Извесни Џејк Вилијамс из Луизијане, професионални каубој и узгајивач коња, решио је да се мало освежи у свом омиљеном бару. До бара се довезао у камионету, с приколицом у којој се налазио коњ. Пошто се то мало освежавање отело контроли, после неколико сати једва се истетурао из бара. Ипак, упалила му се лампица да је успут видео патроле полиције, па је био довољно присебан да ни не покушава да седне за волан. Кући некако мора да стигне, а кад је већ коњ већ ту... Је л' каубој или није? Призор човека који јаше на аутопуту није баш уобичајен ни у Луизијани, па су га „они органи” из заседе дочекали и зауставили. Једино што нису могли да му пишу казну, јер у закону не постоји одредба о јахању у алкохолисаном стању. А то што није предвиђено, не може ни да се казни. Свакако је боље од покушаја вожње, коњ ипак зна пут до куће, а неко у том двојцу мора и да мисли.
У никад званично проглашеном такмичењу за нове врсте и подврсте хамбургера, све једну бесмисленију од друге, недавно се појавио такмац достојан хамбургера са крофнама уместо земички и сличних лудости. Неки кафеџија у Јоркширу у Енглеској прочитао је вест о једном од тих чудних мутаната хамбургера и, љубоморан као пас, решио да свим зада домаћи задатак. Између два јоркширска пудинга, који овде глуме земичку, стрпао је говедину, пилетину, сир, сосове и салате. Чудовиште мери више од пет хиљада калорија, а то је двоструко више него што је једном одраслом мушкарцу потребно у току дана. Мушкарцу који копа канале. Поред величине, муштерије привлачи и понудом да онај ко успе да савлада тих пет хиљада калорија за пола сата не мора да плати рачун од 25 фунти. Наравно, многи су покушали, али се тај мајчин син још није родио.
Пицерија у Колорадо Спрингсу, САД. Гужва, пауза за ручак у оближњим прдузећима, особље пада с ногу. У једном тренутку остали су без картонских кутија. Неко од конобара отишао је у оставу, па из ње излетео као метак, урлајући у паници. Успео је да објасни колегама да је тамо медвед. Особље се прописно наоружало, неко тигањ, неко плех, а они одважнији по столицу. Кад су тако опремљени упали у оставу, медведа није било на видику. Пажњу им је привукао неки звук иза наслаганих картонских кутија. Опрезно су се приближили, спремни и на стратешко повлачење ако се којим случајем мечка наљути што је прекидају у оброку. На лицу места затекли су мече, које је очигледно ушло кроз отворена врата. Док су они стајали наоружани столицама и тигањима, животиња је мирно јела прелив за колаче, онако шапом из велике канте. Уопште није обраћала пажњу на уљезе. Служба за хватање животиња брзо је стигла, мече је одведено у природу. Једино што никако није хтело да се одвоји од оне канте. А и што би?
Ко је у ово време, на почетку школске године на факултетима, тражио стан за изнајмљивање, зна како газде умеју да буду маштовите. Разне шупе, тавани и подруми оглашавају се као дворци. Ако негде пише „симпатичан” или „младалачки”, значи да се гарантује поглед на обућу пролазника у нивоу улице. Ипак, биће да је све маштовите газде превазишао станодавац из југозападног Лондона. Студенткиња је отишла да погледа стан, па се стан из огласа већ на вратима претворио у собу. А та соба се после неколико корака претворила у кревет смештен у простору испод степеница. Оном у коме се обично држе метле. Употреба кухиње се подразумева, али купатила баш и не. Па шта подстанар да очекује за тричавих пет стотина фунти?
Плажа звана „Дуга” у Квинсленду у Аустралији више пута је проглашена за једну од најлепших у земљи. Тако и делује, море плаво, скрајнута од погледа, бели песак... дивота једна. Људи су долазили из целе Аустралије, није их мрзело да путују летњи дан до подне, само да би се мало брчнули у кристално чистом мору. Посебно је била омиљена међу камперима, па се дешавало да се у залеђу нађе више десетина камп-приколица. Е, од пре неколико дана дотични љубитељи природе дебело ће да поразмисле да ли и даље да уживају у пределима као с разгледнице. Наиме, дан је био као и сваки други, уз плажу се накрцали аутомобили, приколице, каравани. Онда се на секунд зачула некаква тутњава из дубине земље, да би се тло најбуквалније отворило и прогутало један аутомобил, једну камп-кућицу и један „караван”. Срећа њихова, па су сопственици у том тренутку решили да се мало плакну. Кад су се вратили до својих возила, уместо њих зјапила је рупа. Нико није објаснио о чему се ради, да ли је слегање тла, тек, кућама су морали пешке или у туђим возилима.
Снимак с камере за надзор у граду Монровија у Калифорнији сасвим случајно је забележио несвакидашњи догађај. У овом граду често се дешава да медведи из околних шума забасају међу куће на ободу града. Углавном прошетају, мало копају по кантама за ђубре у потрази за остацима хране и оду. Два медведа су тако ушла у неко двориште, али их је од наума одвратио пас. И то не било који пас, већ француски булдог од десетак килограма. Чим је спазио незване госте како проваљују капију, стуштио се ка њима. Лајао је, скакао и на крају медведе сатерао у ћошак. Онда је стајао, претећи режао, све док звери нису одустале од замисли да се нахране из канти у том дворишту и изашле напоље. Повијених репова, наравно. На бојишту је поносно остао победник, једно двадесетак пута лакши и мањи. Али, победник.
Џемс Блекменшип из Вилоубија, САД, био је сигуран да је испланирао савршен злочин. Не, није ни помислио да се некако сакрије у сеф банке или тако неки већи подухват. Овај је био једноставан – да обије последње место на које би ико нормалан помислио. Кућу рођене мајке, и то усред бела дана. А све то зато што је био убеђен да се у обијање рачуна само оно извршено ноћу, док за дневно ником ништа. Узео је пајсер и маску и дао се на посао. Кад је успео да упадне у кућу, из кухиње је чуо дреку, а за њом је следио призор жене, односно мајке, која је кренула у јуриш на провалника све са тигањем у руци. Док су по њему пљуштали ударци, дао се у стратешко повлачење. Полиција, која је брзо стигла, нашла га је како се крије у живој огради. Баш оној која је окруживала мајчину кућу. А убрзо је схватио и да се покушај провале по дану врло рачуна. Неколико месеци...
Кад механичар стави главу испред ауспуха и каже другару у аутомобилу да да гас, није тешко претпоставити шта се дешава. Вероватно сви то могу, осим дотичног механичара из Чикага, САД. Прво је држао неку крпу на цеви, ваљда да провери да не пушта негде, а онда је склонио крпу. У следећем тренутку десио се цртани филм, и то уживо. Удар из цеви одувао га је толико да се пружио на леђа, а кад је устао, лице му је било потпуно црно. То црно и није страшно, али кад се обрисао оном крпом, схватио је да на лицу више нема длака. Обрве, трепавице, па ни брижљиво неговани бркови. Све спаљено. Па ти опет гурај главу пред ауспух аутомобила спремног за старт.
Tema: 
