ШТЕНЕ НА ВАГОНУ!
 
Чланови породице Паркер упутили су се недавно аутомобилом из Пенсилваније ка Атланти. Возили су полако, заправо спорије од теретног воза који је управо у том тренутку промицао покрај њих. Ма како брзо воз пролазио, госпођа Паркер успела је да на крову примети штене које се беспомоћно осврће око себе. Паркерови су, иначе, љубитељи животиња. Сместа су зауставили аутомобил и из кола позвали ватрогасце, објашњавајући шта су видели на путу. Ватрогасци су муњевито притекли у помоћ. Некоико телефонских позива и десетак минута касније теретни воз је заустављен. Ватрогсаци су се уз помоћ мердевина попели на кров где су нашли дрхтаво штене. Воз је затим кренуо даље, а Тина Паркер однела је пса својој кући. Назвала га је Boxcar hunter – Гонич теретњака. Нико никада неће сазнати како је штене доспело на кров вагона.

СТАРИЈИ И МЛАЂИ БЛИЗАНАЦ
   
У породилишту болнице Манђагали у Милану ове године десило се нешто веома необично. Рођени су близанци, али у размаку од месец дана! Свет је први угледао мали Грегорио, који је већ у двадесет четвртој недељи мајчине трудноће „кренуо напоље”. Када је рођен имао је само 650 грама! Одмах је смештен у инкубатор за бебе где је остао под будним оком лекара, неонатолога. Акушери су некако успели да зауставе порођај госпође која је носила близанце, па је Леонардо, млађи близанац, у утроби маме Надје остао наредних месец дана. Дакле, рода је два пута долетела до куће те породице и то у размаку од чак четири недеље! Када се родио „млађи” брат Леонардо, имао је само килограм. На сву срећу, обојица су преживела и после неколико месеци родитељи су их одвели кући у Понте Ламбро на језеру Комо.

ТУЖИМ СВОЈУ НЕВЕСТУ!            

Обично се каже да је брак склопљен тек када младенци изговоре „да!”, често названо и „судбоносним да”. Брачна судбина није била наклоњена младићу из Рима чија се вереница предомислила у последњем тренутку, тако да није желела да потврди пристанак. Укратко, невеста није хтела да каже: „да”. Само се окренула и... отишла. Несрећни Рикардо остао је запрепашћен и нем пред олтаром и званицама. И не само то. Узалудно је платио скупоцено свадбено путоавње, а о уређењу стана да и не говоримо!
Чим се смирио, Рикардо је поднео тужбу против бивше веренице и од ње затражио пет стотина хиљада евра за трошкове и нанету бруку. Медени месец у Полинезији и раскошан стан у центру Рима, можда, су коштали и више, али су му адвокати саветовали да не претерује са захтевима, будући да одбегла млада није богата.

ГАЛИЛЕЈЕВЕ ГОДИНЕ

Познатог италијанског физичара Глилеа Галилеја (1564–1642) неко је једном упитао колико има година.
„Осам или десет”, одговорио је, иако је то било у очитом нескладу са његовом дугом, белом, брадом.
На зачуђен поглед испитивача, Галилеј је спремно одговорио.
„Бројим само године које су ми остале до смрти, јер оне које су већ прошле немам више”.

АЛ’ САМ ГЛАДАН!

Национални парк Еверглејдс на Флориди уточиште је многих угрожених животињских врста, поготово из Југоисточне Азије. Међу њима се нашао и питон, дугачак око пет метара, који је у резерват стигао још 2000. године. Природњаци и задужени за очување реда и мира међу животињама одмах су уочили да ће с њим имати мука, па су се трудили да га држе подаље од ситнијих сисара који би могли да му постану плен. Али, огромни гмизавац успео је да се 2003. године одметне у мочвару и ту готово искорени опосуме и ракуне, верује се чак за 99 одсто.
Недавно су припадници обезбеђења националног парка успели да му уђу у траг и зауставе помор .

ЖИВОТ НА ДРВЕТУ

Недирнуте природе све је мање. Неумитно нестаје, а с њом и све ретке биљне и животињске врсте. Уз научнике и обични људи, свако на свој начин, дају допринос борби за очување природе. Међу њима је и Миранда Гибсон, тридесетогодишња Аустралијанка, учитељица из Хобарта у Тасманији. Сигурност удобног стана заменила је за платформу постављену на 60 метара висине у крошњи једног дрвета усред густе прашуме на југозападу Тасманије.
Ту се преселила у децембру прошле године и тврди да јој је добро и да се осећа сигурна у окружењу сустанара из дивљине. Не намерава да се „исели” и напусти адресу на којој живи све док њена шума не буде стављена под заштиту, а позива и друге људе добре воље да јој се придруже јер 560.000 хектара шума, у којима живи аутохтона дивљач попут тасманијског ђавола, ускоро може да почне да буде раскрчивано и уништавано .

ПО МЕРИ ДЕЧЈЕГ ОКА

Ово лето међу Подгоричанима остаће упамћено по врелим данима и пожарима који су харали надомак града. Али, двојица браће, осмогодишњи Марко и седмогодишњи Богдан, памтиће га и по несвакидашњем догађају који се збио последњег дана јула.
Као и сваког предвечерја, када умине врућина у граду на ушћу Рибнице у Морачу, мама Марија и тата Горан изашли су у шетњу с двојицом синчића. Лаганим ходом стигли су и до великог тржног центра. Нису имали намеру да било шта купе, већ да се мало освеже у пријатно расхлађеном простору. Марко и Богдан одмах су се упутили ка одељењу с телевизорима. Слатки, мали плавушани добро су знали да ништа не смеју да дирају, али волели су да с ручицама на леђима загледају сваки уређај.
– Богдане, Богдане! – дозивао је Марко млађег брата. – Дођи да видиш како је леп овај телевизор. Тако је танак да може да стане на зид као слика.
Главица приљубљених једна уз другу дечачићи су се дивили телевизорима, маштајући који од њих би најбоље одговарао њиховој соби у изнајмљеном стану.
– Када једног дана буду имали довољно пара, волео бих да нам мама и тата купе овај телевизор – упро је Богдан прстићем на један од телевизора. Није био ни велики ни скуп, већ по мери дечјег ока.
– Свиђа ти се тај телевизор, малиша? – поред Богдана се створила њему непозната жена. – А твом брату?
Погледала је у Марковом правцу.
– Одговара ли и теби? – жена је упитно подигла поглед ка старијем дечаку.
Збуњен, Марко је климнуо главом.
– Одлично. Ваш је – рекла је једноставно, а потом гласно додала продавцу који је за њу већ паковао један велики телевизор: – Купујем и овај.
Онда се окренула Марији и Горану који су запрепашћено посматрали шта се одвија пред њиховим очима.
– Нека су вам синчићи живи и здрави – било је све што је рекла непозната жена и с великим пакетом који је помоћни радник гурао поред ње напустила тржни центар .

ВАЗДУХОПЛОВЦИ У ПЕЛЕНАМА

Ако нека чувена звезда има дете, обично се труди да га што боље „скоцка”. Осим одеће, однедавно је у том свету познатих настала права помама за посебним наочарима за сунце. Девојчице или дечаци, чији се мама и тата не скидају с насловних страна светских часописа, с поносом се сликају носећи „бејбијаторе”. Реч је о наочарима које, како се наглашава у реклами, сто одсто штите дечје очи од штетних Сунчевих зрака. Предузеће „Бејбијатор” основано је прошле године и убрзо се прочуло међу богаташима. Ако је нешто занимљиво звездама, постаје сан и особама које помно прате вести из тог света „недодирљивих”. Иначе, наочаре с потписом „бејбијатор” (кованица од baby и aviator = беба и авијатичар) по квалитету су, тврди се, равне онима које носе амерички војни пилоти, као Том Круз у филму „Топ ган”. Код нас би се те наочаре вероватно звале „бебијатичари” .

ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ

С ким највише и најдуже причају удате жене? Анкете показују да су то њихове мајке с којима се чују најмање једном дневно. Разговор у просеку траје око четврт сата. Међутим, велики број супруга окрене мамин телефон чак три пута дневно и премаше шездесет телефонских минута. А шта је с татама? Кћерке им се јављају знатно ређе, у размаку од два, три дана и с оцем се задрже „на вези” петнаестак минута. Кћерке и мајке ћаскају о свему и свачему, од препричавања најновијих трачева, оговарања чланова породице и фамилије, до размене новости о томе шта има по продавницама, где може да се набави нешто повољније, ко је с ким у некој од многобројних серија .

1250.000.000.000.000.000.000                

Бројка у наслову, коју је тешко и изговорити, показује колико бајта нових података је произвело човечанство у 2010. години, утврдили су стручњаци Универзитета за информатику у Јужној Калифорнији. Та бројка вероватно превазилази број звезда у свемиру.
– Али, ма како задивљујуће да изгледа, све то бледи пред способностима природе. Јер, просечан људски мозак може да обави више операција од свих рачунара на Земљи заједно – истиче Мартин Хилберт, вођа групе универзитетских стручњака из Јужне Калифорније.