Hajde nesto aktuelno, savremeno...
Recimo:


DRUGAČIJI.

Preglasno ih kudimo
poklonjenom vlašću razjareni,
pomahnitali, mi Im sudimo!

Krivotvorimo savesti Sv. Duhom,
prepoznajući arije Njihove ljubavi
sopstvenim nesluhom.

Gospodo!
Kad ljubite tajno,
ljubite li isto kao kad ljubite javno i čisto?

Ili u sedef odevate patvorenosti,
u mraku zaboravljajući ispravnosti,
dok trljate kćerima pubične kosti?

Uvežbane su vam, Gospodo, i levica i desnica.
Sišući prsa žutih, belih i crnih devica,
cerite se, prskajući im opupela lica.

I mi, dame i majke! I mi podržavamo krvave hajke.
Zaboravljate kako ste međunožjem ugađale,
a sopstvenim muževima tuđe sinove rađale.

Ljudi!
Ne kudite olako isto-isti par,
život je svakome Božji dar. I đavolja čar.

Svi lutamo tražeći sopstvene pruge.
Mesta!
I Oni bi da nađu svoj put do duge.

Сама...


Застала,
ту,
где си ме оставио,
сама,
јесам...

Застала,
јер,
свеједно је,
у кретњи,
непомична постојим...

Застала,
жељна,
у забораву,
ни у сну не пожелим,
да се деси...

Застала,
као кобра,
у трену исклесана.
Непомична
у пролазности, вечна...

Застала,
у међупростору,
а довољан је,
само познати осмех,
из нутрине да течем...

Застала,
бивам илузорна
у односу на све,
једино апсолутна,
растопљена у "ми"...

Застала,
ту,
где си ме оставио,
чекајући да ме изнова нађеш
на пола пута до вечности...



Преузето са: http://integral-path.bloger.hr/post/sama/3445623.aspx

Romanca lune

Luna stiže kovačnici
U smiljevoj svojoj halji.
Dete u nju gleda, gleda.
Dete samo lunu snatri.
Luna pruža svoje ruke
Kroz vazduh uskomešani
I dve dojke staniolske
Nudi, čvrsta, sva u vatri.
Beži, Luno, Luno, Luno!
Ako Cigani dodju
Od tvog srca prstenje će
I kalajne iskovati.
Dete, pusti me da plešem!
Kad se vrate tu Cigani
S oba oka sklopljena će
Uz nakovanj tebe naći.
Bijući o doboš polja
Primiče se brzi konjanik.
A u kovačnici dete
Sklopljenih očiju snatri.
Maslinjakom ne proplaniku,
San i bronza, već Cigani.
Glave su ih uzdignute
I pogledi uspavani.
Kako peva sovuljaga,
Kako peva sad na grani?
Preko neba Luna luta  za ruku te mami.
A u kovačnici plaču,
I naruču, već Cigani.
Vetar lunu, čuva, čuva,
Vetar samo lunu pazi.
           
                                     Garsija Lorka

zbog svega sto smo najlepse htjeli...
hocu uz mene nocas da krenes
ma bili svetovi crni ili bijeli...
ma bili putevi hladni ili vreli...
nemoj da zalis ako svenes...

hocu da drzis moju ruku...
da se ne bojis vjetra i mraka...
uspravna i kad kise tuku...
jednako krhka... jednako jaka...

hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis...
pa sa mnom bol i smijeh da pijes
i da ne zelis da se vratis...
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hljeba komadic bijeli...
pronadjes sunca komadic vreli...
pronadjes zivota komadic zreli....

ili crknes... ako crci treba...
zbog svega sto smo najljepse htjeli..

ne slutis koliko zelim
da zaspis na mom ramenu
sa sanjas moje snove

u sivilu proljetne veceri
k tebi... tudja djevojko...
zelje mi nestasne plove...

Ja sam tvoj


Ako želiš ljubavnika
Bit ću to što tražiš
Ako ljubiš druge draži
Na mom licu biće krinka
Ako pak za srodnu dušu moliš
Rukom me privlači
Il i-ako voliš, mahnito istuci.

Ovde sam
Sasvim tvoj

Ako šakom treba se potući
I u ring ući
Za liječnikom, ako srce zebe,
Pregledat ću pomno
Svaki deo tebe
Tvoj ću vozač biti
Samo stupi
Il me smesti u vozilo svoje
Svejedno je
Ja sam tvoj

Da ,mesec odveć sjaji
Lanac grubo steže,
Pa zla zver ne sanja
A ja lutah svugde dokle pamet seže
Kroz sva obećanja
I znana i neznana
I neodržana
Nikad žena natrag se ne vraća
Pa sve da od boli kolena se tope
Ili da ko stene prostrem se pred stope

Zavijam sred leta
Grebem posred srca
Param prekrivače
Il' zavapim jače:”Molim”
Sav u muci toj
Ja sam tvoj.

Pa i ako usneš
U trenutku, negde, usred ceste,
Upravljač je moj
Ili ako gradom zaželiš prošetat
Nestat ja ću s maglom, kradom
Ustrebaš li oca za buduće dete
Samo kaži
Ili tek šetača po peščanoj plaži
Ja sam tvoj

Ako želiš ljubavnika
Bit ću to što tražiš
Ako ljubiš druge drazi
na mom licu biće krinka


Leonard Cohen

nocu ljubljena vezi svoje srce za moje
i neka zajedno u snu razbiju tmine
kao dvostruki bubanj... boreci se u sumi
protiv gustoga zida okupanog lisca...

prolazu nocni... crna zeravo sna
sto hvatas niti zemaljskoga grozdja
tacnoscu nekog neredovita voza
sto sene i kamenje hladno za sobom vuce neprestano...

zato me ljubavi... vezi za cisti pokret...
za postojanost sto kuca u tvojim grudima
krilima nekog labuda ispod vode...
da bi na zvezdana pitanja ovog neba
nas san odgovorio jednim jedinim kljucem
i samo jednim vratima koje zatvori tama....

Jednostavno, volim te

Niko drugi nije kao ti.
Ti si svojevrstan, jednostavan,
posve orginalan i neponovljiv.
Ne verujes to,
ali niko drugi nije kao ti -
odveka doveka.
I svaki covek koga volis
nije nikakav obican covek.
Iz njega zraci
neobicna privlacna snaga.
I ti po njemu postajes
na neki nacin drugciji.
Mozes mu cak reci :
Sto se mene tice,
ne moras biti nepogresiv,
bez gresaka i savrsen, jer:
ja te jednostavno volim.

Phil Bosmans

Koliko te volim

Neka ti više ništa ne kažem.

Bolje je samo da budeš tu.

Daleko.

Ali ovdje…

Znaš ti dobro gdje živiš!

Moj život je tvoj jedini pravi dom.

 
Tako si blizu da ne znam gdje

između nas stane sve što smo rekli

i ono što nikad nećemo.

Jer tvoj svijet nije svijet riječi,

već svijet neizrecivog.


Nekad su moje riječi svima bile toliko jasne.

Sada ih niko ne razumije.

Ali ne pišem ja ovo nikome drugom

do sebi.

I pomalo tebi.

Sebi pišem sve,

A tebi koliko budeš uspio razumjeti.


Znam, riječi onoga ko ćuti

uvijek se cijene više od onoga ko mnogo govori.

 
A ja kažem:

Dabogda zauvijek zaćutala,

samo da na tren osjetiš

koliko te volim.


Danica Radović