Продаја момака

  (народна)

Лепо ти је у пролеће цвеће,
још су лепше у јесен девојке,
што су лепе, то су ђаволасте,
од ђаволства момке продавале:
Даше Јоса за три оке овса,
Милутина за клупче жутила,
а Видака за шаку дивљака,
момка Живка за три паре шика,
а Јовицу за златну столицу,
млада Милу за бијелу свилу,
злато Васу за цвијеће сасу,
а Николу за златну икону,
Радована за лулу дувана,
Милована за три пеливана,
а Ивана за три коња врана,
Радојицу за коњску зобницу,
а Јована за стручак омана,
Драгутина за кору утина,
а Сретена за тесте вретена,
Светозара за киту беара,
а Милића за квочку пилића,
млада Петра за решето смета,
млада Риста за мараму глиста,
Агатона за  вагон расола,
лепог Ђорђа за мараму грожђа,
а Илију за крушку дивију,
млада Јову за печену проју,
лепог Ђурђа за нарамак прућа,
а Данила за клуче вранила,
млада Бранка за мараму ранка,
а Јордана за кумаш-јоргана,
момка Тошу за зелену пошу,
лепог Симу за зелену свилу,
а Дамњана за пару тамјана.

ДЕТИ НОЧИ
Устремляя наши очи
На бледнеющий восток,
Дети скорби, дети ночи,
Ждем, придет ли наш пророк.
Мы неведомое чуем,
И, с надеждою в сердцах,
Умирая, мы тоскуем
О несозданных мирах.
Дерзновенны наши речи,
Но на смерть осуждены
Слишком ранние предтечи
Слишком медленной весны.
Погребенных воскресенье
И среди глубокой тьмы
Петуха ночное пенье,
Холод утра - это мы.
Мы - над бездною ступени,
Дети мрака, солнце ждем:
Свет увидим - и, как тени,
Мы в лучах его умрем.

ČEKANJE

Koliko je sreće u časima ovim,
Kad se mjesec rađa na plavoj visini,
Kada slavuj pjeva negdje u daljini
I razgara srce plamenima novim!

Ovdje drvlje staro duge sjenke baca,
U našoj rijeci brdo se ogleda;
Dođi, jer mi srce više mira ne da -
Ja sam žedan, draga, tvojih poljubaca.

Ne moli se tamo, pred ikonom starom!
Ovdje u slobodi, pred nebom - oltarom,
Sa koga nam Gospod o milosti zbori,

Dođi, da zajedno molimo nas dvoje:
Ja ću sve da ljubim, oči, usne tvoje,
A ti strepi, dršći i sa mnom izgori


Aleksa Šantić 

Марш на Дрину

 
(Следи у целини текст ,,Марша на Дрину" који је 1964. године написао, на музику Станислава Биничког, Милоје Поповић)



Тихо, спуштала се летња ноћ
На Цер, на ту горду планину.
Чак и дивља звер губила је смер
Због чудног страха -
Да ће сметат' четама што крећу се без даха.

Дрини, Сави, свуда где је плач,
Тамо хита бритак, српски мач,
Само лаки бат
Нико никог зват' те ноћи неће
Док се војска пропланцима и брдима креће.

Сред тог мрака
Преко обронака
Сваког срце мори
Сваком ватра у грудима гори
Да се одмах бори.

У тој земљи гуња, опанка
Где су зоре вечно црвене
Никад бој не спи
А кад жито зри
Тад без престанка
Свуда се чује песма танка, песма од уранка.

Један рат тек што је прошао
Други је са летом дошао
Туђин је за трен
Као нека сен из мрклог мрака
Прекинуо летину и песму девојака.

Није тешко
За сељака, ђака
За правог јунака
Из весеља, кола девојака
Латит' се пушака.

Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине.
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати.

Зов јунака с бојне Дрине те
Све се ори, све до даљине.
Свуда, сваки пук
Пушке, трубе звук и јуриш прави
Певала се песма рата, слободи и слави.

Пуцај, момче
Мајка ти не плака
Јер је кућа свака
Дала Церу по једног јунака
Оца, сина, брата.

На Цер, пођите са снагом свом
Знајте, ви браните род и дом
Свуд' је поклич, зов
Тај витешки ков старца, момака
То је огањ што га носе од својих предака

У бој, крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер нек види бој
Река Дрина - славу, храброст
И јуначку руку српског сина.

Напред борче
Брани своју земљу
Не дај, никад не дај
За њу живот увек радо предај
Али је ником не дај!


Пој, пој, Дрино, водо хладна ти
Памти приче кад су падали
Памти храбри строј
Који је пун огња, силне снаге
Протерао туђина са реке наше драге.

Пој, пој Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војево се бој крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила Дрином због слободе.

*Подвучене су стихови који се појављују у  популарној "верзији".

ŽIVOT VAM JE...


Život vam je varka s toplom čamom.
Zato će nas uvek opčiniti s nova.
Jer nam svojom grubom rukom samo
Piše kobno sudbonosna slova.

I ja uvek kad zažmurim sada
Kažem: „Samo srce da oseti draž,
Život vara no i on nekada
Radostima ukrašava laž.

Lice svoje pred nebom obnaži
Pa, dok čitaš sudbu s noćnog neba,
Ti se smiri, smrti, i ne traži
Tu istinu koja ti ne treba“.

Dobro je u snegu tih cremuša
Da se misli da je život lug.
Nek’ obmane koja laka duša,
Neka izda i neverni drug.

Nek’ me maze nežnom rečju milom,
Nek’ je ko nož oštar jezik zao –
Ja sam davno spreman na sve živo,
Ja sam na sve, već grub, navikao.

Hladi dušu nebo polutavno,
Bez topline oganj zvezda plamti.
Voljeni mi ostaviše davno,
I najbliži više me ne pamti.

Ali ipak, progonjen i gažen,
Sa osmehom što ga zora dala,
Ja ne zemlji voljenoj, sav blažen,
Tom životu za sve kažem hvala.


Jesenjin.

Опроштај

Сестро моја, бојак зове
-- Зове, брате, соколове.
Сестро моја, робље цвили
-- Ал` враг дршће, брате мили!
Осветници већ се јате,
Збогом, сестро! -- Збогом, брате!

Спремај коња, љубо мила,
-- Већ сам ти га опремила.
Косовска се рана свети
-- Једанпут се мора мрети.
Српкиња си - дај оруже!
Збогом, љубо! -- Збогом, друже!

Мајко моја... -- Хитај, маче,
Славо моја, мој јединче!
А благослов?  --- Он те прати,
Знаш куда ћу, мила мати?
-- Там` где за род јунак гине.
Збогом, мајко! -- Збогом, сине!

-- Чедо моје, росни цвете,
Бризну плакат лудо дете,
Суза сузу изазвала,
...Ах, шта знаду деца мала!
Застиди се срце слабо --
Збогом, чедо! -- Збогом, бабо!

Јован Јвановић Змај