НАСАПУЊАНИ МАЛИША               

   Бил Цимер замало није пресудио животињи. Прилазећи задњем дворишту куће у Дирбон Хајтсу, у америчкој држави Мичиген, у последњем тренутку видео је да из решетке над канализационом отвором вири глава ракуна. Младунче је очигледно било заглављено и није могло да се искобеља из стега у које је случајно упало. Цимер, иначе један од водећих људи у Дирбон Хајтсу, сместа је позвао Друштво за заштиту животиња из Детроита. Убрзо су стигли спасиоци који су се досетили да ће бити најбоље ако ракунче окупају сапуницом и потом, онако „клизаво”, пажљиво извуку из решетке. Срећом, поступак је кратко трајао. Малишу су, за сваки случај, оставили у кавезу Друштва неколико дана, хранећи га млеком из флашице. Кад су проценили да је довољно јак, пустили су га у природу.

Чoвек са 104 жене

Неки људи, једноставно, воле често да се жене. Један од таквих био је и Ђовани Виђилото (1929-1989), пореклом из Сиракузе на Сицилији. Последњег дана децембра 1981. године он је био ухапшен у Флориди (САД) под оптужбом да се женио 104 пута! Нико не би имао ништа против његових венчања да се Ђовани икада развео! Али, он ниједну жену није желео да остави, а свака од њих била је убеђена да је једина! Током четрдесет година брачног живота, Виђилото је нашао невесте у четрнаест различитих земаља света и двадесет седам земаља САД. Најплодотворнија била му је 1968. година: током једног крстарења завео је четири даме којима се на том истом крстарењу и - оженио.

Страст је и те како важна

Славној француској позоришној глумици Сари Бернар (1844-1923) дугогодишња обожаватељка упутила је једном приликом писмо пуно прекора. Жалила се што глумица стално тумачи улоге жена обузетих љубавном страшћу, те угледна дама никада није у прилици да поведе у позориште и своју малолетну кћерку. Сари Бернар и те како је било важно мишљење обожавалаца, па се потрудила да одговори и овој госпођи. Написала јој је писмо: „Поштована госпођо, ипак имајте у виду следеће: да нисте и сами били обузети страшћу, сада не бисте имали кћерку због које бринете да ли да је доведете у позориште или не”.

Капетан Антонио

Чувени шпански глумац Антонио Бандерас маштао је као дечак о томе да постане фудбалер. Али, у четрнаестој години сломио је стопало... Тако је морао да се опрости од снова о фудбалу чему су се његови родитељи изгледа радовали. Они су, наиме, желели да Антонио по сваку цену приступи шпанској војсци. Ни то се није догодило. Младић је отишао од куће, посветио се глуми и постигао велики успех. После филмова „Филаделфија”, „Убице”, „Десперадо”, „Маска Зороа”, „Фрида”, „Деца шпијуни”, уочи прошлогодишње премијере филма „Било једном у Мексику” Роберта Родригеза, отац славног глумца рекао је готово тужно: - Е, мој сине! Чему сав овај сјај? До сада си већ могао да будеш капетан.

Занимљив савет

Као млади пијаниста, Владимир Хоровиц (1903-1989), будући славни музичар, срео је тада већ чувеног колегу Артура Шнабела (1882-1951). Знајући да ће живот без сумње посветити концертном наступању, Хоровиц је замолио Шнабела да га посаветује шта да ради када у композицији дође до оних делова који су најтежи за свирање. „Шта да радиш када пригусти? Почни да се кревељиш! Прави паћеничке и болне изразе... То ће свакако одвући пажњу публике од музике”, посаветовао га је Шнабел.

Живот с анђелом

Породична прича америчке глумице Уме Турман веома је занимљива. Њен отац Роберт први је Американац који је постао будистички свештеник на Тибету. Мајка је својевремено била фото-модел и сликала се за насловну страну модног часописа „Вог”. Мајчиног оца, немачког барона, нацисти су држали у затвору јер није хтео да ода где се крију његови пријатељи Јевреји. Бака по мајци била је чувена шведска лепотица: према њеном лику направљена је статуа која се и данас налази на капијама града Трелеборга. Када је Уми било деветнаест година, удала се за глумца Гарија Олдмана. Остали су у браку мање од годину дана. На питање зашто су се разишли, Олдман је одговорио: „Зато што је Ума анђео. Покушајте ви да живите с анђелом”.

Цар пешадинац

Руски цар Петар Велики (1672-1725) по много чему је био необичан владар. На пример, у борби против Турака 1695. године борио се са својим војницима као обичан пешадинац верујући да ће на тај начин најбоље допринети победи сопствене војске. А једног зимског дана 1724. године цар је угледао брод како тоне. Не размишљајући о томе да би то неко други требало да учини уместо њега, сместа је скочио у ледену воду како би помогао да се спасу људи с брода. Будући да је дуго био у хладној води, цар се прехладио и добио високу температуру. Пожртвовани Петар Велики умро је неколико недеља касније.

Ко има предност?

Познати позоришни глумац Ричард Барбиџ, нераздвојни пријатељ чувеног писца Вилијема Шекспира (1564-1616), тумачио је главну улогу у комаду „Ричард III”. Глумца је запазила извесна богата лепотица која га је позвала да заједно проведу ноћ... Требало је само да следеће вечери после представе дође у посету и најави се као Ричард III. Чувши из прикрајка њихов договор, Шекспир је одлучио да предухитри свог пријатеља. Пре завршетка представе кренуо је у посету лепој дами и најавио се код њеног слуге као Ричард III. Дама га је примила. Није чак имала ништа против што је глумца у њеној постељи заменио писац... И убрзо, док су били у љубавном заносу, стигао је и Ричард Барбиџ. Слуга је покуцао на врата и донео поруку на којој је писало: „Ричард III”. „Дозволите да ја одговорим”, рекао је Шекспир домаћици. Написао је неколико речи: „Жалим, пријатељу. Пре Ричарда III долази Вилијем Освајач”.

ТАМО ДУБОКО

Сер Ричард Чарлс Николас Брансон, британски богаташ и власник бренда „Вирџин”, који чини 350 предузећа, познат је и по склоности ка пустоловинама. За ову годину испланирао је да се подморницом једноседом „ Virgin Oceanic”, дугачком 18 метара, спусти у Маријански ров, најдубљи део Тихог океана и најнижу тачку на површини Земље. То значи да би се Ричард Брансон за пет сати, колико би трајало роњење, спустио на дубину од око 11.000 метара где је притисак 1100 пута већи него на површини мора, а температура воде више десетина степени у минусу.
Славни милијардер жели да надмаши рекорд који су 1960. године поставили швајцарски океанограф и инжењер Жак Пикард и амерички океанограф Дон Валш који су се спустили на дубину од 10.916 метара .

ГИЛИ, ГИЛИ

Да би открила у којим све елементима постоји сличност између људи и човеколиких мајмуна професорка биологије Марина Девил-Рос с британског Универзитета Портсмут подвргла их је необичном испитивању – голицању. Почела је са горилама. Вишесатно стрпљиво голицање прстима, потом и перјем, по свим људима осетљивим зонама тела, прошло је без икакве реакције. Гориле ниједним трептајем тела нису показале да у кожи имају нервне завршетке осетљиве на тако благ додир. Ни оглед са шимпанзама није дао другачије резултате. Мирно су поднели голицање испод пазуха, око врата, по стомаку. Професорки Девил-Рос није остало друго него да закључи да је голицљивост особина својствена једино људима.