Глава 13

1. И кад излажаше из цркве рече му један од ученика његовијех: учитељу! гле какво је камење, и каква грађевина!

2. И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ове велике грађевине? ни камен на камену не ће овдје остати који се не ће разметнути.

3. И кад сјеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху га сама Петар и Јаков и Јован и Андрија:

4. Кажи нам кад ће то бити? и какав ће знак бити кад ће се то све свршити?

5. А Исус одговарајући им поче говорити: чувајте се да вас ко не превари.

6. Јер ће многи доћи на моје име говорећи: ја сам; и многе ће преварити.

7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није пошљедак.

8. Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести но свијету; и биће глади и буне. То је почетак страдању.

9. А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима.

10. И у свима народима треба да се најприје проповједи јеванђелије.

11. А кад вас поведу да предају, не брините се напријед шта ћете говорити, нити мислите; него што вам се да у онај час оно говорите: јер ви не ћете говорити него Дух свети.

12. А предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће дјеца на родитеље и побиће их.

13. И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради. Али који претрпи до краја благо њему.

14. А кад видите мрзост опушћења, за коју говори пророк Данило, да стоји гдје не треба (који чита да разумије): тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе;

15. И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме што из куће своје;

16. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.

17. Али тешко труднима и дојилицама у те дане!

18. Него се молите Богу да не буде бјежан ваша у зиму.

19. Јер ће у дане те бити невоља какова није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и не ће ни бити.

20. И да Господ не скрати дане нико не би остао; али избранијех ради, које избра, скратио је дане.

21. Тада ако вам ко рече: ево овдје је Христос; или: ено ондје; не вјерујте.

22. Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране.

23. Али ви се чувајте: сто вам све казах напријед.

24. Али у те дане, послије те невоље, сунце ће помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити.

25. И звијезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.

26. И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.

27. И тада ће послати анђеле своје и сабраће избраће своје од четири вјетра, од краја земље до краја неба.

28. А од смокве научите се причи: кад се већ њезина грана помлади и стане листати, знате да је близу љето..

29. Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.

30. Заиста вам кажем да овај нараштај не ће проћи док се ово све не збуде.

31. Небо и земља проћи ће, али ријечи моје не ће проћи.

32. А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни син, до отац.

33. Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће вријеме настати.

34. Као што човјек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својима власт и свакоме свој посао; и вратару заповједи да стражи.

35. Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или у вече или у поноћи или у пијетле или ујутру;

36. Да не дође изненада и да вас не нађе а ви спавате.

37. А што вам кажем, свима кажем: стражите.

Глава 14

1. Бијаху пак још два дана до пасхе и до дана пријеснијех хљебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би га из пријеваре ухватили и убили.

2. Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.

3. И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу.

4. А неки се срђаху говорећи: За што се то миро просипа тако?

5. Јер се могаше зањ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

6. А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени.

7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кадгод хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

8. Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп.

9. Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђелије ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин.

10. И Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отиде ка главарима свештеничкијем да им га изда.

11. А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да га изда.

12. И у први дан пријеснијех хљебова, кад клаху пасху, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти зготовимо пасху да једеш?

13. И посла двојицу од ученика својијех и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим,

14. И гдје уђе кажите господару од оне куће: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

15. И он ће вам показати велику собу прострту готову: ондје нам зготовите.

16. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

17. И кад би у вече, дође са дванаесторицом.

18. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

19. А они се забринуше, и стадоше говорити један за другијем: Да не ја? и други: Да не ја?

20. А он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у здјелу.

21. Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.

22. И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.

23. И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

24. И рече им: Ово је крв моја новога завјета која ће се пролити за многе.

25. Заиста вам кажем: више не ћу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у царству Божијему.

26. И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

27. И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбјећи.

28. Али по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

29. А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, али ја не ћу.

30. И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

31. А он још већма говораше: Да бих знао с тобом и умријети не ћу те се одрећи. Тако и сви говораху.

32. И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: Сједите овдје док ја идем да се помолим Богу.

33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

34. И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите.

35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће.

36. И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.

37. И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити?

38. Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.

39. И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи.

40. И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.

41. И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима.

42. устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

43. И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина.

44. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам онај је: држите га, и водите га чувајући.

45. И дошавши одмах приступи к њему, и рекне: Рави! рави! и цјелива га.

46. А они метнуше руке своје нањ и ухватише га.

47. А један од онијех што стајаху ондје извади нож те удари слугу поглавара свештеничкога, и одсијече му ухо.

48. И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,

49. А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.

50. И оставивши га ученици сви побјегоше.

51. И за њим иђаше некакав младић огрнут платном по голу тијелу; и ухватише онога младића.

52. А он оставивши платно го побјеже од њих.

53. И доведоше Исуса к поглавару свештеничкоме; и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старјешине.

54. И Петар иде за њим из далека до у двор поглавара свештеничкога, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.

55. А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше;

56. Јер многи свједочаху лажно на њега и свједочанства не бијаху једнака.

57. И једни уставши свједочаху на њега лажно говорећи:

58. Ми смо чули гдје он говори: ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која не ће бити рукама начињена.

59. И ми ово свједочанство њихово не бијаше једнако.

60. И уставши поглавар свештенички на сриједу запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

61. А он мучаше и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече му: Јеси ли ти Христос, син благословенога?

62. А Исус рече: Јесам; и видјећете сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

63. А поглавар свештенички раздрије своје хаљине, и рече: шта нам требају више свједоци?

64. чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.

65. И почеше једни пљувати нањ, и покривати му лице, и ћушати га, и говорити му: Прореци; и слуге га бијаху по образима.

66. И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога,

67. И видјевши Петра гдје се грије погледа нањ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.

68. А он се одрече говорећи: Не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе на поље пред двор: и пијетао запјева.

69. И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих.

70. А он се опет одрицаше. И мало за тијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: Ва истину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је онакови.

71. А он се поче клети и преклињати: Не знам тога човјека за кога ви говорите.

72. И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: Док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.

Глава 15

1. И одмах у јутру. учинише вијећу главари свештенички са старјешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.

2. И упита га Пилат: јеси ли ти цар Јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.

3. И тужаху га главари свештенички врло.

4. А Пилат опет упита га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта свједоче на тебе.

5. Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

6. А о сваком празнику пушташе им по једнога сужња кога искаху.

7. А бијаше један затворен, по имену Варава, са својијем другарима који су у буни учинили крв.

8. И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

9. А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара Јудејскога?

10. Јер знадијаше да су га из зависти предали главари свештенички.

11. Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да ишту да им пусти.

12. А Пилат опет одговарајући рекне им: А шта хоћете да чиним с тијем што га зовете царем Јудејскијем?

13. А они опет повикаше: Распни га.

14. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они иза гласа викаху: Распни га.

15. А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да га разапну.

16. А војници га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

17. И обукоше му скерлетну кабаницу, и оплетавши вијенац од трња метнуше нањ.

18. И почеше му називати Бога говорећи: Помоз, Бог, царе Јудејски!

19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху нањ, и падајући на кољена поклањаху му се.

20. И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу, и обукоше га у његове хаљине и изведоше га да га разапну.

21. И натјераше некога Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, која иђаше из поља, да му понесе крст.

22. И доведоше га на мјесто Голготу, које ће рећи: коштурница.

23. И даваху му да није вино са смирном, а он не узе.

24. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

25. А бијаше сахат трећи кад га разапеше.

26. И бијаше натпис његове кривице написан: Цар Јудејски.

27. И с њим распеше два хајдука. једнога с десне а једнога с лијеве стране њему.

28. И изврши се писмо које говори: И метнуше га међу злочинце.

29. И који прилажаху хуљаху нањ машући главама својима и говорећи: Аха! ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш!

30. Помози сам себи и сиђи с крста.

31. Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другоме: Другима помаже, а себи не може помоћи.

32. Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети ругаху му се.

33. А у шестоме сахату би тама по свој земљи до сахата деветога.

34. И у деветоме сахату повика Исус иза гласа говорећи: Елои! Елои! лама савахтани? које значи: Боже мој! Боже мој! за што си ме оставио?

35. И неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: Ено зове Илију.

36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

37. А Исус повика иза гласа, и издахну.

38. И завјес црквени разадрије се на двоје с врха до на дно.

39. А кад видје капетан који стајаше према њему да с таком виком издахну, рече: Заиста човјек овај син Божиј бјеше.

40. А бијаху и жене које гледаху из далека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија Јакова малога и Јосије мати, и Соломија,

41. Које иђаху за њим и кад бјеше у Галилеји, и служаху му; и друге многе које бијаху дошле с њим у Јерусалим.

42. И кад би у вече (јер бијаше петак. то јест уочи суботе),

43. Дође Јосиф из Ариматеје, поштен савјетник, који и сам царства Божијега чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тијело Исусово.

44. А Пилат се зачуди да је већ умр'о; и дозвавши капетана запита га: Јели давно умр'о ?

45. И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу

46. И купивши платно, и скинувши га, обави платном, и метну га у гроб који бјеше усјечен у камену, и навали камен на врата од гроба.

47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га метаху.

Свето јеванђелије по Луци

Глава 1

1. Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

2. Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише:

3. Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

4. Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио.

5. У вријеме Ирода цара Јудејскога бијаше неки свештеник од реда Авијна, по имену Зарија. и жена његова од племена Аронова, но имену Јелисавета.

6. А бијаху обоје праведни и пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњијем без мане.

7. И не имадијаху дјеце; јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ стари.

8. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

9. Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

10. И све мноштво народа бијаше на пољу и мољаше се Богу у вријеме кађења.

11. А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионога.

12. И кад га видје Зарија уплаши се и страх нападе нањ.

13. А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и нађени му име Јован.

14. И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу.

15. Јер ће бити велики пред Богом, и не ће нити вина и сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје;

16. И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховоме;

17. И он ће напријед доћи пред њим у духу и сили Илијној да обрати срца отаца к дјеци и невјернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

18. И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? јер сам ја стар и жена је моја временита.

19. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

20. И ево, онијемићеш и не ћеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде; јер нијеси вјеровао мојијем ријечима које ће се збити у своје вријеме.

21. И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

22. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нијем.

23. И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

24. А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи:

25. Тако ми учини Господ у дане ове, у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

26. А у шести мјесец посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет.

27. К дјевојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.

28. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

29. А она видјевши га поплаши се од ријечи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

30. И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер се нашла милост у Бога

31. И ево затрудњећеш. и родићеш сина, и надјени му име Исус.

32. Он ће бити велики, и назваће се син највишега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова;

33. И цароваће у дому Јаковљеву ва вијек, и царству његовом не ће бити краја.

34. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

35. И одговарајући анђео рече јој: Дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осјениће те; за то и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божиј.

36. И ето Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести мјесец њојзи, коју зову нероткињом.

37. Јер у Бога све је могуће што рече.

38. А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње.

39. А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу у град Јудин.

40. И уђе у кућу Заријну, и честита Јелисавети.

41. И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се напуни Духа светога,

42. И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је род утробе твоје.

43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега к мени?

44. Јер гле, кад дође глас честитања твојега у уши моје, заигра дијете радосно у утроби мојој.

45. И благо оној која вјерова; јер ће се извршити што јој каза Господ.

46. И рече Марија: Велича душа моја Господа;

47. И обрадова се дух мој Богу спасу мојему,

48. Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, од сад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

49. Што ми учини величину силни, и свето име његово;

50. И милост је његова од кољена на кољено онима који га се боје.

51. Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихова.

52. Збаци силне с пријестола и подиже понижене.

53. Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

54. Прими Израиља слугу својега да се опомене милости;

55. Као што говори оцима нашијем, Авраму и сјемену његову до вијека.

56. Марија пак сједи с њом око три мјесеца, и врати се кући својој.

57. А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.

58. И чуше њезини сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

59. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и шћадијаху да му надјену име оца његова, Зарија.

60. И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

61. И рекоше јој : Никога нема у родбини твојој да му је тако име.

62. И намигиваху оцу његову како би он хтио да му надјену име.

63. И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

64. И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше хвалећи Бога.

65. И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се овај сав догађај.

66. И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: шта ће бити из овога дјетета? И рука Господња бјеше с њим.

67. И Зарија отац његов напуни се Духа светога, и пророкова говорећи:

68. Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој

69. И подиже нам рог спасенија у дому Давида слуге својега,

70. Као што говори устима светијех пророка својијех од вијека

71. Да ће нас избавити од нашијех непријатеља и из руку свију који мрзе на нас;

72. Учинити милост оцима нашијем, и опоменути се светога завјета својега,

73. Клетве којом се клео Авраму оцу нашему да ће нам дати.

74. Да се избавимо из руку непријатеља својијех, и да му служимо без страха,

75. У светости и у правди пред њим док смо год живи.

76. И ти, дијете, назваћеш се пророк највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњијем да му приправиш пут.

77. Да даш разум спасенија народу његову за опроштење гријеха њиховијех.

78. По дубокој милости Бога нашега, по којој нас је походио исток с висине.

79. Да обасјаш оне који сједе у тами и у сјену смртноме; да упутиш ноге наше на пут мира.

80. А дијете растијаше и јачаше духом, и бијаше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.

Глава 2

1. У то вријеме пак изиђе заповијест од ћесара Августа да се препише сав свијет.

2. Ово је био први пријепис за владања Киринова Сиријом.

3. И пођоше сви да се препишу сваки у свој град.

4. Тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,

5. Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

6. И кад онамо бијаху, дође вријеме да она роди.

7. И роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасли; јер им не бијаше мјеста у гостионици.

8. И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега.

9. И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

10. И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост, која ће бити свему народу.

11. Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ у граду Давидову.

12. И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслима.

13. И у једанпут постаде с анђелом мноштво војника небескијех, који хваљаху Бога говорећи:

14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

15. И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ.

16. И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа, и дијете гдје лежи у јаслима.

17. А кад видјеше, казаше све што им је казано за то дијете

18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

19. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.

20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

21. И кад се наврши осам дана да га обрежу, надјенуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

22. И кад дође вријеме да иду на молитву по закону Мојсијеву, донијеше га у Јерусалим да га метну пред Господа,

23. (Као што је написано у закону Господњему: Да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу);

24. И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњему, двије грлице, или два голубића.

25. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеун, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјехе Израиљеве, и Дух свети бијаше у њему.

26. И њему бјеше свети Дух казао да не ће видјети смрти док не види Христа Господњега.

27. И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дијете Исуса да сврше за њега закон по обичају,

28. И он га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

29. Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој;

30. Јер видјеше очи моје спасеније твоје,

31. Које си уготовио пред лицем свију народа,

32. Видјело, да обасја незнабошце, и славу народа твојега Израиља.

33. И Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше за њега.

34. И благослови их Симеун, и рече Марији матери његовој : Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

35. (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многијех срца.

36. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од кољена Асирова; она је остарјела, а седам је година живјела с мужем од дјевојаштва својега,

37. И удова око осамдесет и четири године, која неодлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

38. И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасенија у Јерусалиму.

39. И кад свршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

40. А дијете растијаше, и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија бјеше на њему.

41. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе

42. И кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

43. И кад дана проведоше, и они се вратише, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;

44. Него, мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше га тражити по родбини и по знанцима.

45. И не нашавши га вратише се у Јерусалим да га траже.

46. И послије три дана нађоше га у цркви гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.

47. И сви који га слушаху дивљаху се његову разуму и одговорима.

48. И видјевши га зачудише се, и мати његова рече му: Сине! шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражасмо те.

49. И рече им: За што сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је оца мојега?

50. И они не разумјеше ријечи што им рече.

51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бијаше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.

52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

Глава 4

1. Исус пак пун Духа светога врати се од Јордана, и одведе га Дух у пустињу,

2. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладње,

3. И рече му ђаво: Ако си син Божиј, реци овоме камену да постане хљеб.

4. И одговори му Исус говорећи: у писму стоји: не ће живљети човјек о самом хљебу, него о свакој ријечи Божијој.

5. И изведавши га ђаво на гору високу показа му сва царства овога свијета у тренућу ока,

6. И рече му ђаво: Теби ће дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

7. Ти дакле ако се поклониш преда мном биће све твоје.

8. Одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: поклањај се Господ Богу својему, и њему јединоме служи.

9. И одведе га у Јерусалим, и постави га наврх цркве, и рече му: Ако си син Божиј, скочи одавде доље;

10. Јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе да те сачувају,

11. И узеће те на руке да гдје не запнеш за камен ногом својом.

12. И одговарајући Исус рече му: Казано је: не кушај Господа Бога својега.

13. И кад сврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме.

14. И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о њему по свему оном крају.

15. И он учаше по зборницама њиховијем и сви га хваљаху.

16. И дође у Назарет гдје бјеше одрастао, и уђе по обичају своме у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

17. И даше му књигу пророка Исаије. и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано:

18. Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим јеванђелије сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповједим заробљенима да ће се отпустити, и слијепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

19. И да проповиједам пријатну годину Господњу.

20. И затворивши књигу даде слузи, па сједе: и сви у зборници гледаху нањ.

21. И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашима.

22. И сви му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његовијех, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

23. И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: љекару! излијечи се сам; што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овдје на својој постојбини.

24. Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није био на својој постојбини.

25. А заиста вам кажем: многе удовице бијаху Израиљу у вријеме Илијно кад се небо затвори три године и шест мјесеци и би велика глад по свој земљи;

26. И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску к жени удовици.

27. И многи бијаху губави у Израиљу за пророка Јелисеја; и ни један се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.

28. И сви се у зборници напунише гњева кад чуше ово.

29. И уставши истјераше га на поље из града, и одведоше га наврх горе гдје бијаше њихов град сазидан да би га бацили одозго.

30. Али он прође између њих, и отиде.

31. И дође у Капернаум град Галилејски, и учаше их у суботе.

32. И чуђаху се науци његовој; јер његова бесједа бјеше силна.

33. И у зборници бјеше човјек у коме бјеше нечисти дух ђаволски, и повика иза гласа

34. Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си светац Божиј.

35. И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на сриједу, изиђе из њега, и ни мало му не науди.

36. И у све уђе страх, и говораху један другоме говорећи: каква је то ријеч, да влашћу и силом заповиједа нечистијем духовима, и излазе?

37. И отиде глас о њему по свима околнијем мјестима.

38. уставши пак из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу.

39. И ставши више ње запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

40. А кад захођаше сунце, сви који имадијаху болеснике од различнијех болести довођаху их к њему; а он на свакога од њих меташе руке, и исцјељиваше их.

41. А и ђаволи излажаху из многијех вичући и говорећи: Ти си Христос син Божиј. И запрећиваше им да не говоре да знаду да је он Христос.

42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дођоше к њему, и задржаваху га да не иде од њих.

43. А он им рече: И другијем градовима треба ми проповједити јеванђелије о царству Божијему; јер сам на то послан.

44. И проповиједаше по зборницама Галилејскијем.

Глава 5

1. Једанпут пак кад народ належе к њему да слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога,

2. И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже;

3. И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе.

4. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5. И одговарајући Симон рече му: Учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу.

6. И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше.

7. И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе.

8. А кад видје Петар Симон, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: Изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан.

9. Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише;

10. А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

11. И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

12. И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити.

13. И пруживши руку дохвати га се, и рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

14. И он му заповједи да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

15. Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести.

16. А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

17. И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их.

18. И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну предањ;

19. И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса.

20. И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји.

21. И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

22. А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем?

23. шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи?

24. Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

26. И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас!

27. И по том изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: Хајде за мном.

28. И оставивши све, устаде и пође за њим.

29. И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом.

30. И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: За што с цариницима и грјешницима једете и пијете?

31. И одговарајући Исус рече им: Не требају :здрави љекара него болесни.

32. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање.

33. А они му рекоше: За што ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

34. А он им рече: Можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима?

35. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

36. Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога.

37. И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну;

38. Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати.

39. И нико пивши старо не ће одмах новога; јер вели: старо је боље.

Глава 6

1. Догоди му се пак у прву суботу по другоме дану пасхе да иђаше кроз усјеве, и ученици његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

2. А неки од фарисеја рекоше им: За што чините што не ваља чинити у суботу?

3. И одговарајући Исус рече им: Зар нијесте читали оно што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

4. Како уђе у кућу Божију, и узе хљебове постављене и изједе, и даде их онима што бијаху с њим, којијех никоме не ваљаше јести осим јединијех свештеника.

5. И рече им: Син је човјечиј господар и од суботе

6. А догоди се у другу суботу да он уђе у зборницу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.

7. Књижевници пак и фарисеји гледаху за њим не ће ли у суботу исцијелити, да га окриве.

8. А он знадијаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: устани и стани на сриједу. А он устаде и стаде.

9. А Исус рече им: Да вас запитам: шта ваља у суботу чинити, добро или зло? одржати душу или погубити? А они мучаху.

10. И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

11. А они се сви напунише безумља, и говораху један другоме шта би учинили Исусу.

12. Тијех пак дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

13. И кад би дан, дозва ученике своје, и избра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва.

14. Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозванога Зилота,

16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који га и издаде.

17. И изишавши с њима стаде на мјесту равном, и гомила ученика његовијех; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога,

18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својијех болести, и које мучаху духови нечисти; и исцјељиваху се.

19. И сав народ тражаше да га се дотакну; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.

20. И он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

21. Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмијати.

22. Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина ради човјечијега.

23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

24. Али тешко вама богати; јер сте већ примили утјеху своју.

25. Тешко вама сити сад; јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати.

26. Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима оцеви њихови.

27. Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

28. Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вријеђају.

29. Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

31. И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала. Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

33. И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грјешници чинише тако.

34. И ако дајете у зајам онима од којијех се надате да ћете узети, каква нам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да узму опет онолико.

35. Али љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови највишега, јер је он благ и неблагодарнима и злима.

36. Будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив.

37. И не судите, и не ће вам судити; и не осуђујте, и не ћете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

38. Дајите, и даће вам се: мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером дајете онаком ће нам се вратити.

39. И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Не ће ли обадва пасти у јаму?

40. Нема ученика над учитеља својега, него и са свијем кад се изучи, биће као и учитељ његов.

41. А за што видиш трун у оку брата својега, а брвна у својему оку не осјећаш?

42. Или како можеш рећи брату својему: брате! стани да извадим трун који је у оку твојему, кад сам не видиш брвна у својему оку? Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

43. Јер нема дрвета добра да рађа зао род; нити дрвета зла да рађа добар род.

44. Јер се свако дрво по роду своме познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине.

45. Добар човјек из добре клијети срца својега износи добро, а зао човјек из зле клијети срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

46. А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим?

47. Сваки који иде за мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

48. Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

49. А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

Глава 7

1. А кад сврши све ријечи своје пред народом , дође у Капернаум.

2. У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.

3. А кад чу за Исуса, посла к њему старјешине Јудејске молећи га да би дошао да му исцијели слугу.

4. А они дошавши к Исусу мољаху га лијепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;

5. Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

6. А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаху близу куће, посла капетан к њему пријатеље говорећи му: Господе! не труди се. јер нијесам достојан да уђеш под моју стреху;

7. За то и не држах себе достојна да ти дођем, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

8. Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.

9. А кад то чу Исус, :зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вјере не нађох.

10. И вративши се послани нађоше болеснога слугу здрава.

11 . И по том иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.

12. Кад се приближише к вратима градскијем, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица, и народа из града много иђаше с њом.

13. И видјевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој : Не плачи.

14. И приступивши, прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! теби говорим, устани.

15. И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

16. А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

17. И отиде глас онај о њему но свој Јудеји и по свој околини.

18. И јавише Јовану ученици његови за све ово.

19. И дозвавши Јован два од ученика својијех посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

20. Дошавши пак људи к њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, али другога да чекамо?

21. А у тај час исцијели многе од болести и од мука и од злијех духова, и многима слијепијем дарова вид.

22. И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви устају, сиромашнима проповиједа се јеванђелије.

23. И благо ономе који се не саблазни о мене.

24. А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?

25. шта сте дакле изишли да видите? човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царскијем су дворовима.

26. шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

27. Јер је оно онај за кога је писано: ето ја шаљем анђела својега, пред лицем твојијем који ће приправити пут твој пред тобом.

28. Јер нам кажем: ниједан између рођенијех од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијему већи је од њега.

29. И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановијем;

30. А фарисеји и књижевници одбацише свјет Божиј за њих, и не хтјеше да их он крсти.

31. А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овога рода? И какви су?

32. Они су као дјеца која сједе по улицама и дозивају једно друго и говоре: свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

33. Јер дође Јован крститељ који ни једе хљеба ни пије вина, а ви кажете: ђаво је у њему;

34. Дође син човјечиј који и једе и пије, а ви кажете: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.

35. И оправдаше премудрост сва дјеца њезина.

36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу.

37. И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

38. И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром.

39. А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница.

40. И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! кажи.

41. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет.

42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

73. А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А он му рече: Право си судио.

44. И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр.

45. Цјелива ми нијеси дао; а она од како уђох не преста цјеливати ми ногу.

46. Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

47. За то кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта, има малу љубав.

48. А њој рече: Опраштају ти се гријеси.

49. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта?

50. А жени рече: Вјера твоја поможе ти; иди с миром.

Глава 8

1. Послије тога иђаше он но градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђелије о царству Божијему, и дванаесторица с њим,

2. И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и од болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

3. И Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које служаху њему имањем својијем.

4. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху к њему, каза у причи:

5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

7. И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.

9. А ученици његови питаху га говорећи: шта значи прича ова?

10. А он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијега; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.

11. А прича ова значи: сјеме је ријеч Божија.

12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.

13. А које је на камену то су они који кад чују с радости примају ријеч; и ови коријена немају који за неко вријеме вјерују, а кад дође вријеме кушања отпадну.

14. А које у трње паде то су они који слушају, и отишавши од бриге и богаства и сласти овога живота загуше се, и род не сазри.

15. А које је на доброј земљи то су они који ријеч слушају, и у доброме и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.

16. Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијетњак да виде свјетлост који улазе.

17. Јер нема ништа тајно што не ће бити јавно, ни сакривено што се не ће дознати и на видјело изићи.

18. Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

19. Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим.

20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје на пољу, хоће да те виде.

24. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

22. И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: Да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше.

23. А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи.

24. И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше, и поста тишина.

25. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

26. И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји.

27. А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

28. А кад видје Исуса, повика и припаде к њему, и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те не мучи ме.

29. Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.

30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли уњ.

31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.

32. А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

33. Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се.

34. А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у град и по селима.

35. И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се.

36. А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни.

37. И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг.

38. човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

39. Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини.

40. А кад се врати Исус срете га народ, јер га сви очекиваху.

41. И гле, дође човјек, по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову;

42. Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ.

43. И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ни један је није могао излијечити,

44. И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.

45. И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене?

46. А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене.

47. А кад видје жена да се није сакрила, приступи дркћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом за што га се дотаче и како одмах оздрави.

48. А он јој рече: Не бој се, кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром.

49. Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља.

50. А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и оживљеће.

51. А кад дође у кућу, не даде ми једноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере.

52. А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: Не плачите, није умрла него спава.

53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.

54. А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Дјевојко! устани.

55. И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.

56. И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.