ЖАБА ОД ЧОВЕКА


До пре три године, италијанско-аустријски уметник Јоханес Штетер користио је музику како би испољио креативност, и то у улози певача, гитаристе, виолинисте, „звиждача” и свирача бузукија. Сва његова дела, спакована у три плоче, имала су етно призвук с обзиром на то да је надахнуће црпео управо из људи, различитих предела, култура и природног окружења. Онда се, 2001. године, опробао у новој врсти уметности. Његов допринос изложби која је објединила, сликање по људском телу и медицину остао је и те како примећен. Мотивисан овим успехом, овај тридесетпетогодишњак није губио време и исте године постаје вицешампион света у „боди-пејнтингу”. Спојивши две највеће љубави, уметност и природу, Јоханес је направио серију задивљујућих радова за које је тешко поверовати да су стварни – фотографије природе – на први поглед, обојени људи – можда на пети. Недуго затим, у јулу прошле године, званично постаје најбољи сликар по људском телу на свету.

ГОЛИ ДАН

У априлу прошле године један деветнаестогодишњи младић прошетао је го улицама Индијанаполиса, САД. Након што га је неко пријавио полицији, због нарушавања јавног реда и мира, Леонард Фодера, како се испоставило да се голи шетач зове, имао је дужност да полицији образложи своје понашање. Објаснио је да је само желео да буде слободан, и да није хтео никоме да науди. „Само сам радио оно што ми се радило, рекао је, „а, осим тога, зар не знате? Данас је 'обрнути дан'”. Полиција, нажалост, није била упозната с оваквим празником, те је Леонард одведен у притвор.

НЕОБИЧНО ОРУЖЈЕ


Кад се уверио да у кући нема никог, лопов се ушуњао у двориште и без већих тешкоћа обио браву на задњем улазу. Тридесетдвогодишњи провалник био је уверен да га је тог дана послужила срећа. Већ у приземљу видео је мноштво предмета који су му се учинили вредним. Док је ужурбано убацивао свећњаке, сребрне посуде, кристалне статуете у велику торбу, чуо је необичан шум. Кад се осврнуо, пред њим је стајала сасвим нага жена. Једно време гледали су се нетремице, жена је очигледно занемела од ужаса и није успевала ни да се помери ни огласи, док је лопов остао без текста пред лепотом незнанке чије су му облине помутиле мозак. Иако искусан провалник, ошамутио се и изгубио свест. Довољно дуго је лежао на поду док нага жена, за коју се испоставило да је гошћа породице Смит из Кросвила у америчкој држави Тенеси, где се и одигравао догађај, није позвала полицију. Осрамоћени провалник лако је савладан, али је полицајцима изјавио да не жали, тако згодну и привлачну жену никад до тада није видео у природи.

НЕСВАКИДАШЊА ВЕНЧАЊА


Јапанска железничка линија која кружи око Токија ове године слави сто четрдесет први рођендан. Као поклон суграђанима радници су предложили да се воз претвори у место за венчања. Композиција има једанаест вагона. Младенцима и њиховим гостима на располагању би био читав воз. Свадбе би трајале око сат и по, колико и иначе траје вожња овом линијом. Воз би се током венчања заустављао на свакој станици, али се врата не би отварала. Једини недостатак оваквог венчања засад је то што возови немају тоалет, али, без обзира на то, парови се јављају и унапред резервишу датум склапања брака.

ИЗГУБЉЕНИ ЛЕТАЧ


Кад су угледали голуба како кружи изнад брода, чланови посаде фрегате „Сомерсет” успели су да га приволе да слети на палубу. Пре него што су схватили да се ради о женки, голуба су прозвали Пол. Прича је убрзо почела да се размотава. Радило се о голубици дресираној да прелази велике раздаљине, али је и њен власник Гил Хартшорн, седамдесетпетогодишњак из Кливленда, био збуњен што се његова птица загубила и затекла усред Атлантског океана. А пуштена је из Француске с идејом да прелети Ламанш и да се потом врати власнику. Срећом, пошто је Пол(а) имала прстен око ноге са свим неопходним подацима, капетан брода с лакоћом је ушао у траг Гилу Хартшорну. О голубици су бринули сви чланови посаде, али највише поручник Марк Гилберт, и сам љубитељ голубова, све док залутала птица није враћена власнику.

ЗЕБРА У КОСТИМУ ЗЕБРЕ

У боливијском граду Ла Пазу возачи и људи који прелазе улицу већ су навикли да виде зебре. Не ради се о правим зебрама, наравно, већ о људима обученим у костим ових животиња препознатљивих шара, по којима су и названа обележена места предвиђена да се пређе улица. Идеја се родила пре две године, покренули су је млади забринути за пораст саобраћајних удеса на улицама Ла Паза. Од тада, неколико пута годишње, преко триста младића и девојака, узраста од шеснаест до двадесет две године, увлаче се у костиме и прилазе возачима и пешацима на семафорима, опомињући их да воде рачуна да ли су се зауставили на црвеном светлу. Одушевљена је и млађарија обучена у зебре, као и сви који с њима ступају у везу. И, што је најважније, за неколико процената смањио се број несрећа у овом граду.

ЧУВАЈ СЕ НЕВЕСТИНОГ БУКЕТА!


Звучи необично, али је истинито. Аустралијска модна креаторка Кирсти Мекензи недавно је осмислила и сашила венчаницу која је одмах привукла пажњу светске модне јавности будући да је у потпуности сачињена од ствари које могу да се нађу на свакој (аустралијској) фарми. Кирсти сматра да је загазила на врло занимљив стваралачки пут и овај модни правац назвала „рустичним шиком”.
За израду венчаницу са фарме било јој је потребно: грубо платно (за сукњу), мрежа за комарце (за вео), конопац (за штеповање и шивење), ћилим за оседлавање коња (за прављење ришева и украса), чауре метака из сачмаре, лопатице, завртњи и жица (за свадбени букет). Сходно тканинама и осталим употребљеним предметима, овај модел венчанице назван је „Хаљиница-сачмарица” и приказан је на недавно одржаној модној ревији на западу Аустралије. Најављујући овај, с нестрпљењем ишчекивани модел, водитељ је упозорио деверуше да уколико се нађу у близини невесте која ће носити ову хаљину, ипак не стану у ред за хватање букета. Јер, ако би их букет ударио, могао би да им дође главе, а не да им донесе младожењу.

ПОШТАР УВЕК МЈАУЧЕ ДВАПУТ


Белгијски град Лијеж је 1897. године запослио двадесет седам домаћих мачака. Опис посла: разношење поште по граду и оближњим селима. Ови бркати поштари поседовали су и посебну опрему, од водоотпорних сићушних торби које су им качене око врата и на леђа и где су чуване поруке и писма. Како је „Њујорк тајмс” у то време писао, веровало се да ће замисао заживети и да ће поруке бити испоручене брзо и безбедно, осим ако се банде уличних паса не устреме на узнемиравање мачака и пљачку поште. Тешко да је ико био изненађен када је покушај оваквог кроћења мачака пропао.

ПЕТОСТРУКА ЛИЧНОСТ ДАРТА ВЕЈДЕРА


Мрачног јунака најпознатије филмске саге научне фантастике играло је, ни мање ни више, него пет глумаца. У шест епизода „Звезданих ратова” смењивали су се различити мушкарци који су носили костим Дарта Вејдера, у коме је најдуже боравио амерички снагатор Дејвид Праус. Како је за глас ипак било потребно више глумачког умећа, режисер је одабрао школованог глумца – Џејмса Ерла Џонса, који је свој раскошни глас позајмио бројним филмским ликовима, као што су Муфаса, краљ лав, а у неколико наврата и најмлађа чланица породице Симпсон – Меги. У каснијим епизодама Хајден Кристенсен и Себастијан Шо играли су улоге Дарта у његовим „људским данима”, и то су били једини тренуци када је „Скајвокер сениор” остао без препознатљивог баса који му је давао Џонс.

АВИОН ЗА ВЕЧЕРУ


Мишел Лотито био је познат као човек који једе све. Међутим, његов апетит нису отварали мириси роштиља нити изглед кремастих торти. Лотито је више волео бицикле, скије и лустере. Своју страст открио је када му је било шеснаест година и почео да је дели са светом. Звезда његове каријере био је – авион. Оброк вредан око двадесет хиљада долара и тежак седамсто килограма био је на његовој трпези од 1978. до 1980. године. Толико је овом сваштоједу из Гренобла било потребно да свари авион „цесна 150”. Можда би му било потребно и мање времена, да успут није ужинао друге металне посластице. Мишел је умро 2007. године, са педесет седам година, током којих је, поред авиона, појео осамнаест бицикала, петнаест колица за куповину, пар скија, седам телевизора, пет лустера, два кревета, један мртвачки сандук и четиристо метара челичног ланца. Ипак, имао је проблем да свари банане и јаја.