МЕДВЕД У СТАКЛАРСКОЈ РАДЊИ

Штета што није могао да каже како се тескобно осећао, али да је неким невероватним случајем проговорио „људским” језиком, можда би рекао да је био као „слон у стакларској радњи”. Ником није јасно како је младунче медведа залутало у тржни центар у Фрејзеру, градићу у Пенсилванији. Очигледно у потпуном шоку од светала, мноштва људи, огледала, стакла, ова четвороножна „девојчица” испуштала је тужне звуке и нервозно клизала по углачаном поду. Видело се да је медведица избезумљена, а ништа мање узнемирени нису били ни посетиоци центра. Убрзо су стигли ватрогасци и људи из друштва за заштиту животиња. На једвите јаде успели су да утерају младунче у један од „кракова” кружних врата која су, потом, блокирали. За сваки случај морали су, пре него што су однели медведића на сигурно, да га успавају. Све је добро кад се добро сврши.

СУНЦЕ  У ВИНУ       

    Мерло, грожђе тамног крупног зрневља танке кожице које се гаји у Бордоу на југозападу Француске, од кога се добија „Chateau Petrus”, једно од најскупљих црвених вина у свету, баш као и сорта грожђа каберне, налазе се у великој опасности. Наиме, у овом крају протеклих неколико лета високе температуре и суша, неповољно утиче на род. Тако ће бити све до 2050. године, сматрају енолози, стручњаци за вино са Француског аграрног истраживачког института. Грожђа ће бити мање, али биће слађе, па ће и вино бити квалитетније.
    Наравно, то значи да ће овог финог и питког вина бити у мањим количина а по знатно вишим ценама.

ПУТНИК ПРВЕ КЛАСЕ

    Средином августа ове године с лондонског аеродрома Гетвик ка Торину, Италија, полетео је „боинг 737”. Међу путницима се нашла и једна кукавица. Не ради се о некој плашљивој особи, већ о правој кукавици птици. Одлуку да овог пернатог створа авионом пребаце на југ донели су чланови Друштва за помоћ животињама из главног града Велике Британије. Кад им је у просторије друштва неименовани заљубљеник птица донео кукавицу која је била тешко повређена, вероватно у некој борби пернатих сродника, било је јасно да без стручне помоћи неће преживети. Међутим, кад се птица довољно опоравила, постало је јасно да је закаснила да с остатком дружине почне селидбу.
   Тада се родила замисао да јој уштеде изгубљених четири хиљаде километара и авионом је пребаце до Италије. У пратњи ове привилеговане птице била је и ветеринарка која је, кад су стигли до одредишта, остала уз кукавицу двадесет четири сата и потом је пустила у природу. Сви се надају да се путница из прве класе успешно придружила другим јатима и да ће се преко Средоземља, потом пустиње Сахаре у Африци, напокон дочепати задње станице у Конгу.

ЖИВОТ У СВРБИГУЗУ

    На несвакидашња, често наизглед и веома приземна имена градова и села широм света већ смо навикли. „Забавник” уредно извештава о тим необичним називима. На ред је дошла Велика Британија. Житељи Уједињеног Краљевства недавно су изгласали која су, по њиховом мишљењу, места с најрогобатнијим именима. На убедљиво првом месту нашао се Шитертон, проглашен за „село чији се становници не усуђују да изговоре где живе”. Сигурно никоме не треба објашњавати шта на енглеском значи „shit”. Љути што им непрекидно краду таблу с називом места, сељани су скупили новац и поставили камено обележје тешко тону и по, на којем је исписано Shitterton. Следећи на листи је Скречи Ботом (Skratchy Bottom), смештен као и Шитертон у области Дорсет.

    Како превести име ове вароши, а остати пристојан? Сигурно се сваком догодило да га некад засврби, и то у оном делу на коме седи. Предлог за превод: Сврбигуз. На списку су и Brokenwind (у слободном преводу Ломиветар), затим Golden Balls (има свакаквих златних јаја!), Great Snoring (Хркачина), Ugley (исто се изговара као и „ugly” – ружан). Осим сеоцета Skratchy Bottom, постоји и Happy Bottom (Срећногуз).

818 ГОДИНА У ЗДРАВЉУ!

    Са 818 година укупно, а пре свега са челичним здрављем, браћа и сестре Мелис са Сардиније ушли су у Гинисову књигу рекорда као најстарија породица на свету. Консолата има 105 година, Клаудија 99, Марија 97, Антонио 93, Кончета 91, Адолфо 89, Виталио 86, Фида Виталија је навршила осамдесет прву док „мала“ Малфада има само 78 година! Улазак у Гинисову књигу браћа и сестре прославили су у центру месташцета Пердаздефогу где су и рођени. Занимљиво је да чланови породице Мелис живе недалеко од места где су вршена испитивања с осиромашеним уранијумом и где је забележен повећан број оболелих од разних облика тумора.

ПАМЕТНИ ЈАСТУК ЗАМИРАНСАН              

    Зна се да је сан најбољи лек за умор, али је исто тако свима познато да преуморна особа често не може да нађе најбољи положај да заспи. Стручњаци кажу да је разлог за то неодговарајући јастук, односно његова висина и облик. Савршен јастук морао би у сваком тренутку да прати положај главе и врата спавача, што у ствари значи да би сваки човек требало да има јастук по сопственој мери.
   

   
   Варате се ако мислите да је тако нешто неизводљиво. На такав подухват осмелили су се амерички стручњаци у сарадњи с кућом „Innvo Labs” и уз помоћ високе технологије направили „паметни јастук „Intelli Pillow”. Унутар слоја плишаног гела, који јастук чини меким и удобним, налази се механизам који његову висину, с удубљењима или испупчењима око врата и рамена, мења за чак пет центиметара, зависно од потреба и жеље спавача.
    „Паметни јастук „Intelli Pillow” у Хонгконгу , као и у неким земљама на Западу већ може да се купи поузећем.

КАМЕНА БИЉКА

    Белгијски палеобиолози открили су најстарију окамењену биљку на чак два налазишта – у Француској и Кини – за коју се верује да је расла пре око 400 милиона година. Није реч о дрвету већ о ниској, биљци високој тек неких дванаест центиметара. Наиме, у то време растиње уопште није било високо, јер није било природних услова за то.



    Научници сматрају да се прво дрвеће развило отприлике 15 милиона година касније, када се у борби за сунчеву светлост пробијало увис и постајало све више и више.

И ОДРАСЛИ СУ ДЕЦА

   На крају су се сви навикли. Али, кад су посетиоци на базену у Портланду први пут угледали сирену, нису знали да ли да се „праве луди” и не гледају у том правцу или да ступе у разговор с неочекиваном купачицом. Недоумице и изненађење трајали су неколико дана, док је разјашњено ко је заправо сирена која уредно посећује различите базене у овом америчком граду у држави Орегон. Полин Лонг, како је уз осмех објаснила у једном телевизијском прилогу, још као девојчица сањала је да постане сирена. Напунила је педесет шест година и схватила да, уколико сама нешто не предузме, никад јој се неће остварити сан из детињства. Сама је сашила костим од материјала за купаће костиме, једну „ногавицу” за обе ноге, а на крај те ногавице прикачила је двострука пераја. Увукла се у костим и, скакућући од кабине до базена, бацила се у воду. Објашњава да свако може да буде сирена, довољно је само мало маште. Важно је да у тој игри Полин Лонг здушно учествује и да има подршку „дечка” који је свуда прати, у костиму гусара. Године их не спречавају да се играју као деца.

ПИСЦИ НА РАЗЛИЧИТИМ ПОЛИЦАМА

   У књижарама Бостона, главног и највећег града савезне америчке државе Масачусетс, недавно се појавила књига под називом „Животна правила за савремену жену”, списатељице Бороу Филд. За дело књижевној јавности непознате ауторке, могло би да се каже да је необично јер заговара одређена правила понашања у животу. Између осталог истиче да свуда и у свему, па и у кућној библиотеци, треба држати до морала. Шта то тачно значи, објашњава овим речима:
„Пре свега, савремена жена мора да води рачуна о томе да у њеној библиотеци мушки писци буду строго одвојени од женских писаца. Само ако су писци били брачни сапутници, њихова дела могу да стоје једно поред другог на истој полици”.

ЧИВАВИН ГЛАС ЗА СПАС
           
    И нека сада неко каже да пас расе чивава има пискутав и непријатан глас. Чивава по имену Бел постала је херој у САД јер је помогла да полицајци нађу две девојчице, петогодишњу Карли и осмогодишњу Лејси Парга када су се недавно изгубиле у шуми Џорџије. Четрдесетак километара од Атланте у густој шуми сестрице су се изгубиле пошто су кренуле у истраживање без дозволе родитеља. Шума се иначе налази недалеко од њихове куће. Међутим, тражећи пут назад, оне су све дубље залазиле у шуму. И полиција и ватрогасци кренули су у потрагу, али без успеха...                       

   Комшија Карвин Јанг кренуо је у самосталну потрагу. У ствари, није био сам. Повео је свог пса, кују Бел. Као прави пас трагач, Бел се упутила непогрешиво и после једног сата почела да лаје својим пискутавим гласом. Препознавши лавеж пса с којим се често играју, Карли и Лејси почеле су да запомажу и Карвин их је лако нашао.