?

35. Ако оне назва боговима којима ријеч Божија би, и писмо се не може покварити;

36. Како ви говорите ономе којега отац посвети и посла на свијет: хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам син Божиј?

37. Ако не творим дјела оца својега не вјерујте ми.

38. Ако ли творим, ако мени и не вјерујете, дјелима мојима вјерујте, да познате и вјерујете да је отац у мени и ја у њему.

39. Тада опет гледаху да га ухвате; али им се измаче из руку.

40. И отиде опет преко Јордана на оно мјесто гдје Јован прије кршћаваше; и оста ондје.

41. И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ми једнога чуда, али све што каза Јован за овога истина бјеше.

42. И многи вјероваше га ондје.