Vizner: Kraj pregovora 10. decembra

Predstavnik SAD u pregovaračkoj trojci Frenk Vizner izjavio je da je trojka rešena da do 10. decembra završi pregovore o statusu Kosova i generalnom sekretaru Ban Ki Munu preda izveštaj.

Ruski predstavnik u "trojci" Kontakt-grupe Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da su Beograd i Priština podržali predlog posrednika o što skorijem početku direktnih pregovora.

Vizner je "Glasu Amerike" na albanskom jeziku rekao da su predstavnici Beograda i Prištine "stavili na sto neke ideje" i da će trojka biti angažovana na pripremi direktnog susreta dve strane.

Dodao je da ga "ne čudi izostanak uspeha" sastanaka predstavnika Beograda i Prištine sa trojkom u Beču, održanog 30. avgusta, jer su pregovori "u ranoj fazi".

Vizner je istakao da su dve strane dužne da sačuvaju mir u regionu tokom pregovora i ponovio da je trojka od Beograda i Prištine tražila da ne preduzimaju ništa što bi moglo voditi sukobima, nasilju i nemirima.

"Postoje prvi znaci spremnosti da se vodi ozbiljan dijalog, a zadatak 'trojke' je da ih razvija", rekao je bocan-Harčenko u intervjuu Ruskoj informativnoj agenciji (RIA) Novosti u Beču.

On je istakao da su se "Srbi veoma ozbiljno i odgovorno poneli prema pozivu 'trojke' da obnove svoje predloge i dopune ih novim idejama".

"Oni su predstavili sveže elemente", rekao je ruski diplomata. Bocan-Harčenko je, medjutim, dodao da su pozicije strana u pogledu budućeg statusa Pokrajine "za sada u suštini teško uskladivi".

"Ipak, posle razgovora u Beču, moguće je uočiti pojavljivanje novih elemenata u njihovim ranijim pozicijama", rekao je on i dodao da je to potvrda "pozitivnog raspoloženja prema rešavanju postojećih pitanja".

Predstavnik Rusije u "trojci" je izrazio uverenje da će se Priština uzdržati od jednostranog proglašenja nezavisnosti tokom pregovaračkog procesa o statusu Pokrajine.

"Vodjen je ozbiljan razgovor već dva puta, u Prištini i sada u Beču, i kosovska strana se obavezala da će održavati bezbednost na potrebnom nivou i uzdržavati se od bilo kakvih poteza i izjava koje mogu da dovedu do povećanja napetosti", istakao je Bocan-Harčenko.

On je pojasnio da se "imaju u vidu političke izjave i potezi koji bi bili suprotni sa zadacima u pregovaračkom procesu".

"Prilično sam siguran, da će se kosovsko rukovodstvo zaista i uzdržati od proglašenja nezavisnosti", naglasio je predstavnik ruskog ministra inostranih poslova u Kontakt-grupi, dodajući da su "uveravanja data na najvišem nivou".

"Možemo se nadati da su ta obećanja čvrsta i odgovorna", rekao je Bocan-Harčenko, istovremeno izražavajući sumnju da će kompromis biti moguće dostići do 10. decembra, kada "trojka" treba generalnom sekretaru da predstavi izveštaj.

"Medjutim, nadam se da će biti dostignuti bar takvi rezultati koji će pokazati da pregovarački proces ne teče uprazno, već ima perpsktivu i potencijal da obezbedi sporazumna rešenja medju stranama", istakao je on.

Bocan-Harčenko je najavio da će sledeći susret "trojke" sa delegacijama Beograda i Prištine biti u septembru, ali "ne u Beču, već najverovatnije u drugom evropskom glavnom gradu".

Izvor: MTS-Mondo

BUSEK: NE POSTOJI REŠENjE ZA KOSMET KOJE JE DOBRO

BEČ – Evropska unija (EU) na Kosovu i Metohiji mora „pod hitno preuzeti od Ujedinjenih nacija funkciju administratora i podrške, zato što je u stanju da to bolje radi”, ocenio je specijalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Erhard Busek.

Busek je u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji „APA” rekao da je Kosmet u Evropi i da Evropa ima odgovornost prema tom delu kontinenta.

Uz to se Busek izjasnio za brzo rešenje pitanja budućeg statusa južne srpske pokrajine.

„Neće biti bolje ako duže traje”, naglasio je Busek dodajući da „ne postoji rešenje koje je dobro”.

Po Buseku, podela pokrajine, kao što to juče nije isključila Rusija, ima nedostatke.

„To ne rešava probleme onih Srba koji žive u delovima sa albanskom većinom. Takođe to predstavlja i otvaranje diskusije o sudbini Preševske doline. To je malo kao Pandorina kutija, ali možda i rešenje, zato što moramo što je skorije moguće doći do solucije”, mišljenja je bivši austrijski vicekancelar.

Busek je , takođe, nadu da u pokranini neće doći do zaoštravanja prilika pošto su za 17. novembar na Kosmetu zakazani opšti izbori.

Tanjug

ITALIJA ZA NEZAVISNOST KOSMETA

TELEZE – Italija će nastojati da se postigne nezavisnost Kosmeta i tražiće „netraumatsko” rešenje za tu pokrajinu, rekao je italijanski ministar inostranih poslova Masimo D′Alema i dodao da takođe mora biti udovoljneo srpskim zahtevima za očuvanje crkvenih spomenika.

„Jasno je da želimo da dođemo do rešenja sa kojim su što više saglasne (obe) strane i koje je netraumatsko,” rekao je ministar inostranih poslova Masimo D′Alema.

„I dalje sam uveren da je nezavisnost Kosmeta najrazumnije rešenje, ali istovremeno verujem da se na ozbiljan način moraju dati garancije za očuvanje svetih pravoslavnih mesta koje traže manjinski Srbi,” rekao je on.

Italija, koja je jedna od članica Evropske unije sa najvećim kontingentom mirovnih snaga na Kosmetu, deo je šestočlane Kontakt grupe koja rukovodi diplomatijom na Balkanu a još uključuje SAD, Nemačku, Britaniju, Francusku i Rusiju.

Beta

Kadare: Kosovo će proglasiti nezavisnost

Poznati albanski pisac Ismail Kadare izjavio je da će Kosovo, uprkos protivljenju Rusije, proglasiti nezavisnost.

"Mislim da će Kosovo uprkos protivljenju Rusije proglasiti nezavisnost, ali samo u slučaju da ga u tome podrže SAD, Evropska unija (EU) i Ujedinjene nacije (UN)", rekao je Kadare, u razgovoru za mariborski dnevnik "Večer".

Kadare smatra da će ponašanje kosovske političke elite zavisiti od preporuka Amnerikanaca, Evropljana i generalnog sekretara UN i da bez njihove saglasnosti neće proglasiti nezavinost.

"Ako se Kosovo ne osamostali danas, kada je zbog nastalih prilika na Balkanu još moguće uveriti međunarodnu zajednicu, SAD, EU, Rusiju i, naravno, Srbiju, onda neće nikada", smatra Kadare.

Albanski pisac ovu tvrdnju ilustruje tvrdnjom da "ako zajedno ne mogu živeti Srbi, Bošnjaci i Hrvati, koji su kulturno, istorijski i jezički mnogo bliži, kako onda očekivati od Albanaca da žive u istoj državi sa Srbima i Crnogorcima, za koje ih ne veže ništa drugo nego to da su ih vekovima zatirali".

Prema Kadareu mir na Kosovu bi "mogao da zavlada kada Srbi, a pre svega srpska politička elita, budu priznali i izvinili se za sve učinjene zločine nad kosovskim Albancima i drugim balkanskim narodima"."Srbi će morati napokon da prihvate i kosovsku istinu da povratka na staro više nema. Kosovo je na putu do svoje državne samostalnosti i nezavisnosti", dodao je on.

"Svetu smo dokazali da Albanci nisu narod bez kulture i bez nacionalnog identiteta, ali ne zagovaram da bi svi Albanci morali živeti u zajedničkoj državi. To bi bila samo još jedna balkanska provokacija međunarodnoj zajednici, samo ostvarivanje parcijelnih interesa jednog naroda na račun drugih", kaže Kadare.

Kadare je dodao da "nezavisnost Kosova nije neobičan posao međunarodne zajednice".

"U tome vidim smisao saradnje kosovskih Albanaca sa međunarodnom zajednicom", zaključio je Kadare,pisac iz Albanije koji od 1991. živi u Parizu.

Beta

Male šanse za nastavak pregovora nakon 10. decembra

Šanse da se pregovori o rešenju statusa Kosova nastave nakon 10. decembra, kada prestaje mandat pregovaračkoj trojci Kontakt grupe za Kosovo, su male, rekao je danas Beti analitičar Dušan Janjić.

On je rekao da će pregovaračka trojka pokušati da dođe do elemenata za buduću rezoluciju o Kosovu i da će Prištini i Beogradu pružiti priliku da do 10. decembra pokažu da li je moguće napraviti bolje rešenje za stastus Kosova od Ahtisarijevog plana.

"Ukoliko Beograd i Priština ne dođu do dogovora, moguće je da trojka napravi korekcije Ahtisarijevog plana, i takav tekst prosledi Kontakt grupi, a ona Savetu bezbednosti kao osnov za donošenje rezolucije", rekao je Janjić.

Prema njegovm rečima, postoji i treća mogućnost da ukoliko jedna od strana izađe iz pregovora, na osnovu pravila Kontakt grupe, dogovor naprave strana koja je ostala i Kontakt grupa.

"Ukoliko i Beograd i Priština budu kooperativni ali ne usaglase rešenje, moguće je da se definiše prelazna rezolucija koja bi omogućila Evropskoj uniji da počne pripreme za preuzimanje misije na Kosovu što bi razgovore o statusu produžilo do marta meseca", rekao je on.

Povodom najava premijera Kosova Agima Čekua da će nakon 10. decembra proglasiti nezavisnost Kosova, Janjić je rekao da taj plan postoji duže vreme, ali naglasio da kosovske vlasti to koriste kao odgovor na eventualni veto Rusije.

"Ukoliko dođe do proglašenja Kosova i njegovog priznavanja od drugih zemalja,to bi ozbiljno ugrozilo mir na Balkanu", naglasio je Janjić.

Beta

TAČI: PROMENA DATUMA IZBORA SAMO AKO SE NAJAVI NEZAVISNOST

PRIŠTINA – Predsednik Demokratske partije Kosova (PDK) i član pregovaračkog tima Kosmeta Hašim Tači izjavio je da do odlaganja upravo sazvanih izbora za novembar ove godine može doći samo u slučaju sigurnog proglašenja nezavisnosti Kosmeta.

„Datum održavanja izbora može biti revidiran samo ako Kosovo dobije jasne signale Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije o priznanju nezavisnosti”, rekao je on.

Šef UNMIK-a Joahim Riker doneo je u petak odluku o održavanju lokalnih i opštih izbora za 17. novembar. Riker je ovu odluku doneo posle konsultacija sa glavnim liderima u Prištini, koji se nalaze i u sastavu pregovaračkog tima.

Beta

Bugajski: SAD pokušavaju da omekšaju stavove Rusije

Naredni period od 120 dana za dodatne razgovore pregovaračkih timova Beograda i Prištine neće biti period novih pregovora, jer je u stvari reč o "zastoju između SAD i Rusije", ocenio je američki analitičar Januš Bugajski."Ne verujem da će narednih 120 dana biti period novih pregovora.

Mislim da se više radi o zastoju između SAD i Rusije. Vašington nije želeo da ishitreno podnese rezoluciju u UN na koju bi Rusija stavila veto, jer bi se tada stekao utisak da SAD deluju van pravnog okvira ako bi preduzele neku unilateralnu meru", rekao je on.

Bugajski je direktor odeljenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije.

U razgovoru za Glas Amerike, on je kazao da će SAD u narednom periodu nastojati da "pridobiju Rusiju i omekšaju njenu pozicije, a istovremeno da obezbede jedinstvo Evropske unije".

"U slučaju da Rusija ne popusti, imaćete bar zajednički zapadni front", dodao je on.

Prema njegovoj oceni, plan Martija Ahtisarija, kojem su "potrebne neke dopune i ispravke", nije odbačen pošto su ga prihvatile SAD, a generalno i EU i Priština, jedino ga nisu prihvatile Rusija i Srbija.

"U stvari nema protivljenja samom planu, već pretpostavci tog plana od strane Rusije i Srbije, odnosno da bi trebalo prekinuti pregovore i doneti odluku o nezavisnosti. Dakle, nije u pitanju plan, već činjenica da Beograd i Moskva ne mogu da prihvate ideju nezavisnosti Kosova", kazao je Bugajski.

Ako se Beograd i Priština dogovore da ustupe ili razmene teritoriju, tvrdi Bugajski, to će biti njihov izbor, i ako oni to prihvate, ta ideja bi trebalo da bude prihvatljiva i za međunarodnu zajednicu.

Izvor: Press

Decembar nije rok
M. B., 1. septembar 2007

Veštačko oročavanje pregovora neće doprineti pronalaženju brzog rešenja za status Kosova i Metohije - rekao je za “Novosti” šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić.
On je tako reagovao na izjavu Volfganga Išingera predstavnika EU u trojci Kontakt-grupe, da će razgovori Beograda i Prištine biti okončani 10. decembra.
- Koliko mi je poznato pregovaračka trojka će svoj izeštaj o dosadašnjem toku razgovora o Kosovu i Metohiji podneti posle 10. decembra generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, čuli smo od Jeremića. I to je ono što je sigurno. Moramo biti maksimalno posvećeni razgovorima i samo tako možemo doći do kompromisnog rešenja, a da li će to biti baš 10. decembra, novembra ili januara, zaista nije bitno. U svakom slučaju što pre to bolje.

Izvor: Novosti

GLIGOROV: SRBIJA NE MOŽE IMATI LEGITIMNU VLAST NA KOSOVU


BEOGRAD , 1. septembra (Tanjug) - Savetnik u bečkom Institutu za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocenio je večeras da Srbija ne može imati nikakvu legitimnu vlast na Kosovu i Metohiji, jer za to nema podršku građana u južnoj srpskoj pokrajiini.

Na tribini "Ima li kompromisa za Kosovo?", Gligorov je rekao da je pokušaj nametanja srpske vlasti na Kosovu u suprotnosti sa realnošću u pokrajini gde je tamošnja vlast potpuno izvan srpske kontrole.

On je istakao da je ključni problem u dijalogu dveju strana to što srpske vlasti stalno insistiraju na legalitetu, odnosno međunarodnom pravu, i smatraju da legalitet garantuje Srbiji suverenitet na Kosovu, dok legitimitet ignorišu.

"Albanci, pak, smatraju da je Srbija izgubila legitimnost da vrši vlast na Kosovu zbog načina na koji je to do sada činila. Srpske vlasti, međutim, smatraju da legitimnost nije relevantna i zato se dijalog dveju strana ne može uspostaviti", kazao je Glogorov i dodao da je upravo zbog izostanka legitimnosti pozicija Srbije na Kosovu neodrživa. Gligorov smatra da bi jedno od kompromisnih rešenja mogao biti plan specialnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija, koji predviđa nadgledanu nezavisnost za Kosovo.

"Takođe, ako se međunarodna zajednica pokaže nesposobna da donese odluku, onda bi smo se našli u situaciji da svaka strana kontroliše svoj deo Kosova", rekao je Gligorov i dodao da bi sledeći korak bio podela Kosova, posle koje bi se deo pripojio Srbiji a deo Albaniji.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ocenila je da je vođenje zajedničke politike o Kosovu Srbije i Rusije posledica "frustracija te dve zemlje".

Ona je kazala da je Srbija frustrirana zbog razdruživanja državne zajednice, a Rusija zato što pokušava da povrati međunarodnu poziciju koju je imala u vreme "hladnog rata".

Govoreći o stavovima o Kosovu najjačih partija u Srbiji - Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, Biserko je ocenila da među njima gotovo da nema nikakvih razlika.

Ona je rekla da sve tri stranke igraju na kartu Kosova zato što ne mogu pred biračima da se pohvale nikakvim progresom.

Tribinu, održanu u Kulturnom centru "Reks", organizovao je Centar za modernu politiku, a skupu su prisustvovali i lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović, predsednica Političkog saveta LDP Vesna Pešić, disident Mihajlo Mihajlov i advokat Srđa Popović.

Moguća podela na Ibru
Granice u Evropi menjale su se tokom 2000 godina iz najrazličitijih razloga, a serija promena širom Centralne Evrope i Sovjetskog Saveza pokazala je da uspostavljanje države može da prođe mirno – ako za to postoji politička volja 
 

Na Zapadnom Balkanu pitanje državnog suvereniteta nije dovoljno obrađeno, a ono mora da se reši pre nego što zemlje tog regiona budu mogle da se nadaju prelasku na drugačije razumevanje suvereniteta. Osim toga, većina naroda na zapadnom Balkanu shvata da su članstvo u EU, a posebno pune prednosti tog članstva, još godinama daleko – ako uopšte dođu – i da će još mnogo godina morati da se oslanjaju na nacionalne prerogative i regionalna udruženja.

Kad bi najbrojanih šest činjenica priznala i prihvatila politička rukovodstva u Srbiji i na Kosovu, a moguće je da se sa dobrim namerama dogovore i postignu sporazum oko četiri ključne tačke, moglo bi vremenom da se izgradi trajno rešenje za budućnost Kosova.

Prvo, obe strane moraju da prihvate činjenicu da sporazumna podela, sa pratećim prilagođavanjem granica, može da bude osnova za pravičnu – ne savršenu – podelu teritorije. Iako su zvaničnici i stručnjaci detaljno razmatrali podelu, nju Beograd zvanično ne odobrava. Albanska strana nepokolebljivo odbija da uopšte razmišlja o podeli, ali Priština mora ponovo da razmotri tu mogućnost ili će da rizikuje eskalaciju nasilja i da Srbi severno od Ibra jednostrano proglase nezavisnost.

Nije najbolje rešenje

Logično, podela – i nova granica – išli bi duž Ibra, tako što bi severni deo ostao Srbiji, a južni deo bi postao nezavisna albanska država. To nikome nije najbolje rešenje, ali može da prođe ukoliko i Beograd i Priština prihvate princip etničke teritorijalnosti i pravo druge strane na teritorijalni suverenitet. Nema ničeg svetog kod granica i nikada nije bilo – posebno u Evropi (i u SAD). Granice u Evropi menjale su se tokom 2000 godina iz najrazličitijih razloga, a serija promena granica širom centralne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza od kraja hladnog rata pokazala je da uspostavljanje država može da prođe mirno – ako za to postoji politička volja.

Drugo, sama podela i promene granica neće biti dovoljni. Moraće da se prevaziđe period bolnog prilagođavanja, uključujući i izvesno nasilje „protivnika” na obe strane. Sem toga, mnogo je srpskih svetih i istorijskih mesta južno od Ibra, a Albanaca ima i severno od ove reke. U okviru svakog sporazumnog rešenja koje prihvata podelu, SAD, Rusija i EU, možda preko UN, moraju da garantuju bezbednost ovih mesta, da Srbi imaju pristup, kao i bezbednost manjinskih zajednica koje odluče da ostanu na „pogrešnoj strani” granice – uključujući sankcije onoj vladi koja ne zaštiti svoje manjine od diskriminacije. Za one Srbe i Albance koji ne mogu da ostanu tu gde jesu i reše da se odsele, UN moraju da ustanove značajan fond da bi ih preselili u druge političke zajednice.

Treće, inovativno rešenje moralo bi da ide još dalje, da se razmotri šire prestrojavanje na zapadnom Balkanu. Najverovatniji kandidat je Republika Srpska. Skoro da nema sumnje da većina lidera i građana RS ne žele da budu deo Bosne i, da je moglo da bude po njihovom, napustili bi Bosnu pre mnogo godina, bilo kao deo Srbije, bilo nezavisni. Takođe nema mnogo sumnje da je Bosna „prinudna” država – SAD i najveće sile zapadne Evrope su je svojevoljno naterale na postojanje, a ona nije ispunila nade i očekivanja svojih zaštitnika.

Dalje, Banjaluka i Beograd trebalo bi da imaju pravo da razgovaraju o tome da li bi RS i Srbija trebalo da se povežu i pod kojih okolnostima, ukoliko bi te okolnosti bile verifikovane demokratskim glasanjem naroda RS. Iako bi ista ova logika mogla da se primeni na odnos doline Preševa sa nezavisnim Kosovom, ne bi mogla da se rastegne i na zapadnu Makedoniju, gde je Ohridski sporazum – bar zasad – „smirio” etničko pitanje, ili na Sandžak i Vojvodinu, gde nema većeg agitovanja za nezavisnost od Srbije.

Ključ ekonomskog rasta

Na kraju, čim budu udareni politički i bezbednosni temelji sporazuma, odmah bi trebalo započeti pregovore između Beograda i Prištine o ekonomskoj saradnji. Uprkos nekim ohrabrujućim ekonomskim vestima iz Srbije, najvažniji pokazatelji na Kosovu i u užoj Srbiji nisu dobri, posebno oni koji se odnose na nezaposlenost, dohodak po stanovniku, spoljni dug i trgovinu. Bez obzira na to da li je moguće postići politički i bezbednosni dogovor, loša regionalna ekonomija bi skoro sigurno posejala seme nove nestabilnosti na Kosovu, u Srbiji i šire.

Ključ ekonomskog rasta i prosperiteta je višeslojan. Prvo, Beograd i Priština bi morali da odrede specijalne oblasti kojima je potrebno posvetiti posebnu pažnju i koje imaju istinski potencijal i da usaglase zajednički plan razvoja (na primer, hidroelektrane na Kosovu, rudnici Trepča duž granice Srbije i Kosova i poljoprivredni programi na jugu Srbije i na Kosovu). Kada Beograd i Priština budu utvrdili gde je moguća ekonomska saradnja, onda – tek onda – moći će da se obrate EU za tehničku i finansijsku pomoć. Iako je Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu (osnovan 1999.) dosad bio relativno slab instrument, „Radni sto 2” za ekonomski razvoj možda će moći da obezbedi korisno sredstvo za uspostavljanje produktivnih programa između Srbije i Kosova.


Politika
Dr Stiven Majer,
profesor američkog Univerziteta
za nacionalnu odbranu u Vašingtonu