Vojnici čovečanstva

Jednom prilikom je jedna divizija japanske armije učestvovala u manevrima. Neki od oficira nađoše za shodno da svoj štab smeste u Gasanov hram.

Gasan reče svom kuvaru: "Oficirima spremaj istu hranu kao i nama."

Ovo naljuti oficire koji su navikli na sasvim drugačije ophođenje prema njima. Jedan priđe Gasanu i reče: "Šta misliš, ko smo mi? Mi smo vojnici koji žrtvuju svoje živote za svoju otadžbinu. Zašto sa nama ne postupaš shodno tome?"

Gasan ozbiljno odgovori: "Šta ti misliš, ko smo mi? Mi smo vojnici čovečanstva koji teže da spasu sva osećajna bića."

Tunel

Zenkai, sin samuraja, doputova u Edo gde postade pratilac jednog visokog službenika. Zaljubi se u službenikovu ženu i bi otkriven. U samoodbrani, usmrti službenika, a zatim pobeže sa ženom.

Oboje kasnije postadoše kradljivci. Ali žena beše toliko pohlepna, da se Zenkaiu poče gaditi. Na kraju, ostavivši je, otputova daleko, u pokrajinu Bizen, gde postade lutajući prosjak.

Da bi se iskupio za svoju prošlost, Zenkai odluči da u svom životu učini neko dobro delo. Znajući za opasni put koji se pružao nad jednom liticom, a uzrok smrti i povreda mnogih ljudi, on odluči da probije tunel kroz planinu.

Dok je danju prosio, Zenkai je noću kopao tunel. Kada je prošlo trideset godina, tunel je bio 684 metra dug, 6 metara visok i 9 metara širok.

Dve godine pre no što je posao bio gotov, sin službenika koga je usmrtio, a koji beše iskusan mačevalac, pronađe Zenkaia i dođe da ga iz osvete ubije.

"Daću ti rado svoj život", reče Zenkai. "Samo mi dopusti da završim ovaj posao. Onog dana kada bude gotov, možeš me ubiti."

Tako mladić sačeka na taj dan. Nekoliko meseci prođe, a Zenkai je i dalje kopao. Mladić se umori ne radeći ništa i poče da mu pomaže u kopanju. Pomažući mu godinu dana, poče se diviti Zenkaievoj čvrstoj volji i karakteru.

Najzad tunel beše završen i ljudi mogaše da ga bezbedno koriste.

"Sada mi odseci glavu", reče Zenkai. "Moj posao je obavljen".

"Kako mogu odseći glavu svom sopstvenom učitelju?", upita mladić sa suzama u očima.

U rukama sudbine

Veliki japanski ratnik Nobunaga odluči da napadne neprijatelja iako je imao deset puta manje ljudi od protivnika. On je znao da će pobediti, ali su njegovi vojnici bili sumnjičavi.

Usput se zaustavi kod svetilišta Šinto i reče svojim ljudima: "Pošto posetim svetilište, baciću novčić. Ako padne kruna, pobedićemo; ako padne pismo, izgubićemo. Sudbina nas drži u svojoj ruci."

Nobunaga uđe u svetilište i pomolli se u tišini. Zatim izađe i baci novčić. Padne kruna. Vojnici tako žuđahu za borbom, da bitku lako dobiše.

"Niko ne može izmeniti ruku sudbine", reče mu njegov pratilac posle boja.

"Zaista ne može", reče Nobunaga, pokazujući novčić koji je bio dvostruk, sa krunama na obe strane.

Ubijanje

Gasan jednoga dana savetovaše svoje poklonike: "Oni koji govore protiv ubijanja i koji zahtevaju poštedu života svih svesnih bića, u pravu su. Dobro je čak štititi životinje i insekte. Ali šta sa onim osobama koje ubijaju vreme, šta sa onima koji uništavaju zdravlje, i onima koji uništavaju političku ekonomiju? Ne bismo smeli da ih previdimo. Šta više, šta sa onim koji propovedava bez prosvetljenja? Taj ubija budizam."

Oznojeni Kasan

Kasan beše pozvan da održi službu na pogrebu jednog pokrajinskog vladara.

Nikada ranije nije sreo vladare i plemstvo, pa postade nervozan. Kada ceremonija poče, Kasan se preznoji.

Posle ovoga, vrativši se, sakupi svoje učenike. Kasan priznade da još nije sposoban da bude učitelj jer mu nedostaje istovetnost držanja među uglednim svetom i onog koje poseduje u izdvojenosti hrama. Kasan dade ostavku i postade učenik jednog drugog učitelja. Posle osam godina vrati se svojim učenicima, prosvetljen.

Potčinjavanje duha

Jedna mlada žena se ozbiljno razbole. "Toliko te volim" , reče svom mužu, "i ne želim da te napustim. Nemoj otići od mene nijednoj drugoj ženi. Ako to učiniš, vratiću se kao duh i prouzrokovaću ti beskrajne patnje."

Uskoro žena preminu. Muž poštovaŠe njenu poslednju želju prva tri meseca, ali onda srete drugu ženu u koju se zaljubi. Uskoro se veriše.

Odmah posle veridbe, duh se poče svake noći pojavljivati pred čovekom, optužujući ga što nije održao obećanje. Duh beše prevejan. Znao je tačno šta se događa između njega i njegove nove dragane. Kada god bi svojoj verenici dao neki poklon, duh bi ga opisao u detalje. Čak bi ponovio i razgovor, što je čoveka toliko mučilo da nije mogao noću oka da sklopi. Neko mu reče da svoju muku ispriča učitelju zena koji je živeo u blizini sela. Naposletku, u očajanju, jadnik otiđe do njega da traži pomoć.

"Tvoja bivša žena je poslala duha i zna sve što i ti", komentarisao je učitelj. "Šta god uradiš ili kažeš, šta god pokloniš svojoj dragani, on zna. Mora da je vrlo mudar duh. Zaista, trebalo bi da se diviš takvom duhu. Sledeći put kad se pojavi, nagodi se sa njim. Reci mu da toliko mnogo zna da od njega ne možeš ništa da sakriješ i da mu, ako ti odgovori na jedno pitanje, obećavaš da ćeš raskinuti veridbu i ostati sam."

"Koje to pitanje moram da mu postavim?", upita čovek.

Učitelj odgovori: "Uzmi punu šaku sojinog zrnevlja i pitaj ga koliko tačno zrna držiš u ruci. Ako ne ume da ti odgovori, znaćeš da je on samo tvorevina tvoje mašte i više te neće uznemiravati."

Sledeće noći, kada se duh pojavi, čovek mu stade laskati i reče mu da on zna sve.

"Tačno", odgovori duh, "a znam i da si danas išao da posetiš učitelja zena."

"Pošto toliko znaš", zatraži čovek, "reci mi koliko zrna držim u ruci!"

Ne beše više nikakvog duha da odgovori na ovo pitanje.

Deca njegovog visočanstva

Jamaoka Tešu beše carev tutor, a takođe i učitelj mačevanja i temeljit učenik zena.

Njegov dom beše prebivalište beskućnika. On imade samo jedno odelo, jer je zbog njih uvek ostajao siromašan.

Car, gledajući njegovu iznošenu odeću, dade Jamaoku nešto novca da kupi novu. Sledeći put kada se Jamaoka pojavi, na sebi je imao isto ruho.

"Šta bi sa novom odećom, Jamaoka?", upita car.

"Nabavio sam odeću za decu Vašeg visočanstva", objasni Jamaoka.

Šta to radiš! Šta to govoriš!

Učitelj zena Mu-nan je imao samo jednog učenika. Zvao se Šođu. Kada je Šođu završio svoje izučavanje zena, Mu-nan ga pozva u svoju sobu: "Ja starim", reče, "i koliko znam, Šođu, ti si jedini koji će preneti ovo učenje. Evo jedne knjige. Prenošena je od učitelja do učitelja kroz sedam generacija. Ja sam u nju takođe uneo mnoge svoje stavove. Knjiga je vrlo vredna i ja ti je dajem u znak tvog sledbeništva."

"Ako je ova knjiga od takve važnosti, bolje je ti zadrži", odgovori Šođu. "Ja sam tvoj zen primio bez beleženja, i njime sam zadovoljan."

"Znam", reče Mu-nan. "Ipak, ona je prenošena od učitelja do učitelja kroz sedam generacija, pa je možeš zadržati kao simbol primanja mog učenja. Evo ti."

Razgovarali su kraj vatre. Istog trena kada Šođu oseti knjigu u svojim rukama, ubaci je u rasplamsalu vatru. On nije imao sklonosti za posedovanjem.

Mu-nan, koji se nikada ranije nije naljutio, vrisnu: "Šta to radiš!"

Šođu uzvrati vičući: "Šta to govoriš!" ²⁰

______________________________ ________________

20 Ova priča negira stavove o navodnoj isključivosti učitelja zena i njihovog polaganja prava na učenikovu istinu o zenu. Primer pokazuje koliko su važne nove, lične spoznaje o zenu svakog učenika. One su, u određenom trenutku, jače i od viševekovnog saznavanja do kojeg su došle ranije generacije izučavalaca zena tj. od celokupne saznajne "teorije". To je dokaz da zen, kao predmet učenja (izučavanja), predstavlja i dalje živu materiju, nezavršenu i potpuno otvorenu sadašnjim i budućim spoznajama.

Jedna jedina nota zena

Kakua je posetio Kinu i tamo prihvatio zen učenje. Za vreme svog boravka nije nigde putovao. Živeo je u udaljenom delu jedne planine, stalno meditirajući. Kad god bi ga ljudi pronašli i molili da im priča, progovorio bi nekoliko reči, a zatim se premeštao na drugi kraj planine gde bi ga bilo teže naći.

Po Kakuovom povratku u Japan, čak je i car čuo za njega i zamolio ga da mu rastumači zen, da bi se duhovno uzdigao.

Kakua je pred carem stajao ćuteći. Zatim iz nabora svoje haljine izvadi sviralu, i odsvira jednu kratku notu. Duboko se poklonivši, otiđe. ²¹

______________________________ __________
21 Po priči, Kakua je posle ove posete caru zauvek nestao i niko nije saznao šta se sa njim zbilo. Inače, Kakua je bio prvi Japanac koji je izučavao zen u Kini, ali s obzirom da iza sebe ništa nije ostavio, osim jedne jedine note, nije ljudima ostao u sećanju kao čovek koji je doneo zen u svoju zemlju.

Najvrednija stvar na svetu

Kineskog učitelja zena Sozana upita jedan učenik: "Koja je najvrednija stvar na svetu?"

Učitelj odgovori: "Glava mrtve mačke."

"Zašto je glava mrtve mačke najvrednija stvar na svetu?", pitaše učenik.

Sozan odgovori: "Jer joj niko ne može odrediti cenu."