PODRŽ', BOŽE, OVAKO

Oj, jablanče, tanko drvce,
pod tobom me napast nađe:
snašice me potvoriše,
a djevojke uvatiše,
u gvožđe me postaviše -
jednom nogom uz djevojku,
dugom nogom uz snašicu.
Kad to viđe majka moja,
ona suzam' Boga moli:
"Mili Bože, teške muke,
Teške muke sinka moga!
Misli Bože, oprosti ga!"
A ja junak Boga molim:
"Mili Bože, podrži me
Još ovako dugo vreme!"

LAŽLJIV GLAS

Ja usadih vitu jelu,
vitu jelu na kamenu,
i uz jelu b'jelu lozu,
i uz lozu struk bosiljka.
Vrgoh momu čuvaricu,
a ja odoh na vojnicu
vojevati godinicu.
Ne vojevah ni godine,
glas me stiže, dva sretoše,
da je jela posječena,
b'jela loza ozobana,
struk bosiljka ur'jezano,
mlada moma obljubljena.
Ja se vratih, povjerovah.
Kad ja dođoh k vitoj jeli,
ne more joj konj pristupit
od visine vite jele,
od rodbine b'jele loze,
od mirisa bosiljkova,
od ljepote mlade mome.
Rekoh konju: "Grizi jelu!"
A sokolu: "Zoblji lozu!"
A ja idem ljubit momu.

DJEVOJKA SAMA SEBE KUNE

U Marice devet košuljica;
u desetu u ružicu išla.
Orosila skute do pojasa
i rukave b'jele do lakata.
Marica je sama sebe klela:
"Stvor' me, Bože, u jelu zelenu,
moje kose u jelovo granje,
moje ruke na jeli stabalje,
moje grlo na jeli svirale.
Kad zasvira čobanine Jovo,
govoriće, moja mila majko:
"Mili Bože, ljepote svirale -
baš konda je grlo moje Mare!"

BOR SADILA LIJEPA DJEVOJKA

Bor sadila lijepa djevojka,
Bor sadila, boru govorila:
Rasti, rasti, moj zeleni bore,
Da se uspnem ja na tvoje grane,
Pa da vidim na moru galije -
Sve galije od suvoga zlata,
A mog dragog od zelene svile!"

SVATOVSKA

Zaran', kume, zaran', stari svate,
Zaran' nama snahu dovedite;
Nek donese sunce u njedarcu
I mjeseca u desnom rukavu!

MILA MAJKO, LIJEPOGA MILE

Mila majko, lijepoga Mile!
Da me 'oćeš da za Milu dadeš,
Da daš mene, da Milu ožene,
Ja b' se mlada Mili udvorila:
Neven brala, pod Milu sterala,
Ružu brala, Milu pokrivala,
I pod glavu bosiljkovu granu -
Da ne more od mirisa spavat,
Da se budi, da me češće ljubi!

TITRALA SE LEPA MARA

Titrala se lepa Mara,
Dvema, trima jabukama
I četirma narandžama.
Titrajuć se umorila,
Sjela malo da počiva,
Počivala, pa zaspala.
Kraj nje pala tanka staza,
Stazom ide mlad delija,
Našo Maru đe počiva;
Sam je sebi govorio:
"Mili Bože, što bi sada?
Gre'ota je probuditi,
A sramota poljubiti!"
On se maši u džepance
Pa izvadi ogledalce,
Pa joj meće u njedarce.
Kad se Mara probudila,
Ogledalo izvadila,
Sama sebi govorila:
"Mili Bože i nedjeljo,
Otkud ovo ogledalo?
Da bi rekla da j' od roda,
Nemam roda milostiva.
Da bi rekla da j' od dragog,
Dragi mi je nadaleko:
Međ gorama, međ vodama,
Međ zelenim livadama."

TRI KĆERI

Kud je jela grane razgranala.
Tud je mati ćeri razudala:
Maru moru, Jelenu Dunavu,
Mandalinu belom Varadinu.
Jednu dala za mlada volara,
Drugu dala za mlada pisara,
Treću dala za mlada malara.
Koju dala za mlada volara,
Ona svojoj poručuje majci:
"Fala, majko, što si me rodila,
Al' ne fala što si me udala!
Što s' me dala za mlada volara?
Obdan ore, obnoć pase vole,
A ja mlada u krevetu sama!"
Koju dala za mlada pisara,
Ona svojoj poručuje majci:
"Fala, majko, što si me rodila,
al' ne fala što si me udala!
Što s' me dala za mlada pisara!
Obdan piše, obnoć račun vadi,
A ja mlada u krevetu sama!"
Koju dala za mlada malara,
Ona svojoj poručuje majci:
"Fala, majko, što si me rodila,
Još ti fala što si me udala -
Što s' me dala za mlada malara!
Obdan mala, obnoć sa mnom spava!

HAJDE, DUŠO, DA TRAŽIMO

Oj, đevojko, dušo moja,
Đe ja sinoć s tobom stoja
Ostala mi sablja moja,
Moja sablja i marama,
I još sjajno ogledalo.
Ajde, dušo, da tražimo,
Što nađemo, d'jelićemo:
Meni sablja i marama.
Tebi sjajno ogledalo;
Ogledaj se do jeseni,
Od jeseni dođi k meni.

PORUKA DRAGOJ

Ili grmi, il' se zemlja trese,
Ili bije morje o bregove?
Niti grmi, nit se zemlja trese,
Niti bije morje o bregove,
Već drag dragoj s vojske poručuje:
"Umri, draga, rano u subotu,
Ja ću junak rano u neđelju,
Ne bi li se u zemlji sastali,
Kad zlotvori na zemlji ne dadu;
Roneći mi zelenu jabuku,
Ja ću tebi svilenu maramu."