ОБЛАЧНО СА РИБАМА


У марту 2010. године становници градића Лајаману на северу Аустралије приметили су несвакидашњу метеоролошку појаву: за време олује могли су да чују како, уз добовање кише, на кровове њихових кућа падају чврсти предмети, уз туп звук, за разлику од оног који производи град када удари о чврсту површину. Када је невреме протутњало, грађани Лајамануа имали су шта да виде: улице су биле препуне риба и других водених животиња. Иако мистерија никада није до краја решена, метеоролози су овај феномен преписали торнаду који је раније погодио област удаљену неколико стотина километара, и том приликом усисао несрећне животиње које су се у погрешном тренутку нашле при површини воде, преневши их затим на север, и испоручивши граду Лајаману.

ЛЕП КАО ПУЖ


За улепшавање и негу тела људи су спремни да дају велики новац, а козметичке куће утркују се како их да привуку. У Јапану је недавно осмишљен третман којим се кожа лица улепшава и негује захваљујући пужевима. Онај ко се усуди на овај необичан захват има прилику да на свом лицу осети три до пет пужева који се споро крећу по образима и челу. Пре тога препоручује се да корисник не долази нервозан, пошто пужеви осећају његову напетост чиме њихов рад није баш делотворан. Корисник добија посебну одећу, а онда запослени очисти лице и предео око врата и пусти два-три пужа да обаве посао. Третман се препоручује свима који желе да се ослободе мртвих слојева коже, делимично уклоне поре и подмладе кожу. Слуз коју луче пужеви помаже у уклањању старих ћелија и кожу лечи од опекотина. Наравно, највише га користе жене које за ову новотарију издвајају двеста долара за сат времена пужеве шетње.

СВЕ ЗА ТИТУЛУ НАЈЉУЋЕГ БРАТА

Четворица браће седела су на зрењанинској обали Дунава смишљајући како да потроши време којег је на летњем распусту много. Трећи брат, Мартон, дошао је на узбудљиву замисао – да организује шампионат у једењу љутих паприка. Остатак четворке одушевљено је прихватио. Ушуњали су се у летњу кухињу и украли неколико венаца сушених паприка које су чекале да буду убачене у неко јело. Међутим, већина је ипак завршила у стомаку дечака. Након суза које су им кренуле после неколико залогаја, двојица браће су одустали, док су најстарији и најмлађи били упорни. На крају, најјачи је ипак победио – у стомаку десетогодишњег Игора завршио је цео венац љутих паприка, након чега је стигао на испирање желуца у хитној помоћи. Ипак, то га није обесхрабрило. Из болнице је изашао поносно, знајући је да је у очима млађе браће – херој.

ПИЛЕЋА МОДА

Америчке породице све чешће одлучују да, уместо пса или мачке, удоме пернатог љубимца. Кокошке и петлови постали су миљеници многих домова, али ипак постоји једна ствар која стоји на путу њиховој омиљености – власници се жале да не могу да их науче да нужду обављају напољу или у предвиђеном простору у кући, како то чине мачке. Суочена с овом тешком муком Џуди Бејкер, власница кокошијег 'брачног пара' преузела је ствар у своје руке и бацила се на креирање пелена за птице. Како је ова замисао дала добре резултате, она је отишла корак даље и од практичних направила модне додатке – додајући дугмад, живахне дезене и употребљавајући разноврсне материјале. Убрзо је хоби прерастао у прави пословни подухват, будући да Џули данас продаје између педесет и сто модерних кокошијих пелена дневно.

КАФУ И ЗЕМЉОТРЕС, МОЛИМ

Шпанско летовалиште Љорет де Мар нашироко је познато по плажама и бесконачном низу дискотека и барова. Ретко ко зна да се међу њима крије један у коме, уз укусан оброк, можете да добијете и природну катастрофу. Ресторан споља изгледа као и сваки други, али, кад уђете, изненадиће вас запослени који носе заштитна одела и кациге. Они ће вас одвести до лифта који ће вас спустити „у дубину земље” и сместити за сто у просторији налик пећини. Послужиће вам оброк у посуђу нешто тежем од онога које имате код куће, а убрзо ћете схватити и зашто. У неком тренутку светло ће почети да трепери, столови и столице да се дрмусају и вероватно ће понеки гост испустити врисак. Доживећете симулацију земљотреса јачине 7,8 степени Рихтерове скале. Изгледа да многи жуде за овако пријатним оброком јер је овде неопходно резервисати сто неколико дана унапред.

ШАРМ ПОДОЧЊАКА

Док се жене широм света подвргавају бројним хируршким и козметичким триковима како би уклониле подочњаке, Кореанке улажу труд да исте – направе. Нова мода у Јужној Кореји налаже да мале „кесе” на доњим капцима чине женско лице млађим и љупкијим. Да ли сте приметили како нам се очи сузе када се насмејемо? Кореанке јесу. Циљ је да кесице буду истог тона као и остатак лица, никако тамне, и да притом стварају утисак смешка. Осим пластичних операција, постоје и повољније могућности, попут посебних гумених трачица које се лепе испод ока, или шминкерских трикова који стварају илузију ових „шармантних подочњака”. Ако случајно посетите Јужну Кореју и неко гласно примети трагове непроспаване ноћи на вашем лицу, сматрајте да сте добили комплимент.

ДЕДА МРАЗ ИЗ КОТОРА УСРЕД ЛЕТА

Две другарице су јуна 2010. године кренуле из Београда у велику пустоловину, решене да цело лето проведу на мору. С „минималцем” у џеповима стигле су у Херцег Нови где су убрзо пронашле посао и наредних месец дана радиле као конобарице, штедећи новац како би кренуле даље. Након што су примиле прву плату, похитале су да спакују ствари у кофере и наставе пут у непознато. Аутостопом су стигле до Котора и одлучиле да тамо проведу дан и уживају у чарима старог града. Двадесетогодишњим девојкама чинило се као одлична идеја да своје тешке кофере сакрију у дворишту једног кафића. Дан су провеле слободно, стекле нове пријатеље и правиле планове за наставак своје пустоловине. Кад је дошло време, запутиле су се ка својим коферима, затим према аутобуској станици, а одатле до Улциња, где их је чекала још једна пријатељица.



   Уследила су два изненађења: прво, један кофер је био пун пужева голаћа, а друго, новчаник са целокупном уштеђевином је, по свој прилици, завршио код неког од новостечених „пријатеља”. Седећи у луци на свом пртљагу и патећи над судбином, девојке су вероватно изгледале поприлично очајно, јер им је пришао млад човек и упитао их због чега су тако тужне. Када су му се, изненађене, повериле, човек се окренуо ка улици и подигао руку, заустављајући такси. Следећег тренутка убацивао је њихове кофере у пртљажник аутомобила. Шокираним Београђанкама само је рекао: „Не брините, не очекујем ништа заузврат. Мени то не представља ништа, а вама ће пуно помоћи. Срећан пут!” Окренуо се и отишао. Две студенткиње су удобно стигле до Улциња, никада не сазнавши име тајанственог летњег Деда Мраза.

СТРАШИЛО – ПРОФЕСИОНАЛАЦ


Дејв Џонсон већ тридесет година ради на јединственом радном месту – као плашитељ људи у једној улици у Сан Франциску. Оригинална улична представа доноси му око шездесет хиљада долара годишње. Његову опрему чине две гране еукалиптуса иза којих се крије и парче картона на коме седи. Након вишедеценијског рада, овај Американац постао је познат као Човек жбун и притом је, како каже, развио разне вештине – осим што је постао професионално страшило, чучећи иза грана и искачући када му се неко приближи, научио је и основе практичне психологије, с обзиром на то да по нечијем ходу, дисању и изразу лица може да процени да ли је мета погодна или не. Тако многи, након што одскоче који корак уназад, убаце долар у Џонсонов шешир. Овај улични „уметник” иначе поседује дозволу за овај посао и редовно плаћа све порезе који прате запосленог човека.

МАЈМУНСКО-ПСЕЋЕ ПРИЈАТЕЉСТВО

Људи су доскора били једина позната врста која удомљава друге животиње и чува их као љубимце. А онда је примећена група павијана који киднапују штенце уличних паса. Планирано „нападају, одвајају их од мајке и уводе их у свој чопор. Испрва се на овај поступак гледало као на сурову животињску забаву. Међутим, киднаповани младунац израстао је у зрелог пса и постао део павијанског чопора. Када је једном скренута пажња на овакво, људско, понашање ових мајмуна научници и заљубљеници у животиње имали су шта да виде: украдене штенце павијани су хранили, чистили, штитили, водили свуда са собом и васпитали на свој начин, као праве љубимце.

ЈЕЗИК НА БАЛКОНУ!

Догађај који се недавно збио у Торину показује колико су филмови чија је тема неки облик насиља учинили да много тога посматрамо кроз очи филмских криминалистичких детектива. У четврти Ванкиља једна госпођа нашла је на свом балкону одсечен језик и ужаснула се. Била је толико уплашена да није обратила пажњу ни на величину, облик, као ни на то да је пола језика поједено... Знала је само једно: у неком од станова изнад ње почињен је стравичан злочин. Човек је исечен на комаде!



Некако се прибравши, успела је да позове полицију и објасни им да се догодило стравично убиство. Само неколико минута доцније чуле су се сирене. Полицајци су дојурили да открију шта се догодило. Испоставило се да је реч о свињском језику. Комшија који се, најблаже речено, понаша несавесно и неваспитано бацио је кроз прозор свињски језик који је купио у месари, сматрајући да ће тако почастити мачке луталице. Испоставило се да је престрашио госпођу која је помислила да живи поред најкрволочнијег убице!