ВЕЛИКО, А НЕ СМРДИ

Ко год се приближавао скулптури, у први мах остајао је збуњен, а потом би почињао да се смеје, правећи се да прстима затвара нос. У Хонгконгу је на отвореном донедавно трајала изложба необичних вајарских дела од материјала који се надувавају. Једно од најупечатљивијих дела, које је и привукло највише пажње, била је предимензионирана гомилица онога што се обично остави у веце шољи и нестане кад се вода повуче. Ова несвакидашња скулптура настала је по замисли америчког уметника Пола Мекартнија. А да ли је то право име овог вајара или је намерно узео име једног од славних Битлса, остала је тајна .

БИК КОЈИ КЛЕЧИ

Иако се не зна да ли је истинита прича, житељи Хонгконга с уживањем је и данас препричавају. И ми је преносимо, зато што има поуку за све (нас) људе који се не одричемо меса у исхрани.
У једној кланици у овом граду радници су се спремали да једно од говеда поведу према просторији где је требало да га претворе у гомилу меса. Животиња је, легенда каже, одједном спустила предње ноге, клекла пред радницима, а у оку јој је засјала суза. Бик је једноставно осетио каква му се злехуда судбина спрема и молио је за милост. У таквом тренутку нико није могао да буде каменог срца, на лицу места су се договорили да ће га поштедети и спасти. Чим је осетио да ће све бити у реду, бик се усправио и пошао за једним од запослених у кланици. Животињу су поклонили једном манастиру у коме и сада, тврде становници Хонгконга, мирно пасе .

БРКАТИ У УЛИЦИ БУРБОН

Више од 150 такмичара из Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Канаде учествовало је на недавно одржаном фестивалу браде и бркова у Њу Орлеансу, у савезној америчкој држави Лујзијани. У склопу програма „Само за мушкарце национално такмичење брадатих и бркатих 2013”, осим најлепше браде и најлепших бркова, био је и један посвећен онима који су на најбољи начин украсили своје лице.
На одушевљење многобројних присутних, брадоње и брке прошетали су центром града, Бурбон улицом. Победник је био Девон Холкомб чији су бркови широки тачно 609 милиметара. Велику пажњу привукао је и такмичар који је своје бркове очешљао тако да личе на казаљке сата. На лицу је исцртао бројеве, тако да је заиста личио на сат! Он је однео победу у категорији која носи име славног шпанског сликара Савладора Далија (1904–1989), такође чувеног по својим брковима .

БОЛ У СТОМАКУ ЗОВЕ СЕ БЕБА

Белинда Вејт из града Тивертона у Девону (Велика Британија) у први мах је помислила да је покварила стомак. Наиме, ова двадесет једногодишњакиња осећала је ужасне болове управо у пределу трбуха. Да ли је желудац или бешика – питала се. Осим тога, чланци на ногама видно су јој отекли. Одлучила је да ипак оде на лекарски преглед. Тровање храном и алергија, закључио је лекар. Одахнула је.
Прошло је неколико месеци, а болови су се вратили. Овога пута били су неподношљиви. Када је Белинда стигла у болницу, дијагноза је одједном била потпуно другачија. Девојка је била пред порођајем! За тили час донела је на свет лепу девојчицу од четири килограма.
На питање лекара како није посумњала да је трудна, Белинда је одговорила да је посумњала како у њој нешто расте, али се плашила да је можда тумор! Трудноћа јој није ни пала на памет! .

ТЕТОВИРАНИ БЕЗ КУПАЊА

Новозеланђанка која се обрела у Токију, где је на факултету учествовала на научном скупу као лектор за маварски језик, недавно је кренула на купање на један од градских базена. Добила је кључ за преграду у којој ће оставити своју одећу, затим је обукла купаћи костим и закорачила ка води. Ту су је зауставили. Забранили су јој да уђе у базен! Госпођа је била у неверици. Зашто?
Зато што је тетовирана.
Наиме, лекторка Ирана Бруертон маорског је прекла, те су њене руке и леђа тетовирани према маорским обичајима. А у Јапану је тетовираним особама забрањено да приступе купалиштима, будући да се тетовирање поистовећује са мафијом и недруштвеним понашањем.
Међутим, јапанска влада ће се ускоро наћи пред озбиљном одлуком: да ли ипак да промени постојеће прописе? Јер, када буду постали домаћини Олимпијаде 2020. године, Јапан ће посетити бројни туристи. Међу њима, велики део тетовираних. О спортистима да не говоримо! Догађај са маорском лекторком подстакао је жучну расправу у јавности.

ЧУДОВИШТЕ ИЗ  ШВАЈЦАРСКЕ

Веома је висок. Носи војничку (маскирну) пелерину и гас маску. Већ десетак година шета се по шумама на граници Швајцарске и Италије. Људи су одавно почели да га се плаше и причају разноразне приче... Називају га Чудовиштем из Швајцарске, премда до сада никога није напао, нити икоме учинио било шта нажао. Недавно је дневни лист „Le Matin” објавио фотографију поменутог човека. Сниматељ је путник намерник. Одневши фотографију у редакцију дневног листа рекао је како је случајно срео човека који је у његовом крају постао већ легенда. Непознати је носио војничку пелерину, дубоке чизме и гас маску. Упркос тој чињеници, кроз стакло је продорно погледао усплахиреног пролазника и наставио својим путем. Прибравши се, овај га је снимио с леђа како се удаљава.

ПРОСТУДИРАЈ ЛЕДИ ГАГУ!

Франческо Петрарка (1304–1374), велики песник хуманизма, написао је између осталог и ово:
„Не знам ни за какву другу забаву сем учења.” Чини се да просветни радници данас раде све како би учење приближили забави. Тако у Енглеској студенти имају прилике да прате семестралне курсеве посвећене музици „Битлса”, а у Јужној Каролини (САД) – Леди Гаги.
Ни у Италији се не шале када је реч о необичним факултетским предметима. На пример, славни венецијански униветзитет Ка'Фоскари нуди могућност за стицање звања мастера из јоге. Ове мастер студије намењене су свима који су дипломирали источњачке језике, филозофију, историју, теологију... Из италијанског министарства просвете стигла је вест да је студентима понуђена и оваква могућност за усавршавање, како би добили посебну врсту подстицаја, а нарочито они који немају довољно воље и не налазе одговарајуће надахнуће за изучавање уобичајених предмета.

ЊУШКУ ТВОЈУ ЉУБИМ


Публика је била одушевљена, свако од девет венчања пропраћено је громогласним аплаузом, севали су блицеви, зујале телевизијске камере. Вест о венчању обишла је свет. Али, било је и оних који су с неодобравањем пропратили догађај, посебно гласан био је министар културе. Од шефа полиције затражио је објашњење и оправдање за тако неукусну церемонију. У настојању бољег разумевања рада полиције, посебно четвороножних припадника, представници закона Сри Ланке смислили су да приреде псеће венчање. Можда министар културе и још неки представници власти не би дигли глас да венчање није обављено по будистичким законима. Посебно им је засметало што су кучићи, с обавезним украсним одевним детаљима, седели на постољу које се иначе користи за (двоножне) веренике. Шеф полиције јавно се извинио и објаснио да му није била намера било кога да увреди већ да и неупућенима скрене пажњу на драгоцену дужност коју пси обављају за добробит свих житеља Сри Ланке. Једино ко је остао мртав хладан и пре, током и после венчања били су псећи супружници који ионако не маре много за те људске керефеке, њима је једино било важно да су за обављени задатак добили награду, дуплу порцију хране.

ГЛЕДАМ ТЕ У МОБИЛНИ


У данашње време, чак и кад се ради о некој важној изјави, многи је саопштавају користећи се поруком на мобилном телефону. Ако човек нема прилику да саговорника гледа у очи и, по говору тела, уочи да ли га лаже или говори истину, да ли је и по поруци то могуће закључити? Недавно истраживање у коме су добровољци били студенти довело је до занимљивог закључка. Кад се двоје дописује и девојка, на пример, пита свог дечка где је био претходне ноћи, треба да посумња у његову искреност уколико његов одговор не стигне одмах. Наиме, кад се неко труди да уместо истине смисли на брзину неку прикладну лаж, треба му у просеку десет одсто више времена него кад нема шта да крије и одговор укуцава из истих стопа. Зато, кад се с неким дописујете користећи мобилни или „чет” на некој друштвеној мрежи, обратите пажњу на то колико чекате на нечији одговор.

МАСКЕНБАЛ ЗА ТОРТЕ


Када је Британка Луиза Кеола на рођенданску забаву своје другарице донела бифтек и пекарски кромпир, и то на тацни украшеној машном и забоденим свећицама, гости су разменили зачуђене погледе. Када су пробали Луизин специјалитет, изрази лица су се променили – ко још не ужива у лешницима и чоколади? Био је то први пут да је ова двадесеттрогодишња девојка изненадила пријатеље својим кулинарским изумом – тортом маскираном у обичан ручак. Подстакнута похвалама које је добила том приликом, студенткиња маркетинга, притом аматер у кухињи, допустила је својој машти и умећу да направе читаву слатку трпезу састављену од печене пилетине, пице, кобасица и грашка... уз помоћ друштвених мрежа, за Луизин таленат чуло се далеко, те је одлучила да остави маркетинг и у потпуности се посвети посластичарству. Само неколико месеци касније њена кућна посластичарница, названа „Попи и Лили”, по Луизиним пријатељима из детињства, успешно послује и части непца Британаца.