25. 

»Дај да проверим зна ли нешто да не бисте улудо потрошили новац.« Па приђе Есопу и поздрави га уобичајеним: »Да си ми. здраво и весело!« Есоп му одговори: »А зашто бих се жалостио?« Ученици се сагласе: »Тако нам муза, лепо му је одговорио. Зашто би био тужан?« Изненадио их је, наиме, тако досетљив одговор. Затим Ксанто упита Есопа: »Од којег си рода?« — »Па човек сам«, одговори Есоп, »од крви и меса.« Ксанто се наљути: »Не питам те то, него одакле си родом.« А Есоп му одговори: »Из утробе своје матере.« — »Све ти је то цепидлачење. Не питам те ни то, него на ком месту си рођен«, објасни Ксанто. А Есоп ће: »Е, то ми мајка није рекла — да ли у спаваоници или у трпезарији.« Ксанто се сад разбесне: »Ма реци ми већ једном одакле си?« — »Из Фригије«, одговори Есоп. А Ксанто га упита: »Шта знаш да радиш?« — »Баш ништа.« — »Како то ништа?« — »Па ова двојица мојих претходника знају већ све«, објасни Есоп. Ученици сада схвате: »Уух, овај је баш паметан. Она двојица су доиста лоше одговорила. Не може човек да зна све. Стога овај и тврди да не зна ништа; а из истог се разлога малопре и насмејао.«

26.

Ксанто га затим упита: »Хоћеш да те купим?« А Есоп му одговори: »Шта, зар већ мислиш да сам твоја својина, као саветник, и хоћеш од мене савет? Ако хоћеш да ме купиш, а ти ме купи; ако нећеш, иди. Мене није брига. Јер мој продавац не хвата невољне купце мрежом и на силу, нити је теби ко наметнуо какву обавезу да ме купиш. То је искључиво ствар твог слободног избора. Ако хоћеш, одбројавај новац за моју цену. Одреши кесу. Ако пак нећеш, не извргавај ме руглу.« — »Значи и брбљивац си?«, додаде Ксанто. »Лоше ћеш због тога проћи.« Али Есоп узврати: »Брбљиви врапци се добро продају.« — »Тако нам Хере, лепо нам је одговором поклопио учитеља«, приметише ученици. Затим се Ксанто поново обрати Есопу; »Купићу те, али нећеш ли ти мени одмах побећи?« — »Ако ми се то прохте«, одговори Есоп, »нећу тебе узети за саветника као што ти у овоме узимаш мене за саветника. До кога, уосталом, стоји хоћу ли побећи или не, до тебе или до мене?« — »Па наравно до тебе«, одговори Ксанто. А Есоп се успротиви: »Не, него стоји баш до тебе.« — »По чему до мене?«, зачуди се Ксанто. Есоп поче да му објашњава: »Ако си добар према робовима, ниједан неће хтети да пређе са доброг на бедан потуцалачки живот, у којем зна да га очекују само гладовање и страховање. А ако према робовима лоше поступаш, нећу код тебе остати ниједан сат, ни пола сата, ма ниједан трен.« Ксанто на то рече: »Овај изврдава одговор на питање шта ће с њим бити. Истина, то што казујеш личи на људски говор, али си сав трошан и оронуо.« — »Не обраћај пажњу на мој изглед«, одговори му Есоп, »него гледај какав ми је дух.« — »А шта је то онда спољашњи изглед?«, упита Ксанто. Есоп му одговори: »Нешто што често иде у винарницу да купи вино. Уосталом, има врчева ружног изгледа, а њихова садржина годи нашем непцу.«

27.

Ксанто похвали Есопову готовост за духовит одговор, па приђе трговцу и упита га: »Пошто продајеш овога?« Трговац се лецну: »Ти хоћеш да се наругаш мојој роби?« — »По чему то?«, упита Ксанто. »Па запоставио си она два одлична роба и изабрао овог који не вреди ни да га пљунеш. Купи једног од оне двојице и узми овог приде.« На то ће Ксанто: »Нека, него пошто њега продајеш?« — »Купио сам га за шездесет денара, а његово издржавање ме је стајало још петнаест денара. Ето, дај ми тај износ за њега.«

Међутим, и порезници чују да неко продаје робове, па дотрче и упитају ко је продавац а ко купац. Ксанто се стидео да им одговори: »Купио сам роба за седамдесет пет денара.« А и трговац је нешто затезао.

Како су обојица ћутала, Есоп повика: »ја сам био на продају. Ово ми је продавац, а оно купац. Ако они то поричу, очигледно је да сам слободан.« Ксанто на то брзо потврди: »Јесте, ја сам роба купио за седамдесет пет денара.« Порезници ударе у смех, па Ксанту и његовим ученицима опросте порез на цену коју су платили за Есопа. Сви се затим испоздрављају и оду сваки на своју страну. А Есоп пође са Ксантом.

28.

У путу се философ Ксанто помокри, све онако у ходу. Есоп сада уђе са новим власником у расправу о том његовом поступку. Казује Ксанту да би он, Есоп, хтео да напусти господара који се тако понаша. Али тада му Ксанто, подробно и у стилу философског аргументовања, изнесе три разлога из којих се олакшао управо тако, у ходу. Есоп прихвати Ксантову систематичну аргументацију. Философ на крају уздахне.- »Нисам знао да сам себи уместо роба купио господара!«

29.

Стигну напокон пред Ксантову кућу и ту Ксанто рече Есопу: »Пошто ми је жена префињена чистуница, то сачекај пред вратима док јој не јавим да сам те купио. Могла би иначе, кад ненадано угледа твоју наказну појаву, да затражи назад свој мираз и покупи се.« А Есоп му одговори: »Иди онда и обави то брзо кад си папучић.« Ксанто потом уђе у кућу и рече жени: »Госпо моја, нећеш више морати да гунђаш и да ми пребацујеш како ме служе твоје робињице. Знај, купио сам роба мушкарца.« А Ксантова жена узвикну радосно: »О, хвала ти, господарице Афродито! Велика је твоја моћ! И снове претвараш у јаву! Тек што сам заспала, у сну сам видела како си ми купио и даровао прелепог роба.« — »Стрпи се само, моја госпо«, рече јој муж, »и видећеш лепоту какву ниси никада очима угледала. Грешим кад кажем: Аполона, Ендимиона или чак Ганимеда.«

30.

Женине робињице се обрадују, те једна девојка рече: »Мени је господар мужа купио.« А друга ће: »Не, него мени. Ја сам то већ у сну видела.« Трећа дометну разумно: »Узеће га послушнија и која више заслужује.« Она сикну: »Да ниси ти та?« — »А да ниси случајно ти?«, одбруси јој прва. И тако оне заметну свађу.

Ксантова жена упита: »Где је тај кога си тако нахвалио?« Ксанто одговори: »Пред вратима, госпо. Зна се да лепо васпитан човек не улази у туђу кућу непо-зван. Пратио ме је до улазних врата и сада чека да буде позван.« На то Ксантова жена нареди: »Хајде, нека једна од вас позове тог новокупљеног роба.« I док су се остале девојке свађале, она једина разумна помисли: »Изићи ћу и прва се са њим верити.« Па изађе и упита: »Где је новокупљени роб?« Есоп се окрене и рече: »Овде је, девојче.« — »Зар си ти нови роб?«, запрепасти се ова. Есоп потврди: »Ја главом.« Девојка га упита: »А где ти је реп?« Есоп погледа девојку, па схвативши да се она руга његовом псоглавом изгледу одговори: »Не тамо где ти нагађаш да је. Ја имам киту спреда, а не отпозади.« — »Да си ту остао! Не улази у кућу да не би сви побегли кад те угледају, страшило.« Затим се врати у кућу, па кад виде да јој се другарице и даље свађају рече: »Зашто не распаљујем ватру вашег заноса, девојке?! Ма шта се бијете око оног човека? Та најпре погледајте ту лепоту.« На то једна девојка изиђе и упита: »Где је младић кога је господар малопре купио, лепотан мој?« Есоп одговори: »Ја сам тај.« А робиња ће: »Афродита нека згроми твоје одвратно лице! Зар сам се због тебе тукла, ђубре? Сав сi одуран. Хајде, уђи унутра, али не лепи се уз мене. Држи се подаље!«

Есоп тако уђе и стаде наспрам господарице.

31.

Ксантова жена погледа Есопа, па кад виде његово накарадно лице окрену се мужу и очита му: »Смишљено си то и лукаво извео, Ксанто. Баш како ваља! Хоћеш да узмеш другу жену, а не усуђујеш се да ми у лице кажеш: 'Одлази од мене.' Па како знаш да сам жена од укуса за уредно и лепо, намерно си купио ову наказу. Уверен си да нећу поднети да ме он двори него ћу одбећи, као својевољно напустивши ову кућу. Добро, дакле! Дај ти мени мој мираз и ја ћу отићи.« А Ксанто закука: »Авај мени, шта ћу сад? Док смо долазили овамо, ти ми одржа предавање у седам одељака како у ходу не треба пишати. Њој сада не умеш ни реч да кажеш.« Есоп му одговори: »Та мани се ње, сама ће од своје воље отићи до ђавола.« Ксанто се разљути: »Ћути, пометино, зар не знаш да је волим више од себе самог.« Есоп се зачуди: »Ти, дакле, волиш то женско?« — »Обожавам је«, одговори Ксанто. »И желиш да остане?«, упита Есоп. »Желим, ништаријо.« А Есоп рече у пола гласа: »Одглумићу онда улогу по твојој жељи.« Па лупи ногом о под и узвикну: »Ако мудри Ксанто допушта да њиме господари жена, сутра ћу га у слушаоници пред свим ученицима разоткрити и рећи каква је пометина.« Ксанто му одговори: »Е, баш лепо од тебе, Есопе.« 

32.

Затим се Есоп обрати својој новој господарици: »Значи да ти, жено, желиш да ти муж купи младог, красног и снажног роба, лепооког плавушана?« Ксантова жена упiта: »Па шта?« Есоп јој одговори: »Да те, значи, лепи роб води у купатило, да ти лепи роб облачи хаљине; да тм кад изиђеш из купатила, лепи роб пребацм огртач, да седне поред тебе и обува ти и подвезује ципелице, па да те забавља и гледа ти у лице док ти уживаш у купљеном робу; па да му се смешиш, да га гледаш младог и да се пријатно узбудиш; па да га зовеш у спаваћу собу да ти трља ноге и да му затим приђеш, па да га привучеш себи и обаспеш пољупцима, те да се предаш срамној страсти и да тако осрамотиш мудрог Ксанта и извргнеш га руглу. Позлатила ти се уста, Еурипиде, кад си рекао:

Страшан је бес морских таласа, 
Страшна речна бујица и пламен ватре, 
Страшна је беда и има још много страхота, 
Али ничег страшнијег нема од рђаве жене.

Зар ти, жена човека философа, разумна дакле, желиш да те двори красан роб? Па тиме ћеш не само изазвати оговарање него ћеш и мужу нанети велику срамоту. Чини ми се да би ти радо да са овим или оним прилегнеш. Но немој случајно тако опет учинити да ти, курво, не покажем како изгледа кад се тек купљени роб расрди, ти курво над курвама.« — »Откуд се на мене намери ово зло?« упита Ксантова жена. А Ксанто јој узврати: »Све он о теби лепо каже, госпо моја. А тек пази да те не види како мокриш или се онеређујеш. Е, тада ћеш открити у Есопу правог правцатог Демостена.« — »Боже, рекла бих, овај је човечуљак продорне памети и опасно довитљив«, помисли жена. »Да ја са њим окренем лист и спријатељим се!« Ксанто се ту обрадова: »Господарица је променила своје мишљење о теби.« А Есоп ће: »Добро сам ово извео! Кад сам ја успео да женско упрепастим и тако умилостивим.« Ксанто се задиви: »Ех, ти стари пробисвете!«

33.

Ксантова жена се тада обрати робу: »Есопе, да си на језику брз и да си речит, јасно је већ из досадашњег разговора. Него, мене је завео сан који ми је предсказао да ће ми муж купити красног роба, а ти си сав оронуо.« — »Не збори тако забуњено, госпођо«, одговори јој Есоп, »о томе како те је сан преварио. Нису сви снови истинити. Наиме, једном је предводник муза замолио Зевса да га обдари вештином прорицања. Зевс му испуни жељу, те је овај својим пророчанствима сваког надмашивао. Сви људи су му се дивили. Мислећи да је и у осталим вештинама ненадмашан, Аполон онда стане да се хвалише како је у свему најбољи. А свемоћни Зевс се наљути због тога, па како није желео да Аполон има толику моћ над људима, он створи неке истiните снове који су човеку док спава откривали будућност. Кад предводник муза увиде да његова пророчанства нису више ником потребна, он замоли Зевса да се измире и да му не одузме пророчанску моћ. И тако му Зевс опрости, па створи и другачије снове: такве који су људима показивали све саме лажи; а то да би кад их сан заведе, поново отишли у пророчиште Аполоново и од њега тражили да им правилно протумачи оно што су уснили. Стога се човеку открива истина само онда кад усни један од оних снова које је Зевс прве створио. И нека те стога не чуди што си једно видела у сну, а што ти се десило нешто сасвим друго. Јер то није био онај првобитни сан, него ти је дошао онај други и преварио те својим лажним сновиђењима.«

34 — 37.

Ксанто онда пође са Есопом у баштованлук по поврће. Ту Есоп уместо философа Ксанта даје опширан, а сликовит и баштовану разумљив одговор на питање: зашто дивље биље расте боље и бујније од биља сађеног и негованог људском руком. Према првом — каже ту Есоп — земља је у положају праве мајке, а према оном другом, сађеном биљу, односи се као маћеха.