Futility                             

Move him into the sun -
Gently its touch awoke him once,
At home, whispering of  fields unsown.
Always it woke him, even in France,
Until this morning and this snow
If anything might rouse him now
The kind old sun will know.

Think how it wakes  the seeds, --
Woke, once, the clays of a cold star.
Are limbs, so dear -- achieved, are sides,
Full-nerved -- still warm -- too hard to stir?
Was it for this the clay grew tall?
-- O what made fatuous sunbeams  toil
To break earth`s sleep at all?

Wilfred Owen(1893 - 1918)


Узалудност

Премести га на сунце --
Некада га је његов додир будио нежно
Код куће, шапућући о незасејаној њиви.
Чак и у Француској, увек, будило га је из сна,
Све док није ово јутро свануло снежно.
Да ли ишта сад може да га оживи,
То старо добродушно сунце зна.

Помисли како оно буди семе на њиви;
Како је некад на хладној звезди пробудило глину.
Удови драгоцени, бокови осетљиви --
Још увек топли -- Зар не могу да се пробуде?
Зар је због тога глина расла у висину?
-- О, што су безумни зраци уопште морали да се труде
Земљин сан да прекину?

Превод Драгослава Андрића

          Гама- Јован Дучић

Не! та болна љубав коју срце наше
Сад куне у своме очајању дугом,
Беше можда мржња која нас враћаше
Увек у загрљај кобни једно другом.

Ми смо се љубили мржњом у то доба,
Чежњивом и тамном мржњом.Вај! што мучно
Беше,када једном неста и та злоба
Која нас држаше дотле неразлучно.

Најзад,стисак руке безнадежан,ледан!
И ми тада метнусмо у очају многом-
Целу своју душу у пољубац један,
И сав отров мржње у последње збогом.

Gledam tvoje krupne oci zaljubljene,
Gde sja vatra-ko zna-gresna ili sveta.
Svejedno, ljubis li drugog ili mene:
Ti ljubis nevino kao cvet sto cveta.

Ljubav bi ti moja bila zatocenje,
U tvom bezgranicnom granica i meta;
Takva, vecna zeno, kroz zivot i mrenje
U slavi instinkta ti si samo sveta.

Ti si sat od kojeg nebo zarumeni,
Simbol veci nego bol ljudski sto grca;
I ti si bozanstvu bliza nego meni:
Vise zakon sveta nego zakon srca...

"Simbol"  - Jovan Ducic

 SENKA

Zbog svega
sto smo najlepse
hteli
hocu uz
mene nocas
da krenes.

Ma bili svetovi crni,
il beli,
ma bili putevi hladni,
il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra
i mraka,
uspravna i kad kise tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol
i smeh da pijes
i da ne zalis da se vratis.

Da sa mnom
ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli
pronadjes zivota komadic zreli.

Il crknes,
ako crci treba
zbog svega sto smo najlepse hteli.

M.Antic

   Kao i jucer
   
   
   ruke su mi bile slani pijesak
   sanjao sam te
   ruke su mi bile na oltaru mnoge godine
   zaronjene stijene placu
   svjetlost pocinje
   tihim mijenjanjem mojih pobuda

   kao i jucer
   iza zavjese
   mozda na mom licu nadjes tragove sjecanja
   mozda ne razumijes,
   ali volim te

   krenuo sam u dubinu sobe s jasnom namjerom
   da materijaliziram nemoguce snagom poruke
   razuzdanost histriona blisko odzvanja
   neka drugi broje krizeve
   
   kao i jucer
   iza zavjese
   ono sto me stalno plasi zvuci poznato
   mozda ne razumijes,
   ali volim te

   otkud osjecaj da gubis pouzdano zaledje
   umjetnost te cini jacom nego sto pretpostavljas
   mozda tvoja slutnja vara
   mozda umisljam
   htio bih da budes sretnija
   
   kao i jucer
   iza zavjese
   igrat cu pred tobom opet ulogu pjesnika
   mozda ne razumijes,
   ali volim te

   gledaj kako konci aluzije prodiru u svijest
   ni tjeskoba kao nijemi svjedok ne vrijedi suvise
   stajao sam na peronu ljeta gospodnjeg
   moglo je biti proslo stoljece
   
   kao i jucer
   iza zavjese





  Branimir Štulić

   Niska bisera
 

   uvijek se vracam ulicama sa kojih si potekla
   u jesenja prevecerja osencanih bora
   znam da me iscekujes svakim treptajem
   ispod naslaga paucine u laznom obilju
   ljepota je kao parfem ide za tobom
   diskretno a zatim naglo otvara sva vrata
   i ostavlja te zbunjenu
   jer nitko ne dolazi
   jer nitko ne zna da se sama
   ne mozes
   izvuci

   na tragu bez spoznaje
   na tragu bez svjetlosti
   znam da me ocekujes u nisci bisera
   rascvjetali vinovnici jetkih uboda
   ne dopiru do tvoga srca
   iako
   tavore na dnu protekcije
   poput mumija
   temeljito ispunjeni besmislom

   ako ostane ista za nama
   ako preostane nesto i za nas





   Branimir Štulić

Ne osecati hladnocu,
ni munje koje grme
i s vriskom paraju nebo.

Nasmejan, otici mirno.

Pretociti se u vodu,
u vazduh,
u zemlju,
u sume,
ovakve jedne noci
pod maglom neprozirnom.

I onda:
ziveti prostran.

Biti do kraja sveta
sve sto se doseci moze.

Nikada ne ostati mali.

Biti miris i boja,
biti tisina u vetru,
i biti okean zvezda
sto se u vecnost pali.

"Prorocanstvo"  -  M.Antic