У главама крилатих ракета „Томахавк“ се користи око 20 килограма осиромашеног урана

У главама крилатих ракета „Томахавк“ се користи око 20 килограма осиромашеног урана

Because claims about the use of DU in cruise missiles are often taken as established fact, when Tomahawk missiles were used against Serbia during the Kosovo conflict in 1999, Serbian authorities believed that Tomahawk missiles contained DU. The Serbian Army had already established that DU ammunition had been used in NATO strikes in Bosnia, from investigations at the Han Pijesak site in Republika Srpska, although this information was not made public. Researchers at the Vinca Institute of Nuclear Science in Belgrade had prepared a programme prior to NATO’s involvement in the conflict, and visited strike sites, including Tomahawk strike sites, with dosimeters to investigate the possible presence of DU.

The results of this programme showed that the only DU ammunition used in the conflict with Serbia were 30 mm rounds fired by A-10 aircraft.3 Decontamination work at sites in Serbia only found DU material which was attributable to A-10 strikes. Analysis of a KFOR document which suggests DU was used in cruise missiles, suggests that the author was not writing from a position of knowledge, as the document contains several inaccuracies, such as stating that DU is fired by many mobile artillery platforms, or that British Harrier jets may fire DU.

Ja imam tendenciju da verujem nekim naucnim institucijama, a to je recimo u ovom slucaju Institut za nuklearne nauke u Vinci. Na stranu toksicnost i radioaktivnost uranijuma koja je dokazana i poznata, u njihovom izvestaju jasno pokazuju da na celoj teritoriji Srbije, van KIM, nije pronadjen trag ili zrno OU osim eventualno lokaliteta tv antene blizu Vranja.

Dok je recimo povisena koncentracija blizu termoelektrana, rudnika olova, kamenog uglja....

Znajuci pritom da je NATO pogadjao uglavnom kartonske makete tenkova i transportera u reonu bliskom razdelnoj liniji sa Kosovom, mogucnost stvaranja aerosola pri penetraciji OU u zemlju je ravna nuli.
Nuli nije ravna svakako oksidacija u zemljistu koja zavisi od vise faktora ali poenta cele price i fame oko OU je svakako prenaduvana to mitskih granica.

Митић за "Геополитику": ИПАП – држање Србије на НАТО узици

Није нам био потребан ИПАП као доказ да се Србија већ годинама, тихо, пузајући, на мала врата, испод радара, приближава НАТО.

Реторички, Србија се држи војне неутралности, а ИПАП споразум је „само“ највиши корак сарадње са НАТО оквиру Програма „Партнерство за мир”, без обавезивања на чланство у Алијанси. Бирократски гледано, он интензивира сарадњу са НАТО у областима науке, војне обуке и реформе, сарадње у ванредним ситуацијама, и типичан је за све земље бивше Југославије и бившег СССР које нису или не желе да постану чланице НАТО.

Међутим, Србија је земља коју је НАТО пре 16 година бомбардовао, којој је пре 7 година у сарадњи са ЕУ отео део територије, и коју притиска да уведе санкције против свог највећег традиционалног савезника, Русије, земље коју чланице Алијансе у последњих годину дана тероришу санкцијама, војним и политичким претњама.

Самим, тим, када је Србија у питању, “ђаво” је у интерпретацији. Тачно је да ИПАП садржи низ контроверзних одредби који се тичу војне сарадње, интероперабилности, учешћа у мултинационалним операцијама, транзиту и обуци НАТО војника – које сваком ко је преживео НАТО бомбардовање ствара макар осећај мучнине. Јасно је да “интероперабилност” има сврху припреме српских војника да функционално буду упаковани и припремљени за учешће у будућим НАТО операцијама, као што “транзит” може да буде употребљен и за евентуалне операције против Руске Федерације.

Међутим, опасност ИПАП лежи и у другим, мање “атрактивним” одредбама овог споразума. Пре свега, јасно је да овде више нема речи само о војној сарадњи – већ да се сарадња са НАТО проширују и на правосуђе, економију, унутрашње послове и пропаганду. У свим овим пољима, дакле за мање-више читаву државну управу, НАТО ће имати саветодавну улогу. Моћи ће да се меша у све. Као да за испуњавање услова није било довољно 35 поглавља Европске уније, сада ће и НАТО моћи да Србији предочи шта мисли о корупцији, о правима мањина, али и о томе који су аспекти сарадње са Русијом “безбедни” и самим тим прикладни за Србију.

За грађане ће посебно опипљив бити програм пропагандних активности које ће “дизати свест” о значају сарадње Србије и НАТО. Грађани Србије ће то плаћати из свог џепа јер, како стоји у споразуму, “Република Србија намерава да спроведе активну и свеобухватну информативну кампању” којим би хвалила ту сарадњу. Сарадња са НАТО ће бити промовисана на универзитетима, у научно-истраживачким институцијама, невладином сектору, медијима.

У преводу, за све грађане Србије који се противе НАТО, а нарочито оне који активно упозоравају на опасности од приближавања овој организацији, све ће бити мање простора, све мање толеранције за изношење критичких ставова према алијанси.

Циљ је јасан: промена дискурса о НАТО и наратива о улози НАТО у бомбардовању и отимању Косова и Метохије, са пратећим избацивањем „емоција“ из глава грађана Србије.

Када смо већ код Косова и Метохије, у споразуму ИПАП и Партнерству за мир уопште нема никаквих озбиљних референци везаних за чињеницу да НАТО годинама обучава будућу „војску Косова“ пред очима целог света. Српске замерке око смањивања присуства КФОР-а и „дефиксације“, односно препуштања заштите историјских, културних и верских споменика косовској полицији, се у НАТО „примају к знању“, а суштински, као што знамо из праксе, потпуно игноришу. Толико о „дијалогу“ са НАТО: Србија испуњава услове НАТО, а НАТО српске замерке „прима к знању“.

Србија са споразумом ИПАП није прешла Рубикон. Међутим, први следећи корак би управо то значио. Знак за узбуну би могао да буде било какав сигнал из Београда или Брисела у вези са израдом плана МАП (Мемберсхип Ацтион План), Акционог плана за чланство у НАТО, што би значило да се Србија одрекла војне неутралности, да се определила за чланство у НАТО-у. Тај степен може бити отворен тако што би Влада мимо Скупштине и народа затражила израду МАП. По завршетку процеса установљеног по основу МАП, земља би добила званичан позив за чланство у НАТО и референдум о томе би био потпуно ирелевантан, јер се сматра да је тада развој процеса ка чланству бесповратан, пошто се још није десило да се нека држава након добијања МАП-а врати назад.

Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе

   Potpisivanjem ipap sporazuma proći ćemo gore nego da smo u nato rajhu. Na stranu to što su dobili mnogo više nego što su tražili ultimatumom koji smo odbili i zbog kog smo bombardovani, sada moramo i da finasiramo njihove projekte. Mislim ba propagandu i na infrastrukturu koja treba nato rajhu. Srbija diže kredit zbog puta prema Albaniji kao da joj to treba. Zna se kome to treba a kad se pogleda malo bolje ovo nije usamljen slučaj.

Čak nema ni tačnog broja svih onih koji su oboleli od galopirajućeg  raka.

ne bira niko ništa
''izbor'' u uzročno-posledičnoj stvarnosti ne postoji