Глава 3

1. И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.

2. И мотраху за њим не ће ли га у суботу исцијелити да га окриве.

3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на сриједу.

4. И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.

5. И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

6. И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.

7. А Исус отиде с ученицима својијем к мору; и многи народ из Галилеје иде за њим и из Јудеје;

8. И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.

9. И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.

10. Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.

11. И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си син Божиј.

12. И много им пријећаше да га не прокажу.

13. И изиђе на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.

14. И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,

15. И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:

16. Првога Симона, и надједе му име Петар;

17. И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;

18. И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,

19. И Јуду Искариотскога, који га и издаде.

20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.

21. И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.

22. А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул; и: он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

23. И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?

24. И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;

25. И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;

26. И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.

27. Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.

28. Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:

29. А који похули на Духа светога нема опроштења ва вијек, него је крив вјечноме суду.

30. Јер говораху: У њему је нечисти дух.

31. И дође мати његова и браћа његова, и стојећи на пољу послаше к њему да га зову.

32. И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: Ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје на пољу питају за те.

33. И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

34. И погледавши око себе на народ који сјеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.

35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

Глава 4

1. И опет поче учити код мора, и скупише се око њега људи многи тако да мора ући у лађу, и сједити на мору; а народ сав бијаше на земљи крај мора.

2. И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

3. Слушајте: ево изиђе сијач да сије.

4. И кад сијаше догоди се да једно паде у крај пута, и дођоше птице и позобаше га.

5. А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље; и одмах измиче; јер не бијаше у дубину земље;

6. А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше коријена, усахну.

7. И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе рода.

8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шесет и по сто.

9. И рече: ко има уши да чује нека чује.

10. А кад оста сам, запиташе га који бијаху с њим и са дванаесторицом за ову причу.

11. И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божијега, а онима на пољу све у причама бива;

12. Да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се не опросте гријеси.

13. И рече им: Зар не разумијете ове приче? А како ћете све приче разумјети?

14. Сијач ријеч сије.

15. А оно су крај пута, гдје се сије ријечи и кад је чују одмах дође сотона и отме ријеч посијану у срцима њиховијем.

16. Тако су и оно што се сије на каменитијем мјестима који кад чују ријеч одмах је приме с радошћу;

17. Али немају коријена у себи него су непостојани, па кад буде до невоље или их потјерају ријечи ради, одмах се саблазне.

18. А оно су што се у трњу сије који слушају ријеч,

19. Али бриге овога свијета и пријевара богатства и остале сласти уђу и загуше ријеч, и без рода остане.

20. А оно су што се на доброј земљи сије који слушају ријеч и примају, и односе род по тридесет и по шесет и по сто.

21. И говораше им: Еда ли се свијећа ужиже да се метне под суд или под одар? а не да се на свијетњак метне?

22. Јер нема ништа тајно што не ће бити јавно; нити има што сакривено што не ће изићи на видјело.

23. Ако има ко уши да чује нека чује.

24. И говораше им: Памтите што чујете: каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.

25. Јер ко има даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

26. И говораше им: тако је царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;

27. И спава и устаје ноћу и дању: и сјеме ниче и расте, да не зна он.

28. Јер земља сама од себе најприје донесе траву, по том клас, па онда испуни пшеницу у класу.

29. А кад сазри род, одмах пошље срп; јер наста жетва.

30. И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божије? или у каквој ћемо га причи исказати?

31. Оно је као зрно горушичино које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи:

32. А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу птице небеске живљети.

33. И таковијем многијем причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.

34. А без прича не говораше им ни ријечи. А ученицима особито казиваше све.

35. И рече им онај дан у вече: Хајдемо на ону страну.

36. И отпустивши народ узеше га како бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.

37. И постаде велика олуја; и валови тако заљеваху у лађу да се већ напуни.

38. А он на крми спаваше на узглављу; и пробудише га, и рекоше му: Учитељу! зар ти не мариш што гинемо?

39. И уставши запријети вјетру, и рече мору: ћути, престани. И утоли вјетар, и постаде тишина велика.

40. И рече им: За што сте тако страшљиви? Како немате вјере.

41. И уплашише се врло, и говораху један другоме: Ко је овај дакле да га и вјетар и море слушају.

Глава 5

1. И дођоше преко мора у околину Гадаринску.

2. И кад изиђе из лађе, одмах га срете човјек с духом нечистијем.

3. Који живљаше у гробовима и нико а не могаше свезати ни веригама;

4. Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

5. И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

6. А кад видје Исуса из далека, потече и поклони му се.

7. И повикавши иза гласа рече : шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те Богом не мучи ме.

8. Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека.

9. И питаше га: Како ти је име? И одговори му: Легеон ми је име; јер нас је много.

10. И молише га много да их не шаље из оне околине.

11. А ондје по бријегу пасијаше велики крд свиња.

12. И молише га сви ђаволи говорећи: Пошљи нас у свиње да у њих уђемо.

13. И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крд с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде; и потопише се у мору.

14. А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било.

15. И дођоше к Исусу, и видјеше бијеснога у коме је био легеон гдје сједи обучен и паметан; и уплашише се.

16. А они што су видјели казаше им шта би од бијеснога и од свиња.

17. И почеше га молити да иде из њиховијех крајева.

18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бијесан да буде с њим.

19. А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

20. И отиде и поче проповиједати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

21. И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

22. И гле дође један од старјешина зборничкијех по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

23. И мољаше га врло говорећи: Кћи је моја на смрти; да дођеш и метнеш на њу руке да оздрави и живи.

24. И пође с њим; и за њим иђаше народа много, и туркаху га.

25. И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви.

26. И велику муку поднијела од многијех љекара и потрошила све што је имала и ништа јој нијесу помогли него још горе начинили,

27. Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине његове.

28. Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина његовијех оздравићу.

29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.

30. И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојијех хаљина?

31. И рекоше му ученици његови: Видиш народ гдје те турка, па питаш: ко се дотаче мене?

32. И он се обзираше да види ону која то учини.

33. А жена уплашивши се дркташе, и знајући што јој се догоди, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

34. А он рече јој: Кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

35. Још он говораше, а дођоше од старјешине зборничкога говорећи: Кћи твоја умрије: шта већ трудиш учитеља?

36. А Исус одмах чувши ријеч што рекоше рече старјешини: Не бој се, само вјеруј.

37. И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева,

38. И дође у кућу старјешине зборничкога, и видје вреву и плач и јаук велики.

39. И ушавши рече им: шта сте узаврели те плачете? Дјевојка није умрла, него спава.

40. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца дјевојчина и матер који бијаху с њим и уђе гдје лежаше дјевојка.

41. И узевши дјевојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Дјевојко, теби говорим, устани.

42. И одмах уста дјевојка, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великијем.

43. И запријети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.

Глава 6

1. И изиђе оданде и дође на своју постојбину; и за њим идоше ученици његови.

2. И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса такова рукама његовијем чине се?

3. Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијн и Јудин и Симонов? И нијесу ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.

4. А Исус рече им: Нигдје није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому своме.

5. И не могаше ондје ниједнога чуда да учини, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.

6. И дивљаше се невјерству њиховоме. И иђаше по околнијем селима и учаше.

7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистијем.

8. И заповједи им да ништа не узимају на пут осим једнога штапа: ни торбе ни хљеба ни новаца у појасу;

9. Него обувени у опанке, и не облачити двију хаљина.

10. И рече им: Гдје уђете у дом ондје останите док не изиђете оданде.

12. И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својијех за свједочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшнога суда него граду ономе.

12. И отишавши проповиједаху да се треба кајати:

13. И ђаволе многе изгоњаху: и мазаху уљем многе болеснике; и исцјељиваху.

14. И зачу цар Ирод за Исуса (јер његово име бијаше се разгласило) и рече: Јован крститељ из мртвијех уста, за то чини чудеса.

15. Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.

16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он уста из мртвијех.

17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега, јер се ожени њом.

18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата својега.

19. А Иродијада расрди се на њега и шћаше да га убије, али не могаше.

20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

21. И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру кнезовима својијем и војводама и старјешинама Галилејскијем.

22. И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовијем рече цар дјевојци: Ишти у мене штагод хоћеш, и даћу ти.

23. И закле јој се: штогод заиштеш у мене даћу ти, да би било и до по царства мога.

24. А она изишавши рече матери својој: шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.

25. И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш сад на кругу главу Јована крститеља.

26. И забрину се цар, али клетве ради и гостију својијех не хтје је одрећи.

27. И одмах посла цар џелата и заповиједи да донесе главу његову.

28. А он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде дјевојци, а дјевојка даде је матери својој.

29. И чувши ученици његови дођоше и узеше тијело његово, и метнуше га у гроб.

30. И скупише се апостоли к Исусу, и јавише му све и што учинише и шта људе научише.

31. И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

32. И отидоше на лађи у пусто мјесто сами.

33. И видјеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пјешице из свију градова стјецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око њега.

34. И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.

35. И кад би већ пред ноћ, приступише к њему ученици његови говорећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан;

36. Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хљеба; јер немају шта јести.

37. А он одговарајући рече им: Подајте им ви нека једу. И рекоше му: Већ ако да идемо да купимо за двјеста гроша хљеба, и да им дамо да једу?

38. А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И видјевши рекоше: Пет хљебова и двије рибе.

39. И заповједи им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

40. И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

41. И узевши онијех пет хљебова и двије рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима својијем да метну испред њих; и оне двије рибе раздијели свима.

42. И једоше сви, и наситише се.

43. И накупише комада дванаест котарица пунијех и од риба.

44. А бијаше онијех што су јели хљебове око пет хиљада људи.

45. И одмах натјера ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну у Витсаиду док он отпусти народ.

46. И отпустивши их отиде на гору да се помоли Богу.

47. И у вече бијаше лађа насред мора, а он сам на земљи.

48. И видје их гдје се мучаху веслајући; јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и шћадијаше да их мимоиђе.

49. А они видјевши га гдје иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

50. Јер га сви видјеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.

54. И уђе к њима у лађу, и утоли вјетар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

52. Јер их не научише хљебови; јер се бијаше срце њихово окаменило.

53. И прешавши дођоше у земљу Генисаретску, и стадоше у крај.

54. И кад изиђоше из лађе, одмах га познаше људи.

55. И оптрчавши сав онај крај почеше на одрима доносити болеснике гдје чујаху да је он.

56. И кудгод иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну: и оздрављаху сви који га се дотицаху.

Глава 7

1. И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.

2. И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их.

3. Јер фарисеји и сви Чивути не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех;

4. И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

5. А по том питаху га фарисеји и књижевници: За што ученици твоји не живе као што нам је остао од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама?

6 А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

7. Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем.

8. Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините.

9. И рече им: Добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате.

10. Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре.

11. А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

12. И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој,

13. Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

14. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумијте.

15. Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.

16. Ако ко има уши да чује нека чује.

17. И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу.

18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да штогод у човјека споља улази не може га опоганити?

19. Јер му не улази у срце него у трбух; и излази на поље чистећи сва јела.

20. Још рече: што излази из човјека оно погани човјека;

21. Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

22. Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.

24. И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује зањ; и не може се сакрити.

25. Јер чувши зањ жена што у њезиној кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовима.

26. А жена та бијаше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше га да истјера ђавола из кћери њезине.

27. А Исус рече јој: Стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.

28. А она одговарајући рече му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дјетињијех.

29. И рече јој: За ту ријеч иди; изиђе ђаво из кћери твоје.

30. И дошавши кући нађе да је ђаво изишао, и кћи лежаше на одру.

31. И опет изиђе Исус из крајева Тирскијех и Сидонскијех и дође на море Галилејско у крајеве Десетоградске.

32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне нањ руку.

33. И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његова;

34. И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест: отвори се.

35. И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова, и говораше лијепо.

36. И запријети им да никоме не казују; али што им он забрањиваше они још већма разглашиваху.

37. И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.

Глава 8

1. У то вријеме, кад бијаше врло много народа и не имадијаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

2. жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

3. И ако их отпустим гладне кућама њиховијем, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли из далека.

4. И одговорише му ученици његови: Откуда ћемо узети хљеба овдје у пустињи да их нахранимо?

5. И запита их: Колико имате хљебова? А они казаше: Седам.

6. И заповједи народу да посједају по земљи; и узевши онијех седам хљебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својијем да раздаду; и раздадоше народу.

7. И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

9. А онијех што су јели бијаше око четири хиљаде. И отпусти их.

10. И одмах уђе у лађу с ученицима својијем, и дође у околине Далманутске.

11. И изиђоше фарисеји, и почеше се препирати с њим, и кушајући га искаху од њега знак с неба.

12. И уздахнувши духом својијем рече: За што род овај знак тражи? Заиста вам кажем: не ће се дати роду овоме знак.

13. И оставивши их уљезе опет у лађу, и отиде на ону страну.

44. И заборавише ученици његови узети хљеба, и немаху са собом у лађи до један хљеб.

45. И заповиједаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.

16. И мишљаху један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.

17. И разумјевши Исус рече им: шта мислите што хљеба немате? Зар још не осјећате, нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?

18. Очи имате и не видите? уши имате и не чујете? И не памтите ли.

19. Кад ја пет хљебова преломих на пет хиљада, колико котарица пунијех комада накуписте? Рекоше му: Дванаест.

20. А кад седам на четири хиљаде, колико пунијех котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

21. И рече им: Како не разумијете?

22. И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.

23. И узевши за руку слијепога изведе га на поље из села, и пљунувши му у очи метну руке нањ, и запита га види ли што.

24. И погледавши рече: Видим људе гдје иду као дрва.

25. И по том опет метну му руке на очи, и рече му да погледа: и исцијели се, и видје све лијепо.

26. И посла га кући његовој говорећи: Ни улази у село, нити казуј коме у селу.

27. И изиђе Исус и ученици његови у села ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

28. А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: који од пророка.

29. А он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос.

30. И запријети им да ником не казују за њега.

31. И поче их учити да сину човјечијему ваља много пострадати, и да ће га окривити старјешине и главари свештенички и књижевници, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

32. И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе га и поче га одвраћати.

33. А он обрнувши се и погледавши на ученике своје запријети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш што је Божије него што је људско.

34. И дозвавши народ с ученицима својима рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде.

35. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђелија онај ће је сачувати.

36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?

37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?

38. Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи у род овоме прељуботворноме и грјешном, и син ће се човјечиј постидјети њега кад дође у слави оца својега с анђелима светима.

Глава 9

1. И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који не ће окусити смрти док не виде царство Божије да дође у сили.

2. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на гору високу саме; и преобрази се пред њима.

3. И хаљине његове постадоше сјајне и врло бијеле као снијег, као што не може бјелина убијелити на земљи.

4. И указа им се Илија с Мојсијем гдје се разговараху с Исусом.

5. И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

6. Јер не знадијаше шта говори; јер бијаху врло уплашени.

7. И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је син мој љубазни; њега послушајте.

8. И у једанпут погледавши никога не видјеше осим Исуса сама са собом.

9. А кад силажаху с горе запријети им да ником не казују шта су видјели, док син човјечиј не устане из мртвијех.

10. И ријеч задржаше у себи питајући један другога: шта то значи устати из мртвијех?

11. И питаху га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најприје да дође?

12. А он одговарајући рече им: Илија ће доћи најприје, и уредити све; али и син човјечиј треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

13. Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтједоше, као што је писано за њега.

14. И дошавши к ученицима својијем видје народ многи око њих и књижевнике гдје се препиру с њима.

15. И одмах видјевши га сав народ уплаши се и притрчавши називаху му Бога.

16. И упита књижевнике: шта се препирете с њима?

17. И одговарајући један од народа рече: учитељу! доведох к теби сина својега у коме је дух нијем.

18. И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојијем да га истјерају; и не могоше.

19. А он одговарајући му рече: О роде невјерни! докле ћу с вама бити? докле ћу вас трпљети? Доведите га к мени.

20. И доведоше га к њему; и кад га видје одмах га дух стаде ломити; и панувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.

21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства;

22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш помози нам, смилуј се на нас.

23. А Исус рекне му: Ако можеш вјеровати: све је могуће ономе који вјерује.

24. И одмах повикавши отац дјетињи са сузама говораше: Вјерујем, Господе! помози мојему невјерју.

25. А Исус видећи да се стјече народ запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеси и глух ! Ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега.

26. И повикавши и изломивши га врло изиђе; и учини се као мртав тако да многи говораху: умрије.

27. А Исус узевши га за руку подиже га; и уста.

28. И кад уђе у кућу питаху га ученици његови насамо: За што га ми не могосмо истјерати?

29. И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.

30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не шћадијаше да ко дозна.

31. Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се син човјечиј предати у руке људске, и убиће га, и пошто га убију устаће трећи дан.

32. А они не разумијеваху ријечи, и не смједијаху да га запитају.

33. И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их: шта се препирасте путем међу собом?

34. А они мучаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

35. И сједавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свију најзадњи и свима слуга.

36. И узевши дијете метну га међу њих и загрливши га рече им:

37. Ко једно овакво дијете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него онога који је мене послао.

38. Одговори му Јован говорећи: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе који не иде за нама; и забранисмо му, јер не иде за нама.

39. А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојијем чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

40. Јер ко није против вас с вама је.

41. Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, за то што сте Христови, заиста вам кажем: не ће му пропасти плата.

42. А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову и да се баци у море.

43. И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, него ли с обје руке ући у пакао, у огањ вјечни,

44. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

45. И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, него ли с двије ноге да те баце у пакао, у огањ вјечни,

46. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

47. Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једнијем оком ући у царство Божије, него ли с два ока да те баце у пакао огњени,

48. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

49. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

50. Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.

Глава 10

1. И уставши оданде дође у околине Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет. их учаше.

2. И приступивши фарисеји упиташе га кушајући: Може ли човјек пустити жену?

3. А он одговарајући рече им: шта вам заповиједа Мојсије?

4. А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

5. И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашега срца написа вам он заповијест ову.

6. А у почетку створења мужа и жену створио их је Бог.

7. За то остави човјек оца својега и матер и прилијепи се к жени својој.

8. И буду двоје једно тијело. Тако нијесу више двоје него једно тијело.

9. А што је Бог саставио човјек да не раставља.

10. И у кући опет запиташе га за то ученици његови.

11. И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

12. И ако жена остави мужа својега и пође за другога, чини прељубу.

13. И доношаху к њему дјецу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

14. А Исус видјевши расрди се и рече им: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

15. Заиста вам кажем: који не прими царства Божијега као дијете, не ће ући у њега.

16. И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

17. И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим питаше га: учитељу благи! шта ми треба чинити да добијем живот вјечни?

18. А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

19. Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.

20. А он одговарајући рече му: Учитељу! све сам ово сачувао од младости своје.

21. А Исус погледавши нањ, омиље му, и рече му: Још ти једно не достаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи те хајде за мном узевши крст.

22. А он поста зловољан од ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

23. И погледавши Исус рече ученицима својима: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

24. А ученици се уплашише од ријечи његовијех. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо! како је тешко онима који се уздају у своје богаство ући у царство Божије!

25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

26. А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

28. А Петар му поче говорити: Ето ми ћемо оставили све, и за тобом идемо.

29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, мене ради и јеванђелија ради,

30. А да не ће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и дјеце, и земље, у прогоњењу, а на ономе свијету живот вјечни.

31. Али ће многи први бити пошљедњи, и пошљедњи први.

32. А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од њега:

33. Ево идемо у Јерусалим, и син човјечиј предаће се главарима свештеничкијем и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;

34. И наругаће му се, и биће га, и попљуваће га, и убиће га, и трећи дан устаће.

35. И пред њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: учитељу! хоћемо да нам учиниш за што ћемо те молити.

36. А он им рече: што хоћете да вам учиним?

37. А они му рекоше: Дај нам да сједемо један с десне стране теби а други с лијеве, у слави твојој.

38. А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којијем се ја крстим?

39. А они му рекоше: Можемо. А Исус рече им: чашу дакле коју ја пијем испићете; и крштењем којијем се ја крстим крстићете се;

40. Али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

44. И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

45. Јер син човјечиј није дошао да му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута и прошаше.

47. И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе! помилуј ме!

48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов! помилуј ме!

49. И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слијепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

50. А он збацивши са себе хаљине своје устаде, и дође к Исусу.

51. И одговарајући рече му Исус: шта ћеш да ти учиним? А слијепи рече му: Равуни! да прогледам.

52. А Исус рече му: Иди, вјера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.

Глава 11

1 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех

2. И рече им: Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

3. И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.

4. А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата на пољу на раскршћу, и одријешише га.

5. И неки од онијех што стајаху ондје рекоше им: Зашто дријешите магаре?

6. А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.

7. И доведоше магаре к Исусу, и метнуше нањ хаљине своје; и усједе нањ.

8. А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

9. А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!

10. Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!

11. И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би у вече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.

12. И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

13. И видјевши из далека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.

14. И одговарајући Исус рече јој: Да од сад од тебе нико не једе рода до вијека. И слушаху ученици његови.

15. И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

16. И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.

17. И учаше говорећи им: Није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

18. И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.

19. И кад би у вече изиђе на поље из града.

20. И у јутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.

21. И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.

22. И одговарајући Исус рече им:

23. Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој : дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му штогод рече.

24. За то вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам.

25. И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.

26. Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима не ће опростити вама погрјешака вашијех.

27. И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,

28. И рекоше му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?

29. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите му; ја ћу вам казати каквом власти ово чиним.

30. Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.

31. И мишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: за што му дакле не вјеровасте?

32. Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше. .

33. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама не ћу казати каквом власти ово чиним.

Глава 12

1. И поче им говорити у причама: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па отиде.

2. И кад дође вријеме, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградскога.

3. А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

4. И опет посла к њима другога слугу; и онога бише камењем, и разбише му главу, и послаше га срамотна.

5. И опет посла другога; и онога убише; и многе друге, једне избише а једне побише.

6. Још дакле имаше јединога својега милог сина, посла и њега најпослије к њима говорећи: Постидјеће се сина мојега.

7. А виноградари рекоше у себи: Ово је нашљедник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

8. И ухватише га, и убише, и избацише га на поље из винограда.

9. Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

10. Зар нијесте читали у писму ово: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

11. То би од Господа и дивно је у вашијем очима?

12. И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

13. И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у ријечи.

14. А они дошавши рекоше му: учитељу! знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати или да не дамо?

15. А он знајући њихово лицемјерје рече им: што ме кушате? Донесите ми новац да видим.

16. А они донесоше. И рече им: чији је образ овај и натпис? А они му рекоше: ћесарев.

17. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, и Божије Богу. И чудише му се.

18. И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсенија, и запиташе га говорећи:

19. Учитељу! Мојсије нам написа: ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему.

20. Седам браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.

21. И други узе је, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.

22. И узеше је седморица, и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.

23. О васкрсенију дакле кад устану кога ће од њих бити жена? јер је за седморицом била.

24. И одговарајући Исус рече им: За то ли се ви варате што не знате писма ни силе Божије?

25. Јер кад из мртвијех устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

26. А за мртве да устају нијесте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

27. Није Бог Бог мртвијех, него Бог живијех. Ви се дакле врло варате.

28. И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и видје да им добро одговара, и запита га: Која је прва заповијест од свију?

29. А Исус одговори му: Прва је заповијест од свију: чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

30. И љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем и свом душом својом и свијем умом својијем и свом снагом својом. Ово је прва заповијест.

31. И друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од овијех нема.

32. И рече му књижевник: Добро, учитељу! право си казао да је један Бог, и нема другога осим њега;

33. И љубити га свијем срцем и свијем разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију жртава и прилога.

34. А Исус видјевши како наметно одговори рече му: Нијеси далеко од царства Божијега. И нико више не смијаше да га запита.

35. И одговори Исус и рекне учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

36. Јер сам Давид каза Духом светијем: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

37. Сам дакле Давид назива га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше га с радошћу.

38. И говораше им у науци својој: чувајте се књижевника који иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

39. И првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама.

40. Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још већма осуђени.

41. И сједавши Исус према Божијој хазни гледаше како народ меће новце у Божију хазну. И многи богати метаху много.

42. И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чини један кодрант.

43. И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у Божију хазну.

44. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.