КАД АУТОМОБИЛ ИЗДА...



Роуз Девлин и Денис Иган из Манчестера вероватно су мислили да ће направити каријеру бар као Бони и Клајд. За разлику од легендарног гангстерског пара, ови су се острвили на локалне самопослуге. Скован је генијалан план: Роуз заговара обезбеђење на излазу, а Денис иза њихових леђа изгура пуна колица робе. За дивно чудо, први пут им је успело. Када су ствари спаковали у кола, остало је само да побегну с лица места. Бар су пробали. Денис је безуспешно покушавао да упали аутомобил, вртео је кључ, мотор је верглао, али без успеха. На крају су схватили да су у свом генијалном плану заборавили само једну ствар, да сипају гориво. Аутомобил су одгурали на пумпу поред тог истог супермаркета, а радницима обезбеђења није дуго требало да их нађу. Поготово што су гориво покушали да плате неважећом картицом. Ни полицајцима није било лако да поверују да им је у руке управо упао овај „генијални” лоповски пар.

ДОКТОРЕ, ПОМАГАЈ!



Седамнаестогодишњи Мајкл Шмит са Флориде управо се запослио као помоћни административни радник у тамошњој болници. Када је отишао у кадровску службу да узме пропусницу, случајно је добио ону намењену лекарима на стажирању. Вероватно је рачунао, кад су му већ дали пропусницу, зашто је не би искористио? С неких колица узео је одговараујћи мантил, на њега окачио пропусницу и са хируршком маском и стетоскопом почео да се мота по болници. Више пута је превијао ране, примао пацијенте, једном је чак прихватио да оживљава пацијента. Ко зна докле би то трајало и шта би се све десило да једном лекару (правом) није постало чудно како тај младић нема појма о неким основама медицине. Све је постало јасно када се појавио тај стажиста коме је била намењена пропусница. Доктор Шмит је ухапшен, а лекар који га је „намирисао” после је причао да он зна да студенти излазе са факултета без превише знања, али да је ово ипак било превише. Шмит ће имати прилику да годину дана стажира у затворској амбуланти.

ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО КУТЛАЧА



Мало је фалило да се уобичајени лов на веверице у околини куће за Тамбуна Гедија из Малезије кобно заврши. Као и сваког јутра, наоружан дуваљком, завукао се у џунглу у близини. Док је зверао по крошњама у потрази за веверицама, осетио је да још неко тражи плен. Незгода је што је то био велики тигар, а у овом случају, плен је био Тамбун, лично. Покушао је да се узвере на дрво, а како су тигрови познати као добри пењачи, ни овоме није било тешко да несрећног ловца свуче на земљу. Тамбун је ударао мачку, урлао из све снаге, али ништа није помагало. Када је већ осетио да почиње да се сели у „вечна ловишта”, зачуо је нечију вику, а онда је стисак животиње почео да попушта. Шта се десило? Тамбунову дреку чула је његова жена. Схватила је о чему се ради, дограбила прво шта јој се нашло при руци, а то је била велика кутлача, и кренула у јуриш. Ударала је тигра из све снаге, а овај, збуњен изненадним нападом, пустио је плен и повукао се у џунглу. Тамбун је прошао с дубоким посекотинама, али је бар остао жив. А кутлачу су ставили на почасно место у дому.

ЖИВОТ ЗА НОВЧАНИК



Понекад се деси да у ђубрету заврши нешто чему тамо никако није место. Незнано како, неки човек из Калифорније успео је да у кућно ђубре завитла новчаник. Када је приметио да му тај важан део инвентара недостаје, истрчао је из куће као без душе, па право до најближег контејнера. Сав срећан што ђубретари још нису прошли, човек се прво лепо пресамити преко контејнера, да би убрзо схватио да не може да дохвати дно, одакле му је намигивала његова кеса са ђубретом, у којој је био новчаник. Мало је осмотрио около и, кад је схватио да га нико од комшилука не гледа, потпуно заронио. Незгода је што је у том тренутку наишао ђубретарски камион који је испразнио контејнер. Када је на депонији изручио садржај, багериста који је наишао иза њега, да то ђубре сабије и изравна, видео је како из гомиле кеса избауљава нешто што подсећа на човека. Брзо је стао, изашао из кабине, а несрећник је објашњавао да су га истресли у камион са све ђубретом. На сву срећу, део са ђубретом није био сасвим пун, па нису укључили дробилицу. После свега, зарадио је неколико модрица, новчаник је нашао, само да би схватио да је био празан и већ одавно предвиђен за ђубре.

ПРАВИ ИЗБОРИ?



Колико пута вам се десило да пожелите да завитлате телевизор кроз прозор, задивљени гомилом глупости који допиру с истог? Једном човеку из Висконсина пала је на памет слична ствар, када је схватио да ће уместо своје омиљене серије бити принуђен да гледа представљање кандидата на месним изборима. Притисак је почео да расте, а када је схватио да би најрадије телевизор разбио у парампарчад, дохватио је пиштољ великог калибра који му се затекао при руци и цео шаржер испалио на кутију. Наравно, комшилук је одмах звао полицију која се појавила на лицу места, са све специјалцима, за случај талачке кризе. Док се нервозни гледалац освестио, у кући је била гомила маскираних ликова са дугим цевима упереним у њега, док је он с пода морао да објашњава зашто је пуцао. Ослобођен је, ваљда ни полицајци нису волели да гледају предизборни програм.

ШЕШИР ЗА СОВУ



У рано јутро парк у Орегону, САД, стециште је џогера и људи који би да прошетају пре посла. Здрава навика, нема шта. Једино им ових дана срећу квари једна сова. Наиме, полиција је добила пријаву да се усред парка нашао неки пернати криминалац који се са небеса устреми на људе са качкетима или шеширима. Како је ових других мање, највише страдају тркачи. Људи трче, гледају своја посла, а онда само осете да их нешто звекне по глави. Док дођу себи од изненађења, њихов качкет већ лети пут небеских висина. Стручњаци за понашање птица дошли су до закључка да сова сигурно прави гнездо, а ако отме неки шешир или капу, пола посла већ је готово. Како ником не пада на памет да се вере по околном дрвећу у потрази за отетим капама, до даљњег се препоручује гологлаво трчање. Бар док птица не направи гнездо.

БАБА, УНУК И МАГНУМ



Један двадесетогодишњак из Минесоте, САД, много је волео да плаши чланове своје уже породице. Обуче се у неки костим, искаче из мрака и све такве ствари. Од омиљене забаве одучила га је сопствена баба. Унук јој се шуњао око куће у глуво доба. Кроз прозор је видео да баба гледа телевизију, па је схватио да је то прави тренутак да се мало забаве. Или макар он. Једино није приметио шта баба држи на сточићу, одмах поред даљинског управљача. А то је био „магнум .44”, управо онај који је глумац Клинт Иствуд као Прљави Хари волео да назива „најмоћнијим пиштољем на свету”. Искочи он тако из мрака, почне да урла, а баба дохвати револвер и оспе паљбу по забезекнутом унуку. Свакако је помислила да је неки манијак. На његову срећу, баби су се мало тресле руке, па су му зрна само мало зујала око главе. Сасвим довољно да обори све могуће и немогуће брзинске рекорде на кратке стазе. И да му више не пада на памет да плаши поштен свет.

РАЗГОВОР ЗА ПОСАО

http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/sites/default/files/3290/Razgovor-za-posao.jpg

На вечитој листи људи с мањком мозга а вишком жеље за туђим стварима, врло високо место сасвим сигурно обезбеђено је једном двадесетогодишњаку из Калифорније. Наиме, он је отишао у локалну продавницу опреме за ратне игре, такозвани „ерсофт” како би им предао своју радну биографију. У радњи су тражили продавца, а како је младић већ дуже време упражњавао тај хоби, учинило му се да је то његов посао из снова. Предао је биографију, мало попричао са власником радње и сада му је остало да се нада да је оставио добар утисак. По речима власника, утисак је малкице покварио по завршетку разговора. Пришао је рафовима, разгледао робу и, кад се уверио да га нико не гледа, узео једну пушку за „ерсофт” и мирно ишетао из радње. Ако га радници нису видели, камере јесу. Газди није дуго требало да на снимку препозна кандидата за радно место, а још мање да нађе његову биографију са свим подацима. Полиција није ни морала претерано да се труди да га нађе. Веселник није добио посао, али кривичну пријаву јесте.

КАД УСИСИВАЧ ПОДИВЉА



Када је једна жена из Јужне Кореје купила најновији модел усисивача, свакако је помислила да је њеним мукама с досадним кућним послом дошао крај. Робот усисивач је рекламиран као машина која олакшава живот, само га програмирате и укључите, а он све обавља сам. Купи жена тај усисивач, сва срећна га донесе, распакује и почне да чита упутство. Све уради као што произвођач заповеда, а онда закључи да се од толиког посла и читања одморила. А и како робот све ради, зашто она то време не би искористила да мало дремне? Чист добитак. Легне она тако на танак душек на поду, што се показало као умало кобна грешка. Из најслађег дремежа тргло ју је неко чупање. Усисивач је почео да скупља и њену косу која се расула по поду док је дремала. Никако није успевала сама да се избори, а да би се ослободила из канџи помахниталог усисивача, морала је да позове ватрогасце. На питање да ли да растурају робота или да секу косу, изабрала је да робот преживи. Ем је скуп, ем није крив за њену непажњу.

КАКО МАМА КАЖЕ



Како се примицао локални бразилски дерби између „Ресифеа” и „Наутика”, надлежни у оба клуба били су на мукама. Питање је било како да се спречи дивљање навијача. Ово су увек били мечеви врло високог ризика, клубови су били у комшилуку, па није била реткост да буде мањих и већих туча, нереда и разбијених глава. Полупане аутомобиле и излоге нико више није ни бројао. А онда је неком синула спасоносна идеја. Уместо класичног обезбеђења, за ту прилику ће да запосле маме вођа навијача. Некако су сакупили тридесетак мама и организовали обуку, баш као и правим радницима обезбеђења. На крају курса, а пред утакмицу, свака полазница добила је прслук с натписом „Маме у обезбеђењу”. Додуше, није речено да ли су добиле још нека педагошка средства, пендреке или неке мочуге. Како год, за време утакмице униформисане маме шетале су пред трибинама, помно мотриле на разузданије навијаче којима на памет није пало да праве било какве изгреде, бар не док их посматра рођена мајка. Још ако је и прстом припретила...