Malo poduži tekst ali interesantan, pa koga zanima nek pročita.

"Nije dokazano da osiromašeni uranijum prouzrokuje rak"

Da li prisustvo osiromašenog uranijuma povećava rizik od oboljenja od kancera? Doktor Zoran Radovanović, u tekstu za Danas, piše da je odgovor negativan.
IZVOR: DANAS, UTORAK, 27.09.2016. | 12:57
   


Prema njegovim rečima, stvorena je atmosfera da se odsustvo vere u navodnu vezu osiromašenim uranijumom sa rakom smatra takoreći nacionalnom izdajom i da se zato ozbiljni stručnjaci o tome ne izjašnjavaju.

“Već godinama se kod nas povremeno usijava atmosfera "otkrićem" da masovno umiremo od raka zbog NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom (OU), a da katastrofalne posledice tek predstoje. Ovih dana je udarna tabloidna vest da "Srbima u 2019. preti epidemija raka" zbog OU. Takve najave zdravo za gotovo uzimaju i političari najvišeg ranga. Došlo se dotle da se traže skriveni motivi među retkim pojedincima koji javno dovode u pitanje ovako shvaćenu "patriotsku" retoriku“, naveo je Radovanović.

On je dodao i da će biće korisno da taksativno nabrojimo činjenice.

“Prvo, bilo da je osiromašen, obogaćen ili potekao iz prirode (uglavnom kao smeša dva svoja izotopa, U238 i U235), uranijum je toksičan hemijski element. Njegova radioaktivnost je minimalna, jer mu je poluživot preko četiri milijarde godina, pa se koristi za procenu starosti naše planete. Ima ga na kopnu i u moru, a tona obradivog zemljišta sadrži 10-15 grama uranijuma“, dodaje Radovanović.

Prema njegovim rečima, otuda bombardovanje OU municijom minimalno, obično za manje od pet odsto, povećava ukupnu radioaktivnost terena.

“Drugo, alfa čestice koje emituje uranijum ne mogu da prodru kroz list papira, ni kroz površni sloj kože, a 99,5 odsto ovog elementa samo prođe kroz creva u neizmenjenom obliku. Zato se štetni efekti OU prevashodno vezuju za prodor gelera u telo ili za boravak u krugu od nekoliko desetina metara oko eksplozije, uz udisanje tom prilikom nastalih čestica i para. Ima mišljenja da bi u tom slučaju alfa zračenje moglo da ima kancerogene efekte, mada to nije pokazano praćenjem ljudi izloženih visokim dozama OU. Rudari u rudnicima uranijuma ranije su često obolevali od raka pluća, ali je to bila posledica izlaganja radonu i drugim kancerogenima“, piše Radovanović.

Dodaje da ako već mora da se koristi oružje, postoje zalaganja da se, umesto olovnoj, pribegne OU municiji, kao manjem zlu.

“Treće, uranijum ima široku primenu u svakodnevnom životu, od izrade fotografija do pojačanja sjaja zuba u stomatologiji. OU se ugrađuje u kobilice lakih letilica (jedrilica) radi stabilnosti, a svaki Boing 747-100 sadržavao ga je donedavno u količini od oko jedne tone (to je više OU nego što je ukupno bačeno na Centralnu Srbiju 1999). Kada je 1992. takva vazdušna lađa pala u amsterdamskom predgrađu, građani su godinama pomno praćeni i nije ustanovljeno da imaju bilo kakve smetnje koje bi se pripisale tom incidentu. Četvrto, OU je korišćen u po dva maha na dva ratišta - u Persijskom zalivu 1991. i 2003, kao i na Balkanu, u Bosni 1995. i na Kosovu 1999. Irak i Kuvajt su pogađani sa više desetina puta većom količinom OU nego naš deo sveta. Pominju se poremećaji zdravlja u Bagdadu, Basri i Faludži, ali podaci nisu pouzdani, a područje je jako zagađeno bombardovanjem iračke atomske centrale 1991, izlivanjem nafte iz brojnih oštećenih izvora, kao i hemijskim i drugim borbenim sredstvima koje je Sadam prethodno upotrebljavao u ratu sa Iranom“, ističe Radovanović.

Doktor navodi da u centralnoj Srbiji i Vojvodini osiromašeni uranijum nije korišćen, osim na vrlo uskom graničnom pojasu prema KiM, blizu Preševa, a južno od Bujanovca.

“Reč je o nenaseljenom i nepristupačnom području, odakle je zagađeni sloj zemljišta (po mnogima nepotrebno) skinut i deponovan u Institutu Vinča. Šesto, nijednom uglednom istraživaču, bilo da je onkolog (R. Džodić), onkoepidemiolog (A. Jovićević) ili stručnjak za radioaktivno zračenje (I. Plećaš, N. Nešković) nije shvatljivo da se posledica javlja bez uzroka, odnosno da nas ugrožava nepostojeći OU. Ideju o njegovom navodno pogubnom delovanju na naše građane uporno lansiraju dva-tri čoveka s određenim zvanjima i titulama, ali bez ikakvog naučnog kredibiliteta. Oni naivno, poput dece, biraju i nakaradno tumače statističke podatke, brkajući i kombinujući nespojive izvore. Posebno je otužno njihovo verovanje da je latentni period između izloženosti i obolevanja za sve isti, poput plamena sveće (u stvarnosti liči na poprečan presek hobotnice), pa su "eksploziju" raka predviđali 2006, zatim 2014, da bi ovih dana odlučili da sudnji trenutak dolazi 2019, na 20-godišnjicu bombardovanja, kada broj obolelih od raka naglo treba da se udvostruči, sa današnjih oko 35.000 na ’više od 70.000’“, ističe Radovanović.

Dodaje da su vetar u leđa "katastrofičarima" dale su svojevremeno vesti da su šestorica nemačkih i još više italijanskih vojnika oboleli od raka posle boravka na KiM.

“Ispostavilo se, međutim, da rak dobijaju i vojnici koji nikada tamo nisu bili, pa kada su obavljena poređenja, zaključeno je da veterani ređe dobijaju rak od svojih parnjaka ostalih u kasarnama van KiM (objašnjenje se krije u tzv. efektu zdravog radnika, odnosno ratnika). Osmo, podaci Registra za rak Instituta "Batut" ukazuju da je, kada se uzmu o obzir kvalitet podataka i karakteristike populacije, uključujući izmene uzrasne strukture, trend raka u skladu sa očekivanjima za zemlju poput Srbije, u tzv. trećoj fazi epidemiološke tranzicije“, naveo je Radovanović.

Kaže da ni najbolji epidemiolozi s Harvarda, ni najčuvenija imena u oblasti matematičkih modela, nisu uspeli da pokažu da OU povećava rizik Kuvajćana da obole od raka, iako izveštaji nisu publikovani, ali ih on poseduje jer je, u ime Ujedinjenih nacija, bio supervizor navedenih istraživanja.

“Vezu između OU i raka odbacuju i Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna agencija za istraživanje raka, američki centri za sprečavanje i suzbijanje bolesti itd. Deseto, stvorena je atmosfera da se odsustvo vere u navodnu vezu OU sa rakom smatra takoreći nacionalnom izdajom. Zato se ozbiljni stručnjaci o tome ne izjašnjavaju. Oni, međutim, svoje argumente ograničavaju na stvarne štete usled NATO bombardovanja, od ubijanja nedužnog sveta, preko uništenja infrastrukture i industrijskih postrojenja, do ozbiljnog zagađenja životne sredine hiljadama štetnih materija. Ne ogleda li se patriotizam u poštovanju činjenica, umesto njihovog izmišljanja?“, zaključio je Radovanović.

Danas > B92/Blic

ovaj ko ona jelena milic nato integracija...
jos malo...po njima ce o.uranijum postati zdrav...ili u najmanju ruku ce ispasti da sprecava kancerogena oboljenja...
i ispast ce da su ameri ucinili dobro djelo...bombardujuci srpsku i srbiju i bacajuci hljade tona uranijuma 

kad je bila nuklearna katastrofa cernobilj...ljudi nisu umirali odma..nego umiru i dan danas od istog kurca...
od kojeg umire i srbija i srpska...

osiromaseni uranijum nije toliko opasan dok je u zemlji...
opasne su cestice koje se dizu iznad zemlje i sire vazduhom...
ili one koje putem voda ...dospjevaju u organizam ljudi i zivine i stoke koju ljudi uzgajaju..
ili kad bude ne dao bog zemljotres ..poplave..bijuce itd..tada je opasan....

a on u zemlji... moze stajati dok se ne raspadne... dakle 4  miliona godina..a da pri tome ne naudi nikome...
naravno pod uslovom .da  niko ne dodje u dodir sa njim...

naravno i on je kao i vecina nekih stetnih  teskih metala...vremenom se talozi u organizmu...
sto je veca izlozenost uranijumu ..veca je kolicina istog u organizmu...i veca je sansa za oboljenja razna..

i ameri i rusi i kinezi imaju problem sa osiromasenim uranjumom..tj sa skladistenjem i unistavanjem istog..
proces unistenja je jako skup....
oko 10 dolara kosta ..da bi se unistila kolicina osiromasenog uranijuma ...koliko  tezi jedno puscano zrno...
a inace to zrno na tzistu se krece oko 0.20 dolara...

a s obzirom da uranijum ima 1.7 put vecu gustinu od olova...samim time ima i vecu zaustavnu moc od olova...

ameri su nasli resenje ..poceli su praviti puscana zrna...i razna druga zrna... od osiromasenog uranijuma...
ratova fala bogu ima sirom sveta i puca se u 4x4 na sve strane 


samim  tim sto je nato usvojio tu praksu(ameri prodaju natou takvu municiju) i rusi i kinezi su posegnuli za takvim resenjem...pa i njihova zrna imaju istu zaustavnu moc kao i nato zrna...a i usput se resavaju osiromasenog uranijuma....   

i tako.... 

Kao sto rekoh i onom liku, uslovi zivota u Srbiji su kao u Africi...

Одличан чланак, штета што га нико неће прочитати даље од болдованог.

to sto on prica o uranijumu koji se nalazi u  prirodi i sl....to je totalno smjesno..
koncentracija uranijuma u prirodi je mala..i 'uranijum u prirod'i ...se ne nalazi na povrsini i nema ga bas svuda naokolo...ni u malim kolicinama akamoli u tolikoj kolicini kolika je istovarena na teritorij srbje i srpske...

i ljudi nisu izlozeni njegovim stetnim cesticama itd....i on je u raznim fazama raspada....
i njegove cestice nisu aktivne....

uranijum koji je vjestacki posijan i koji je dobijen kao otpad (od  cega.. vec svi znamo )...
na teritoriju srpske i srbije kao i bilo gdje u svijetu gdje je bacen u takvom obliku i na takav nacin i te kako je opasan...

a ovakve price...nastaju...u teznji da se umanji znacaj zlocina pocnjenih od strane amera i natoa nad srpskim i bilo kojim zemljama...u poslednjih 20 g....

Уранијума у природи има колико и калаја нпр, тако да није толико риједак.  Нико не умањује злочин већ се указује на шарлатански приступ овоме код нас.

ma oke je to sve....samo  postojanje uranijuma i prisutnost u takvim kolicinama...kao eto i kalaja..a i kalaj nije bezazlen...
ne znaci da su ljudi bili tolko  izlozeni  tom jbn osiromasenom uranijumu...

to je sasvim druga prica..od ovog uranijuma koji je razbacan svuda naokolo i nalazi se svuda oko nas...
i ljudi su izlozeni njegovim stetnim uticajima...
zagadjena su obradiva zemljista..zagadjeni su izvori pitke vode..rijeke...jezera..itd....
i ljudi ga vise konzumraju..nego taj uranijum koji je vec bio priutan...
vise ga ima u nasem organizmu...i naravno da su cesca oboljenja..nego pre 26 g..kad ljudi nisu bili izlozenin toliko kao danas....

a i razvijena je citava industrija prerade osiromasenog uranijuma u razne namjene....
a najvise se koristi u proizvdnji municje i minskoeksplozivnih sredstava...
to je danas jako unosan posao....
i malte ne koristi se svugdje u svijetu....

i naravno da ce stetnost uranjma negirati svi koji zaradjuju enormne kolicine novca na njemu...

druga je stvar sto neki ljudi misle da je uranijum kao trpier..da je ovoljno da ga pipnes cunom i da ti otpadne cuna..
nije tako i to znamo svi..
ali kad ga svaki dan trljas od  cunu.... i tako godinu dana...nemas se sta cudit ako ti izraste jos jedan vicgla   

Ствaр је у томе да нико није урадио детаљну студију код нас. Много нам смета уранијум, а заборавили смо касетне бомбе.

ma i toga isto ima kamara....takozvane zute ubice....
kao i raznih drugih ubojitih mnskoeksplozivnih ubica....
mali postotak toga je uklonjen....posebno u bosni....

Ček da javim dabishi za ovu temu