... nije mi jasna ta tvoja zvezda
u oku
koja bez sjaja treperi,
nije mi jasan ponos koji stvara
maglu oko tvog srca
prazninom ispunjenog.
Nije mi jasan bol koji mi nanosiš
ni ruka koja me čvrsto steže
a posle samo nekoliko trenutaka
grubo odbija od sebe,
kao vetar koji baca granje
umornog, starog hrasta
ispod kog sam volela...
Nije mi jasna istina koju si svesno prevrnuo,
koju si poput mača od zarđalog čelika
zario u moje biće.
Nikada neću moći da shvatim,
nikada neću pitati i uvek ću se potajno nadati,
nikada neću uspeti da čujem
tu malenu reč izgovorenu tvojim srcem.
Jer, ti nisi čovek,
ti si bol koji razara jednu dušu,
ti si patnja koja se uvlači u jedan um,
ti si nerealni saputnik
na stazi koja nikuda ne vodi.......

Dan je...
Svetla su obasjala tuđe duše,
ali, moju nisu.
Moje srce skrilo se,
moje su želje izgubile smisao
onog trena kad si mi prkosno saopštio
kuda nas život vodi....
Zato ću nemo,
ovog dana
patiti za izgubljenom srećom
koju si mi sebično uskratio.
Patiću za svim trenucima koje sam izgubila,
koji su ostali pored tebe.
Ukrao si ih,
a to je zločin.
Ukrao si ih
a kaznu nisi platio.
Vreme je da mi vratiš sve što sam ti ostavila,
moju mladost pre svega.
Vrati mi i minute koji su se na tebe trošili
i suze koje sam zbog tebe isplakala.
Može li se to ikada vratiti??

***
Šta čekati rano izjutra
kad prvi zraci za gorom niknu,
kad bledi odsjaj otvori novi dan?
Šta čekati, i da li će tvoja nada
da osmeh neće proći sa zorom
imati smisla??

Šta čekati u podne dana
dok nas greje večna vatra
koja za sobom dima ne ostavlja?
Šta čekati, čemu se nadati
ako nisi spreman
da svoju nadu podržiš?

Šta čekati pred veče mirno,
šta čekati dok zamire
još jedan istrošen dan,
novi pokušaj
ili šansu da isplivaš
iz nemirnog mora misli
pre nego što
nestvarni saveznici vremena
kroče u tvoju postelju?

Šta čekati u suton noći
kad priroda nebo zvezdama šara?
Šta čekati, da li se kajati
ili sebe još jednom prekoriti
što si i ovu prijateljsku ruku
poslao u svet košmara?

Ne, ne vredi nipošto čekati!
Ne čekaj šansu
već sam je sebi pruži,
ne čekaj u nadi
ako nisi naučio da veruješ,
ze sebe, ne u čuda.
Ne čekaj već ponosno
kao i svaki put
podigni svoju glavu,
napravi još jedan korak,
ko zna koji po redu,
osmehni se
i potraži svoju sreću.
***

Prva misao

oteraste, utvare, i ovu noc!
Oteste mi divan, mracni muk
i huk sove, taj drazesni zvuk!

Dusmani!

Prekidate mir, terate nas da stupimo u krug!
Rad, odmor, rad, odmor, rad, odmor...
Okrugli budilnik, krug ogledala, okrugla rupa umivaonika...
Kruzim oko stanice,
nervozno kruzi u glavi ista slika...

Rad, odmor, rad, odmor, rad, odmor... Ubija i tugu.
Kruzni tok, iznad grada... mesecev krug!
Blazeni komadic noci u sumornom plavom krugu.

Okrugla, podbula, mamurna lica
okruzuju me, pruzaju mi ruke...
Ne zelimo krugove, ne zelimo zvuke!
Od sunca slepi, i od rada, od muke,
zlato zore tesko nam je oko vrata...
Zelimo pomoc, ponoc...
zelimo san, da nas proguta voljena noc...

Pozdrav svim spavalicama ;-)

suuuzi, mkicus - da li ste razmišljale da svoje stihove publikujete?
Svaka čast 
Respect!

Hvala, tarantula, sto se mene tice, ne verujem da cu ikad to zvanicno uraditi, vise volim da ih neprimetno poturam kao ovde, sada, a kome je sudjeno da vidi, naletece na moje stihove :-)

dođi na sajam 24. 

Vrlo rado, ali radim i živim u Subotici. Dok sam bila student redovno sam posećivala sajam, mada se i kod nas na trgu 2 puta godišnje organizuju mini sajmovi knjiga, i tako moja plata bespovratno ode...
Ali trošiti na knjige nisu bačene pare.
Svaka čast svima onima koji su spremni da svoju literalnu kreativnost javno pokažu
Suuuzi, o čemu se radi? Da li to znači da si izdala knjigu?

Da, u martu mesecu dve..... klasika roman o ljubavi i jakim osećanjima, i zbirku, prozu, čije delove možeš videti ovde : )  Dobro, na početku sam, polako, biće valjda nešto od toga, dok god ne gubim volju i inspiraciju