Škrti umetnik

Gesen je bio umetnik sveštenik. Pre nego što bi počinjao da crta ili slika, uvek bi zahtevao da mu se plati unapred, a cene su mu bile visoke. Bio je poznat kao "škrti umetnik".

Jednom ga jedna gejša pozva da joj slika. "Koliko možeš da platiš?" raspitivao se Gesen.

"Koliko god tražiš", odgovori devojka, "ali želim da posao obaviš preda mnom."

Određenog dana Gesen bi pozvan kod gejše, koja je priređivala gozbu za svog gazdu.

Gesen napravi sliku. Kada je bila gotova, zatraži do tada najveću sumu. Bila mu je isplaćena. Tada se gejša okrenu gazda govoreći: "Sve što ovaj umetnik hoće je novac. Njegovo slikanje je dobro, ali mu je um povaren; novac ga je uprljao. Kada ga stvori tako gnusan um, njegovom radu ne pristaje da bude izložen. On je jedino dovoljno dobar za jednu od mojih podsuknji."

Skinuvši suknju, ona zatraži od Gesena da napravi drugu sliku na pozadini njene podsuknje.

"Koliko ćeš da platiš?" upita Gesen.

"O, bilo koju cenu", odgovori devojka.

Gesen izreče preteranu cenu i, naslikavši sliku onako kako mu je bilo traženo, otiđe.

Kasnije su se saznali razlozi Gesenove želje za novcem.

Njegovu pokrajinu često je pustošila glad i nemaština. Bogati nisu pomagali sirotinju. Gesen je imao skriveno skladište, za koje niko nije znao, u kojem je držao žitarice, spremne za ovakve vanredne prilike.

Put od njegovog sela do Narodne kapele je bio u vrlo lošem stanju i mnogi su putnici stradali prolazeći njime. Zaželeo je da izgradi bolji put.

Njegov učitelj je umro ne ostvarivši svoju želju da sagradi hram, i Gesen je želeo da završi ovaj hram umesto njega.

Kada je ispunio svoje tri želje, Gesen je bacio četkicu i slikarski pribor, povukao se u planine, i više nikada nije slikao.

Tačan proračun

Sen no Rikju, učitelj čajne ceremonije zažele da okači korpu sa cvećem na jedan stub. Zamoli jednog tesara da mu pomogne, govoreći mu "više" ili "niže", "levo" ili desno", sve dok nije pronašao pravo mesto. "Eto, tu" reče najzad Sen no Rikju.

Tesar, da bi proverio učitelja, označi mesto a onda se napravi kao da ga je zaboravio. "Je li bilo ovde? Ili možda ovde?", pitao je tesar, pokazujući različita mesta na stubu.

Ali učiteljev osećaj za razmeru beše toliko istančan, da nije potvrdno odgovorio sve dok tesar ponovo nije stigao do istovetnog mesta koje je učitelj ranije odredio.

[b]Buda garavog nosa

Jedna je sveštenica, koja je bila u potrazi za prosvetiteljem, napravila statuu Bude i obložila je zlatnim listom. Kud god je išla, nosila je svog zlatnog Budu sa sobom.

Godine su prošle i, još uvek noseći svog Budu, sveštenica odluči da ostane u jednom malom hramu u unutrašnjosti u kojem je bilo mnogo Buda, svaki sa svojim posebnim oltarom.

Sveštenica zažele da okadi pred svojim zlatnim Budom. Pošto joj se nije dopala ideja da se miris raširi i do drugih, smislila je levak kroz koji se dim uzdizao samo do njene statue. Ali od gara zlatnom Budi pocrne nos, što ga učini posebno ružnim.

Rjonenina jasna spoznaja

Budistička sveštenica poznata kao Rjonen, rodila se 1797. godine. Bila je unuka čuvenog japanskog ratnika Šingena. Imala je pesničku dušu i toliko zanosnu lepotu, da je već u sedamnaestoj godini bila u caričinoj pratnji kao jedna od dvorskih dama. Već tako mladu, očekivala ju je slava.

Voljena carica iznenada umre i Rjonenini snovi puni nade, iščezoše. Postade svesna nestalnosti života u ovom svetu. Tada i zažele da izučava zen.

Njena rodbina se sa ovim ne složi i praktično je prisili da se uda. Uz obećanje da može postati sveštenica kada rodi troje dece, Rjonen pristade. Pe no što je napunila dvadeset i petu godinu, ispunila je uslov. Muž i rođaci je više ne mogaše odvraćati od njene želje. Obrijala je glavu, uzela ime Rjonen, što znači spoznati jasno, i krenula na svoje hodočašće.

Stiže u grad Edo i zamoli Tecugjua da je primi za učenika. Bacivši letimičan pogled na nju učitelj je odbi jer beše suviše lepa.

Rjonen odiđe do drugog učitelja, Hakua.

Hakuo je odbi iz istog razloga, rekavši joj da bi njena lepota samo stvarala neprilike.

Rjonen tada uze vrelo železo i prisloni ga uz svoje lice. Za nekoliko trenutaka njene lepote zauvek nestade.

Hakuo je tada prihvati za učenika. U spomen ove prilike, Rjonen na poleđini ogledalca napisa pesmu:



Pred odlazak sa ovog sveta, Rjonen napisa još jednu pesmu:

Kiseli miso

Kuvar sveštenik Dairjo, u Benkeievom samostanu, odluči da dobro pazi na zdravlje svog starog učitelja, i da mu daje samo svež miso¹⁴. Benkei, primetivši da je poslužen boljim misom nego njegovi učenici zapita: "Ko je danas kuvar?"

Poslaše Dairja pred njega. Benkei saznade da prema svojim godinama i položaju treba da jede samo svež miso. Reče kuvaru: "Znači, ti misliš da ja uopšte ne bi trebalo da jedem." Rekavši ovo, uđe u svoju sobu i zaključa vrata.

Dairjo je, sedeći pred vratima, molio učitelja da mu oprosti. Benkei ne htede da mu odgovori. Sedam dana je Dairjo sedeo pred vratima, a Benkei unutra.

Najzad, u očajanju, jedan sledbenik glasno povika Benkeiu: "Možda si u pravu, ali ovaj mladi učenik ovde mora da jede. On bez hrane ne može večno!"

Na to Benkei otvori vrata. Smešio se. Reče Dairju: "Tražim da jedem istu hranu kao i ostali moji učenici. Kada postaneš učitelj, ne želim da ovo zaboraviš."

______________________________ ___________________________
14 Miso - kaša od sojinog graha pomešana sa pšenicom i kvascem, koja brzo uskisne. U Japanu, Kini, Indiji jede se kao sos, uz ribu, hladno mleko i dr.

Onaj koji daje trebalo bi da bude zahvalan

Dok je Seisecu bio starešina Engaku škole u Kamakuri¹⁵, tražio je veće prostorije od onih u kojima je podučavao, jer su ove bile već pretrpane. Umezu Seibei, trgovac iz Eda, odluči da daruje pet stotina zlatnika, zvanih rjo, za izgradnju prostranije škole. Ovaj novac on donese učitelju.

Seisecu reče: "Dobro, uzeću ga."

Umezu dade Seisecuu vreću sa zlatom, ali bi nezadovoljan učiteljevim stavom. Čovek je mogao živeti čitavu godinu sa tri rjoa, a trgovcu za svih pet stotina nije čak bilo ni zahvaljeno.

"U toj vreći je pet stotina rjoa", dade Umezu do znanja.

"To si mi već rekao", odgovori Seisecu.

"Iako sam bogat trgovac, pet stotina rjoa je mnogo novaca", reče Umezu.

"Želiš li da ti na tome zahvalim?, upita Seisecu.

"Trebalo bi", uzvrati Umezu.

"Zašto bih?", upita Seisecu. "Onaj koji daje trebalo bi da bude zahvalan".

______________________________ ______________________
15 Kamakura je bila središte šogunata od 1192. do 1333. godine

Poslednja pismena volja

Ikju, čuveni učitelj zena u periodu Ašikaga¹⁶, bio je carev sin. Kada je bio još vrlo mlad, njegova majka napusti dvor i ode da izučava zen u jednom hramu. Na isti način i princ Ikju postade učenik. Kada mu je majka umrla, ostavila je za sobom jedno pismo. U njemu je pisalo:

Za Ikjua:

Završila sam svoj rad u ovom životu i sada se vraćam Večnosti. Želim da postaneš dobar učenik i da spoznaš svoju budističku prirodu. Saznaćeš da li sam u paklu i da li sam uvek uz tebe ili ne.

Ako postaneš čovek koji smatra da su Buda i njegov pratilac Bodidarma¹⁷ tvoje lične sluge, možeš da ostaviš svoje izučavanje i rad za čovečanstvo. Buda je propovedao četrdeset devet godina i za sve to vreme nije smatrao neophodnim da progovori ni jednu reč. Trebalo bi da znaš zašto. Ali ako ne znaš, a još uvek želiš, suzdrži se od uzaludnog razmišljanja.



PS. Svrha Budinog učenja je uglavnom prosvetljenje drugih. Ako se oslanjaš na bilo koji od njegovih metoda, nisi ništa drugo do glupa buba. Postoji 80.000 knjiga o budizmu, i ako bi ih sve pročitao, a ni tada ne ugledaš svoju sopstvenu prirodu, onda nećeš razumeti čak ni ovo pismo.

Ovo je moja poslednja volja.

______________________________ ____________________________
16 Period Ašikaga (1336-1573) je period šogunata pod klanom Ašikaga

17 Sin jednog od južnoindijskih kraljeva, koji je zamonašivši se, krenuo u Kinu. Smatra se da je upravo od budističkog učenja koje je on propagirao u Kini, nastao č'an. U Japanu poznat kao Daruma, Bodidarma se predstavlja u crvenoj odeći i često bez nogu, koju je, predanje kaže, izgubio usled devetogodišnje meditacije.

Učitelj čajne ceremonije i ubica

Taiko, ratnik koji je živeo u Japanu pre perioda Tokugava, izučavao je ča-no-ju¹⁸ sa Sen no Rikjuom, učiteljem kojeg je karakterisala mirnoća i zadovoljstvo.

Taikov pratilac, ratnik Kato, ushićenje svog pretpostavljenog za čajnom ceremonijom protumačio je kao zanemarivanje državnih poslova, pa zato odluči da ubije Sen no Rikjua. Pretvarajući se da dolazi službenim poslom, uspe da bude pozvan na čaj kod učitelja čajne ceremonije.

Učitelj, koji beše vrlo iskusan u svojoj umetnosti, letimičnom pogledom otkri ratnikovu nameru, pa zamoli Kata da ostavi napolju svoj mač pre no što uđe u sobu za ceremoniju objašnjavajući mu da ča-no-ju sam po sebi predstavlja miroljubiv čin.

Kato za ovo ne htede ni da čuje. "Ja sam ratnik", reče. "Ja uvek uza se imam svoj mač. Ča-no-ju ili ne, ja svoj mač ne ostavljam"

"U redu. Ponesi svoj mač i posluži se čajem", pristade Sen no Rikju.

Voda u kotliću na vatri od ćumura je ključala. Iznenada, Sen no Rikju prevrnu kotlić. Šišteći, podiže se para i ispuni sobu dimom i pepelom. Zaprepašćen, ratnik istrča napolje.

Učitelj se izvine. "Moja je greška. Vrati se i ispij čaj. Ovde je tvoj mač, pokriven pepelom. Očistiću ga i daću ti ga."

Ratnik shvati da u ovoj situaciji ne bi baš uspeo da ubije učitelja, pa odustade od te namere.

______________________________ ______________________________ __________
18 Ča-no-ju je japanski izraz koji označava čajnu ceremoniju, koja je oduvek smatrana jednom od umetnosti zena, među koje spadaju i: sumie slikarstvo, kaligrafska umetnost, haiku poezija, umetnost rukovanja japanskom sabljom, streljaštvo (lukom i strelom), aranžiranje cveća (ikebana) i druge.

Pravi put

Upravo pred smrt, Ninakavi dođe u posetu učitelju zena Ikju. "Hoćeš li da te povedem?", upita Ikju.

Ninakava odgovori: "Došao sam sam i otići ću sam. Od kakve pomoći ti možeš da mi budeš?"

Ikju odgovori: "Ako misliš da zaista dolaziš i odlaziš, to je zabluda. Dozvoli mi da ti pokažem put na kome nema dolaska i odlaska."

Ovim rečima Ikju objasni put tako jasno, da se Ninakava nasmeši i preminu.

Vratnice raja

Vojnik po imenu Nobušige dođe kod Hakuina i zapita ga :"Postoje li zaista raj i pakao?"

"Ko si ti", upita Hakuin.

"Ja sam samuraj¹⁹", odgovori ratnik.

"Ti, vojnik!", uzviknu Hakuin. "Koji bi vladar tebe hteo za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka."

Nobušige se toliko razbesne da poče da vadi svoj mač, ali Hakuin nastavi: "Pa ti imaš mač! Oružje ti je verovatno previše tupo da bi mi odseklo glavu."

Kada Nobušige izvuče mač, Hakuin primeti: "Ovde se otvaraju vratnice pakla!"

Na ove reči samuraj, shvativši učiteljevu pouku, vrati svoj mač u korice i pokloni se.

"Ovde se otvaraju vratnice raja", reče Hakuin.

______________________________ __________________
19 Samuraj - pripadnik ratničke kaste u Japanu, na koju je zen imao jak uticaj.