Secas li se Barbara
Padala je kisa neprestana
Nad Brestom tog dana
A ti si isla nasmejana
Pokisla ozarena ocarana
Pod krupnim kapima kise
Seti se Barbara -
Sretoh te u ulici Sijama
Smejala si se
I ja sam se smejao
Secas li se Barbara
Nisam te poznavao
A nisi ni ti mene
Secas li se
Seti se toga dana
I ne zaboravi ga
Jedan covek ispod neke kapije
Zaklonjen
Viknuo je tvoje ime
Barbara
A ti si potrcala ka njemu po kisi
Pokisla ozarena ocarana
I bacila si mu se u zagrljaj
Secas li se Barbara
Ne ljuti se na mene sto ti kazem ti
Jer ti kazem svakom koga volim
Pa makar ga samo jednom video u zivotu
Jer ti kazem svakom koga volim
Pa cak i ako ga ne poznajem
Seti se Barbara
I ne zaboravi nikad
Tu kisu tako blagu i tako srecnu
Na tvome licu srecnom
Nad tim gradom srecnim
Tu kisu nad morem
Nad arsenalom
Nad brodom iz Cesana
O, Barbara
Velika je svinjarija taj rat
I sta je sa tobom sada
Pod kisom od gvozdja
Vatre, celika, krvi…
A onaj koji te je stezao u zagrljaju
Zaljubljeno
Da li je umro, nestao ili je jos ziv
O, Barbara
Jos uvek pada kisa nad Brestom
Kao sto je padala nekad
Ali nije to isto, jer sve je poruseno
To su samo posmrtne kapi kise
Uzasne i ocajne
A nije ni onaj potop vise
Gvozdja, celika, krvi…
Ves prosto kisa iz oblaka
Koji nestaju kao psi
Kao psi koje odnosi
Vodena struja iz Bresta
Da istrule negde daleko
Vrlo daleko od Bresta
Od koga nije ostalo nista.

Znam, sve se neće na jedan osmeh svesti.
Znam, neće svima jednako biti sunca

Na istoj cesti uvek će se uplesti
Trag povratnika sa stopama begunca.

Hodaće oba u jednom istom smeru,
Tegleći svaki svoju drukčiju veru.

Pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo,
Po istoj cesti teglimo živote i dane.

I uporedo, rame uz rame, idemo.
I lagaćemo kako se razumemo,

Sve dok na kraju ne stignemo
Tim istim pravcem na dve suprotne strane.

Pod mostom prolazi mnogo vode
a za njom i mnogo mnogo krvi
Ali ispred nogu ljubavi
tece veliki beli potok
U vrtu bledog mjeseca
u kome se praznuje svaki dan
taj potok peva uspavljujuci
Bledi mjesec moja je svest
u kojoj se krece jedno plavo sunce
A to sunce to su tvoje oci.

Jednostavno, volim te

Niko drugi nije kao ti.
Ti si svojevrstan, jednostavan,
posve orginalan i neponovljiv.
Ne verujes to,
ali niko drugi nije kao ti -
odveka doveka.
I svaki covek koga volis
nije nikakav obican covek.
Iz njega zraci
neobicna privlacna snaga.
I ti po njemu postajes
na neki nacin drugciji.
Mozes mu cak reci :
Sto se mene tice,
ne moras biti nepogresiv,
bez gresaka i savrsen, jer :
ja te jednostavno volim.

Gde je ostalo cvece

Kazi, gde je ostalo cvece?
Cvece dobrih, ugodnih, lepih stvari
u novinama i na televiziji,
u svakodnevnim razgovorima.

Ugusilo se i umrlo u lavini izvestaja o nasilju,
ubojstvima, katastrofama, velikim i malim skandalima.
Niko ga nije video, nito za njega cuo.
Ugusilo se i umrlo
u novcaniku trgovaca senzacijama,
na usnama zlogukih proroka.

Kazi, gde je ostalo cvece?
Cvece malih paznji?
Cvece onoga da smo dar jedni drugima:
muz zeni, zena muzu.
Svi ljudi jedni drugima.

Propalo je u malim kucnim ratovima,
u krizama i svadi jer smo tako tvrdoglavi,
jer ne mozemo prevladati svoju smesnu osetljivost,
svoju razdrazljivost.

Kazi, gde je ostalo cvece?
Cvece zasticenosti i sigurnosti
sto je mozemo pruziti jedni drugima?

Imas srce, a eto, tu je covek
koji te treba.

Phil Bosmans

Moje rijeci sve mirisu slatko
ko breskve zlatne, ovijene svilom,
kad lahor treperi sa arijom milom
fontane bistre sto zubori glatko,
jasna i sjajna, da joj moze svatko
osjetiti ritam ritma svoga bilom.
ljubavi ocaran cudestvenom silom
klonuh, Beatrice, o, cudna, vjecna gatko,
na sagu bajke sto prekinu se kratko,
i usnuh u ljepoti kao sto se sniva
kad plamti srce kao vatra ziva,
a na kraju konca tako biva,
u sumraku sivom iznad sivih njiva
zavjesa pada olovna i siva....

Šta ti nedostaje noćas ?

Šta ti nedostaje noćas
mislim osim mene
jer drugo je sve u redu
drugo nije važno u ovoj noći
jer zvijezde će ionako padati
i ovdje
i na zapadnim i istočnim obalama
mene nešto drugo zanima
mene zanima što da učinim
s ovim depresivnim
magnetskim poljem
i kako da umaknem nepovoljnim
strujanjima vjetrova s juga
koji u tvom srcu stvaraju
zrakoprazne prostore
što ti nedostaje noćas
osim kucanja sata
mislim osim mene
jer sve drugo nije more koje se pjeni
nije to šlag na sve
posebno na ono što me dovodi
do ludila
pazi
jutra će svejedno dolaziti
bez obzira na naša stanja
ali mene nešto drugo zanima
meni to što me ubija
može biti slatko
i suzama razmazano lice
može i to
a to što ne možeš pogledati u oči
nikom
hajde molim te
ti baš kao neko dijete
uživaš u svemu što ne možeš promijeniti
ma priznaj
da ti ja najviše nedostajem.

Željko Krznarić

Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit' omcu dreši, nit okove steže,
Nit'me živa, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nem, glas gubim:
Umreti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mre nit mi se živi,
Smejem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne cita, onaj koji ne slusa muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagno umire onaj koji unstava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvaca pomoc.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajuci si svaki dan ista ogranicenja,
onaj koji ne mijenja rutinu,
onaj koji se ne usudjuje odjenuti u novu boju,
onaj koji ne prica sa ljudima koje ne poznaje.

Lagano umire onaj koji bjezii od strasti i njenog vrela emocija...
onih koje daju sjaj u ocima i napustenim srcima.

Lagano umire onaj koji ne mijenja svoj zivot
kada nije zadovoljan svojim poslom
ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne zeli odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima...
onaj koji si nece dozvoliti, niti jednom u svom zivotu,
da pobjegne od smislenih savjeta…….

Zivi danas, ucini danas, riskiraj danas...

Ne dozvoli lagano umiranje...

Ne zaboravi biti sretan...