Rusija bi tražila da se poništi odluka o nezavisnosti

U slučaju da Priština jednostrano proglasi nezavisnost Kosova, Rusija će tražiti od Saveta bezbednosti UN i šefa UNMIK-a da ponište tu odluku, izjavio je danas predstavnik Rusije u "trojci" Kontakt grupe, Aleksandar Bocan-Harčenko.

"Rusija će sigurno zahtevati da se takva odluka anulira. Mi možemo da zahtevamo od Saveta bezbednosti, jer će biti prekršena rezolucija SB UN", rekao je Bocan-Harčenko ruskoj agenciji Interfaks.

Pored toga, naveo je ruski diplomata, u tom slučaju Rusija će zahtevati daa "šef misije UN na Kosovu takođe anulira tu odluku, kao najviši administartor u pokrajini". On ima ovlašćenja da ukine bilo koju odluku privremenih organa Kosova, rekao je Bocan-Harčenko.

Odgovarajući na pitanje kakav će biti stav Rusije tokom razmatranja statusa Kosova u SB UN, 19. decembra, on je rekao da će se "zalagati za nastavak pregovora i izneti odgovarajući predlog o tome".

Taj, predlog, međutim, neće biti u obliku rezolucije, zato što ne postoji osnova, jer nema kompromisa, naglasio je Bocan-Harčenko.

On je kazao da će se Rusija zalagati za donošenje odluke SB UN "u korist nastavka pregovaračkog procesa, na bazi onog što je uradila 'trojka'".

Beta

MOSKVA PROTIV POZIVA DA SE TOLERIŠU JEDNOSTRANI AKTI


MOSKVA , 11. decembra (Tanjug) - Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vladimir Titov ukazao je danas na nedopustivost izjava nekih zemalja "usmerenih faktički na toleranciju jednostranih akata kosovskih vlasti" u procesu određenja budućeg statusa Kosova i Metohije.

Titov je, u razgovoru sa nemačkim ambasadorom u Moskvi Valterom Jirgenom Šmidom, istakao da je neophdono nastaviti dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje međunarodne zajednice radi dostizanja pregovornog rešenja o statusu Kosova i Metohije koje bi odobrio Savet bezbednosti UN.

Kako je saopštilo rusko Ministarstvo inostranih poslova, razgovor je održan na inicijativu nemačkog diplomate.

U Berlinu je saopšteno da su se nemački kancelar Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin, tokom jučerašnjeg telefonskog razgovora dogovorili o "bliskoj koordinaciji pozicija u međunarodnom sporu o pokrajini Kosovo", javila je agencija Itar-Taš.

Kako je iz Berlina preneo AP, pozivajući se na izjavu Ulrića Vilhelma, portparola Merkelove, dve strane su u razgovoru ostale udaljene po pitanju budućeg statusa Kosova.

"Već poznate razlike u stavovima između Rusije, s jedne strane, i EU, s druge, su ostale", rekao je Ulrih i dodao da su se Merkelova i Putin "ipak saglasili da se mora izbeći eskalacija i da moraju da nastave da se blisko konsultuju".

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je sinoć u Briselu objasnio da se Moskva zalaže čvrsto za nastavak pregovora na osnovu korisnih rezultata direktnog dijaloga pod okriljem posredničke "trojke" Kontakt-grupe.

"Dogovorili smo se da ostanemo u bliskom kontaktu predstojećih dana i nedelja", rekao je Lavrov posle zasedanja Stalnog saveta partnerstva Rusija - Evropska unija, saopoštio je ruski MIP.

Šef ruske diplomatije je rekao da Rusija smatra da je jednostrana interpretacija Rezolucije 1244 SB UN, kako bi se opravdalo priznanje nezavisnosti Kosova, pođednako opasna kao i jednostrano preduzimanje drugih akata koji podrivaju međunarodno pravo.

"Izrazili smo naše čvrsto ubeđenje da one države koje bi htele da najvišeg funkcionera UN uvuku u jednostranu interpretaciju odluka SB, čine generalnom sekretaru jako lošu uslugu. Mi smo uvereni da će institucija generalnog sekretara sačuvati svoj integritet i neće biti iskompromitovan, a mi ćemo činiti sve da se tako i dogodi", naglasio je Lavrov.

Ruski ministar je rekao da je Rezoluciju 1244 usvojio Savet bezbednosti UN i da je samo Savet bezbednosti može tumačiti.

Lavrov je, takođe, prema stenogramu MIP-a, izrazio uverenje da će ako se pregovori nastave, pozicije Rusije i EU još više približiti u odnosu na nivo saradnje koji je bio dostignut tokom rada u "trojci".

"Znamo da proces izrade pozicije EU o Kosovu još nije završen, i očekujemo da ćemo, pre nego što ta pozicija EU bude formirana, imati konsultacije koje će omogućiti da ranije shvatimo koja je to pozicija", rekao je šef ruske diplomatije.

Rusija se, istakao je Lavrov, nada da će prevladati pravni pristup, koji neće podrivati principe Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija, već omogućiti očuvanje sadašnjeg međunarodnog sistema bez potresa.

"Svi naši napori usmereni su na to. Svoju poziciju iznosimo aktivnim objašnjavanjem, konsultacijama, ne pretnjama... To nije naš metod", rekao je Lavrov.

JEREMIĆ: SRBIJA ZA OBOSTRANO PRIHVATLJIVO REŠENJE KOSOVA


BEOGRAD , 11. decembra (Tanjug) - Srbija se protivi nezavisnosti Kosova i Metohije i zalaže se za kompromisno i održivo rešsenje koje će biti prihvatljivo za obe strane, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić u razgovoru s rumunskim ministrom odbrane Teodorom Maleškanuom.

„Srbija je posvećena demokratiji, slobodi, vladavini prava, evropskoj budućnosti regiona, ali jedina stvar koju ne možemo da uradimo je da se odreknemo dela svoje teritorije“, zaključio je ministar Jeremić.

Maleškanu je na sastanku ponovio podršku zvaničnog Bukurešta stavovima Republike Srbije povodom rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije i izrazio nadu da će kompromisno rešenje biti postignuto, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

ALIGRUDIĆ: SAVET EVROPE DUBOKO PODELJEN O PITANJU KOSOVA


PARIZ , 11. decembra (Tanjug) - Predsednik srpske parlamentarne delegacije Miloš Aligrudić izjavio je danas Tanjugu u Parizu da je današnje glasanje u Političkom odboru Parlamentarne skupštine (PS) Saveta Evrope o nacrtu rezolucije o Kosovu i Metohiji pokazalo duboku podeljenostu Saveta Evrope o pitanju srpske pokrajine.

"Politički odbor je duboko podeljen po ovom pitanju, pa o ishodu glasanja često odlučuje jedan jedini glas - kao što je i danas bilo", rekao je Aligrudić, pošto je izglasan nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji izvestioca lorda Dzonstona Rasela sa 11 glasova naspram 10.

U tekstu se poziva Savet bezbednosti UN da "prevaziđe postojeće razlike i da nametne rešenje za status" srpske pokrajine.

Za paragraf o "nametnutom rešenju" glasalo je 12 naspram 11 prisutnih evropskih poslanika, a za zahtev da nacrt rezolucije ne bude skinut sa dnevnog reda glasalo je 11, a protiv 10 parlamentaraca.

"Džonston je duvao u jedra onima koji se zalažu za nametanje rešenja i prestanak pregovora, što je jednako opasno kao i njegov raniji predlog o nadgledanoj nezavisnosti", koji nije prošao u nacrtu rezolucije koji je izglasan januara ove godine.

"Britanski parlamentarac je bio lukav i nije pominjao nezavisnost, jer bi taj predlog odbio dodatan broj poslanika. On se potrudio da novi tekst izgleda uravnoteženiji nego onaj iz januara pa je nama bilo utoliko teže da objasnimo opasnosti koje se kriju u tom tekstu", rekao je Aligrudić.

Ukoliko ovaj predlog ostane u nacrtu rezolucije do januarske skupštine, kada bi o konačnom dokumentu trebalo da glasa PS Saveta Evrope, on neće imati političke posledice, kao što je mogla da ima rezolucija iz 2007.godine da je prošao Dzonstonov predlog o nezavisnosti, kaže predsednik srpske delegacije.

Član sprske delegacije Tomislav Nikolić, koji je takođe prisustvovao današnjem sastanku, rekao je da se u danas usvojenom nacrtu rezolucije Savet Evrope "bavi nečim što nije njegov posao - rešavanjem statusa Kosova i Metohije".

"Ova evropska organizacija za zaštitu ljudskih prava ne može da ignoriše činjenicu da o granicama država može da odluči samo Savet bezbednosti UN", rekao je Nikolić.

"Dzonston gura, ali ne tako očigledno, svoj predlog o nezavisnosti" Kosmeta, kaže Nikolić, dodajući da će na sledećoj sednici odbora u januaru srpska delegacija priložiti nove amandmane, pošto Džonston dostavi izmenjenu verziju nacrta rezolucije posle sednice Saveta bezbednosti.

Željko Ivanji, takođe član srpske delegacije, istakao je poslanicima Političkog odbora važnost zaštite kulturne baštine i obnove porušenih istorijskih spomenika na Kosmetu, kao glavno pitanje kojim bi trebalo da se bavi Savet Evrope.

Srpska delegacija će do 18. decembra priložiti svoje izdvojeno mišljenje, koje će se naći pred poslanicima PS Saveta Evrope uz nacrt rezolucije.

KANCELARIJA VAŽNA IZ PRAKITČNIH I SIBOLIČKIH RAZLOGA


BEOGRAD , 11. decembra (Tanjug) - Otvaranje kancelarije Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici važno je iz praktičnih i simboličkih razloga, ona treba da objedini delovanje institucija Srbije na Kosmetu koje su do sada funkcionisale kroz rad resornih ministarstva i bivšu službu Koordinacionog centra, saopštilo je danas Ministarstvo za KiM.

Kako je navedeno u saopštenju, ministar Slobodan Samardžić sa saradnicima otvorio je Kancelariju juče, na Međunarodni dan ljudskih prava, kako bi se domaćoj i međunarodnoj javnosti, kao i Srbima i drugim nealbancima koji žive na KiM još jednom pokazalo da proizvoljni datumi, koji se proglašavaju za „dan D“, u rešavanju statusa Kosmeta ne znače mnogo i da su u funkciji pritiska na javnost u Srbiji ne bi li se pokolebala čvrsta i jedinstvena politika države prema pokrajini.

Takođe, ovo je bila prilika da se još jednom skrene pažnja na okolnosti u kojima Srbi i drugi nealbanci žive na celokupnom prostorima južne srpske pokrajine, a posebno u izolovanim sredinama kao što su Osojane i Goraždevac.

Ministar Samardžić je razgovarao s meštanima ova dva naselja o problemima s kojima se susreću u svakodnevoj borbi za opstanak u nesigurnom okruženju, a u Kosovskoj Mitrovici razgovarao je sa predstavnicima kosmetskih Srba o uslovima u kojima žive i koracima koje će Srbija preduzeti u slučaju jednostranog proglašavanja nezavisnosti.

Samardžić je istakao da bi u slučaju jednostranog proglašavanja nezavisnosti Srbija nastavila da vodi svoje poslove na Kosmetu kao što to čini od 1999. godine, i da bi institucije Srbije nastavile da funkcionišu u punom kapacitetu u cilju unapređenja položaja Srba i drugih nealbanaca.

On je dodao da bi Srbi i drugi nealbanci na Kosmetu nastavili da žive pod zaštitom srpskih institucija kao i do sada, ali ovoga puta uz jasnu odvojenost, navodi se u saopštenjnu.

Nova inicijativa Srbije
 
Beograd, Moskva - Srbija će od Saveta bezbednosti zahtevati da od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje da li bi nezavisnost Kosova bila legalna.

Dok se čeka na sednicu Saveta bezbednosti 19. decembra, najnoviju inicijativu i obraćanje Međunarodnom sudu najavio predsednik Srbije Boris Tadić. Tadić je rekao da će Srbija, u slučaju da neke zemlje prihvate odluku o jednostranoj nezavisnosti, "pred pravnim institucijama tih zemalja pokrenuti procese protiv vlada tih država".

Direktor beogradskog Centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević ocenjuje za B92 da je verovatno reč o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde.

Dimitrijević pojašnjava i da u tom slučaju Srbija nailazi na dve poteškoće – prva je da nema akta o nezavisnosti, a sud ne može da odlučuje hipotetički.

"Drugo pitanje, koje je mnogo realnije i bliže, je da li će se u Savetu bezbednosti naći većina koja će da odluči da traži takvo mišljenje", rekao je on. Prema njegovim rečima, Rusija nije ta koja će to tražiti.

"Oni mogu da nam obećaju šta god hoće, međutim, svaka druga članica može da spreči takvo mišljenje. To, bojim se, liči na te razne probe da pred međunarodnim organima tražimo ono što je teorijski moguće i što nekome u kabinetu padne na pamet", kaže Dimitrijević.

On podseća da smo to radili pod Miloševićem i ušli smo u udžbenike međunarodnog prava, pa je moguće da će to da se desi i sa ovim slučajem.

Rusija: Nema jednostranog proglašenja

U slučaju da Priština jednostrano proglasi nezavisnost, Rusija će tražiti od Ujedinjenih nacija da ponište tu odluku, kaže Aleksandar Bocan-Harčenko, predstavnik Rusije u trojci Kontakt grupe.

On je rekao da će Rusija to zatražiti od Saveta bezbednosti UN i šefa UNMIK-a.

"Mi možemo da zahtevamo od Saveta bezbednosti, jer će biti prekršena rezolucija SB UN", rekao je Bocan-Harčenko ruskoj agenciji Interfaks.

Pored toga, naveo je ruski diplomata, u tom slučaju, Rusija će zahtevati da "šef misije UN na Kosovu takođe anulira tu odluku, kao najviši administrator u Pokrajini".

Odgovarajući na pitanje kakav će biti stav Rusije tokom razmatranja statusa Kosova u SB UN, 19. decembra, on je rekao da će se "zalagati za nastavak pregovora i izneti odgovarajući predlog o tome".

Taj predlog, međutim, neće biti u obliku rezolucije, zato što ne postoji osnova, jer nema kompromisa, naglasio je Bocan-Harčenko.

On je kazao da će se Rusija zalagati za donošenje odluke SB UN "u korist nastavka pregovaračkog procesa, na bazi onog što je uradila 'trojka'".
 
B92

Riker: Kancelarija ilegalna
Priština -- Šef UNMIK-a Joakim Riker smatra da je otvaranje kancelarije Ministarstva za KiM Srbije na Kosovu ilegalan čin.

On je, nakon sastanka sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, izjavio da će se konsultovati sa sedištem UN u Njujorku o merama koje treba preduzeti u vezi sa otvorenom kancelarijom Ministarstva za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Iako preokupirani što bržim formiranje vlade i izbegavanjem vakuuma u vlasti, čelnici UNMIK-a nisu propustili da oštro reaguju na otvaranje kancelarije.

"UNMIK smatra da to nije u skladu s legalnim sistemom na Kosovu i da to predstavlja kršenje rezolucije 1244 SB UN", rekao je Riker.

I domaći zvaničnici oštro su reagovali na otvaranje kancelarije. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju ocenio je da je to sračunata provokacija Beograda, ali da zvanična Priština neće na to reagovati nikakvim kontramerama jer je na susretima s "trojkom" preuzela obavezu uzdržavanja od provokacija.

Predsednik Kosova je dodao da će on i mandatar za sastav Vlade Kosova Hašim Tači prisustvovati sednici Saveta bezbednosti UN, 19. decembra.

Izvor: B92

EU i jednostrana nezavisnost Kosova
Brisel, Pariz -- Šefovi država ili vlada Evropske unije oceniće u petak da je pregovarački proces o budućem statusu Kosova iscrpljen.

Oni će, na samitu u Briselu, oceniti da je Unija spremna da preuzme glavnu ulogu u okončanju procesa i primeni rešenja, stoji u nacrtu zaključaka samita u koji je Tanjug imao uvid. U nacrtu se ne spominje kada i kako EU smatra da može da okonča proces rešavanja statusnog procesa, kako bi rešenje trebalo da izgleda niti, pak, kako očekuje da to rešenje primeni.

Šefovi država ili vlada će se zahvaliti trojci Kontakt grupe na neumornom istraživanju svih opcija u traganju za dogovornim rešenjem.

A kako prenosi agencija Beta, šefovi diplomatija EU verovatno će u februaru "primiti k znanju" jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Oni će primiti k znanju za tada očekivanu jednostranu nezavisnost i prepustiti svakoj članici da sama donese odluku o njegovom priznavanju, rekli su Beti evropski diplomatski izvori u Briselu.

Takav "scenario" za rešenje statusa Kosova zamišljen je na osnovu postupka u slučaju proglašenja smostalnosti Crne Gore, navode izvori.

Zvaničnici Saveta ministara EU, međutim, dodaju da je veoma važno šta će se događati u Savetu bezbednosti UN i da Evropska unija još nije blizu takvog scenarija.

Pored Kipra, koji odlučno odbija priznavanje takvog jednostranog kršenja Povelje UN, i Španija, Rumunija, Slovačka i delom Grčka, takođe su na mogućnost takvog čina stavili ozbiljne zamerke na zasedanju šefova diplomatija evropske dvadesetsedmorice u ponedeljak.

Španski ministar Migel Anhel Moratinos poručio je tada da "za Španiju jednostrano proglašavanje nezavisnosti nije pozitivno i da će zato nastojati da se to ne dogodi".

On je rekao da Madrid "poštuje međunarodno pravo i jedinstvo Evropske unije", ali je istakao i da "nikad u istoriji gaženje prava nije bilo dobro".

Međutim, ako se postigne zajednički stav EU, a to bi moglo da znači da se u usvojenoj odluci ne pominje izričito reč "nezavisnost", onda bi, kako se tvrdi, svaka članica EU, jer to "kolektivno" ne može EU, odlučila da li će priznati otcepljenje Kosova od Srbije i formiranje nove države.

Ali i za usvajanje zajedničkog stava bilo bi nužno jedinstvo, odnosno, kako se to zamišlja, da se Kipar i još neke zemlje "konstruktivno uzdrže" da ne bi blokirale takvu odluku.

Slovenačko predsedništvo EU zakazalo bi u februaru vanredni sastanak Saveta ministara sa ciljem da se članice Unije izjasne i postupe na takav način, u očekivanju da "ubrzo dvadesetak zemalja EU prizna Kosovo".

To će svakako učiniti i SAD, neki susedi na zapadnom Balkanu i više "muslimanskih zemalja".

Ipak, ceo postupak mogao bi da se otegne mesecima i zato je vrlo važno za EU da na Kosovu počne da razmešta svoju misiju "vladavine prava", koja bi u roku od 120 ili 90 dana zamenila UNMIK, čime bi počeo da se sprovodi "oštro ograničen" plan Martija Ahtisarija, što znači uspostavu "nadzirane nezavisnosti".

Ovakvi nagoveštaji su "u opticaju", rekli su ovi izvori, ali su predočili da je još "dug put do takvog raspleta" jer "tek treba postići unutrašnji zajednički stav, na kojem će morati da se radi pošto je stanje složeno".

Bliskost stavova SAD i Italije

Američki predsednik Džordž Buš je sinoć o situaciji na Kosovu razgovarao sa svojim italijanskim kolegom Đorđom Napolitanom.

Nakon sastanka, kako javlja Glas Amerike, Napolitano je novinarima rekao da su «posebno u razgovoru o Kosovu, potvrdili bliskost stavova u vezi sa načinom na koji se treba suočiti sa nezavisnošću Kosova, imajući u vidu komplikovanost opšte situacije u regionu”.

Istovremeno je u Stejt departmentu portparolu Šonu Mekormaku postavljeno pitanje u vezi sa ruskim protivljenjem jednostranoj deklaraciji o kosovskoj nezavisnosti.

“Imali smo prilično dobre razgovore sa ruskom vladom, baš kao i sa drugima, u vezi sa ovim procesom. Znam da je to pitanje u koje mnogi unose dosta emocija. Ali naša pozicija je ostala jasna", odgovorio je portparol.

"Predsednik je saopštio – mi nastavljamo da podržavamo implementaciju Ahtisarijevog plana. O ovom pitanju se vodilo dosta diplomatskih razgovora... Sada se samo radi o tome kako od pozicije u kojoj smo sada stići do implementacije Ahtisarijevog plana”, rekao je Mekormak.

Pariz: Status kvo neodrživ

 Francusko ministarstvo inostranih poslova ocenilo je da je status kvo na Kosovu suviše dugo trajao i da je došlo vreme da se donese odluka o statusu te pokrajine.

"Status kvo je suviše dugo trajao. Vreme je da se odredi status za Kosovo koji će odgovarati težnjama naroda koji tamo živi i koji će srpskoj zajednici na Kosovu ponuditi potrebne garancije", navodi se u saopštenju francuskog Ministarstva spoljnih poslova.

"Želimo da se međunarodna zajednica i Evropska unija svojim prisustvom na Kosovu angažuju u nadgledanju sprovođenja tog statusa", dodaje se u saopštenju uz žaljenje što Beograd i Priština "nisu uspeli da postignu dogovor o budućem statusu Kosova".

Prema oceni francuske diplomatije, pregovaračka trojka proučila je sve mogućnosti koje bi mogle da dovedu do sporazumnog rešenja, ali nijedno od tih rešenja nije dovelo do približavanja stavova dveju strana".

Bakojani: Još je rano za nezavisnost

Još je rano pričati o nezavisnosti Kosova, kao i o eventualnom priznavanju te nezavisnosti, izjavila je ministrarka spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani.

"Diskusija o statusu i dalje je otvorena. To što nije bilo napretka, ne znači da ne možemo doći do nekog rešenja. U svakom slučaju, Grčka smatra da EU treba da bude prisutna na Kosovu, ne samo preko Kfora, već i diplomatski, politički", rekla je Bakojani za "Večerenje novosti".

Izvor: B92

"Misija EU ne bez odluke UN"
Beograd -- Slobodan Samardžić kaže da je Srbija protiv dolaska misije EU na Kosovo jer to znači "početak sprovođenja plana Martija Ahtisarija".

"Srbija je poslala jasnu poruku EU da smo najenergičnije protiv dolaska Misije EU na Kosovo jer bi to značilo početak sprovođenja Ahtisarijevog plana. Isto tako, uputili smo jasnu poruku da pitanje nove misije može biti rešeno tek pošto se u Savetu bezbednosti UN postigne kompromisno rešenje za budući status Pokrajine", naveo je ministar za Kosovo i Metohiju u pisanoj izjavi.

Prema njegovim rečima, Srbija očekuje da EU uvaži razloge iznetog principijelnog stava Beograda da "Misija EU nije dobrodošla" na teritoriju Srbije.

"Bilo bi jako loše da EU ignoriše stav Srbije i donese protivpravnu odluku o slanju Misije EU za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana, jer bi takva odluka izazvala ozbiljne probleme u odnosima Srbije i EU", istakao je Samardžić.

Kojen: Bez Kosova nema ni EU

Nekadašnji koordinator državnog pregovaračkog tima Leon Kojen ocenjuje da se evropske zemlje, pa i SAD, mogu navesti na preispitivanje svojih namera da podrže nezavisnost Kosova samo ozbiljnim političkim potezima.

Takav potez bio bi parlamentarna rezolucija, kojom bi se Evropskoj uniji reklo da se s njom ne može potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sve dok ona ne odustane od podrške nezavisnom Kosovu.

"Ovakav potez pokazao bi evropskim političarima da moraju da biraju između Srbije i Kosova, što oni danas ne misle, rekao je Kojen za "Večernje novosti".

On smatra da bi vlada i parlament trebalo da jasno odbace sadašnju ponudu iz Brisela i kažu da bi Srbija mogla da potpiše sporazum jedino ako joj Evropska Unija garantuje teritorijalni integritet.

Izvor: B92

SRBIJA PROTIV DOLASKA MISIJE EU NA KOSMET BEZ ODLUKE SB

BEOGRAD – Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da je Srbija poslala jasnu poruku Evropskoj uniji da je najenergičnije protiv dolaska Misije EU na Kosmet, jer bi to značilo početak sprovođenja plana Martija Ahtisarija.

„Isto tako smo uputili jasnu poruku da pitanje nove misije može biti rešeno tek pošto se u SB postigne kompromisno rešenje za budući status Pokrajine”, rekao je Samardžić Tanjugu.

„Očekujemo da EU uvaži razloge iznetog principijelnog stava Beograda da Misija EU nije dobrodošla na našu teritoriju. Bilo bi jako loše da EU ignoriše stav Srbije i donese protivpravnu odluku o slanju Misije EU za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana, jer bi takva odluka izazvala ozbiljne probleme u odnosima Srbije i EU”, podvukao je Samardžić.


Tanjug