ĐELIĆ: NEMA TRGOVINE KOSOVA ZA EVROPU

 Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da nema trgovine Kosova za Evropu i da Srbija to neće nikada prihvatiti.

'U slučaju najcrnjeg scenarija, prestiž zemalja članica biće pogođen u Srbiji, ali u svakom momentu mi se moramo pitati šta je u nacionalnom interesu Srbije', rekao je Đelić novinarima na skupu o obavezama Srbije u upravljanju fondovima razvojne pomoći Evropske unije.

Prema rečima Đelića, sigurno je da su evropske integracije u nacionalnom interesu Srbije.
'Evropska unija nije zemlja, niti je članica Ujedinjenih nacija, niti će biti deo procesa oko Kosova i Metohije', precizirao je Đelić.

Đelić je saopštio da je zatražio od Karle del Ponte da, u izveštaju koji podnosi UN, uzme u obzir napore Srbije i tako ostavi mogućnost ne samo da se nastavi njeno približavanje EU, nego i sama saradnja sa Tribunalom.

Đelić je novinarima preneo da je glavnoj tužiteljki Haškog tribunala ukazao i da je 'moguće zamisliti i drugačije vlade u Srbiji, koje ni na koji način neće sarađivati sa Tribunalom'.

On je ponovio da je Vlada Srbije posvećena naporima da se svi optuženici za ratne zločine nađu u Hagu i da je to jedan od njenih prioriteta, kao i da to što oni nisu tamo, ne znači da vlasti ne rade sve što je u njihovoj moći.

Izvor: RTS

 LAVROV: PRIZNANJE NEZAVISNOSTI
STVORILO BI 'LANČANU' REAKCIJU

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorio je da priznavanje unilateralno proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije može da izazove 'lančanu' reakciju problema na Balkanu, kao i u drugim oblastima.

'Želim da naglasim da unilateralno proglašavanje nezavisnosti i priznavanje takve nezavisnosti neće ostati bez posledica', rekao je Lavrov posle susreta sa kiparskim predsednikom Tasosom Papadopulosom u Nikoziji, prenosi Rojters.

Izvor: RTS

 HARČENKO: EU BI MNOGO VIŠE
ODGOVARAO NASTAVAK PREGOVORA

 Ruski predstavnik u Kontakt-grupi Aleksandar Bocan Harčenko ocenio je da bi Evropskoj uniji mnogo više odgovarao nastavak pregovara o statusu Kosova i Metohije, za koji se zalaže Rusija, nego jednostrani potezi.

'Evropskoj uniji bi mnogo više odgovaralo produženje pregovaračkog procesa, jer joj je potrebna stabilnost i na Kosovu i u okruženju, da bi jačala svoju ulogu u pokrajini. Nedostatak kompromisa stvara velike probleme u regionu, a jednostrano priznanje bi podrilo stabilnost', rekao je Harčenko agenciji Tanjug.

Ruski diplomata je ukazao da, 'na žalost, ima mnogo raspoloženih u EU' za jednostrane akcije priznanja nezavisnosti.

Bocan Harčenko se složio sa ocenama da EU ima značajnu ulogu u regionu Zapadnog Balkana, ali i za Srbiju s obzirom na stratešku orijentaciju Beograda Srbije na članstvo u Uniji, ali je naglasio da Kosovo 'nije samo evropski problem'.

'To je pre svega problem Ujedinjenih nacija, i tamo se rešava, uz ključnu ulogu Saveta bezbednosti, i konačno može da se reši samo odobrenjem Saveta bezbednosti', podvukao je ruski predstavnik u Kontakt grupi.

Izvor: RTS

 ČEKU TRAŽI OD EU DA BRZO
REŠI BUDUĆNOST KOSMETA

Kosovski premijer Agim Čeku zatražio je od Evropske Unije da brzo reši budućnost Kosova. EU mora da prepozna potrebu za brzim i trajnim zaključivanjem tog procesa, rekao je Čeku Asošijeted presu.

Čeku je liderima Unije poručio da je Priština privržena multietničnosti, demokratiji, međunarodnom nadgledanju nezavisnosti Kosova, međunarodnom partnerstvu i evropskoj budućnosti.

I pregovarački tim Kosova smatra da su zaključeni svi pregovori o budućem statusu Kosova i sa ključnim međunarodnim partnerima započeće konsultacije radi koordinacije aktivnosti na proglašenju i priznavanju nezavisnosti, izjavio je portparol Skender Hiseni.

Iz Prištine je zatraženo od Saveta bezbednosti da prisustvuju sednici tog tela 19. decembra i iznesu svoje stavove.

Zvanični Beograd ranije je uputio zahtev SB da delegaciji iz Prištine, koja može prisustvovati sednici, ne bude dozvoljeno obražanje učesnicima.

Izvor: RTS

sto jest jest albanci ce dobit sto traze a znate zasto zato sto je to njihovo ma koliko se mi trudili da to prikrijemo lazima to kazem ako cemo gledat kroz historiju znamo ko su bili starosjedioci. . a ko je doselio na ove prostore. . . . da su nasi stari preci pobili sve ilire danas ne bi bilo albanaca i kim bi ostala srpska zemlja al ko zna. . .

Šutanovac: Vojska Srbije neće ući na Kosovo
Utorak, 11. decembar 2007. 08:53

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da na Kosovu latentno postoji opasnost od nasilja i sukoba, ali da je dobio čvrsta uverenja najviših predstavnika Kfora i NATO-a da će medjunarodne snage sprečiti svaki sukob.

"Svi relevantni činioci, koji imaju vojnike u okviru medjunarodnih snaga na Kosovu, od ministara do generala koji vode NATO i Kfor, dali su mi čvrsta uverenja da neće biti iznenadjeni, već da će delovati i sprečiti svaki sukob", rekao je Šutanovac u intervjuu "Novostima".

Na pitanje postoji li mogućnost da Vojska Srbije udje na Kosmet i zaštiti te Srbe ako bi Albanci krenuli u napad u severnom delu Kosovske Mitrovice, Šutanovac je rekao da vojska nikako neće ući u sukob sa Kforom.

"U sklopu svih scenarija, jedini koji nije logičan i koji nije primenjiv jeste ulazak Vojske na Kosovo i sukob sa Kforom. Sukob sa Kforom bio bi ponovo sukob sa medjunarodnom zajednicom", rekao je on.
Šutanovac je kazao da se na Kosovu i Metohiji nalazi "16.500 dobro obučenih pripadnika Kfora, koji treba da čine tampon-zonu izmedju Srba i Albanaca", i da je to "sasvim dovoljno da spreči svaki vid nasilja".

"Ako se Kfor bude angažovao na način i u meri u kojoj može, neće biti potrebe da bilo ko drugi reaguje", rekao je srpski ministar odbrane.

On je kazao da ne očekuje da će bilo kakvo rešenje za status Kosova biti doneto do proleća, i naglasio da je ubedjen da kosovski problem ne može da se reši ratom.

Taj problem nije vojni nego pravno-politički, i može se rešiti samo uz poštovanje pravnih regulativa u okvirima medjunarodne zajednice, rekao je Šutanovac i ocenio da "ni medjunarodna zajednica nema jasnu sliku kako bi izgledalo to konačno rešenje, iako postoji volja da se to pitanje što pre završi".

"Velike sile to mogu da reše u jednom danu, ali je sporna implementacija tog rešenja. Ni u EU ni u Alijansi ne postoji dogovor za rešenje koje bi bilo fer. Pojedine države su jasno stavile do znanja da neće prihvatiti bilo kakvu nezavisnost Kosova. Jedna zemlja je čak poručila da neće priznati nezavisnost i u slučaju da Srbija to prihvati", zaključio je Šutanovac.


Izvor: MTS-Mondo

EU čeka Savet bezbednosti o Kosovu
Ponedeljak, 10. decembar 2007. 21:55

Ministri inostranih poslova EU su u raspravi o Kosovu "utrli put" ka mogućem "usaglašavanju različitih strana o zajedničkom stavu Evropske unije", izjavio je predsedavajući Saveta ministara, portugalski ministar Luis Amado. Takav stav bi, kako je rekao, trebalo da se "pretvori u orudje stabilizacije ne samo Kosova, već i celog regiona".

Zvaničnici su na zasedanju preneli da je EU jednoglasna u stavu da misija EU ode na Kosovo, a da bi "teško i složeno" rešavanje statusa Kosova trebalo usaglasiti s UN, medjunarodnom zajednicom, kao i sa Beogradom i Prištinom.

Iz rasprave ministara EU, koji su pripremali susret na vrhu EU koji bi trebalo da se održi idućeg petka, proizilazi da će taj proces "trajati neko vreme" i da će lideri EU stav o Kosovu zauzeti i u funkciji onoga što bude ishod rasprave u Savetu bezbednosti UN.

Na osnovu izjava koje su zvaničnici EU i ministri država članica dvadesetsedmorice davali, protiv primene Ahtisarijevog plana i "nadgledane" nezavisnosti Kosova otvoreno je nastupila samo jedna zemlja - Kipar.

Predstavnik EU u ''trojci'' Volfgang Išinger uveren je da će Unija brzo priznati odvajanje Kosova od Srbije i izjavljuje da će Brisel odluku o tome, verovatno, doneti sledećih dana.

Visoki predstavnik EU Havijer Solana je naglasio da iako Beograd i Priština nisu postigli sporazum u pregovorima pod okriljem Kontakt grupe, "to ne znači da mi ne možemo nastaviti da tragamo za bilateralnim sporazumima te dve strane i Evropske unije".

Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je izrazio uverenje da se stavovi skoro svih ministara EU, osim Kipra, kreću ka tome da se na usaglašen način dodje do nekog vida proglašavanja nezavisnosti Kosova.

Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner izjavio je ranije da je prihvaćen stav Francuske da se sačeka sa krajem izbora u Srbiji, kako bi se donela konačna odluka.

Slovenački ministar Dimitrij Rupel je rekao da se Ljubljana zalaže za rešavanje konačnog statusa Kosova na "uredjen i usaglašen način" i, uporedo, za što snažnije pridruživanje Srbije EU. Rupel je istakao da se većina ministara Unije izjasnila za što bržu integraciju Srbije u EU i potpisivanje, kroz mesec-dva, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, a potom i davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU.

Italijanski šef diplomatije Masimo DAlema smatra da je Ahtisarijev plan osnova za rešenje kosovskog slučaja, a da bi Srbiji trebalo ponuditi što pre status kandidata za EU. Po njegovim rečima, to bi trebalo da se desi uprkos negativnom izveštaju glavne haške tužiteljke, jer o tome da li Beograd dovoljno saradjuje s sudom odlučuje EU, a ne Karla del Ponte.

I Rupel je naglasio da o stepenu saradnje Beograda s Haškim sudom konačnu reč ima EU.

"Jedinstvo" EU po pitanju Kosova onemogućava Kipar: potparol vlade Vasilis Palmas izjavio je da Nikozija ne može da pristane na stvaranje "separatističke" države ili na priznavanje bilo kakve nezavisnosti Kosova.

"Kipar ne planira da prizna nezavisno Kosovo čak i da se "praktično cela EU dogovori u tom smislu i reaguje protiv naše politike", rekao je Palmas. "Kako bismo mogli da pristanemo na jednostrano proglašenje nezavisnosti? To bi nam samo stvorilo probleme", rekao je on. Republika Kipar, koja je članica EU, strahuje da bi proglašenje nezavisnosti Kosova bilo presedan koji bi iskoristile vlasti na delu ostrva pod kontrolom kiparskih Turaka, koje jedino Ankara priznaje.

Šta je "nadgledana nezavisnost"

Išinger je u izjavi nemačkom radiju RBB elaborirao kako bi trebalo da izgleda uslovna, medjunarodno nadgledana nezavisnost. ''Biće to državna tvorevina koja će podlegati i dalje opsežnom, medjunarodnom nadgledanju. I dalje će tamo biti stacionirane medjunarodne trupe i biće prisutne EU i UN'', rekao je Išinger i naglasio da samostalno Kosovo neće biti suverena država kao, na primer, Nemačka ili Francuska.

Francuski ministar Bernar Kušner je izjavio da je prihvaćen francuski stav da se sačekaju izbori u Srbiji, kako bi se "krajem januara i početkom februara dala šansa pacifistima" i sa srpske strane i sa strane Albanaca sa Kosova. U intervjuu radiju "Frans Enter" on je naveo da je "ova pozicija Francuske prihvaćena". Za donošenje odluke o budućem statusu Kosova i Metohije, posle pregovora koji se formalno završavaju, "ne treba žuriti".

"Premijer Hašim Tači je to prihvatio, a nadam se i da Srbi prihvataju", rekao je Kušner, aludirajući da su albanski predstavnici sa Kosmeta pristali da sačekaju sa proglašenjem nezavisnosti dok se ne okončaju izbori u Srbiji i EU ne zauzme jedinstvenu poziciju o ovom pitanju.

Na pitanje komentatora radija "zašto Francuska podržava nezavisnost Kosova kada će to da stvori mikro državu kojom upravljaju partije koje su pre mafija, kao i da će da stvori izuzetno opasan presedan kako u Bosni, tako i u Gruziji i na drugim mestima", Kušner je odgovorio da "to nije mafija".

"Vi preterujete, to nije mafija. Hašim Tači, koji je izabran, je sadašnji premijer, koji je mudar i koji će da čeka ne samo da medjunarodna zajednica prizna nezavisno Kosovo već i koji želi da ta zajednica, a potogovo Evropa, ne bude podeljena oko tog pitanja, što je dobro", rekao je ministar spoljnih poslova. "Ako neko potpali rat u Gruziji, to će biti Putinova Rusija. Ako neko odluči da dolije ulje na vatru u Abhaziji i Osetiji, to će opet biti oni", rekao je Kušner.

Izveštaj predstavnika EU, SAD i Rusije Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocan-Harčenka, predat je u petak generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, a tokom dana i ministrima EU.

Ban Ki-mun u nedelju uveče je zvanično predao članicama Saveta bezbednosti izveštaj medjunarodne "trojke", a diplomate u Njujorku su naglasile da danas ne treba očekivati "vidljive rezultate" rada na kosovskom problemu jer članicama Saveta bezbednosti treba vremena za proučavanje izveštaja i konsultacije.


Izvor: MTS-Mondo

Koštunica i Tadić o "Danu D"
Ponedeljak, 10. decembar 2007. 21:11

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je izuzetno važno što Savet ministara EU nije doneo odluku kojom se priznaje jednostrana nezavisnost Kosova jer bi to značilo kršenje medjunarodnog prava i Povelje UN.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Srbija pokrenuti inicijativu da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija od Medjunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o tome da li bi nezavisnost Kosova bila legalna ili ne.

Prema Koštuničinim rečima, "više zemalja EU" je - umesto odluke o priznanju jednostrane nezavisnosti - ostalo privrženo poštovanju važeće Rezolucije 1244 koja obavezuje sve države da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

"Da je EU donela odluku o jednostranom priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije to bi predstavljalo ozbiljan problem u odnosima Srbije i EU", naveo je Koštunica u saopštenju koje prenosi RTS.

Premijer je ocenio da je važno što je EU ostala dosledna svojim osnivačkim aktivima i što nije prekršila osnovni princip medjunarodnog prava o poštovanju suvereniteta svih medjunarodno priznatih država.

"Sada postoji još više razloga da se nastave pregovori kako bi se sporazumnim putem pronašlo kompromisno rešenje koje bi bilo u skladu sa poveljom UN i Ustavom Srbije", zaključio je Koštunica.

Predsednik Tadić je istakao da bi trebalo učiniti sve da ne dodje do jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova.

"Svedoci smo da 10. decembar, kao i mnogi datumi ranije, nije ključan za rasplet kosovskog pitanja", rekao je za Radio-televiziju Srbije Tadić i najavio nastavak diplomatske ofanzive za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

"Ako do takvog akta dodje, naš posao je da poništimo takvu odluku i da pokrenemo sve medjunarodne pravne procese pred sudovima, medjunarodnim pravnim institucijama za poništenje jednog takvog akta", kazao je.

Tadić je naveo i da će Srbija, u slučaju da neke zemlje prihvate takvu odluku, "i pred pravnim institucijama tih zemalja pokrenuti procese protiv vlada tih država". "Veoma je važno da naša država učini sve da zaštiti naše drržavne intrese, legitimne nacionalne intrese. Znači, suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom i teritorijalni integritet, ali i da istovremeno štitimo intrese naših gradjana koji žive na Kosovu", kazao je on.

Tadić je kazao da je to jako važno, jer se ne brane samo državni princip već i princip života svih ljudi koji žive na Kosovu.


Izvor: MTS-Mondo

REŠENJE ZA KOSOVO MOGUĆE SAMO U UN


PARIZ , 11. decembra (Tanjug) - Rešenje kosovske krize moguće je samo kroz konsenzus u Ujedinjenim nacijama, izjavio je Tanjugu Bertran Badi, stručnjak za međunarodne odnose i direktor doktorskih studija na prestižnom Fakultetu političkih nauka u Parizu.

«U kontekstu sukoba Istoka i Zapada u slučaju Kosova jedino konsenzus može da dovede do rešenja, a taj konsenzus se postiže u UN”, rekao je Badi, urednik zbirke stručnih tekstova o novim oblicima međunarodnog delovanja “Multilateralizam”, upravo objavljene u Francuskoj.

Ovaj profesor, čiji glas je veoma uticajan u javnim raspravama o aktuelnim pitanjima međunarodne politike, smatra da će se “UN same naći u krizi ukoliko ne budu u stanju da reše pitanje Kosova, koje je multilateralno pitanje”.

On je mišljenja da je od osnovne važnosti da UN daju potpuno usklađen odgovor na rešenje kosovske krize a najviše ga brine "težnja da se karta Evrope stvara po etničkim osnovama".

“Pred međunarodnom zajednicom se postavlja pitanje da li će da nastavi da pokušava da reši međunarodne sukobe stvarajući nove države i izazivajući novi separatizam”, upozorio je pariski profesor u intervjuu Tanjugu.

“Ako mislimo da možemo da rešimo problem Balkana praveći kartu po etničkim kritererijumima, idemo direktno u propast”, naglasio je ovaj stručnjak za međunarodno pravo.

On deli mišljenje da u slučaju proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine postoji “rizik lančane reakcije u čitavom regionu”.

Zbog toga je “potrebno načiniti napor da se vratimo međunarodnom pravu, multilateralnim institutucijama i kooperativnoj diplomatiji, koja treba svima da da jednaku šansu da se izjasne”, upozorio je profesor.

Badija brine i činjenica da "Srbija ima veoma malo manevarsko polje i zavisi od utakmice između SAD i Rusije”.

“Slabeći poziciju Beograda ne možemo da dođemo do zadovoljavajućeg rešenja”, naglsio je on.

Po njegovoj oceni, svedoci smo "nastavka stigmatizacije Srbije iz vremena Miloševića”.

“Ccinilo se da će se to promeniti dolaskom nove demokratske vlasti, ali do toga nije došlo”, konstatovao je on, izražavajući žaljenje što “EU ne igra na kartu medijatora koju bi trebalo da ima u ovom slučaju”.

Po njegovom mišljenju, nepopustljivost evropske diplomatije prema pitanju Kosova je posledica toga što je dopustila da se zatvori u “paradigmu OVK ", odnosno koncept po kome je "nezavisnost uslov za zaustavljanje krize na Kosovu”.

Ta ideja se rano javila u glavama zapadnih diplomata, od kada je uspostavljena privremena administracija i kada su se stavili na stranu bivših pripadnika OVK na Kosovu, konstatovao je pariski stručnjak.

IZVEŠTAJ O KOSOVU I METOHIJI NA ODBORU SAVETA EVROPE


PARIZ , 11. decembra (Tanjug) - Izvestilac odbora za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, lord Rasel Džonston predstaviće danas dopunjeni nacrt izveštaja o situaciji na Kosovu i Metohiji na sastanku ovog tela u Parizu.

Odbor SE bi trebalo da se izjasni o ovom dokumentu i usvoji nacrt rezolucije, o kome će se Parlamentarna skupština ove evropske organizacije za zaštitu ljudskih prava izjasniti na januarskom zasedanju.

Britanski poslanik je na poslednjem sastanku odbora u Parizu, 13. novembra, najavio da će u nacrt izveštaja uneti predloge "trojke" (SAD, EU i Rusija) za rešenje budućeg statusa Kosmeta.