ZA SVA NEBA I ZA ZO

Zemlja moj dom je. Ona me mami,
a tebi nebo sudbina je.
Srce sto plamti kad te se setim-
siguran znak je da ljubav traje.

Uranja pogled u gusti oblak,
al nikad nebo ne nadjaca.
Nepokor njegov me podseti uvek
da svet je samo Dolina placa,

a ja tek stvor il bice jedno
koje je krhko koliko jako.
Zemlja mi izmice kad milujem nezno
pogledom nebo, kao sakom.

Meni je sudjeno da na nebo
tek bolni pogled usmerim zudno,
a onda shvatim da snove nemam
jer jedno oko mi vecito budno.

...A ti jos sanjas...Tvoj zivot san je
i smrt ce biti tek san sto traje.
Nebo tvoj dom je, ono te mami,
a meni zemlja sudbina je.

HOROSKOP



I

Voda i vatra.

Ili ja tebe

da gasim

ili ti mene

u vazduh

da pretvoriš?



II

Vazduh i vatra,

Zašto ne sačekah

još trenutak?

Zašto voda

ne ostah?

Ovako uzvitlana

jedino plamen

mogu da ti iskušavam.



III


Zašto ne sačekah

da te druge vode

prekriju

pa da zajedno potečemo

ka Ušću Ljubavi?

POSLEDNJI SUSRET



Dogode li se stvari kojih se najviše plašim,

pamtiću te, o svetlosti, što beše daleka, draga,

i otići ću daleko, ne zagrlivši te žudno,

ne ostavivši ni reči niti ikakva traga.



Dogodi li se stvarno taj susret naš poslednji,

ne priznaj mi da daljine našu su ljubav skrile,

ne priznaj da smo se voleli, a nismo bili srećni,

ni da su reči naše sve same rane bile.



Samo me poljubi nežno, onako kako umeš,

i pusti neka usne poslednju počast ti daju,

dogode li se stvari kojih se najviše plašim,

približi li se najzad i naša ljubav kraju.

SLUTNJA



Bar ovaj april nek te dozove

da nas u maju reka dosanja.

Ne mogu više da gledam ljubav

usnule zemlje i skrhanog granja,

a da ne pomislim: grana sam tek.



Bar ova čežnja nek' mi te vrati,

da jednom volim bez pokajanja.

Ne mogu više da skrivam tugu

zbog nepreboljenih rastajanja,

a da ne pomislim: stvarno te nemam.



Bar ova pesma nek te nasluti -

slutnje su siguran znak postojanja,

a privid sve je, i ovaj život,

u moru beskrajnih umiranja.



Opet te slutim

i vraćam ti se.

JEDAN ILI SVI?





Putevi uvek nekuda vode,

al' samo jedan je put za Rim.

Kad bih bar znala da si moj Cezar,

išla bih samo putem tim.



Ali ja ne znam da li da sledim

onaj što vodi do tebe put

jer možda ipak, i posle svega,

ti budeš - avaj! - samo moj Brut.

UZALUD



Uzalud utiskujem

tvoje ime

na prazne stranice

svoje mladosti,

priželjkujući da ti Život

jednoga dana

stavi na uvid

tu knjigu.



Ni tada,

kao ni sada,

ti nećeš imati vremena

ni želje

da je pročitaš.



Ti živiš,

i svojim postojanjem

nadoknađuješ

i spoznaješ sve.

O, MLADOSTI



Mladosti moja divna, što prođe

Kraj mene svojim nespretnim hodom,

Pamtim te po našem snu o sreći

Protkanom ljubavlju i slobodom.



Beše mi lepa, a nedostižna,

Jer usred snova otkrih istinu -

Dok tražih sreću u drugom biću,

Izgubih sebe, i sreća minu.



Bejah već stara usred mladosti

Ne znajuć da sređa u meni beše,

Prekrih je strepnjom, očajem, tamom

Ne videh sunca što mi se smeše.



Sad sve je starost, minuše strasti…

Život mi i poslednji osmeh krade

Sede mi misli, sede mi želje,

Seda mi volja, strepnje i nade.



Jedino jedna neosedela,

ta jedna vlas što lice mi krasi:

ljubav ka Tebi Nikad Ljubljenom,

spomenik mladosti sred sedih vlasi.



Odu radosti ona mi peva

Kad sklopim oči pred san smerno.

I osetim: zvuci nežni ko ruke

Miluju dušu odano, verno.

DOZIVALI TE…



Dozivali te

moji dani

Sa tvojim željama

nevenčani

Da im se javiš.



Sred tuge neke

(sad već daleke)

tražili neke

stare reke

da s njima poteku.



Nit' reke teku

zaleđene,

Nit' želje minu

neostvarene.



Tek život mine

čoveku.

SAMO HRABRE SREĆA PRATI

 

Beše mi blizu, na dohvat prsta,

Al' ja ne pružih ka tebi ruke.

Znam, ko se boji - taj ne postoji,

ne stigne nikad do željene luke.



Ni hrabrost nije uvek hrabra

Jer nekad i nju savlada tuga,

A sreća prati jedino hrabre

Kojima ludost je verna druga.



Da, ko se boji - taj ne postoji -

Jednom mi reče, a ja te ne pitah

Da l` ti postojiš il te ja stvorih

Kad ljubav u očima svojim pročitah.



Davno to beše… I sad ko tada

Sama, iz prikrajka, posmatram luku.

Kad mi je sudbina pružila prst,

Što joj ne uzeh celu ruku…?

21.1.2005.

JEDINO TVOJ MI POLJUBAC OSTA


Jedino tvoj mi poljubac osta
Na obraz sto si ga utisnuo
Kao pečat… Ludosti zračak
U meni još je, ali usnuo.

Da li bejasmo? - pitam se često
Kad kiše liju i kad ćutim.
Slike su samo blede senke
Onog što beše… A tugu slutim..

(Albumi sećanja pokradeni,
Izvori sreće zamućeni,
A tuga večna,
Neumitna.)

I ti - daleko, u ko zna kom gradu
Ni urlik moj sad ne bi čuo,
A kamo li vapaj srca jednog,
Jedino tebe još uvek žednog.

I život prođe… Radosti zračak
U meni još je, ali usnuo.
Jedino tvoj mi poljubac osta
Na srce što si ga utisnuo.

15. 1. 2005.