Глава 21

1. И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика

2. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одријешите је и доведите ми.

3. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.

4. А ово је све било да се збуде што је казао пророк говорећи:

5. Кажите кћери Сионовој: ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричину.

6. И ученици отидоше, и учинивши како им заповједи Исус

7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише га на њих.

8. А људи многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

9. А народ који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана сину Давидову! благословен који иде у име Господње! Осана на висини!

10. И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?

11. А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета Галилејскога.

42. И уђе Исус у цркву Божију, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, а клупе онијех што продаваху голубове.

13. И рече им: у писму стоји: дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

14. И приступише к њему хроми и слијепи у цркви, и исцијели их.

15. А кад видјеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и дјецу гдје вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидову, расрдише се.

16. И рекоше му: чујеш ли што ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају начинио си себи хвалу?

17. И оставивши их изиђе на поље из града у Витанију, и заноћи ондје.

18. А у јутру враћајући се у град огладње.

19. И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишћа сама, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до вијека. И одмах усахну смоква.

20. И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!

21. А Исус одговарајући рече им: Заиста вам каже: ако имате вјеру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, биће.

22. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.

23. И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к њему главари свештенички и старјешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?

24. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.

25. Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако речемо: с неба, рећи ће нам: за што му дакле не вјеровасте?

26. Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.

27. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

28. шта вам се чини? човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме.

29. А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде.

30. И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде.

31. Који је од ове двојице испунио вољу очину? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве прије вас ући у царство Божије.

32. Јер дође к вама Јован путем праведнијем, и не вјеровасте му; а цариници и курве вјероваше му; и ви пошто видјесте то, не раскајасте се да му вјерујете.

33. Другу причу чујте: бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, и отиде.

34. А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

35. И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем.

36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

37. А по том посла к њима сина својега говорећи: но стидјеће се сина мојега.

38. А виноградари видјевши сина рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

39. И ухватише га, па изведоше на поље из винограда, и убише.

40. Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима онијем?

41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другијем виноградарима, који ће му давати родове у своје вријеме.

42. Рече им Исус: Зар нијесте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашијем очима.

43. За то вам каже да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси.

44. И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

45. И чувши главари свештенички и фарисеји приче његове разумјеше да за њих говори.

46. И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.

Глава 22

1. И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи: Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.

3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи

4. Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

5. А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

6. А остали ухватише слуге његове, наружише их. и побише их.

7. И кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

8. Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне,

9. Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.

10. И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

11. Изишавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо;

12. И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? а он оћутје.

13. Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

14. Јер су многи звани, али је мало избранијех.

15. Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.

16. И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

17. Кажи нам дакле што мислиш ти? треба ли дати харач ћесару или не?

18. Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?

19. Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.

20. И рече им: чиј је образ овај и натпис?

21. И рекоше му: ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божије Богу.

22. И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.

23. Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га

24. Говорећи: учитељу! Мојсије рече: ако ко у мре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.

25. у нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.

26. А тако и други, и трећи, тја до седмога.

27. А послије свију умрије и жена.

28. О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.

29. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући писма ни силе Божије.

30. Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.

31. А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што нам је рекао Бог говорећи:

32. Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков. и Бог Јаковљев? Није Бог Бог мртвијех, него живијех.

33. И чувши народ дивљаше се науци његовој.

34. А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

35. И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:

36. Учитељу! која је заповијест највећа у закону?

37. А Исус рече му: Љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.

38. Ово је прва и највећа заповијест.

39. А друга је као и ова: љуби ближега својег као самога себе.

40. О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.

41. А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

42. Говорећи: шта мислите за Христа, чиј је син? Рекоше му: Давидов.

43. Рече им: Како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:

44. Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

45. Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?

46. И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.

Глава 23

1. Тада Исус рече к народу и ученицима својима

2. Говорећи: На Мојсијеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.

3. Све дакле што вам рекну да држите, држите и творите; али што они чине не чините; јер говоре а не чине.

4. Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својијем неће да их прихвате.

5. А сва дјела своја чине да их виде људи; раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својима.

6. И траже зачеље на гозбама и прва мјеста по зборницама,

7. И да им се клања по улицама, и да их људи зову: рави! рави!

8. А ви се не зовите рави; јер је у вас један рави Христос, а ви сте сви браћа.

9. И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац који је на небесима.

10. Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

11. А највећи између вас да вам буде слуга.

12. Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затворате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели.

14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; за то ћете већма бити осуђени.

15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили јединога, и кад га присвојите, чините га сином пакленијем у двоје већијем од себе.

16. Тешко вама вођи слијепи који говорите: ако се ко куне црквом ништа је; ако се куне златом црквенијем крив је.

17. Будале слијепе! шта је веће, или злато, или црква која злато освети?

18. И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је.

19. Будале слијепе! шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

20. Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свијем што је на њему.

21. И који се куне црквом, куне се њом и омијем који живи у њој.

22. И који се куне небом, куне се пријестолом Божијем и онијем који сједи на њему.

23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

24. Вођи слијепи који оцјеђујете комарца а камилу прождирете.

25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што чистите споља чашу и здјелу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

26. Фарисеју слијепи! очисти најприје изнутра и здјелу да буде и споља чиста.

27. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте.

28. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.

29. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника.

30. И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

31. Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке.

32. И ви допуните мјеру отаца својијех.

33. Змије, породи аспидини! како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени?

34. За то ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града.

35. Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијна, којега убисте међу црквом и олтаром.

36. Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

37. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтјесте!

38. Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

39. Јер вам каже: нећете мене видјети одселе док не речете: благословен који иде у име Господње.

Глава 24

1. И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к њему ученици његови да му показу грађевину црквену.

2. А Исус рече им: Не видите ли све ово? Заисто вам кажем: неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути.

3. А кад сјеђаше на гори Маслинској приступише к њему ученици на само говорећи: Кажи нам кад ће то бити? и какав је знак твојега доласка и пошљетка вијека?

4. И одговарајући Исус рече им: чувајте се да вас ко не превари.

5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: ја сам Христос. И многе ће преварити.

6. чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде. Али није још тада пошљедак.

7. Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свијету.

8. А то је све почетак страдања.

9. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мојега ради.

10. И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће. и омрзнуће друг на друга.

11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

12. И што ће се безакоње умножити, охладњеће љубав многијех.

13. Али који претрпи до краја благо њему.

14. И проповједиће се ово јеванђелије о царству по свему свијету за свједочанство свијем народима. И тада ће доћи пошљедак.

15. Кад дакле угледате мрзост опушћења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме (који чита да разумије):

16. Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе,

17. И који буде на крову да не силази узети што му је у кући;

18. И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје.

19. А тешко труднима и дојилицама у те дане.

20. Него се молите Богу да не буде бјежан ваша у зиму ни у суботу;

21. Јер ће бити невоља велика какова није била од постања свијета до сад нити ће бити;

22. И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избранијех ради скратиће се дани они.

23. Тада ако вам ко рече: ево овдје је Христос или ондје, не вјерујте.

24. Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране.

25. Ето вам казах напријед.

26. Ако вам дакле реку: ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не вјерујте.

27. Јер како што муња излази од истока и показује се до запада, таки ће бити долазак сина човјечијега.

28. Јер гдје је стрвина онамо ће се и орлови. купити.

29. И одмах ће по невољи дана тијех сунце помрчати и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.

30. И тада ће се показати знак сина човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи, и угледаће сина човјечијега гдје иде на облацима небескима са силом и славом великом.

31. И послаће анђеле своје с великијем гласом трубнијем; и сабраће избране његове од четири вјетра, од краја до краја небеса.

32. Од смокве научите се причи: кад се већ њезине гране помладе и улистају, знате да је близу љето.

33. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата.

34. Заиста вам каже: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

35. Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи.

36. А о дану томе и о часу нико не зна ни анђели небески, до отац мој сам.

37. Јер како што је било у вријеме Нојево тако ће бити и долазак сина човјечијега.

38. Јер како што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег,

39. И не осјетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак сина човјечијега.

40. Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити.

41. Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити.

42. Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.

43. Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

44. За то и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

45. Ко је дакле тај вјерни и мудри слуга којега је поставио господар његов над својима домашњима да им даје храну на оброк?

46. Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако.

47. Заиста вам кажем: поставиће га над свијем имањем својијем.

48. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: неће мој господар још за дуго доћи;

49. И почне бити своје другаре, а јести и пити с пијаницама;

50. Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли.

51. И расјећи ће га напола, и даће му плату као и лицемјерима; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

Глава 25

1. Тада ће бити царство небеско као десет дјевојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

2. Пет од њих бијаху мудре а пет луде.

3. И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

4. А мудре узеше уље у судовима са жишцима својима.

5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.

6. А у поноћи стаде вика: ето женика гдје иде, излазите му на сусрет.

7. Тада усташе све дјевојке оне и украсише жишке своје.

8. А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља својега, јер наши жишци хоће да се угасе.

9. А мудре одговорише говорећи: да не би не достао и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

14. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: господару! господару! отвори нам.

42. А он одговарајући рече им: заиста вам каже: не познаје вас.

13. Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човјечиј доћи.

14. Јер како што човјек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

45. И једноме дакле даде пет таланта, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах.

46. А онај што прими пет таланта отиде те ради с њима, и доби још пет таланта.

17. Тако и онај што прими два доби и он још два.

18. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара својега.

19. А по дугом времену дође господар тијех слуга, и стаде се рачунити с њима.

20. И приступивши онај што је примио пет таланта, донесе још пет таланта говорећи: господару! предао си ми пет таланта; ево још пет таланта ја сам добио с њима.

21. А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! у малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: господару! предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

23. А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! у малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: господару! знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао;

25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.

26. А господар његов одговарајући рече му: зли и љениви слуго! знао си да ја жње гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао:

27. Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

28. Узмите дакле од њега талант, и подајте ономе што има десет таланта.

29. Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.

30. И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

31. А кад дође син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје.

32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.

33. И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с лијеве.

34. Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: ходите, благословени оца мојега! примите царство које вам је приправљено од постања свијета.

35. Јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; гост бијах, и примисте ме;

36. Го бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и обиђосте ме; у тамници бијах, и дођосте к мени.

37. Тада ће му одговорити праведници: говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? или жедна, и напојисмо?

38. Кад ли те видјесмо госта, и примисмо? или гола, и одјенемо?

39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо к теби?

40. И одговарајући цар рећи ће им: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.

41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: идите од мене проклети у огањ вјечни приправљени ђаволу и анђелима његовијем.

42. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме;

43. Гост бијах, и не примисте ме; го бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не обиђосте ме.

44. Тада ће му одговорити и они говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо те?

45. Тада ће им одговорити говорећи: заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.

Глава 26

1. И кад сврши Исус све ријечи ове, рече ученицима својима:

2. Знате да ће до два дана бити пасха, и сина човјечијега предаће да се разапне.

3. Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старјешине народне у двор поглавара свештеничкога по имену Кајафе;

4. И свјетоваше се како би Исуса из пријеваре ухватили и убили.

5. И говораху: Али не о празнику да се не би народ побунио.

6. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,

7. Приступи к њему жена са скленицом мира многоцјенога, и изли на главу његову кад сјеђаше за трпезом.

8. А кад видјеше то ученици његови, расрдише се говорећи: За што се чини така штета?

9. Јер се могаше ово продати скупо и новци дати се сиромасима.

10. А кад разумје Исус, рече им: шта сметате жену? Она учини добро дјело на мени.

11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

12. А она изливши миро ово на тијело моје за укоп ме приготови.

13. Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа ово јеванђелије по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин што учини она.

14. Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничкијем,

15. И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

16. И од тада тражаше згоду да га изда.

17. А у први дан пријеснијех хљебова приступише ученици к Исусу говорећи: Гдје ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

18. А он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: учитељ каже: вријеме је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својијем.

19. И учинише ученици како им заповједи Исус, и уготовише пасху.

20. А кад би у вече, сједе за трпезу са дванаесторицом.

21. И кад јеђаху рече им: Заиста вам каже; један између вас издаће ме.

22. И забринувши се врло почеше сваки говорити му: Да нијесам ја, Господе?

23. А он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у здјелу онај ће ме издати.

24. Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.

25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: Да нијесам ја, рави? Рече му: Ти каза.

26. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.

27. И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;

28. Јер је ово крв моја новога завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха..

29. Каже вам пак да не ћу од сад пити од овога рода винограде кога до оног дана кад ћу пити с вама новога у царству оца својега.

30. И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

31. Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: ударићу пастира и овце од стада разбјећи ће се.

32. А по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

33. А Петар рече му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се не ћу никад саблазнити.

34. Рече му Исус: Заиста ти каже: ноћас док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

35. Рече њему Петар: Да бих знао и умријети с тобом не ћу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

36. Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја иде тамо да се помолим Богу.

37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.

38. Тада рече им Исус: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражи са мном.

39. И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти.

40. И дошавши к ученицима нађе их гдје спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?

41. Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.

42. Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! ако ме не може ова чаша мимоићи да је не пије, нека буде воља твоја.

43. И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.

44. И оставивши их отиде опет трећи пут те се помоли говорећи оне исте ријечи.

45. Тада дође к ученицима својијем и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и син човјечиј предаје се у руке грјешника.

46. Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и старјешина народнијех.

48. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам онај је; држите га.

49. И одмах приступивши к Исусу рече: Добро јутро, рави! и цјелива га.

50. А Исус рече му: Пријатељу! шта ћеш ти овдје? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише га.

51. И гле, један од онијех што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничкога, и одсијече му ухо.

52. Тада рече му Исус: Врати нож свој намјесто његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

53. Или мислиш ти да ја не могу сад умолити оца својега да ми пошље више од дванаест легеона анђела?

54. Али како би се испунило што стоји у писму да ово треба да буде?

55. У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у цркви, и не ухватисте ме.

56. А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише га, и побјегоше.

57. А они што ухватише Исуса одведоше га поглавару свештеничкоме Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.

58. А Петар иђаше за њим из далека до двора поглавара свештеничкога и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.

59. А главари свештенички и старјешине и сав сабор тражаху лажна свједочанства на Исуса да би га убили;

60. И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока.

61. И рекоше: Он је казао: ја могу развалити цркву Божију и за три дана начинити је.

62. И уставши поглавар свештенички рече му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

63. А Исус мучаше. И поглавар свештенички одговарајући рече му: Заклињем те живијем Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божиј?

64. Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

65. Тада поглавар свештенички раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више свједоци? ево сад чусте хулу његову.

66. шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.

67. Тада пљунуше му у лице, и ударише га по лицу, а једни му даше и приушке

68. Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?

69. А Петар сјеђаше на пољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: И ти си био с Исусом Галилејцем.

70. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.

71. А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше с Исусом Назарећанином.

72. И опет одрече се с клетвом: Не знам тог човјека.

73. А мало по том приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ва истину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

74. Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човјека. И одмах запјева пијетао.

75. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши на поље плака горко.

Глава 27

1. А кад би у јутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да га погубе.

2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату судији.

3. Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама

4. Говорећи: Ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети.

5. И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.

6. А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

8. Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

9. Тада се изврши што је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви;

10. И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

11. А Исус стаде пред судијом, и запита га судија говорећи: Ти ли си цар Јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

12. И кад га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори

13. Тада рече му Пилат: чујеш ли шта на тебе свједоче?

14. И не одговори му ми на једну ријеч тако да се судија дивљаше врло.

15. А о сваком празнику пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једнога сужња кога они хоће.

16. А тада имаху знатнога сужња по имену Вараву.

17. И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозванога Христа?

18. Јер знадијаше да су га из зависти предали.

19. А кад сјеђаше у суд, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

20. А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

21. А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

22. Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

23. Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне.

24. А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нијесам крив у крви овога праведника; ви ћете видјети.

25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу.

26. Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

27. Тада војници судијни узеше Исуса у судницу и скупише нањ сву чету војника.

28. И скувавши га обукоше му скерлетну кабаницу.

29. И оплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим ругаху му се говорећи: Помоз, Бог, царе Јудејски!

30. И пљунувши нањ узеше треку и бише га по глави.

31. И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше га да га разапну.

32. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.

33. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест коштурница,

34. Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.

35. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцке;

36. И сјеђаху ондје те га чуваху.

37. И метнуше му више главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар Јудејски.

38. Тада распеше с њим два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране.

39. А који пролажаху хуљаху нањ машући главама својима.

40. И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божиј, сиђи с крста.

41. А тако и главари свештенички с књижевницима и старјешинама подсмијевајући се говораху:

42. Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га вјеровати.

43. Он се уздао у Бога; нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: ја сам син Божиј.

44. Тако исто и хајдуци разапети с њим ругаху му се.

45. А од шестога сахата би тама по свој земљи до сахата деветога.

46. А око деветога сахата повика Исус иза гласа говорећи: Или! или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! за што си ме оставио?

47. А неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију.

48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.

49. А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе.

50. А Исус опет повика иза гласа, и испусти душу.

51. И гле, завјес црквени раздрије се на двоје од горњега краја до доњега;и земља се потресе, и камење се распаде;

52. И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли;

53. И изишавши из гробова по васкрсенију његовом уђоше у свети град и показаше се многима.

54. А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше син Божиј.

55. И ондје бијаху и гледаху из далека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служите му.

56. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијна и мати синова Зеведејевијех.

57. А кад би у вече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.

58. Овај приступивши к Пилату замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.

59. И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто;

60. И метну га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

61. А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу.

62. Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата

63. И рекоше: Господару! ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу.

64. За то заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве.

65. Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите утврдите како знате.

66. А они отишавши са стражом утврдише гроб и запечатише камен.

Глава 28

1. А по вечеру суботном на освитак првога дана недјеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб.

2. И гле, земља се затресе врло; јер анђео господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата и сјеђаше на њему.

3. А лице његово бијаше као муња, и одијело његово као снијег.

4. И од страха његова уздркташе се стражари, и постадоше као мртви.

5. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите.

6. Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ.

7. Па идите брже те кажите ученицима његовијем да је устао из мртвијех. И гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето ја вам казах.

8. И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом потекоше да јаве ученицима његовијем.

9. А кад иђаху да јаве ученицима његовијем, и гле, срете их Исус говорећи: Помоз, Бог! А оне приступивши ухвативши се за ноге његове и поклонише му се.

10. Тада рече им Исус: Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видјети.

11. А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничкијем све што се догодило.

12. И они саставши се са старјешинама учинише вијећу, и дадоше војницима довољно новаца.

13. Говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.

14. И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и начини да вама ништа не буде.

15. А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова ријеч по Чивутима и до данас.

16. А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.

17. И кад га видјеше, поклонише му се; а једни посумњаше.

18. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.

19. Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име оца и сина и светога Духа,

20. Учећи их да све држе што сам вам заповиједао; и ево ја сам с вама у сваке дане до свршетка вијека. Амин.

Свето јеванђелије по Марку

Глава 1

1. Почетак јеванђелија Исуса Христа сина Божијега.

2. Као што стоји написано у пророка: Ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом.

3. Глас онога што виче у пустињи: приправите пут господњи, поравните стазе његове.

4. Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријеха.

5. И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и кршћаваше их све у Јордану ријеци, и исповиједаху гријехе своје.

6. А Јован бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи.

7. И проповиједаше говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким ја нијесам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући његовој.

8. Ја вас кршћавам водом, а он ће вас крстити Духом светијем.

9. И у то вријеме дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану,

10. И одмах излазећи из воде видје небо гдје се отвори, и Дух као голуб сиђе нањ.

11. И глас дође с неба: Ти си син мој љубазни који је по мојој вољи.

12. И одмах Дух изведе га у пустињу.

13. И би ондје у пустињи дана четрдесет, и куша га сотона, и би са звјериње, и анђели служаху му.

14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђелије о царству Божијему,

15. И говорећи: Изиђе вријеме и приближи се царство Божије; покајте се и вјерујте јеванђелије.

16. И ходећи покрај мора видје Симона, и Андрију брата његова гдје бацају мреже у море; јер бијаху рибари.

17. И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људскијем.

18. И одмах оставивши мреже своје пођоше за њим.

19. И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже;

20. И одмах позва их; и оставивши оца својега Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за њим.

21. И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше.

22. И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.

23. И бијаше у зборници њиховој човјек с духом нечистијем, и повика

24. Говорећи: Прођи се, што је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј.

25. И запријети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега.

26. И стресе га дух нечисти, и повика иза гласа, и изиђе из њега.

27. И уплашише се сви тако да питаху један другога говорећи: шта је ово? и каква је ово наука нова, да с власти и духовима нечистијем заповиједа, и слушају га?

28. И отиде глас о њему одмах по свој околини: Галилејској.

29. И одмах изишавши из зборнице дођоше у дом Симонов и Андријин е Јаковом и Јованом.

30. А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше му за њу.

31. И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.

32. А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бијесне.

33. И сав град бијаше се сабрао к вратима.

34. И исцијели многе болеснике од различнијех болести, и ђаволе многе истјера, и не дадијаше ђаволима да казују да га познаваху.

35. А у јутру врло рано уставши изиђе, и отиде насамо, и ондје се мољаше Богу.

36. И за њим потрчаше Симон и који бијаху с њим.

37. И нашавши га рекоше му: Траже те сви.

38. И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповједим; јер сам ја на то дошао.

39. И проповиједа по зборницама њиховијем по свој Галилеји, и ђаволе изгони.

40. И дође к њему губавац молећи га и на кољенима клечећи пред њим и рече му: Ако хоћеш, можеш ме очистити.

41. А Исус смиловавши се пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се.

42. И тек што му то рече, а губа отиде с њега, и оста чист.

43. И запријетивши му одмах истјера га,

44. И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за чишћење своје што је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

45. А он изишавши поче много проповиједати казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него бијаше на пољу у пустије мјестима, и долажаху к њему са свију страна.

Глава 2

1. И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.

2. И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се спрате; и казиваше им ријеч.

3. И дођоше к њему с узетијем кога ношаше четворо.

4. И немогући приближити се к њему од народа открише кућу гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.

5. А Исус видјевши вјеру њихову рече узетоме: Синко! опраштају ти се гријеси твоји.

6. А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својима:

7. шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

8. И одмах разумјевши Исус духом својијем да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својијем?

9. што је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се гријеси? или рећи: устани и узми одар свој, и ходи?

10. Но да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:)

11. Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

12. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Нигда тога видјели нијесмо.

13. И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.

14. И пролазећи видје Левију Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.

15. И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, и цариници и грјешници многи сјеђаху с њим и с ученицима његовијем: јер их бијаше много који иђаху за њим.

16. А књижевници и фарисеји видјевши га гдје једе с цариницима и с грјешницима говораху ученицима његовијем: За што с цариницима и грјешницима једе и пије?

17. И чувши Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике но грјешнике на покајање.

18. И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше му: За што ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?

19. И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.

20. Него ће доћи дни кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дне.

21. И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.

22. И нико не љева нова вина у мјехове старе; иначе ново вино продре мјехове; и вино се пролије, и мјехови пропадну; него ново вино у нове мјехове љевати треба.

23. И догоди му се да иђаше у суботу кроз усјеве, и ученици његови тргаху путем класје.

24. И фарисеји говораху му: Гледај, за што чине у суботу што не ваља?

25. А он рече им: Нијесте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладње с онима што бијаху с њим?

26. Како уђе у Божију кућу пред Авиатаром поглаваром свештеничкијем и хљебове постављене поједе којијех не бијаше слободно никоме јести осим свештеника, и даде их онима који бијаху е њим?

27. И говораше им: Субота је начињена човјека рад, а није човјек суботе ради.

28. Дакле је господар син човјечиј и од суботе.