Глава 9

1. Сазвавши пак дванаесторицу даде им силу и власт над свијем ђаволима, и да исцјељују од болести.

2. И посла их да проповиједају царство Божије, и да исцјељују болеснике.

3. И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хљеба ни новаца, нити по двије хаљине да имате.

4. У коју кућу уђете ондје будите и оданде полазите.

5. И гдје вас не приме излазећи из града онога отресите и прах с ногу својијех, за свједочанство на њих.

6. А кад изиђоше, иђаху по селима проповиједајући јеванђелије и исцјељујући свуда.

7. А кад чу Ирод четверовласник шта он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвијех,

8. А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старијех пророка.

9. И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је то о коме ја такова чудеса слушам? И жељаше га видјети.

10. И вративши се апостоли казаше му шта су починили. И узевши их отиде на само у пустињу код града који се зваше Витсаида.

11. А народ разумјевши пође за њим, и примивши их говораше им о царству Божијему и исцјељиваше који требаху исцјељивања.

12. А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овдје у пустињи.

13. А он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: у нас нема више до пет хљебова и двије рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

14. Јер бијаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својијем: Посадите их на гомиле по педесет.

15. И учинише тако, и посадише их све.

16. А он узе онијех пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече,

18. И кад се једанпут мољаше Богу на само, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

19. А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ; а други да си Илија; а други да је који устао од старијех пророка.

20. А он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божиј.

21. А он им запријети и заповједи да никоме не казују тога

22. Говорећи да сину човјечију треба много пострадати, и да ће га старјешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

23. А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

24. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

25. Јер каку ће корист имати човјек ако сав свијет придобије а себе изгуби или себи науди?

26. Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи њега ће се син човјечиј постидјети кад дође у слави својој и очиној и светијех анђела.

27. А заиста вам каже: имају неки међу овима што стоје овдје који не ће окусити смрти док не виде царства Божијега.

28. А кад прође осам дана послије овијех ријечи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

29. И кад се мољаше постаде лице његово друкчије, и одијело његово бијело и сјајно.

30. И гле, два човјека говораху с њим, који бијаху Мојсије и Илија.

31. Показаше се у слави, и говораху о изласку његову који му је требало свршити у Јерусалиму.

32. А Петар и који бијаху с њим бијаху заспали; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека који с њим стајаху.

33. И кад се одвојише од њега рече Петар Исусу: учитељу! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

34. А док он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

35. И чу се глас из облака говорећи: Ово је син мој љубазни, њега послушајте.

36. И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога шта видјеше.

37. А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете га мноштво народа.

38. И гле, човјек из народа повика говорећи: Учитељу! молим ти се погледај на сина мојега, јер ми је јединац:

39. И гле, хвата га дух, и у један пут виче, и ломи га с пјеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

40. И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.

41. И одговарајући Исус рече: О роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама и трпљети вас? Доведи ми сина својега амо.

42. А док још иђаше к њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцијели момче, и даде га оцу његову.

43. И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својијем:

44. Метните ви у уши своје ове ријечи: јер син човјечиј треба да се преда у руке човјечије.

45. А они не разумјеше ријечи ове; јер бјеше сакривена од њих да је не могоше разумјети; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.

46. А уђе мисао у њих ко би највећи био међу њима.

47. А Исус знајући помисли срца њиховијех узе дијете и метну га преда се,

48. И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима онога који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

49. А Јован одговарајући рече: Учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

50. И рече му Исус: Не брините; јер ко није против вас с вама је.

54. А кад се навршише дани узећа његова, он намјери да иде право у Јерусалим.

52. И посла гласнике пред лицем својијем; и они отидоше и дођоше у село Самарјанско да му уготове гдје ће ноћити.

53. И не примише га; јер видјеше да иде у Јерусалим.

54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе! хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби као и Илија што учини?

55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа;

56. Јер син човјечиј није дошао да погуби душе човјечије него да сачува. И отидоше у друго село.

57. А кад иђаху путе рече му неко: Господе! ја идем за тобом кудгод ти пођеш.

58. И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда: а син човјечиј нема гдје заклонити главе.

59. А другоме рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега.

60. А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

61. А други рече: Господе! ја идем за тобом; али допусти ми најприје да идем да се опростим с домашњима својијем.

62. А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

Глава 10

1. А по том изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.

2. А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

3. Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

4. Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никоме не називајте Бога на путу.

5. У којугод кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.

6. И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

7. А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

8. И у којигод град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.

9. И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.

10. И у којигод град дођете и не приме вас, изишавши из улице његове реците:

11. И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; аи ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан него ли граду ономе.

13. Тешко теби, Хоразине! тешко теби. Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.

14. Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

15. И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

16. Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.

17. Вратише се пак седамдесеторица с радости, говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.

18. А он им рече: Ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.

19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и ва скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам не ће наудити.

20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

21. У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

22. И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина и ако син коме хоће казати.

23. И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.

24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

25. И гле, устаде један законик и кушајући га рече: Учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?

26. А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?

27. А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом; и ближњега својега као самога себе.

28. Рече му пак: Прво си одговорио; то чини и бићеш жив.

29. А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

30. А Исус одговарајући рече: Један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

31. А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.

32. А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође.

33. А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се;

34. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе га у гостионицу, и устаде око њега.

35. И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

36. шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

37. А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

38. А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.

39. И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.

40. А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.

41. А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,

42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се не ће узети од ње.

Глава 11

1. И кад се мољаше Богу на једном мјесту па преста, рече му неки од ученика његовијех: Господе! научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

2. А он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

3. Хљеб наш потребни даји нам сваки дан;

4. И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

5. И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: пријатељу! дај ми три хљеба у зајам;

6. Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

7. А он изнутра одговарајући да рече: не узнемируј ме: већ су врата затворена, и дјеца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

8. И кажем вам: ако и не устане да му да за то што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

9. И ја вама кажем: иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

10. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвора му се.

11. Који је међу вама отац у кога ако син заиште хљеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да мјесто рибе змију?

12. Или ако заиште јаје да му да скорпију?

13. Кад дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Дух светога онима који ишту у њега?

14. И једном изгна ђавола који бјеше нијем; кад ђаво изиђе проговори нијеми; и дивише се људи.

15. А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

16. А други кушајући га искаху од њега знак с неба.

17. А он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

18. Тако и сотона ако се раздијели сам по себи, како ће остати његово царство? као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

20. А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

22. А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што отме од њега.

23. Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

24. Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

25. И дошавши нађе пометен и украшен.

26. Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње човјеку ономе горе од првога.

27. А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Благо утроби која те је носила, и сисама које сисао!

28. А он рече: Благо и онима који слушају ријеч Божију, и држе је.

29. А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и не ће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

30. Јер како што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и син човјечиј бити роду овоме.

31. Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

32. Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јонинијем: а гле, овдје је већи од Јоне.

33. Нико не меће запаљене свијеће на сакривено мјесто нити под суд, него на свијетњак да виде свјетлост који улазе.

34. Свијећа је тијелу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело је твоје тамно.

35. Гледај дакле да видјело које је у теби не буде тама.

36. Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема никаквога уда тамна, биће све свијетло као кад те свијећа обасја свјетлошћу.

37. А кад говораше. мољаше га некакав фарисеј да обједује у њега. А он ушавши сједе за трпезу.

38. А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не уми прије обједа.

39. А Господ рече му: Сад ви фарисеји споња чистите чашу и здјелу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

40. Безумни! није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?

41. Али дајите милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

42. Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

43. Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.

44. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери. што се као скривени гробови по којима људи иду и не знаду их.

45. А неки од законика одговарајући рече! учитељу! говорећи то и нас срамотиш.

46. А он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једнијем прстом својијем не ћете да их прихватите.

47. Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили.

48. Ви дакле свједочите и одобравате дјела отаца својијех; јер их они побише, а ви им гробове зидате.

49. За то и премудрост Божија рече: послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати;

50. Да се иште од рода овога крв свију пророка која је проливена од постања свијета,

51. Од крви Авељеве тја до крви Заријне, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овога.

52. Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који шћадијаху да уђу, забранисте им.

53. А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га,

54. Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве.

Глава 12

1. Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другога, онда поче најприје говорити ученицима својијем: чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемјерје.

2. Јер ништа није сакривено што се не ће открити, ни тајно што се не ће дознати;

3. Јер што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у клијетима, проповиједаће се на крововима.

4. Али вам кажем, пријатељима својијем: не бојте се од онијех који убијају тијело и по том не могу ништа више учинити.

5. Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт пошто убије бацити у пакао: да, кажем вам, онога се бојте.

6. Не продаје ли се пет врабаца за два динара? и ни један од њих није заборављен пред Богом.

7. А у вас је и коса на глави избројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

8. Него вам кажем: којигод призна мене пред људима признаће и син човјечиј њега пред анђелима Божијим;

9. А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

10. И сваки који рече ријеч на сина човјечијега опростиће му се, а који хули на светога Духа не ће му се опростити.

11. А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати

12. Јер ће вас свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

13. Рече му пак неки из народа: Учитељу! реци брату мојему да подијели са мном достојање.

14. А он му рече: човјече! ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

15. А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат.

16. Каза им пак причу говорећи: у једнога богатог човјека роди њива.

17. И мишљаше у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје љетине.

18. И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и ондје ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

19. И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

20. А Бог њему рече: безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити?

21. Тако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога.

22. А ученицима својијем рече: За то вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести ни тијелом у што ћете се обући:

23. Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.

24. Погледајте гавране како не сију, ни жању, који немају подрума ни житница, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

25. А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?

26. А кад ни најмање што не можете, за што се бринете за остало?

27. Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

28. А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а камо ли вас, маловјерни!

29. И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

30. Јер ово све ишту и незнабошци овога свијета; а отац ваш зна да вама треба ово.

32. Него иштите царства Божијега и ово ће вам се све додати.

32. Не бој се. мало стадо! јер би воља вашега оца да вам да царство.

33. Продајите што имате и дајите милостињу; начините себи торбе које не ће оветшати, хазну која се никад не ће испразнити, на небесима, гдје се лупеж не прикучује, нити мољац једе.

34. Јер гдје је ваше благо ондје ће бити и срце ваше.

35. Нека буду ваша бедра запрегнута и свијеће запаљене;

36. И ви као људи који чекају господара својега кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

37. Благо онијем слугама које нађе господар кад дође а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.

38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо онијем слугама.

39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

40. И ви дакле будите готови; јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

41. А Петар му рече: Господе! говориш ли нама ову причу или свима?

42. А Господ рече: Ко је дакле тај вјерни и мудри пристав којега постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

43. Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађи да извршује тако.

44. Заиста вам кажем: над свијем својијем имањем поставиће га.

45. Ако ли рече тај слуга у срцу својему: не ће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње. и јести и пити, и опијати се;

46. Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расјећи ће га, и дијел његов метнуће с невјернима.

47. А онај слуга који зна вољу господара својега и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

48. А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предане највише највише ће искати од њега.

49. Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтјело да се већ запалио!

50. Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

51. Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

52. Јер ће одселе пет у једној кући бити раздијељени, устаће три на два, и два на три.

53. Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи па матер; свекрва на снаху своју и снаха из свекрву своју.

54. А народу говораше: кад видите облак гдје се диже од запада одмах кажете: биће дажд; и бива тако.

55. И кад видите југ гдје дува кажете: биће врућина; и бива.

56. Лицемјери! лице неба и земље умијете познавати. а времена овога како не познајете?

57. За што пак и сами од себе не судите праведно?

58. Јер кад идеш са својијем супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга дате не баци у тамницу.

59. Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и пошљедњега динара.

Глава 13

1. У то вријеме пак дођоше пеки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем.

2. И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?

3. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

4. Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?

5. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

6. Каза им пак ову причу: Један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

7. Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, за што земљи да смета?

8. А он одговарајући рече му: Господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

9. Па да ако роди; ако ли не, посјећи ћеш је на годину

10. А кад учаше у једној зборници у суботу,

11. И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити.

12. А кад је видје, дозва је Исус и рече јој : жено! опроштена си од болести своје.

13. И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

14. А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни.

15. А Господ му одговори и рече: Лицемјере! сваки од вас у суботу не одрјешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

16. А ову кћер Аврамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни?

17. И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела.

18. А он им рече: Какво је царство Божије? и какво ћу казати да је?

19. Оно је као зрно горушично, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

20. Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?

21. Оно је као квасац који узевши жена метну у трп копање брашна, док не ускисе све.

22. И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

23. Рече му пак неко: Господе! јели мало онијех који ће бити спасени? А он им рече:

24. Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и не ће моћи:

25. Кад устане домаћин и затвори врата, и станете на пољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте.

26. Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си.

27. А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

28. Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Аврама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе на поље истјеране.

29. И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему.

30. И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи.

31. у тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

32. И рече им: Идите и кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцјељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.

33. Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке, и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!

35. Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: не ћете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње.

Глава 14

1. И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисеје кога да једе хљеб; и они мотраху на њега.

2. И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест.

3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Јели слободно у суботу исцјељивати?.

4. А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти.

5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

6. И не могаше му одговорити на то.

7. А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

9. И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме; и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто.

10. Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто. да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

11. Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понизује, подигнуће се.

12. А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би они тебе кад позвали и вратили ти;

13. Него кад чиниш гозбу зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе;

14. И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех.

15. А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: Благо ономе који једе хљеба у царству Божијему!

16. А он му рече: Један човјек зготови велику вечеру, и позва многе;

17. И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово.

18. И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

19. И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те изговори ме.

20. И трећи рече: ожених се, и за то не могу доћи.

21. И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе.

22. И рече слуга: Господару. учинио сам како си заповједио, и још мјеста има.

23. И рече господар слузи: Изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа.

24. Јер вам кажем да ни један од онијех званијех људи не ће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало избранијех.

25. Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

26. Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре, и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

27. И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

28. И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

29. Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

30. Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши.

31. Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?

32. Ако ли не може, а он пошље посланике док је онај још далеко и моли да се помире.

33. Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

34. Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

35. Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу на поље. Ко има уши да чује нека чује.

Глава 15

1. И приближаваху се к њему сви цариници и грјешници да га чују.

2. И викаху на њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грјешнике и једе с њима.

3. А он им каза причу ову говорећи:

4. Који човјек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

5. И нашавши дигне је на рамо своје радујући се,

6. И дошавши кући сазове пријатеље и сусједе говорећи им: радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

7. Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

8. Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свијећу, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

9. И нашавши сазове другарице и сусједе говорећи: радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

10. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једнога грјешника који се каје.

11. И рече: Један човјек имаше два сина,

12. И рече млађи од њих оцу: оче! дај ми дио од имања што припада мени. И отац им подијели имање.

13. И по том до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у даљну земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.

14. А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

15. И отишавши приби се код једнога човјека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

17. А кад дође к себи, рече: колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади!

18. Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! сагријеших небу и теби,

19. И већ нијесам достојан назвати се син твој : прими ме као једнога од својијех најамника.

20. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га.

21. А син му рече: оче! сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој.

22. А отац рече слугама својијем: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

24. Јер овај мој син бјеше мртав, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.

25. А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу пјевање и подвикивање.

26. И дозвавши једнога од слугу запита: шта је то?

27. А он му рече: брат твој дође; а отац твој закла теле угојено, што га је здрава видио?

28. А он се расрди и не шћадијаше да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

29. А он одговарајући рече оцу: ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповијести, па мени никад нијеси дао јарета да бих се провеселио са својијем друштвом;

30. А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

31. А он му рече: сине! ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

32. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се.

Глава 16

1. А ученицима својијем говораше: Бијаше један човјек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање.

2. И дозвавши га рече му: шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу; јер више не можеш кућом управљати.

3. А пристав од куће рече у себи: шта ћу чинити? господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

4. Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

5. И дозвавши редом дужнике господара својега рече првоме: колико си дужан господару мојему?

6. А он рече: сто ока уља. И рече му: узми пијемо своје и сједи брзо те напиши педесет.

7. А потом рече другоме: а ти колико си дужан? А он рече: сто ока пшенице. И рече му:узми писмо своје и напиши осамдесет.

8. И похвали господар невјернога пристава што мудро учини; јер су синови овога вијека мудрији од синова видјела у својему нараштају.

9. И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправеднијем богаством, да би вас кад осиромашите примили у вјечне куће.

10. Који је вјеран у малом и у многом је вјеран; а ко је невјеран у малом и у многом је невјеран.

11. Ако дакле у неправедном богаству вјерни не бисте, ко ће вам у истином вјеровати?

12. И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?

13. Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једноме вољети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богаству.

14. А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се.

15. И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, оно је мрзост пред Богом.

16. Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповиједа јеванђелијем, и сваки наваљује да уђе. у њега.

17. Лашње је пак небу и земљи проћи него ли једној титли из закона пропасти.

18. Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.

19. човјек неки пак бјеше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу. и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

20. А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав,

21. И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Аврамово; а умрије и богати, закопаше га.

23. И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа из далека Аврама и Лазара у наручју његову,

24. И повикавши рече: оче Авраме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.

25. А Аврам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш.

26. И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи. не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

27. Тада рече: молим те дакле, оче, да га пошљеш кући оца мојега,

28. Јер имам пет браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.

29. Рече му Аврам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

30. А он рече: не, оче Авраме! него ако им дође ко из мртвијех покајаће се.

31. А Аврам му рече: Ако не слушају Мојсија и пророка, да ко и из мртвијех устане не ће вјеровати.

Глава 17

1. А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

2. Боље би му било да му се воденични камен објеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једнога од овијех малијех.

3. чувајте се. Ако ти сагријеши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

4. И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му.

5. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вјере.

6. А Господ рече: Кад бисте имали вјере колико зрно горушично, и рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

7. Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, рече му: ходи брзо и сједи за трпезу?

8. Него не каже ли му: уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

9. Еда ли ће он захвалити слузи томе кад сврши што му се заповједи? Не вјерујем.

10. Тако и ви кад свршите све што вам је заповјеђено говорите: ми смо залудне слуге, јер учинисмо што смо били дужни чинити.

11. И кад иђаше у Јерусалим, он пролажаше између Самарије и Галилеје.

12. И кад улажаше у једно село сретоше га десет губавијех људи, који сташе издалека,

13. И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! помилуј нас.

14. И видјевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

15. А један од њих видјевши да се исцијели поврати се хвалећи Бога иза гласа,

16. И паде ничице пред ноге његове, и захвали му. И то бјеше Самарјанин.

17. А Исус одговарајући рече: Не исцијелише ли се десеторица? Гдје су дакле деветорица?

18. Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

19. И рече му: Устани, иди; вјера твоја поможе ти.

20. А кад га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? одговарајући рече им: Царство Божије не ће доћи да се види;

24. Нити ће се казати: ево га овдје или ондје; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

22. А ученицима рече: Доћи ће вријеме кад ћете зажељети да видите један дан сина човјечијега, и не ћете видјети.

23. И рећи ће вам: ево овдје је, или: ено ондје; али не излазите, нити тражите.

24. Јер како што муња сине с неба, и засвијетли се преко свега што је под небом, тако ће бити и син човјечиј у свој дан.

25. Али му најприје треба много пострадати, и окривљену бити од рода својега.

26. И како је било у вријеме Нојево онако ће бити у дане сина човјечијега.

27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

28. Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

30. Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити син човјечиј.

31. у онај дан који се деси на крову а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

32. Опомињите се жене Лотове.

33. Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживљеће је.

34. Кажем вам: у ону ноћ биће два на једноме одру, један ће се узети а други ће се оставити;

35. Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

36. Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

37. И одговарајући рекоше му: Гдје, Господе? А он им рече: Гдје је стрвина онамо ће се и орлови скупити.

Глава 18

1. Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

2. Говорећи: у једноме граду бијаше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

3. А у ономе граду бијаше једна удовица и долажаше к њему говорећи: не дај ме мојему супарнику.

4. И не шћадијаше за дуго. А најпослије рече у себи: ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

6. Тада рече Господ: чујте шта говори неправедни судија.

7. А камо ли Бог не ће одбранити избранијех својијех који га моле дан и ноћ?

8. Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али син човјечиј кад дође хоће ли наћи вјеру на земљи?

9. А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

10. Два човјека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.

11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочници, или као овај цариник.

12. Постим двапут у недјељи; дајем десетак од свега што имам.

13. А цариник издалека стајаше, и не шћаше ми очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме!

14. Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

15. Доношаху к њему и дјецу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, запријетише им.

16. А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

17. И кажем вам заиста: који не прими царства Божијега као дијете, не ће ући у њега.

18. И запита га један кнез говорећи: Учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни?

19. А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

20. Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју.

21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

22. А кад то чу Исус рече му: Још ти једно не достаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

23. А кад он чу то постаде жалостан, јер бјеше врло богат.

24. А кад га видје Исус гдје постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богаство!

25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

26. А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

27. А он рече: што је у људи немогуће у Бога је могуће.

28. А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за тобом идемо.

29. А он им рече: Заиста вам кажем: нема ни једнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу царства ради Божијега,

30. Који не ће примити више у ово вријеме, и на ономе свијету живот вјечни.

31. Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за сина човјечијега.

32. Јер ће га предати незнабошцима, и наругаће му се. и ружиће га, и попљуваће га,

33. И биће га, и убиће га; и трећи дан устаће.

34. И они ништа од тога не разумјеше, и бесједа ова бјеше од њих сакривена, и не разумјеше што им се каза.

35. А кад се приближи к Јерихону, један слијепац сјеђаше крај пута просећи.

36. А кад чу народ гдје пролази запита: шта је то?

37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

38. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме.

39. И пријећаху му они што иђаху напријед да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! помилуј ме.

40. А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га

41. Говорећи: шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! да прогледам.

42. А Исус му рече: Прогледај; вјера твоја поможе ти.

43. И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сви људи који видјеше хваљаху Бога.