ПАЛАЦ И КАЖИПРСТ ЗА РУЧАК



Једна бакалница у Норвешкој озбиљно је схватила припремање за Ноћ вештица. Неки би рекли – исувише озбиљно. Неколико дана уочи тридесет првог октобра, међу кобасицама, шункама и пилећим грудима појавиле су се и људске шаке, „свеже одсечене”. Радило се, наравно, о пластичном декору за долазећи празник. Ипак, неке муштерије биле су толико узнемирене крвавим призором да су продавницу пријављивале полицији или су једноставно излетали из радње главом без обзира. Не само што су шаке изгледале невероватно стварно, већ су на паковању имале и одговарајућу налепницу, с роком трајања, саставом и хранљивим вредностима. Када је јавност оштро осудила власнике продавнице за тако „насилан и неумерен” маркетиншки потез, правдали су се тврдњом да су само желели да помогну својим потрошачима да их понесе празнична атмосфера. Ипак, нови „месни производи” повучени су из продаје.

ПСИ КАО ПОЛИГЛОТЕ?

Да ли вам се десило да отпутујете преко границе и тамо доживите да вас не примећују уличне животиње? Покушате са „мац, мац!” а она вас ни не погледа већ одшета у супротном смеру. Можда није до вас, већ мачка једноставно разуме други језик. Овом проблематиком позабавио се Енглез Џејмс Чепмен. Ако вас дете пита „Како каже пас?”, одговорићете „ав-ав”. Једна шпанска мајка ће, пак, свом сину објаснити да се куца оглашава са „гау, гау!” Турски пси разговарају помоћу „хев”, румунски „хам”, а корејски носе титулу најпосебнијег са „вонг!” Мачји језик је, за разлику од псећег, далеко свеобухватнији – али се од општеприхваћеног „мјау” разликују јапанске маце, чији власници тврде да њихов зов више звучи као „нијан”. Чепмен се позабавио и другим животињама. Данска свиња, на пример, каже „кнор”, руски коњ „игого”, а ако се којим случајем нађете у (немогућој) прилици да пред Пољацима морате да имитирате жабу, разумеће вас ако употребите „кум-кум!”

ГОЛА РЕВОЛУЦИЈА


Пред сам почетак октобарских предавања, управа универзитета у Капошвару у Мађарској објавила је нова правила одевања. Студентима се забрањује да носе неформалну одећу, обућу отворених прстију, студенткињама сукње изнад колена, мајице са деколтеом, сувишан накит и дуги нокти. Како је ново правило оставило простора за модне огледе који се управи универзитета нису допали, јасно је стављено до знања да се од момака очекује одело смирених тонова и пригодне ципеле, а од девојака блуза, сако, дуга сукња или панталоне, док је током летњих дана дозвољена нешто комотнија одећа. Следећег дана стигао је одговор на овај захтев. Група од десетак студената и једна професорка дошли су на предавање – раскомоћени. Понеко у доњем вешу, а понеко и без њега, додуше са књигама или свескама постављеним на одговарајућим местима. Тако је почела борба за слободу и индивидуалност. Наставила се неколико дана касније, када су студенти на предавања дошли увијени у пешкире за плажу, с јапанкама на ногама. Када су новинари појурили на њих, бунтовници „нису разумели” чему толика бука: „Било нам је врућина, а правила лепо кажу да је у тим приликама дозвољено лежерније облачење”.

СРЕЋНИ, А НЕУМРЕЖЕНИ


У Холандији бежични интернет (WiFi) постоји такорећи свуда: у продавницама, кафеима, ресторанима, аеродромима, самопослугама... Да би се одвојили од овог умреженог света, власници једног ланца ресторана направили су у Амстердаму клупе јарких боја изнад којих је постављен натпис „Слободна зона, без интернет мреже”. Наиме, на неколико метара од клупе, заиста је немогућно успоставити мрежу. Нема интернет повезивања! „No WiFi” јесте једна врста протеста против дружења путем интернета, а у корист непосредног разговора и пријатељског састајања. Уједно, то је реклама за истоимене ресторане.

ПРИТИСКАМО ПЛАНЕТУ!


Лондонски Факултет за хигијену и тропску медицину недавно је објавио исход својих опсежних истраживања. Професори и студенти покушали су да измере колика је укупна људска биомаса која притиска нашу планету. Тачније речено, колико су сви људи тешки. Дошли су до приближне бројке која износи 287 милиона тона. Дакле, толико су тешки сви људи који живе на планети Земљи. Разуме се, бројка је тек приближна, будући да се број становника стално мења. И још нешто, стално се повећава број. То посебно важи за Кинезе који су некада били витки, а данас имају огроман број прегојене дечице.

НЕВОЉНО НЕВЕРНИ


Да ли сте неверни младићу или девојци? Није то само ствар „слабе нарави”, већ недостатка вазопресина, антидиуретског хормона, излучевине задњег режња хипофизе. Уколико сте опседнути верношћу, онда имате вишак вазопресина! Све у свему, на љубав се може гледати и из тог, хормонског угла. Код жена овај хормон појачава матерински инстинкт. Код мушкараца вишак вазопресина не поспешује само верност, већ и љубомору, показују најновија ендокринолошка истраживања. Они постају толико заштитнички расположени према својој вољеној, да не могу ни да замисле како би икада могла да има другог.
Још нешто занимљиво: код мушкараца вишак овог хормона повећава љубавну жудњу, док је код жена супротно. Смањује је! Њима је највише стало до своје (будуће) деце!

ЗИМСКИ БЛУЗ

Називају га „зимским блузом”. Погађа становнике северних земаља. Чак 14 одсто житеља Осла, главног града Норвешке. Реч је о једној врсти зимске потиштености (депресије). За разлику од нордијских земаља где је зими дан прекратак, на Средоземљу ова врста тегобе није примећена.



„Зимски блуз” везује се за недостатак светлости и Сунчевог сјаја. Током зимских месеци код становника нордијских земаља лучи се већа количина мелатонина, хормона сна. Зато се они тешко буде и муче их недостатак снаге, жудња за храном, појачана исхрана... Пре свега, „блузери са Севера” ујутру тешко устају. Мрак је! Од зимске потиштености пате, међутим, и Њујорчани, њих 4,7 одсто.

СКУЛПТУРА „НЕ ПУШИ”


Како уместо постера, натписа и налепница с прецртаном цигаретом пушачима указати да не би требало да пуше? Да се не усуде да запале цигарету? Јер, иако је свима већ добро познато да нема пушења у затвореним просторијама јавних места, неки то ипак чине. Бар онолико колико им треба за дим или два. Како би упозорили посетиоце и путнике да је зграда железничке станице место где никако не ваља пушити, управа Француских железница у холу у Лиону изложила је огромну скулптуру. Ово вајарско дело представља угашени пикавац. Не смо што немо обавештава пушаче да не отварају паклице са цигаретама, већ и оне који су запалили цигарету, с намером да згазе пикавац, било где на улици.

ГЛЕДАЈ СВОЈУ КУЦУ!


Интернет страница, поводац са GPS-ом, пас и особа која га шета. Четири врло битна састојка за добар посао. У Њујорку су, наиме, неколицина младих људи у намери да отпочну уносни посао, понудили занимљиву услугу власницима паса. На њиховој интернет страници swifto.com, за само 19 долара могућно је наручити шетача пса. Али, није то шетач у старинском смислу те речи – млада особа коју не можете да проверите да ли ради ли забушава. Уз помоћ рачунара или такозваног паметног телефона, власник пса у сваком тренутку може да прати кретање свог љубимца. Да ли га шетач заиста шета, колико брзо се крећу. Прилагођена животу у великом граду и презапосленим власницима кућних љубимаца, замисао оснивача Свифта одмах је уродила плодом.

МЕДО, ПАКУЈ КОФЕРЕ!


Да ли вам се ваш плишани меда из детињства икада поверио да сања о томе да види Ајфелову кулу? Није? То је зато што нисте добро слушали. Или није имао поверења у вас. Много бољи власници играчака од вас редовно испуњавају жеље својих плишаних љубимаца. На услузи им је посебна туристичка агенција чије се седиште налази у Јапану. Она по цени од четрдесет пет до педесет пет долара води играчке на путовања по Азији и Европи и фотографише их са знаменитостима или другим лепотама које би они и њихови власници желели да посете. И није једина. Слична агенција недавно је отворена и у комшилуку, у нама не тако далекој Чешкој. Вероватно се питате откуд таквим пословницама муштерије. Веровали или не, има их, и то у изобиљу. Најчешће се ради о људима који су онемогућени да путују, па их весели да њихови мекани укућани то раде уместо њих, по далеко повољнијој цени. Тако је међу јапанским потрошачима редовна једна жена у колицима, као и старица која је због слабог здравља затворена у кући, па је веселе разгледнице њеног ружичастог зеке из далеких крајева. Ту су и људи који пате од агорафобије, страха од отвореног простора, али исто тако и они који пате од – предубоког џепа.