Uf, ja sam napisala roman pre par godina, tema je bila dramska, tačnije tragična, inspirisana životom moje bake...gospođe od 80 godina i njenom životu, Ne znam kakvo me je ludilo uhvatilo ali sam 500 str. teksta izbrisala
Pa suuuzi, mogla bi da mi pošalješ jedan primerak sa posvetom

Vrlo rado : )  Dostavi adresu     

Oprosti

Oprosti muzici koja je svirala
Koja je u tvoje srce unela toplinu
I naterala te da isteraš emocije.
Oprosti emocijama koje su se poput bakterija
Uvukle u tvoje srce
I tako ranjeno.
Oprosti srcu što je zauvek zatvorila svoja vrata
Za neka nova imena,
Što u sebi čuva samo mene.
Oprosti meni koja sam te nesebično zavolela,
Ali, koja nisam znala da će te ta ljubav zaboleti.
Oprosti bolu koji je razarao tvoju praznu dušu
I duši koja je bezuspešno lutala kroz mrak.
Oprosti mraku, i svim noćima
Koji su mene iznova vraćale u tvoju svest.
Oprosto svesti koja često nije znala da se pojavi
Kad treba
U onim bolnim danima.
Oprosti svakom danu koji se nizao
A nikada ni jedan
Nije doneo spokoj.
Oprosti spokoju koji je pokušao
Da bude moj saveznik,
Koji ti nikada nije dozvolio da mirno sanjaš.
Oprosti snovima koji su se nizali
I koji su samo većom činili tvoju nadu,
Koji su u tvoje oči sipali čežnju.
Oprosti očima što su me videle,
Oprosti usnama što su me ljubile,
Oprosti rukama što su me grlile,
Oprosti rečima koje su se smestile u mom uhu,
Oprosti mislima koje su uvek vukle ka meni
I svim tim nezaboravnim trenucima.
Oprosti trenutku koji me je odneo negde u beskraj,
Oprosti beskraju koji me skriva,
Od tebe,
Ali, ne od ljudi.
Oprosti ljudima
Koji su bili spremni
Da tvoje oči širom otvore,
Ljudima koji nisu prećutali istinu.
Oprosti istini što je tvoj um i tvoje postojanje
Bez zle namere
Izbrisala sa mape sveta,
Što je tvoj miris oterala
Iz svake čestice vazduha.
Oprosti vazduhu što hrani moju dušu,
Oprosti vetru koji miluje moje lice,
Oprosti suncu koje greje moje telo
I kiši koja ispire tvoje poljupce
Sa mojih usana.
Oprosti ukusu
Koji se na tvojima zadržao.
Oprosti snegu koji je prekrio
Moje tragove,
Koji je sakrio put kojim sam otišla,
Oprosti zovu koji često u noćima čuješ
Dok sumorne zvezde na nebu posmatraš.
Oprosti zvezdama što u njima vidiš
Slova mog imena
I nebu koje predstavlja granicu
Na tvom putu pronalaženja Boga.
Oprosti Bogu što je baš mene,
Pogrešnu osobu,
Odabrao da budem tvoja neostvarena želja.
Oprosti želji što je ostala zatvorena
u tvom srcu
I kukavici u sebi
Koja nije imala hrabrosti
Da prizna svoja osećanja.

„Kad srce diktira“

Kako ćeš izbrisati 500 strana teksta ?? 

Select all - delete.
Jednostavno.
Sada se strašno kajem, ali srpemam kontekst za roman prvenac.

*** Noćas sam ponovo posmatrala zvezdano nebo
i tražeći još jednom
odgovore na mnoga pitanja
ugledala sam zvezdu
koja se umorila od sopstvenog odsjaja.
Nemoćna da i dalje sa svojim sestricama
osvetljava tuđe puteve,
potonula je.
Ostavila je za sobom divan trag i izgubila se u noći.
Poželela sam želju.
Svoju najiskreniju,
onu najdublju,
onu koja je ispred svake druge.
Ne,
neću ti reći šta sam poželela.
Neću jer onda se ne bi ostvarilo...
čak i ako me zvezda
koja se ugasila
ispuni najdivnijim osećajem,
niko to nikada neće saznati...
Jer uvek postoje neke sitnice
koje želimo zadržati
samo za sebe... ***

***
   
Баш као и Пепељуга иако то нисам,
одлазим у поноћ.
Само што немам кочије ни лакеје,
већ бундеву и мишеве.

Баш као она,
чекам принца да ме нађе и одведе.
Баш као она, само што нисам
лијепа, добра и вриједна.

Баш ме мрзе, зле маћехе,  браћа и сестре,
не зато што сам Пепељуга,
већ зато што немају шта друго да раде.

Баш као она, ходам боса,
преко трња и камења,
али не зато што ми је принц узео ципелицу,
већ зато што су ме покрали и одузели ми све,
и пустили да идем тражити вилу.

А вила је стара и нервозна,
незаинтересована за свијет и мене,
зато што нисам Пепељуга,
а ни као она,
и зато што више не постоје бајке!

vjerujem da si pokušala i opciju "undo", ali nije pomogla...

ПЕСМА ЗА КУРВУ

Под неонском рекламом стоји сама
самоћа празна прати њезин ход
наказно шминком маскирана
посматра како се доком вуче брод.

Невољене руке хиљаду су пута
беле меке груди сурово дотакле
стоји тако,ко пластична лутка
рођена и одрасла сред пакла.

А нема јунака с небом у очима
да је заштити од камене лавиние
коју спремају они које је дворила
да сачувају пластичне образине.

Небо,отвори ноћас вратнице широм
над бетоном где јој куцају кораци
у њено срце,скршено немиром,
златни Месече,златно светло баци

Оној која под рекламом сама
стоји праћена болом и самоћом
наказно шминком маскирана
девојчица бивша што чезне за домом.
-------------------------------------------------------
(ово сам писала око 2000 - те)

MAЧЕ И СУНЦЕ

Сунце у пуној снази
топи сладолед у руци детета
а њему је лепо
маче дрема на симсу
топази у очима му сунцу одсевкују

Маче сања
сања да спава,па се прене
лењо,срећно зевне....
погледа дете
мачје зенице су две црне црте

Ужива маче
ужива дете
осмеси им се ,лењиви,
огледају једно другом у очима

Сунце је огромна,топла,
златна воденица
што меље светлеће брашно
и расипа га,обилно,васионом.

(писано једног лепог лета пре пар година)